Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja kod pitanja odgovornosti advokata za štetu koju prouzrokuje stranci jeste pitanje da li se odgovornost advokata za štetu prema stranci, u slučaju davanja pogrešnih saveta, mišljenja i za ne(preduzete) radnje u toku sudskog postupka zasniva na ugovornoj ili vanugovornoj odgovornosti, piše sudija Darko Rašković.
Nakon što prestane zajednica života roditelja, bez obzira da li je reč o bračnim ili vanbračnim supružnicima, javlja se potreba za uređenjem načina vršenja roditeljskog prava, piše advokatica Lea Gerasimović.
Da li su hapšenja osumnjičenih kao odgovornih za tragediju u Novom Sadu jedna velika predstava i deo dogovora ili je tužilaštvo “oteto” tema je emisije Utisak nedelje, čiji su gosti bili potpredsednik CEPRIS-a, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović, član CEPRIS-a i predsednik Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski, kao i tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Jasmina Paunović.
Mogli bismo da se poslužimo citatom iz kultnog filma „Lajanje na zvezde“ te da ga u svrhu ovog članka modifikujemo u sledeći citat: „Vidiš li sa kakvim se predznanjem ulazi u gradski prevoz“, piše spoljni saradnik u advokatskoj kancelariji Petar Todorović u članku kojim se bavi pravima putnika u slučaju povreda u javnom prevozu.
Banke u Srbiji su u prvoj deceniji ovog veka nudile stambene kredite indeksirane u evrima ili švajcarskim francima. Korisnik kredita je novac dobijao u dinarima, ali se dug uvek valutirao u stranoj valuti kako bi se korigovala njegova vrednost i zaštitila vrednost glavnice duga, piše advokat Dušan Ignjatović.
“U svim ranijim slučajevima, kada se radilo o projektantima, investitorima i izvođačima radova koji nisu direktno povezani za vrhom vlasti, a bilo je žrtava, osumnjičeni su odmah nakon kritičnog događaja bili prijavljeni i izloženi istrazi”, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić, povodom obrušavanja nadstrešnice koja je usmrtila 15 ljudi u Novom Sadu.
U situaciji kada je policija primarno odgovorna svojim starešinama, kada opstanak na poslu i karijera policijskog službenika zavise od policijskih starešina, a pri tome i Zakon o policiji propisuje obavezu policijskog službenika da izvrši svako naređenje starešine, nema dileme da će policijski službenik dati prednost naređenjima svojih starešina u odnosu na zahtev javnog tužioca.
Saopštenjem Društvo sudija Srbije poziva građane da prestanu sa blokadama suda i tužilaštva, kako bi oni mogli da prikupe dokaze i procesuiraju odgovorne za tragediju. Na putu do pravde ne stoje građani, već korupcija, nepotizam, ucenjenost i strah koji u pravosuđu proizvode nosioci izvršne vlasti. Građani reaguju na odsustvo komunikacije, transparentnosti, pravičnog postupka, nepristranosti i pravednosti u pravosuđu i u tome imaju našu punu podršku.
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji apeluje na pravosudne i policijske organe da hitno počnu da preduzimaju aktivnosti iz svoje nadležnosti i počnu da obaveštavaju javnost o tome, kako bi sprečili dalje neprimerene uticaje na tok istrage o tragediji u Novom Sadu.
Zahtevamo od vlasti da zaustavi represiju nad građanima, aktivistima i opozicionim akterima koji traže krivičnu odgovornost za smrt 15 građana nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Represija nad građanima sve je surovija, a najviši državni zvaničnici je opravdavaju i podstiču.
Za potrebe učestvovanja u javnoj raspravi Zakona o Pravosudnoj akademiji, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) sačinio je Polazne osnove za usvajanje Zakona o Pravosudnoj akademiji, čiji su autori Vida Petrović Škero, sudija u penziji, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije, Goran P. Ilić, redovni profesor katedre za krivično pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ana Zdravković, doktorantkinja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa položenim pravosudnim ispitom.
“U trenutku kada se s pravom traži odgovornost za krivce novosadske tragedije, oni koji bi trebalo da pokažu najveći stepen skrušenosti, ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što se nalaze na najodgovornijim javnim funkcijama – predsednik Republike, predsednica Narodne skupštine i predsednik Vlade – takmiče se u bahatosti. Novosadskom tragedijom se dodatno narušava kult graditelja koji je Aleksandar Vučić brižljivo stvarao o sebi, više ili manje suptilnim mehanizmima propagandne i ekonomske represije”, kaže u intervjuu za Radar profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.
