Imali smo prilike da čujemo mišljenja da je mandat Narodne skupštine istekao, da u Srbiji više nema Narodne skupštine, a da je upitan i status Vlade koju je taj skupštinski saziv izabrao. Odgovor na pitanje da li je prestao mandat Narodne skupštine na prvi pogled je jednostavan i jednoznačan, međutim da bismo odgovorili na pitanje nužno je najpre precizno identifikovati šta o tome kaže Ustav Srbije, piše prof. dr Marijana Pajvančić.
Na prvi pogled, Uredba Vlade od 20. marta 2020. godine, donosi opravdanu povlasticu za stranke i advokate, kojima je u novim društvenim prilikama, očito bila otežana priprema pravnih sredstava. Pažljiviji pristup, međutim, pokazuje da utisak vara, piše advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.
Pandemija COVID-19 ozbiljno dovodi u pitanje mogućnost održavanja demokratskih izbora. Ako se može pretpostaviti da će određen broj stanovnika biti diskriminisan prilikom glasanja, za izbornu kampanju je već sada jasno da ne odgovara zahtevima demokratskih izbora, piše profesor Ustavnog prava i saradnik CEPRIS-a dr Tanasije Marinković.
Ustavni sud svoj zaključak temelji, između ostalog, i na krajnje paušalnom sudu „da se radilo o potpuno nepoznatoj zaraznoj bolesti koja se širila gotovo nekontrolisano“. Pritom se nijednog trenutka ne osvrće na postojeći pravni okvir, predviđen Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti – u kome je zakonodavac već izvršio apstraktnu procenu intenziteta opasnosti od zaraznih bolesti, uključujući i „pojavu nove ili nedovoljno poznate zarazne bolesti“, smatrajući ih okolnošću koja u najtežim pojavnim oblicima nalaže uvođenje „vanredne situacije“, piše prof. dr Miodrag Jovanović za Peščanik, povodom odluke Ustavnog suda da odbaci inicijative za ocenu ustavnosti donošenja vanrednog stanja.
“Da sam malo stariji, ne bih se više bavio politikom. Ja para imam dovoljno za ceo život.” Dugo sam verovao da ne postoji ništa što jasnije oslikava poimanje vlasti na ovim prostorima od citiranih reči bivšeg predsednika Republike, Tomislava Nikolića, piše sudija Apelacionog suda u Beogradu i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić.
U Srbiji se nastavljaju izborne aktivnosti prekinute nakon proglašenja vanrednog stanja. Pravni ambijent u kome se održavaju izbori menja se do poslednjeg trenutka uključujući i promene pravila kada je izborni proces već započeo, piše profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i članica CEPRIS-a Marijana Pajvančić.
Bilo bi zgodno saznati odgovor na pitanje: ako Ustavni sud smatra da navodi za ocenu ustavnosti proglašenja vanrednog stanja nisu ustavnopravno utemeljeni – gde su utemeljeni? Kome građani treba da se obrate radi odgovora na vrlo jednostavno pitanje ili kako sud voli da kaže navod – da li je proglašenje vanrednog stanja bilo u skladu sa Ustavom ili ne? Pogotovo imajući u vidu da je Ustav jedini i najviši pravni akt koji sadrži pravila o proglašenju vanrednog stanja, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.
Preporuka Kriznog štaba da ne bude potreban negativan test na korona virus, niti posebna dozvola za domaće ili strane državljane potvrđena je juče na sednici Vlade. Poslednja preporuka bi, čini se, trebala da doprinese prividu ubrzanog povratka na staro, a sve u isključivu svrhu izborne normalizacije, piše pravnica iz CEPRIS-a Sofija Mandić.
Vladavina prava podrazumeva poštovanje izvesnih, poznatih i opštih pravnih pravila od strane svih u jednoj političkoj zajednici. U nizu prelomnih političkih dešavanja u zapadnom svetu, na osnovu ideja koje sežu do antike, prevladalo je uverenje da je u okolnostima postojanja jedne organizacije koja raspolaže monopolom fizičke prinude – države – za svakoga pojedinačno bolje da njegovim životom u društvu upravljaju bezlična pravila, nego da istim tim životom upravlja bilo koji pojedinac ili grupa pojedinaca u čijim je rukama politička moć.
„Ugrađivanje straha je brz postupak. Dok se okrenete, već je ugrađen i spreman za upotrebu. Nekada je to trajalo godinama. Danas, pomoću novih tehnologija, jedva da se radi o minutima”, piše prof. Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović.