Foto: CEPRIS
Autor u studiji detaljno analizira problem pravne odgovornosti predsednika republike, to jest odgovornosti za povrede ustava. Radi se o pitanju koje je u našoj kritičkoj javnosti prisutno već niz godina, a zahvaljujući „istrajnosti“ koju u kršenju Ustava pokazuje trenutni predsednik, čini se da će biti aktuelno do kraja njegovog mandata. To se naročito odnosi na član Ustava Srbije, koji je u centru pažnje profesora Marinkovića, a koji izričito zabranjuje „svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije“ (član 149 stav 2).
Dosledno i precizno, autor izvodi na čistac, najpre, šta generalno znači, prema praksi ESLJP, sloboda izražavanja i njeno ograničenje kad je reč o delatnosti sudova i tužilaštva, a zatim razjašnjava šta sve može biti nedozvoljen uticaj na sudove prema domaćem zakonodavstvu.
Nakon što je „raščistio“ teren, jasno odredivši relevantne pojmove, Marinković analizira javne nastupe predsednika Republike kojima se, neposredno i posredno, narušava autoritet i nepristrasnost sudstva. Izlaganje o pojedinim, dobro poznatim, javnim izjavama i nastupima predsednika, autor pokazuje kako se krši pomenuta ustavna zabrana, i to napadima na ličnost sudija (imenovanih i neimenovanih) i sudstva u celini, kao i iznošenjem stavova o krivici, odnosno nevinosti određenih lica koja su ili bi mogla biti predmet odgovarajućih postupaka.
Ova publikacija je nastala kao rezultat projekta „Ustavni sud i pravosuđe“, koji je finansijski podržala Fondacija za otvoreno društvo.
Ostavite komentar