Pozivamo vas na tribinu “Ko može da priušti pripravnički staž – Mladi u pravosuđu između zaposlenja i volontiranja”, koja će se održati 18. novembra od 18 časova, na Pravnom fakultetu u Beogradu, u amfiteatru 2.
Pozivamo vas na hibridnu diskusiju “Tipovi sudija – pokušaj definisanja sudijske kulture” koja će se održati u četvrtak, 14. novembra 2024. godine, od 17 do 20 časova na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Bulevar Kralja Aleksandra 67).
Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu i predsednik CEPRIS-a, objašnjava za NIN da Nacrt izmena Zakonika o krivičnom postupku suštinski pomera teret dokazivanja u pravcu suda. „Prebacivanjem tereta dokazivanja na sud, on se izmešta iz položaja neutralnog učesnika u postupku. Sud je i ranije imao mogućnost da izuzetno sam izvodi dokaze, ali u korist okrivljenog. Sada će, međutim, morati to da čini u korist tužilaštva, što suštinski menja položaj suda.”
Sudija Ustavnog suda Vladan Petrov se latio razjašnjavanja ustavne slobode okupljanja. Trenutak za tu misiju je, naravno, pažljivo biran – dešava se u jeku novih protesta, zbog odbijanja vlasti da legalizuje zabranu eksploatacije litijuma. Ustavnopravna edukacija javnosti je započela člankom u Politici, koji su preneli svi tabloidi i prorežimski listovi, a finalizovana je gostovanjem na televiziji s nacionalnom pokrivenošću, piše profesor Pravnog fakulteta i predsednik UO CEPRIS-a Miodrag Jovanović.
U postupku pripreme Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku zakazana je javna rasprava. Bitne izmene se većim delom tiču poboljšanja procesnog položaja okrivljenog, a na zakonodavcu je težak zadatak da ostvari ravnotežu između efikasne zaštite društva i garantovanja ličnih sloboda, prava i interesa građana koji se pojavljuju u svojstvu okrivljenog, piše javna tužiteljka Milena Božović.
U ime „srpske pravne tradicije“ članovi tajne radne grupe za izmene Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) predvideli su ukidanje koncepta neutralnog sudije i uvođenje inkvizitornog pretresnog sudije. Sud se time svrstava na stranu tužilaštva, policije, BIA… Ako za nešto budete okrivljeni, u vašem timu biće samo advokat i bog pravde. Za emisiju Peščanika govore sudija Miodrag Majić i advokat Sead Spahović.
Mi nemamo tužilaštvo koje radi svoj posao i istražuje ugovore i tokove novca, a ima sve mehanizme za to. Preko jednog klika mogu da provere bankarske račune i da vide sve ljude koji su dobili novac, na osnovu čega su ga dobili, šta su za taj novac uradili. To je posao tužilaštva, kaže tužiteljka i članica CEPRIS-a Bojana Savović.
“Čini se da je ideja ovih izmena da okrivljenih, a i osuđenih bude što više”, izjavila je pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić, govoreći o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Ocenila je da izvršna vlast u Srbiji “represijom i pojačavanjem kaznene politike pokazuje nemoć”, jer ne može “da smiri nezadovoljstvo u društvu”.
„Neozbiljno je od države da za javnu raspravu ostavi mesec dana. Menjate pet zakona od toga tri ogromna i krupna, sa velikim promenama koje suštinski zadiru u naš pravni sistem“, objašnjava tužiteljka i članica CEPRIS-a Bojana Savović za N1.
Razgovarali smo sa Jelenom Stevančević, javnom tužiteljkom Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, o brojnim izazovima sa kojima se suočavaju tužioci u Srbiji. Stevančević je za CEPRIS govorila o nedostatku transparetnosti izbornog procesa za tužioce, o tome zašto je saradnja sa policijom otežana i kako problemi sa kojima se suočavaju tužioci utiču na kvalitet rada tužilaštva, kao i na poverenje građana u pravosuđe.
Analiza postupka izmene i donošenja pravosudnih zakona radi usklađivanja sa Aktom o promeni Ustava Republike Srbije je sačinjena na osnovu posmatranja tog procesa i razmatranja svih dostupnih podataka, pre svega podataka koje je objavilo Ministarstvo pravde, ali i onih koje je pribavio CEPRIS. Ova Analiza rezultat je rada sudije Apelacionog suda u penziji, bivšeg člana Visokog saveta sudstva i člana CEPRIS-a Sava Đurđića.
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za poglavlje 23 poziva Ministarstvo pravde da produži javnu raspravu do kraja godine o Nacrtima Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku koji su javnosti postali dostupni 27. septembra uz obaveštenje o trajanju javne rasprave u periodu 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine.
