Cilj ovogodišnje analize je bilo utvrđivanje u kojoj meri pravosudni sistem nosiocima vlasti ili drugim društveno uticajnim pojedincima može poslužiti za povredu ili suzbijanje slobode izražavanja.
Tuženi u ovim predmetima su mediji za koje je Savet za štampu utvrdio da retko krše Kodeks novinara Srbije, odnosno da u svom radu pretežno postupaju profesionalno. To su dnevni listovi Danas i Politika, nedeljnici NIN i VREME, medijski portali KRIK, Peščanik, ŽIG INFO, Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Centar za istraživačko novinarstvo-Fondacija (CINS), kao i United Media Digital DOO Beograd.
Analiza dostupnih predmeta je pokazala da su mediji koji retko krše Kodeks daleko ređe tuženi od medija koji to čine učestalo, kao i da tužbe nosilaca javnih vlasti i drugih uticajnih tužilaca nisu bile primarno sredstvo pritisaka na medije.
Međutim, 2021. godine uočavamo značajnu promenu i pojavu tužbi za koje postoji sumnja da predstavljaju tzv. SLAPP tužbe – strateške tužbe protiv učešća javnosti. Ishodi ovih strateških postupaka protiv medija još uvek nisu poznati, ali je izvesno da će domaći pravni sistem u kratkom roku morati da pronađe način da spreči takav pritisak na slobodu izražavanja. Analiza predočava i neke od pravnih i praktičnih mogućnosti rešavanja problema SLAPP tužbi protiv medija.
Uvidom u predmete krivično-pravne materije, za svrhe ove analize, je ustanovljeno da se najveći broj krivičnih prijava za krivično delo ugrožavanja sigurnosti lica koja obavljaju posao od javnog značaja u oblasti informisanja odbacuje zato što tužilaštvo krajnje restriktivno tumači pojam pretnje upućene novinarima.
Pročitajte celu analizu u nastavku.
Ostavite komentar