10 ПОЛАЗНИХ ТАЧАКА ЗА УСТАВНУ РЕФОРМУ ПРАВОСУЂА
1. Предвидети да је судска власт независна и да не подлеже контроли законодавне и извршне власти
2. Највишој судској инстанци вратити назив Врховни суд Србије
3. Из састава ВСС и ДВТ изоставити Министра надлежног за правосуђе и председника одбора Народне скупштине
4. Предвидети да по 8 чланова ВСС и ДВТ чине судије односно тужиоци изабрани непосредно од стране колега, док по три члана чине истакнути правници које бира Народна скупштина на предлог стуковних удружења и институција
5. Избор судија и председника свих судова поверити Високом савету судства
6. Избор јавних тужилаца и њихових заменика поверити Државном већу тужилаца
7. Изоставити решење о пробном мандату судија и заменика јавних тужилаца
8. Предвидети разлоге за престанак функције и разрешење судија и тужилаца
9. Предвидети да судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење у судском поступку и приликом гласања код доношења судске одлуке, као и за мишљење дато у вези са заштитом судске независности.
10. Предвидети да Републичког јавног тужиоца на предлог ДВТ бира Народна Скупштина двотрећинском већином на једнократни деветододишњи мандат
ИНТЕГРАЛНИ ТЕКСТ ПОЛАЗНИХ ТАЧАКА ЗА УСТАВНУ РЕФОРМУ ПРАВОСУЂЕ
Полазећи од природе устава као основног и највишег правног акта, струковна удружења судија и тужилаца указују на значај измена Устава Републике Србије у делу који се односи на правосуђе, а које су планиране за 2017. годину. Удружења судија и тужилаца већ су упозорила јавност да консултације које Министарство правде спроводи у поступку припрема за уставне промене не представљају стварну јавну расправу и да су грађани Републике Србије искључени из ових консултација. Указивали смо и на одсуство нацрта измена о којима се расправља, као и на све озбиљније скретање уставних консултација с кључне теме – успостављања независности правосуђа и отклањања политичких утицаја усмерених на судије и тужиоце.
Подсећамо грађане Републике Србије, као и извршну и законодавну власт, да самоувереност предлагача и број посланика спремних да гласају за усвајање измена важећег Устава Републике Србије не гарантују легитимитет планираних уставних промена. Уз посланике који ће гласати за уставне промене, потребно је обезбедити простор за јавну расправу о потребама и проблемима српског правосуђа, као и о предлозима за решавање ових проблема. Ради изналажења решења која на најбољи начин обезбеђују владавину права, у јавну расправу треба укључити судије, тужиоце, адвокате, стручњаке из области права, као и грађане, уз очекивање узајамног уважавања актера у том процесу и уз веру у њихову спремност на одустајање од почетних захтева ради изналажења најбољих решења. Овакав приступ је изостао у досадашњим активностима Министарства правде на припреми промене Устава.
Због тога ће струковна удружења судија и тужилаца, заједно с партнерима из цивилног друштва, у наредном периоду организовати јавне расправе о уставним променама с представницима правосуђа и грађанима. Као основу ових јавних расправа предлажемо следеће
ПОЛАЗНЕ ТАЧКЕ ЗА УСТАВНУ РЕФОРМУ ПРАВОСУЂА
- Правосуђе треба да буде заштитник интереса грађана, а не заштитник политичке власти.
Судство и тужилаштво морају бити уставом и законима заштићени од злоупотребе политичке моћи. Суд и тужилаштво морају бити независни од законодавне и извршне власти, а свако, посебно највиши државни функционери, морају бити одговорни за злоупотребу и несавесност у вршењу јавне функције.
- Правосуђе треба да буде гарант владавине права, људских права и грађанских слобода.
Судска власт и тужилаштво, као и надлежности судова и јавног тужилаштва морају бити уставно установљени као гарант владавине права (уставности и законитости), људских права и грађанских слобода.
- Правосудни савети треба да буду независни од политичких утицаја.
Из састава Високог савета судства и Дружавног већа тужилаца треба изоставити политичаре – представнике законодавне и извршне власти.
- Избор и разрешење носилаца правосудних функција треба да буду независни од политичких утицаја.
Избори и разрешења судија и председника судова, јавних тужилаца и главних јавних тужилаца треба да буду у највећој могућој мери поверени правосудним саветима.
- Уставне гаранције независности и самосталности судства и тужилаштва треба ојачати.
Достигнуте гаранције независности и самосталности не смеју да буду нарушене, а треба да буду унапређене. Независност и самосталност нису привилегије судија и тужилаца већ гаранција грађанима да ће правда бити остварена.
- Стручност, интегритет и отпорност на притиске треба да буду једини критеријуми за избор, напредовање и разрешење судија и тужилаца.
Устав треба да гарантује грађанима примену права, правично суђење и остварење правде у разумном времену од стране судија и тужилаца који су стручни и отпорни на притиске. Разрешење не сме да буде средство застрашивања или елиминације непожељних. Разлози за престанак функције и разрешење судија и тужилаца треба да буду уставна брана од недозвољених утицаја на правосуђе и средство да се уклоне нестручни и подложни недозвољеним утицајима.
- Право судија и тужилаца да мисле и говоре треба да буде неприкосновено.
Судија и тужилац не могу бити позвани на одговорност за изражено мишљење у поступку пред судом или тужилаштвом, као и за мишљење у вези са заштитом самосталности и независности правосуђа.
- Тужилаштво треба да буде законски и уставно оспособљено да одговори изазовима савременог друштва.
Тужилаштво треба да буде независно од политике и извршне власти. У оквиру и поред основне функције – заштите друштва од криминала, тужилаштво треба да штити основне правне вредности – уставност и законитост, људска права и грађанске слободе свих у правном поретку. Потребно је укидање превазиђеног уређења јавног тужилаштва тако да сви који врше функцију у јавном тужилаштву постану јавни тужиоци с пуним правима и одговорношћу.
С намером да допринесемо суштинској јавној дебати која ће довести до демократског и дуговечног устава, позивамо грађане да се укључе у планиране јавне расправе о уставним променама. Позивамо законодавну и извршну власт да о изменама Устава Републике Србије отворено дебатују, а не само да те измене изгласавају. Позивамо стручну и ширу јавност, као и медије да приступе дебати о уставним променама с пажњом коју захтева доношење највишег правног акта наше државе. Питање најбољег правосудног система за наше друштво и државу јесте питање свих људи и свих власти, а не питање једне гране власти.
Центар за правосудна истраживања