Povodom hitnog predlaganja Nacrta Zakona o Pravosudnoj akademiji sa izmenama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu i rada Radne grupe za izradu ovog akta, javno su reagovali Društvo sudija Srbije, Asocijacije sudijskih pomoćnika, Centar za pravosudna istraživanja, Udruženje tužilaca Srbije, a oglasili su se i sudijski pomoćnici Višeg suda u Novom Sadu, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 upozorava javnost na ozbiljne proceduralne propuste u vezi sa procesom pripreme nacrta Zakona o Pravosudnoj akademiji koji je Ministarstvo pravde uputilo Venecijanskoj komisiji.
Aktuelna politička vlast u Srbiji zadržava monopol na svim normativnim promenama u oblasti pravosuđa, a bez prethodnih stručnih analiza ili diskusija. Umesto da se širi, prostor za to je minimizovan. Nadležne institucije – ćute, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
I na ovim protestima prosvetara ponovo je istaknut zahtev da im se dodeli status službenih lica. Nakon brojnih napada na novinare i lekare i nakon njihovog vapaja za dobijanje ovog statusa, postavlja se pitanje da li svaki građanin u nasilnom društvu treba da dobije taj status da bi se osećao sigurnije ili se jedino otklanjanjem uzroka nasilja može rešiti problem, piše tužiteljka i članica CEPRIS-a Bojana Savović.
Profesori pravnih fakulteta u Srbiji, među kojima je dosta članova i članica CEPRIS-a, obratili su se Ustavnom sudu sa zahtevima da se obustavi postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao i da bez odlaganja zakaže javnu raspravu kako bi se temeljno raspravila sporna pitanja.
U svakodnevnom govoru često čujemo izraz ‘Evropski sud’, pod kojim se podrazumeva Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Štaviše, značaj ovog suda i njegovo mesto ultimativne instance, toliko se odomaćilo u našem jeziku da je izraz ‘Ići ćemo do Strazbura’ postao česta izjava koju možete čuti od stranaka u postupku. Međutim, potrebno je imati u vidu, da pored ‘Evropskog suda’ u Strazburu, postoji takođe ’Evropski sud’, ali sa sedištem u Luksemburgu. Pa, u čemu je razlika, objašnjava pravnica Katarina Grga.
Akušersko nasilje kao termin ne postoji u našem zakonodavstvu. Ipak, postoji niz zakonskih normi, pravila i procedura ali i međunarodnih dokumenata kojih se medicinski radnici i zdravstvene ustanove imaju pridržavati, a u suprotnom podležu sankcijama, piše pravna savetnica Una Danilović.
Ustavni sud Republike Srbije je privremeno obustavio primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Svrha Zakona bila je da doprinese iskorenjivanju rodne neravnopravnosti u Srbiji. Iako je jasno da sam Zakon ne može da ukine korene neravnopravnosti, on može da postavi norme ponašanja koje će u dugom roku uspeti da reformišu, ili barem ublaže, rodnu neravnopravnost. Zato je važno da Zakon postoji, piše saradnica Partnera Srbije Ana Krstić.
Šta je zastarelost potraživanja na ime komunalnih usluga, kad nastupa, kako se prekida, kao i do kada se zastarelost može istaći, odgovara sudija Višeg suda u Kragujevcu Olivera Pavlović.
Načelo ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice nije apsolutno iako tako deluje čitajući Ustav, piše spoljni saradnik u advokatskoj kancelariji Drašković Petar Todorović.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj krivičnih dela protiv života i tela učinjenih od strane maloletnih lica je u porastu. Naime, 2023. godina se završila sa čak za trećinu više od 2000. godine, piše saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Dušan Stanković.
Кada bismo o naslovu ovog teksta promišljali sa filozofskog aspekta, mogli bismo reći da je u pitanju pleonazam i stilska greška. Jer je pravda, kao etički i pravno-filozofski pojam, uvek po meri čoveka. U suprotnom nije pravda, piše sudija Osnovnog suda u Somboru Dejan Petrović.
Veštačka inteligencija (AI) postaje sve dostupnija građanima širom sveta, a velike tehnološke kompanije se aktivno bore za dominaciju u ovoj oblasti. Da bi došle do što većeg broja podataka za treniranje AI sistema, ove kompanije često pokušavaju da zaobiđu propise vezane za zaštitu podataka o ličnosti i poznate su po netransparentnom poslovanju u ovoj oblasti, piše advokatica Milica Tošić.
Sudijski pomoćnici su glavni saradnici sudija u sprovođenju pravde. Poslovi koje obavljaju služe da rasterete sudije od svih nesudijskih poslova. Međutim, sudijski pomoćnici nisu administrativni radnici, iako deo njihovih poslova jeste administrativno-tehničke prirode, piše predsednik Asocijacije sudijskih pomoćnika Stefan Gojković.
