Bez obzira na opravdanu želju da u dramatičnim okolnostima „izražava državno jedinstvo“, predsednik Republike trebalo bi da zauzda samodržačke porive i da prestane da uzurpira nadležnosti koje mu po Ustavu ne pripadaju, piše predsednik Upravnog odbora CEPRIS-a profesor Miodrag Jovanović.
Vlada Srbije donela je Uredbu o načinu učešća optuženih za vreme vanrednog stanja 1. aprila 2020.godine, nakon više već održanih suđenja. Donošenje ove uredbe predstavlja u suštini potvrdu da dopis Ministarstva pravde nije mogao da bude osnov za „Skype“ suđenja, pa bi bilo logično da takve presude budu ukinute, piše profesor Pravnog fakulteta i član CEPRIS-a dr Goran P. Ilić.
U danu kada je proglašeno vanredno stanje na teritoriji naše zemlje, 15. marta, usvojene su i dve Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, kojima se uvode određena ograničenja prava građana. Prva Uredba je opšteg karaktera, dok se druga Uredba odnosi na organizovanje rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, piše članica CEPRIS-a i pravnica Sofija Mandić.
Primopredaja funkcije vlastitog predsednika jedan je od retkih povoda za obraćanje Ustavnog suda javnosti. Ni ta prilika, međutim, ne koristi se za obaveštavanje da li u Sudu ima i drugih promena, ideja, nevolja ili novosti, piše potpredsednik CEPRIS-a i advokat Slobodan Beljanski za Peščanik.
Predsednik nam se još jednom uznemirio. Njega navodno brine to što je tužilaštvo obustavilo istragu u nekom predmetu. Nas, sa druge strane, brine odakle predsedniku uvid u istrage i smelost da ih javno komentariše iako mu je to propisima izričito zabranjeno. Predsednik je u svom nastupu uspeo da pomene i svoju omiljenu metu – sudiju Apelacionog suda Miodraga Majića, kome je, sasvim primereno predsedničkoj funkciji poručio – daj bre, dosta si svima solio pamet”, piše članica CEPRIS-a Sofija Mandić.
Zanimljivo je da u našem Akcionom planu za poglavlja 23 i 24 praktično nema Ustavnog suda, iako je jedna od njegovih osnovnih nadležnosti upravo u neposrednoj vezi sa predmetom oba poglavlja: zaštitom ljudskih i manjinskih prava i sloboda, a to znači i ostvarenjem pravde. Nedovoljno pristupačan rad Ustavnog suda nesumnjivo otežava opšte ciljeve reforme pravosuđa, rekao je potpredsednik CEPRIS-a i advokat Slobodan Beljanski.
Ustavni sud nemo posmatra svakodnevno urušavanje zakonodavnog postupka, u kojem se zakoni usvajaju po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i uz ogromnu zloupotrebu procedure podnošenja amandmana, piše Violeta Beširević, članica CEPRIS-a i redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.
“Moralni princip integriteta nalaže specijalni set dužnosti kada je u pitanju javnotužilačka funkcija. Interesantno je da se taj princip izričito ne pominje ni u Zakonu o javnom tužilaštvu ni u profesionalnom tužilačkom Etičkom kodeksu”, rekao je prof. Pravnog fakulteta i predsednik Upravnog odbora CEPRIS-a Miodrag Jovanović u svom izlaganju juče na konferenciji Udruženja tužilaca Srbije u Novom Sadu.
Svakog dana saznajemo nove detalje o tome kako su ministar unutrašnjih poslova, njegova porodica, poslovni i partijski partneri zloupotrebili zakon i javni interes u slučaju trgovine oružjem.
Pogledajmo sada u kojim uslovima bi Obradović mogao da traži status uzbunjivača. Zakon o zaštiti uzbunjivača obavezuje uzbunjivača da na nezakoniti rad ukaže prvo unutar sistema u kome je angažovan (u ovom slučaju to bi bio Krušik), zatim nadležnim institucijama (u ovom slučaju policiji i/ili tužilaštvu). Tek kada se ove opcije pokažu kao nedelotvorne, Obradović bi mogao da se obrati javnosti. Samo u ovakvom spletu okolnosti, on bi mogao da stekne status uzbunjivača.