Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine u ustavni sistem Srbije prvi put je uvedeno Državno veće tužilaca, kao poseban organ sa osnovnom funkcijom da garantuje i štiti samostalnost javnog tužilaštva.
Do 2001. godine, u Srbiji nisu postojali pravosudni saveti, a Visoki savet pravosuđa, kao poseban državni organ nadležan za predlaganje kandidata za izbor sudija i javnih tužilaca i za imenovanje zamenika javnih tužilaca, prvi put je uveden Zakonom o Visokom savetu pravosuđa iz 2001. godine, iako za uvođenje tog tela u pravni sistem nije postojao ustavni osnov prema tada važećem Ustavu Srbije iz 1990. godine.
Odredbom člana 165 Ustava RS iz 2006. godine, Veću je dato u nadležnost da Narodnoj skupštini predlaže kandidate za prvi izbor za zamenike javnih tužilaca, da bira zamenike javnih tužilaca na stalnu funkciju, da bira zamenike javnih tužilaca na stalnoj funkciji u više (ili drugo) javno tužilaštvo (unapređenje) i da odlučuje o prestanku funkcije zamenika javnih tužilaca.
Iako je Veće definisano kao „samostalan državni organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca“, pitanje samostalnosti tog tela je ostalo problematično s obzirom na njegov sastav i način izbora članova.
Sastav i način izbora Veća omogućio je veliki uticaj dve druge grane vlasti (politike) na javno tužilaštvo i doveo u pitanje mogućnost tog tela da ostvari svoju ustavnu ulogu garanta samostalnosti javnog tužilaštva, pa se pristupilo ustavnim izmenama.
Tako je Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa iz 2012. godine predviđena promena ustavnih odredaba koje se odnose na pravosuđe sa ciljem depolitizacije pravosuđa i jačanja nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva.
Postupak promene Ustava iz 2006. godine završen je početkom 2022. godine, kada je Narodna skupština usvojila Amandmane na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe. Prema promenjenim ustavnim rešenjima tužilački savet će se zvati Visoki savet tužilaštva, a značajno su promenjeni i njegov sastav, način izbora članova i nadležnost.
Polazne osnove za usvajanje Zakona o Visokom savetu tužilaštva delo je zamenika javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu Radovana Lazića, zajedno sa saradnicima – advokatima iz Novog Sada Slobodanom Beljanskim i Veljkom Milićem.
Loading…
Reload document 
Open in new tab Napomena: Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) formirao je u julu 2022. godine pet radnih grupa koje su sačinile polazne osnove za usvajanje pet zakona – Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva. Polazne osnove treba da ukažu na ključna pitanja koja sada moraju biti regulisana pomenutim zakonima, uz predlaganje konkretnih rešenja, a imajući u vidu izmenjeni Ustav.
Izradu ovog teksta podržali su Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.
Ostavite komentar