Bilo da neko lice učini krivično delo, svesno ili nesvesno, ili da se samo zatekne u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, prava su ista za sve. S obzirom da na policijskom zadržavanju, koje u krivičnom postupku traje do 48 sati, ne postoji pristup internetu, nije loše da ovaj tekst ipak pročitate, piše advokatica YUCOM-a Katarina Toskić.
Upozoravamo javnost da je u toku još jedan pokušaj izvršne vlasti, na čelu sa Ministarstvom pravde, da izbor sudija i tužilaca suštinski izmesti iz pravosudnih saveta u Pravosudnu akademiju, hitnim predlaganjem novog Zakona o pravosudnoj akademiji i hitnim izmenama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu.
Možemo zaključiti da je u poslednjih deset godina nakon početka primene Zakona o javnom beležništvu zaveden red i istovremeno uvedena kakva-takva pravna sigurnost u oblasti građanskog i upravnog prava, a to je sve posledica uvođenja javnih beležnika u naš pravni sistem, piše advokat Nikola B. Ivković.
Svedoci smo promovisanja i popularizacije ideala dostupnosti prava i pravde za sve društvene kategorije građana. Da li je to zaista tako, objašnjava sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu Marko Đurić.
Ustavna žalba se može podneti iz nekoliko razloga – ukoliko nisu predviđena sredstva za zaštitu prava, ako su takva sredstva izričito isključena i ako su iscrpljena druga pravna sredstva, piše doktorand međunarodnog prava i saradnik CEPRIS-a Sreten Bjeličić.
Posredovanje (medijacija) je nešto što, verovali ili ne, može da se primeni i u prekršajnim stvarima. To je postupak u kom strane dobrovoljno nastoje da reše sporni odnos uz pomoć jednog ili više posrednika, piše sudija Prekršajnog suda Vladimir Živankić.
Bespotrebno je naglašavati da je pravilna kvalifikacija krivičnog dela u svakom postupku od izuzetnog značaja. Međutim, kod krivičnih dela sprečavanje, napad i ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti, ona naročito dolazi do izražaja, piše javni tužilac Nikola Nasković.
O pojmu minimalne zarade (u daljem tekstu: „minimalac“) ne treba trošiti reči. Opštepoznato je koliko iznosi tzv. „minimalac“ i ko odlučuje o tome koliko će iznositi minimalac za narednu godinu. Međutim, ono što je manje poznato, jeste koju proceduru je poslodavac u obavezi da ispoštuje pre nego što uvede minimalac kao i da li je moguće isplatiti manje od minimalca, piše saradnik u kancelariji Draškovć Petar Todorović.
Transparentnost organa vlasti predstavlja jedan od ključnih preduslova za adekvatno funkcionisanje države i izgradnju poverenja između građana i institucija. Ona nam takođe omogućava da dođemo do korisnih informacija o radu različitih organa koje su nam neophodne, da kontrolišemo rad organa vlasti, ali i unapređuje pristup građana različitim institucijama, piše istraživač Damjan Mileusnić.
Više puta smo bili svedoci toga da su pojedini mediji kršili etički kodeks u izveštavanju o krivičnim postupcima u kojima su bile maloletne i žrtve i okrivljeni, piše advokatica Nina Nicović.
Sporazum o priznanju krivičnog dela uveden je u naše zakonodavstvo Izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku iz 2009. godine, tada pod nazivom Sporazum o priznanju krivice, a kasnije Zakonikom o krivičnom postupku iz 2011. godine pod nazivom Sporazum o priznanju krivičnog dela, piše sudija Julijana Mogoš-Živković.
Ivan Bjelić, Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević su uhapšeni pre tačno dve nedelje i osuđeni na kazne zatvora zbog povrede javnog reda. Pušteni su na slobodu nekoliko dana kasnije, to nam je poznato. O uverenju da je režim u avgustovsko rano nedeljno jutro reagovao represivno i politički već smo pisali, piše pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić za Peščanik.
O tome koliko je efikasno postupanje pravosuđa u sankcionisanju krivičnih dela u vezi sa javnim nabavkama, uzevši u obzir činjenicu da su 2018. godine osnovana Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije pri višim sudovima sudovima i tužilaštvima, za portal MojBečej govori Bojana Savović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i članica CEPRIS-a.
Izvršni postupak predstavlja prinudno namirenje potraživanja izvršnih poverilaca zasnovano na izvršnim i verodostojnim ispravama, koji se vodi pred sudovima i javnim izvršiteljima, a shodno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, piše sudija Osnovnog suda u Smederevu Milena Ristić.
