Šta je CEPRIS?
Centar za pravosudna istraživanja jeste nezavisna, dobrovoljna i nedobitna organizacija civilnog društva osnovana radi istraživanja, izučavanja i unapređenja pravosuđa u demokratskom društvu zasnovanom na vladavini prava i podeli vlasti. Pravosuđe na koje je delovanje CEPRIS-a prevashodno usmereno obuhvata sudove, javna tužilaštva i advokaturu, i druge organe od čijeg uređenja i delovanja zavisi rad sudova i vođenje sudskih postupaka.
Ko sačinjava CEPRIS?
Članovi CEPRIS-a su istaknuti pravni stručnjaci koji su dali zapažen doprinos pravnoj teoriji i/ili pravnoj praksi. Članovi osnivači CEPRIS-a su dr Slobodan Beljanski, Vida Petrović Škero, dr Marijana Pajvančić, dr Miodrag Jovanović, dr Goran P. Ilić, dr Miodrag Majić, dr Zoran Mirković, dr Bojan Spaić, dr Vladimir Đerić, dr Aleksandar Trešnjev, Nebojša Maraš i Vladimir Beljanski.
U rad CEPRIS-a uključeni su i najkvalitetniji mladi pravnici, koji su se tokom dosadašnjeg školovanja i karijere izdvojili postignutim uspesima i širinom interesovanja.
Ciljevi CEPRIS-a
Osnovni cilj delovanja CEPRIS-a jeste:
- Stvaranje uslova za nezavisan ili samostalan status pravosuđa u širem smislu i stručan, nepristrasan i efikasan rad pravosuđa u otvorenom demokratskom društvu, zasnovanom na načelima vladavine prava i podele vlasti.
Ostvarenje tog osnovnog cilja podrazumeva pre svega:
- jačanje uloge pravosuđa u zaštiti ljudskih i manjinskih prava u okviru celokupnog sistema zaštite tih prava;
- ostvarivanje pretpostavki za efikasnu i delotvornu zaštitu prava pred nepristrasnim, nezavisnim i zakonom ustanovljenim sudovima;
- jačanje položaja sudstva kao posebne, po mnogim osobinama specifične grane vlasti u sistemu podele vlasti uz poštovanje okvira u kojima sudska vlast deluje u demokratskom društvu zasnovanom na vladavini prava, kao i jačanje položaja pravosuđa u celini.
Navedeni ciljevi tesno su povezani s aktivnostima koje je neophodno sprovesti u okviru poglavlja 23 pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, a koje se odnose na:
- zaštitu ljudskih i manjinskih prava, kao i prava na pristup pravdi;
- vladavinu prava (vlast u granicama prava i ograničenje vlasti po principu podele vlasti).
Metodologija rada u okviru programskih oblasti
Rad CEPRISa usmeren na ostvarenje programskih ciljeva zasniva se na jasnoj metodologiji koja obezbeđuje potpuno, stručno i objektivno sagledavanje statusa i delatnosti pravosuđa zarad definisanja jasnih i primenjivih preporuka za unapređenje pravosuđa. Pristup programskim oblastima i temama u okviru programskih oblasti uključuje:
Istorijsko-sociološke analize
Bavljenje uzrocima normativnog i realnog položaj sudske vlasti u savremenoj Srbiji, omogućava razumevanje trenutnog stanja stvari u pravosuđu, ukazuje na domete pravosudnih reformi s obzirom na razvojni put pravosuđa i na prepreke u tom razvojnom putu. Sociološke analize podrazumevaju istraživanja vrednosti na kojima se pravosuđe zasniva, kao i vrednosti koje koje pravosuđu pripisuju građani.
Normativne analize
Analize, kritičke opaske, sugestije i preporuke za otklanjanje nedostataka i slabosti važećih i planiranih normativnih rešenja; praćenje upodobljenosti regulacije statusa pravosuđa i delovanja pravosuđa; razmatranja statusa međunarodnih izvora u unutrašnjem pravu i njihove implementacije, komparativna ustavnost i legislativa; analiza unutrašnjeg prava uključujući tu i ustavni okvir, zakonski okvir, ostale pravne izvore relevantne za oblast koja se istražuje.
Analize pravosudne i zakonodavne prakse
Analiza pravosudne prakse je za CEPRIS ključni metod bavljenja pravosudnim pitanjima. Praksa će biti posebno brižljivo istražena s više aspekata: odstupanja od opštih pravnih normi koja su u praksi izvor problema; analiza prakse samih sudova; praksa tela koja nadziru sprovođenje međunarodnih standarda u oblasti ljudskih prava; uticaj ili odsustvo uticaja prakse tih tela na postupanje i odluke suda.
Utvrđivanje preporuka za unapređenje pravosuđa
CEPRIS na osnovu podrobnih analiza stanja upućuje preporuke u okviru svake tematske celine kojom se bavi i koja čini okosnicu konkretnog projekta. Sugestije i mišljenja se pripremaju u obliku preporuka koje treba da doprinesu otklanjanju nedostataka i uočenih slabosti. Preporuke se predstavljaju zainteresovanim subjektima i najširoj javnosti.
