Autor: CEPRIS

Značaj izmena Ustava za borbu protiv korupcije

Ustavna reforma u oblasti pravosuđa ima uglavnom posredan uticaj na borbu protiv korupcije, usled činjenice da se najvećim delom ustavne norme ne primenjuju direktno, već da krajnji efekti zavise od zakonskih rešenja koja tek treba da se napišu, piše programski direktor Transparetnosti Srbije Nemanja Nenadić.

Australijski teniser zaustavljen na beogradskom aerodromu

Predmet broj MLG35/2022 Novak Đoković protiv Ministarstva unutrašnjih poslova koji se vodio pred Federalnim okružnim i porodičnim sudom Australije, privukao je ogromnu pažnju medija, političara, pravnih stručnjaka, kao i laika. Na koji način je u Srbiji uređena ova vrlo specifična oblast prava, može se opisati na sledećem sličnom, ali ipak fiktivnom primeru, piše advokat Marko Štambuk.

Silovanje bez prinude?

U našem zakonodavstvu, neophodna su dva osnovna elementa za postojanje ovog krivičnog dela, i to su upotreba prinude i vršenje obljube (penetracija). S obzirom da je silovanje dvoaktno, između prinude i obljube mora da postoji povezanost, odnosno prinuda ima za krajnji cilj obljubu, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.

Majić: Građani osećaju da se referendumom ništa ne menja

“Kada 30 odsto građana izađe na nešto tako fundamentalno kao što su dugo očekivane promene Ustava, nema mesta optimizmu”, ocenio je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i dodao da ovaj odziv govori, da građani, nažalost, osećaju da se ovim ne menja ništa i da kakvo će biti pravosuđe najmanje zavisi od toga kako će biti definisano u nekom aktu.

Šta ako većina 16. januara na referendumu zaokruži NE?

U okviru rasprava povodom referenduma o potvrđivanju Akta o promeni Ustava Srbije, pojavila se tvrdnja da će, u slučaju da većinski odgovor građana bude negativan, naredno izjašnjavanje moći da se organizuje tek za četiri godine.

KRIK: O čemu odlučujemo na referendumu?

Na referendumu koji će biti održan u nedelju, građani će moći da glasaju za promene Ustava u oblasti pravosuđa, odnosno da se izjasne da li su saglasni da se promeni način izbora sudija i tužilaca. Stručna i politička javnost podeljena je u oceni predloženih izmena – dok jedni tvrde da je njihovo usvajanje jedini garant da Srbija ubrza pristup Evropskoj uniji, drugi smatraju da je opasno usvojiti ovaj predlog jer bi se tako izbor tužilaca i sudija samo prividno odvojio od Narodne skupštine. Kritičari izmena naglašavaju i da je problematično što je referendum raspisala praktično jednopartijska skupština tri meseca pred opšte izbore u zemlji, bez šire javne rasprave, piše KRIK.

U susret referendumu: Da li je Vučić stvarno za? ▶ Tanasije Marinković

Kako je ideja vodilja promene Ustava otklanjanje političkog uticaja na sudstvo i tužilaštvo, poslednja predreferendumska epizoda podkasta “Pritisak” posvećena je pritiscima kojima se CEPRIS bavio u publikaciji “Odgovornost predsednika za povredu Ustava – zabrana uticaja na sudije”, objavljenoj tokom jeseni 2021. godine. Ona predočava dokaze da je predsednik republike Aleksandar Vučić od svog izbora 2017. pa zaključno sa polovinom 2020. godine, svojim javnim nastupima intezivno uticao na sudije i tužioce i time prekršio Ustav najmanje 25 puta. O tome da li vlast koja vrši uticaj na rad, kako tužilaštva, tako i sudstva, ima legitimitet i kredibilitet da predlaže ustavne promene, koje upravo treba da otklone uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na pravosuđe, razgovarali smo sa redovnim profesorom Ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu i autorom studije dr Tanasijem Marinkovićem.