Otpremnina ne gubi na aktuelnosti i dan danas. Tome je najviše doprineo period tranzicije i privatizacije u Srbiji. Međutim, aktuelna je i dalje, imajući u vidu reorganizacije i bankrotstva firmi prouzrokovanih recesijom, pandemijom, ratovima, kao i razvojem veštačke inteligencije i robotike, piše spoljni saradnik u advokatskoj kancelariji Drašković Petar Todorović.
Nasilje se više ne događa samo u dalekim zemljama i gradovima, odakle odavno stižu priče o krvavim masakrima. Prostor se sve više sužava, steže se obruč i polako obuhvata celu Srbiju, piše sudija Aleksandra Medurić Kalčan.
U teoriji građanskog prava pojam nematerijalne štete se različito određuje, s tim da se u pravnoj literaturi koriste i različiti termini za označavanje ove vrste štete. Pored naziva „nematerijalna šteta“, koji i sam zakonodavac koristi, egzistiraju i nazivi „neimovinska šteta“, „moralna šteta“, „idealna šteta“, „materijalna šteta u ličnosti“ i drugi, piše sudija Višeg suda u Kragujevcu Darko Rašković.
“Ići sudiji znači ići pravdi, jer sudija želi da bude oličenje pravednosti” – Aristotel. Navedena sentenca velikog antičkog filozofa sažeta je u srpskoj izreci “idem sudu, idem pravdi”. Međutim, postavlja se pitanje da li je navedeni citat primenljiv i ostvarljiv u stvarnom životu ili se radi o nekom, za običnog čoveka, dalekom i nedostižnom idealu, piše sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Nišu Marko Đurić.
“Samo udruženi možemo više!” – slogan je koji reflektuje univerzalne vrednosti socijalnog života i kao takav predstavlja platformu na kojoj započinju sve značajnije društvene inicijative, a do posebnog izražaja dolazi upravo u lokalnim zajednicama. Tako i ideja o osnivanju lokalnih Saveta za pravdu po meri čoveka (u daljem tekstu Savet) već u samom startu ima svoje opravdanje i izvesnu neophodnost, piše specijalista medijacije Ivana Kulić.
Jedna od najspornijih odredbi čuvenog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, koji je u decembru 2022. po drugi put povučen nakon oštrih reakcija javnosti, odnosila se na ulazak policije u stan bez sudskog naloga. Kontroverzni član Nacrta sadržao je osnove za ulazak policije u stan bez naredbe suda preuzete iz Zakonika o krivičnom postupku, sa jednim novim rešenjem – postojanjem osnova sumnje da se priprema, vrši ili je izvršeno krivično delo, piše istraživačica BCBP-a Milica Starinac.
Cilj postupka obezbeđenja dokaza, prema odredbi člana 284. Zakona o parničnom postupku, jeste da omogući izvođenje dokaza u slučaju opravdane opasnosti da se taj dokaz kasnije neće moći izvesti ili će njegovo izvođenje biti otežano. Ovaj predlog za izvođenje dokaza može se podneti kako pre pokretanja parnice, tako i tokom samog postupka, piše sudija Jovana Bjelica.
Кoga možemo tužiti ekološkim tužbama i koje sve vrste ekoloških tužbi postoje, objašnjava advokat Dušan Vujošević.
Poznato je da sa razvojem industrije i novih tehnologija, neka zanimanja bez kojih se svet ranije nije mogao zamisliti, takoreći preko noći postaju izlišna. Štaviše, nekada je na internetu teško pobeći od članaka koji nas obaveštavaju koja su zanimanja izumrla, a koja će najverovatnije nestati u decenijama koje dolaze, piše sudija Jelisaveta Pavlović.
Kakvo pravo imate ukoliko vam je divljač prouzrokovala štetu u saobraćaju i ko je u tom slučaju nadležan za naknadu štete, odgovore na ova pitanja daje sudija Višeg suda u Kragujevcu Jelena Zimonjić.
Koji su ciljevi Saveta za pravdu po meri čoveka, šta su slični problemi u pristupu pravdi koji se prepoznaju u više lokalnih zajednica, kao i kako rešavati neke od ovih problema, odgovara sudija Osnovnog suda u Somboru Dejan Petković.
Samo objašnjenje pojma „otkaz“ bi bilo nepotrebno jer svaki zaposleni zna suštinu otkaza. Međutim, ono što većina zaposlenih ne zna, a tiče se njihovih prava iz radnog odnosa, jeste upravo poznavanje procedure koju je poslodavac dužan da primenjuje prilikom otkazivanja ugovora zaposlenom, kao i mehanizama zaštite koji zaposlenima stoje na raspolaganju u slučaju da je otkaz nezakonit, piše saradnik u advokatskoj kancelariji Drašković Petar Todorović.