Programske oblasti i programske teme
CEPRIS je radi ostvarivanja programskih ciljeva inicijalno definisao sledeće okvirne programske oblasti i teme u okviru tih programskih oblasti:
- Programska oblast: Sudovi u sistemu podele vlasti i sistemu zaštite ljudskih i manjinskih prava
- Normativni i realni položaj sudske vlasti u Srbiji
- Sudska vlast u ustavnom sistemu Srbije: 1) normativna analiza ustavnih i zakonskih rešenja koja se odnose na sudsku vlast (sudove i sudije) u kontekstu međunarodnih standarda i komparativne ustavnosti i legislative; 2) realni položaj sudske vlasti u praksi; 3) preporuke za unapređenje normativnih rešenja i prakse.
- Organizacija sudova kao tema u okviru koje je fokus na analizi normativnih rešenja i prakse u svetlu međunarodnih standarda i komparativnih iskustava, a koja se odnose na: mrežu sudova; broj sudija i sudskog osoblja; finansiranje sudova; efikasnost s posebnim naglaskom na rešavanje starih predmeta i na alternativne načini rešavanja predmeta; primenu tehnologije a posebno prelazak na digitalne zapise, automatske evidencije e-pravosuđe, elektronske baze podataka, video konferencije; kontinuriano paćenje i ujednačavanje sudske prakse. Svaka podtema podrazumeva izradu preporuka za unapređenje normativnih rešenja i prakse.
- Položaj sudija je tema u kojoj je akcenat na analizi normativnih rešenja i prakse u svetlu međunarodnih standarda i komparativnih iskustava u odnosu na nekoliko indikatora koji govore o položaju sudija među kojima su: izbori i napredovanje sudija; garancije nezavisnosti sudija; sudijska odgovornost; obrazovanje sudija; zarade; poverenje javnosti (mediji, istupanja predstavnika pravosuđa, reagovanja Visokog saveta sudstva, ponašanja sudija u javnosti). U vezi sa svakim od navedenih pokazatelja bile bi sačinjene preporuke za unapređenje normativnih rešenja i prakse.
- Programska oblast: Javno tužilaštvo
- Normativni i realni položaj javnog tužilaštva u Srbiji.
- Samostalnost javnog tužilaštva u svetlu njegovog odnosa sa izvršnom vlašću i drugim nosiocima društvene moći.
- Položaj javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, polazeći od stalnosti i prirode propisa koji uređuju njihov status, od podređenosti hijerarhijskom uređenju tužilaštva i od unutrašnjeg sukoba između obaveze da deluju nepristrasno i interesa da ostvare uspeh u preduzetom krivičnom gonjenju.
- Uloga javnog tužilaštva u gonjenju učinilaca krivičnih i drugih kažnjivih dela, i u zaštiti ustavnosti i zakonitosti, sa posebnim osvrtom na jednakost građana pred zakonom i ujednačenost kriterijuma za preduzimanje ili nepreduzimanje krivičnog gonjenja, pribegavanje principu oportuniteta i primenu mera za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
- Programska oblast: Advokatura
- Normativni i realni položaj advokature.
- Advokatske komore – odnos između autonomije i javnog značaja profesije, sa posebnim osvrtom na primenjivost ili neprimenjivost novih tendencija da se, s obzirom na društveni i pravni kontekst i tradicionalne vrednosti advokature, pružanje pravne pomoći izjednači sa uslugama na tržištu, a slobodi udruživanja da prednost u odnosu na obaveznost pripadnosti advokatskoj komori.
- Uloga advokature u delotvornom pružanju pravne pomoći i u efikasnosti i kvalitetu sudske zaštite, uključujući predistražni i istražni postupak.
- Programska oblast: Drugi organi od čijeg uređenja i delovanja zavisi status sudova, njihov rad i vođenje postupaka
- Međusobni odnos sudova i zakonodavnog tela (organizacioni, institucionalni, procesni i drugi aspekti).
- Međusobni odnosi sudova i organa izvršne vlasti posebno odnosi s resornim, ali i drugim ministarstvima (organizacioni, institucionalni, procesni, finansijski i drugi aspekti).
- Međusobni odnosi sudova i Ustavnog suda, posebno u domenu zaštite ljudskih i manjinskih prava kao i granice postupanja Ustavnog suda i dejstvo njegovih odluka na odluke sudova (organizacioni, institucionalni, procesni i drugi aspekti).
- Međusobni odnosi sudova i nezavisnih institucija koje deluju kao deo sistema zaštite ljudskih prava (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenik za ravnopravnost, Zaštitnik građana -organizacioni, institucionalni, procesni i drugi aspekti) .
4.5. Međusobni odnosi sudova i javnog pravobranilaštva.
Aktivnosti CEPRIS-a
Zarad ostvarenja definisanih programskih ciljeva u okviru navedenih programskih tema CEPRIS: organizuje rad na stručnim i naučnim projektima i izrađuje takve projekte; organizuje i održava stručne i naučne skupove; prati primenu i inicira donošenje propisa i njihove izmene i dopune; analizira, obrađuje i predstavlja sudsku praksu i pojave koje su povezane s pravosuđem; organizuje i sprovodi stručnu obuku; objavljuje stručne i naučne publikacije; sarađuje sa srodnim organizacijama, pravnim fakultetima i drugim naučnim ustanovama u zemlji i inostranstvu, sa pravosudnim organima i sa organima izvršne vlasti nadležnim za pravosuđe, upravu, nauku i obrazovanje i preduzima druge aktivnosti koje doprinose unapređenju položaja i uloge sudske vlasti u demokratskom društvu.