Malo ljudi ima priliku da se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela, ali ako se ipak zateknete, kasno je da tek tada počnete da razmišljate šta treba da radite. Zato je možda bolje da se na vreme informišete, piše dr Aleksandar Trešnjev, sudija krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu i član Upravnog odbora CEPRIS-a.
Kako masovne tužbe utiču na rad sudova? Kako obezbediti delotvoran pristup pravdi u slučajevima masovnih povreda prava? Šta predstavlja mehanizam kolektivne zaštite? Odgovore daje prof. dr Nevena Petrušić, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu i članica CEPRIS-a.
Šta je redovno, a šta vanredno stanje stvari u nekoj zemlji, posebno u Srbiji? Šta su za nas normalne, a šta nenormalne prilike i okolnosti? Odgovore daje prof. dr Jasminka Hasanbegović, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i članica CEPRIS-a.
Imali smo prilike da čujemo mišljenja da je mandat Narodne skupštine istekao, da u Srbiji više nema Narodne skupštine, a da je upitan i status Vlade koju je taj skupštinski saziv izabrao. Odgovor na pitanje da li je prestao mandat Narodne skupštine na prvi pogled je jednostavan i jednoznačan, međutim da bismo odgovorili na pitanje nužno je najpre precizno identifikovati šta o tome kaže Ustav Srbije, piše prof. dr Marijana Pajvančić.
Na prvi pogled, Uredba Vlade od 20. marta 2020. godine, donosi opravdanu povlasticu za stranke i advokate, kojima je u novim društvenim prilikama, očito bila otežana priprema pravnih sredstava. Pažljiviji pristup, međutim, pokazuje da utisak vara, piše advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.
Pandemija COVID-19 ozbiljno dovodi u pitanje mogućnost održavanja demokratskih izbora. Ako se može pretpostaviti da će određen broj stanovnika biti diskriminisan prilikom glasanja, za izbornu kampanju je već sada jasno da ne odgovara zahtevima demokratskih izbora, piše profesor Ustavnog prava i saradnik CEPRIS-a dr Tanasije Marinković.
Ustavni sud svoj zaključak temelji, između ostalog, i na krajnje paušalnom sudu „da se radilo o potpuno nepoznatoj zaraznoj bolesti koja se širila gotovo nekontrolisano“. Pritom se nijednog trenutka ne osvrće na postojeći pravni okvir, predviđen Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti – u kome je zakonodavac već izvršio apstraktnu procenu intenziteta opasnosti od zaraznih bolesti, uključujući i „pojavu nove ili nedovoljno poznate zarazne bolesti“, smatrajući ih okolnošću koja u najtežim pojavnim oblicima nalaže uvođenje „vanredne situacije“, piše prof. dr Miodrag Jovanović za Peščanik, povodom odluke Ustavnog suda da odbaci inicijative za ocenu ustavnosti donošenja vanrednog stanja.
“Da sam malo stariji, ne bih se više bavio politikom. Ja para imam dovoljno za ceo život.” Dugo sam verovao da ne postoji ništa što jasnije oslikava poimanje vlasti na ovim prostorima od citiranih reči bivšeg predsednika Republike, Tomislava Nikolića, piše sudija Apelacionog suda u Beogradu i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić.
U Srbiji se nastavljaju izborne aktivnosti prekinute nakon proglašenja vanrednog stanja. Pravni ambijent u kome se održavaju izbori menja se do poslednjeg trenutka uključujući i promene pravila kada je izborni proces već započeo, piše profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i članica CEPRIS-a Marijana Pajvančić.
Bilo bi zgodno saznati odgovor na pitanje: ako Ustavni sud smatra da navodi za ocenu ustavnosti proglašenja vanrednog stanja nisu ustavnopravno utemeljeni – gde su utemeljeni? Kome građani treba da se obrate radi odgovora na vrlo jednostavno pitanje ili kako sud voli da kaže navod – da li je proglašenje vanrednog stanja bilo u skladu sa Ustavom ili ne? Pogotovo imajući u vidu da je Ustav jedini i najviši pravni akt koji sadrži pravila o proglašenju vanrednog stanja, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.