Deca mogu učestvovati u krivičnom postupku kao svedoci i njihov položaj je drugačiji u odnosu na odrasle kako zbog nedovoljne fizičke, psihičke i emocionalne zrelosti, tako i zbog težine posledica krivičnog dela koje ih pogađaju, piše javna tužiteljka Gordana Krstić.
Iako je međunarodnim pravom, kao i domaćim zakonskim i podzakonskim propisima, pa i Ustavom Srbije utvrđeno pravo na plaćen godišnji odmor, pravo je jedno, a pravda nešto sasvim drugo, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
U Srbiji se nažalost o osvetničkoj pornografiji i dalje premalo priča, a ovaj problem je u žižu interesovanja javnosti došao tek 2021. godine, kada su u medijima objavljene informacije o postojanju različitih Telegram grupa, piše istraživač Partnera za demokratske promene Srbije Damjan Mileusnić.
Odlukom Ustavnog suda omogućeno je pravo na naknadu štete određenim porodiljama u kontekstu iznosa naknada zarada za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, piše advokat Đorđe Popović.
Tema odgovornosti za štetu koju prouzrokuju maloletna lica, čini se, imajući u vidu period koji je za nama, nije samo tema koja interesuje pravnički svet već je to tema koja okupira misli svakog običnog čoveka – građanina. Štaviše, interesovanje šire javnosti za ovu temu je postalo toliko veliko i značajno da bi svaki odgovor pravničke struke bio koristan u cilju otklanjanja dezorijentisanosti laičke javnosti u poimanju ovog pitanja i problema, piše sudija Višeg suda u Kragujevcu Darko Rašković.
Gde je pravo, tu je i obaveza, a gde je upotreba tu je i zloupotreba, jeste korelacija koju studenti prava uče još na uvodnim predmetima studija. Problematiku pitanja iz naslova ovog teksta može nam ilustrovati jedna priča koja se dogodila u našoj advokatskoj praksi. Zaposleni se obratio smenovođi sa zahtevom za odsustvo narednog radnog dana, jer je “planirao da taj dan kolje svinje”, piše advokatica Aleksandra Rajić.
U materiji radnih odnosa pravda je vrlo značajna vrednost, kako za poslodavca tako i za radnika, ali nije i apsolutna. Ona se u radnim odnosima veoma često ostvaruje grubim pravnim sredstvima. Zbog toga je pravičnost u radnim odnosima od izuzetnog značaja, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Bojana Simonović.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao osetljive kategorije društva, može se smatrati napretkom u razvoju odgovornosti u međuljudskim odnosima, kao i razvoju empatije prema osobama koje nemaju potpunu radnu sposobnost, ali imaju volju i želju da i sa ograničenom radnom sposobnošću daju svoj doprinos društvu u kome žive, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
Prema poslednjem Globalnom indeksu organizovanog kriminala, Srbija je treća u Evropi i lider u regionu u organizovanom kriminalu. Kako se navodi u obrazloženju, političari štite organizovane kriminalne grupe u Srbiji, koje najviše sarađuju sa kriminalnim grupama iz Crne Gore, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.
Tumačenjem odluka Evropskog suda za ljudska prava, proizlazi da se pod pojmom doma u vezi člana 8 Konvencije, podrazumeva prostor sa kojim osoba ima trajnu i jaku povezanost, u kome je zasnovala porodičan život, a bez obzira da li nad tim prostorom ima pravo svojine ili je zakupac, odnosno iako u istom prostoru nezakonito boravi, piše advokatica i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.
Iako to možda nije dovoljno vidljivo široj javnosti, ali je poznato svima koji se bave izborima, odluke Upravnog suda imaju odlučujući značaj za zakonitost izbornog procesa. Zakonodavac je ovom sudu poverio rešavanje po žalbama na rešenja Republičke izborne komisije i propisao kratak rok za odlučivanje (72 časa), kako bi se što pre otklonile sumnje u regularnost izbornog postupka, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbije Robert A. Sepi.
U letnjem periodu su učestala putovanja – odlasci na more, a nemali broj putnika odlučuje da svoje letovanje uplati i organizaciju u bitnom prepusti turističkoj agenciji. Kako postoje brojne turističke agencije koje nude raznovrsne putne aranžmane sa manjim ili većim stepenom kvalitetne i uspešne realizacije, na putniku je da se radi zaštite svojih interesa informiše o pravima i dužnostima organizatora putovanja, piše advokatica i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.
Sigurno ste mnogo puta čuli za ESG, koji je sve više prisutan među nama, ali šta je to zapravo ESG? ESG izveštavanje, kao skraćenica za izveštavanje o životnoj sredini, (Environmental), društvenom okruženju (Social) i korporativnom upravljanju (Governance), predstavlja način izveštavanja u kome kompanija deli informacije o svom uticaju na životnu sredinu, društvene odnose i korporativnom upravljanju, piše advokatica Dejana Ukropina.
Tužba se, pre svega, može odbaciti zbog neurednosti, odnosno u slučaju kada je nepotpuna ili nerazumljiva. U tom slučaju tužilac će biti pozvan od strane sudije pojedinca da u ostavljenom roku tužbu uredi, pojasni ili dopuni, odnosno otkloni nedostatke, uz ukazivanje na posledice nepostupanja po nalogu, objašnjava predsednik Asocijacije sudijskih pomoćnika Stefan Gojković.
Osporavanje načina rada Regulatornog tela za elektronske medije (i naročito njegovog upravljačkog tela, Saveta) su brojna, a veoma često i dobro utemeljena. Ovaj tekst će osvetliti jedan segment rada Regulatora u kojem dolazi u dodir sa pravosuđem, odnosno prekršajnim sudovima, ali i probleme u vezi sa radom tih sudova po prijavama REM-a, piše programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić.
Kada je u pitanju termin femicid, on se u medijskim tekstovima vrlo retko spominje, što ukazuje na činjenicu da femicid nije prepoznat kao specifična pojava u srpskom društvu protiv koje se treba boriti. Umesto toga, mediji često potpiruju stanje nasilja u društvu, okrivljujući žrtvu i pronalazeći razloge zašto je “zaslužila” ili kako je “isprovocirala” počinioca i samim tim izazvala svoje ubistvo, objašnjava asistentkinja Partnera Srbije Lena Nedeljković.
Zaostale alimentacije – novčane iznose na ime zakonskog izdržavanja zajedničkog deteta koji nisu uplaćivani, možete naplatiti pre svega u postupku izvršenja. Ovaj postupak je predviđen da bi se, u situacijama kada neko ne postupi po presudi suda, ta odluka sprovela prinudno. U ovom tekstu objasnićemo kako se pokreće postupak izvršenja kada se presudom utvrđeni novčani iznosi (ili određeni procenat plate) ne uplaćuje redovno na vaš račun, piše advokatica iz YUCOM-a Katarina Toskić.
Saznali ste da ste trudni, a obavljate samostalnu ili poljoprivrednu delatnost? Čestitamo! Ovaj tekst se odnosi na sve trudnice i mame koje nisu u radnom odnosu, ali obavljaju neku privatnu delatnost, kao što su umetnice, advokatice, stomatološkinje ili programerke, odnosno vlasnice biznisa koji je registrovan kod Agencije za privredne registre u formi preduzetnika i plaćaju paušalni porez, piše advokatica iz YUCOM-a Teodora Tomić Lazarević.
Medijima je odjeknula vest – Evropski sud za ljudska prava je doneo istorijsku odluku. Po prvi put je utvrđena obaveza država ugovornica Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLJP), da preduzmu neophodne mere da spreče štetne efekte klimatskih promena na dobrobit građana i građanki, piše doktorand međunarodnog prava i saradnik CEPRIS-a Sreten Bjeličić.
Model Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva (VSS) i Model Poslovnika o radu Visokog saveta tužilaštva (VST) rezultat su rada Marijane Pajvančić, profesorke Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji i Sofije Mandić, diplomirane pravnice, koje su obe članice CEPRIS-a. Pri izradi ovih modela, autorke su kao osnove rešenja koristile komentare i sugestije koje je CEPRIS upućivao VSS i VST u postupku izrade oba poslovnika, a koji su tek u manjem obimu prihvaćeni.
U ovom specijalnom izdanju možete pronaći tekstove koji se tiču platformskog rada, javnih nabavki, pravosuđa i tužilaštva, i drugih, ali i one koji govore o važnosti razumevanja i izveštavanja o tekućim izazovima reformskog procesa.
Prilikom postupanja po SLAPP tužbama, ili medijskim postupcima, bilo bi celishodno da se zadrži nadležnost jednog suda u Srbiji, da postoji posebno odeljenje specijalizovano za medijske sporove u kojem bi sudile specijalizovane sudije sa dobijenom licencom, kao i da postoje specijalizovana veća u drugostepenom sudu”, kaže sudija Višeg suda u Beogradu i članica CEPRIS-a Slađana Pantović za Autonomiju.
Radna grupa NKEU za Poglavlje 23 upozorava javnost na to da učestalo premeštanje javnih tužilaca iz jednog odeljenja u drugo, bez pismenog obrazloženja, uz konstantno kršenje odredbi Zakona o javnom tužilaštvu, ukazuje na šikanozan stav glavnog javnog tužioca u odnosu na javne tužioce koji su podržali reformu javnog tužilaštva, nakon promene Ustava RS.
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, nastavlja obračun sa njemu nepodobnim tužiteljkama iz javnog tužilaštva kojim rukovodi – Bojanom Savović, članicom CEPRIS-a i dobitnicom Ninovog priznanja „Ličnost godine“ i Milenom Božović. Reč je o javnim tužiteljkama koje su, za razliku od Stefanovića, svojim radom zadobile i opravdale poverenje javnosti i građana Srbije.
Model Poslovnika o radu Komisije za odlučivanje o prigovorima rezultat je rada Radovana Lazića, javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu upućenog u Tužilaštvo za ratne zločine, zajedno sa saradnicama – Bojanom Savović, javnom tužiteljkom u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i Anom Zdravković, doktorantkinjom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Model CEPRIS-a predviđa različita rešenja u odnosu na Poslovnik koji je usvojio Visoki savet tužilaštva kada je u pitanju, između ostalog, sastav Komisije, kvorum za rad Komisije, kao i izuzeće člana Komisije.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) upozorava da Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) u svojim učestalim saopštenjima, među kojima je poslednje o odbacivanju krivične prijave u slučaju Mala Krsna, uporno ignoriše ustavni i zakonski položaj javnih tužilaca kao nosilaca javnotužilacke funkcije. Potrebno je da VJT u saopštenjima bez izuzetka, navede ime i prezime javnog tužioca koji je doneo odluku koja je predmet saopštenja.
Ko stvarno rukovodi predistražnim postupkom i šta će nam tužilačka policija? Za Peščanik emisiju govore javni tužioci, članovi Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i autori uporedne analize „Korak bliže ka tužilačkoj policiji“ Bojana Savović i Radovan Lazić.
Model Pravilnika o kriterijumima, pokazateljima, načinu i postupku vrednovanja rada sudija i predsednika sudova rezultat je rada Ane Stamenić, sudije Višeg suda u Novom Sadu, zajedno sa saradnicima – profesorom Miodragom Jovanovićem i advokaticom Natašom Stojadinović. Model sadrži konkretne pravce za ostvarivanje svrhe vrednovanja rada sudija – procenu, održavanje i unapređenje kvaliteta rada, uz poštovanje nezavisnosti sudije u cilju jačanja poverenja javnosti u rad sudije i suda.
Pozivamo vas da prisustvujete razgovoru o knjizi “Osnovi pravnog rasuđivanja” profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i člana CEPRIS-a Gorana Dajovića u sredu, 22. maja od 17.30 časova na Pravnom fakultetu u Beogradu.
“Nama treba nezavisno tužilaštvo, a da bi nezavisno tužilaštvo moglo da radi njemu je potrebna policija. Najpotpunije rešenje je da se formira kriminalistička policija koja bi bila deo javnog tužilaštva”, rekao je juče tužilac i autor analize “Korak bliže ka tužilačkoj policiji” Radovan Lazić na stručnoj raspravi CEPRIS-a na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Pozivamo vas da prisustvujete stručnoj raspravi „Korak bliže ka tužilačkoj policiji“ 25. aprila u 16.30 u Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kojoj ćemo predstaviti uporednu analizu zemalja koje su već upostavile takvo rešenje i otvoriti razgovor o mogućnosti uspostavljanja tužilačke policije u Srbiji.
“Ja nisam video u medijima informaciju da je istraga u slučaju zločina u Banjskom polju pokrenuta. Postupak je izgleda u predistražnoj fazi. Prema zakoniku o krivičnom postupku predistražnim postupkom rukovodi tužilac. U najmanju ruku sam očekivao da javni tužilac izađe sa saopštenjima šta se dešava. Naravno ta saopštenja bi bila prilagođena trenutku, želji javnosti i potrebi da sazna određene činjenice ali i potrebama istrage da se sve činjenice ne otkriju. Proveravao sam sajtove Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru i Republičkog javnog tužilaštva i nigde nisam video takvo saopštenje. Ne mogu da verujem da se tužilaštvo u momentu kada se cela zemlja podigla na noge zbog nestanka tog deteta nije oglasilo”, izjavio je u Insajder intervjuu Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu, predsednik CEPRIS-a i docent na Pravnom fakultetu Union, komentarišući ponašanje institucija države u slučaju zločina u okolini Bora.
Na prvi pogled jedna od tih sitnica i naizgled samo tehničko pitanje je sadržaj zapisnika o radu biračkog odbora. Zašto sadržaj zapisnika nije ni sitnica ni tehničko pitanje?
Zato što se na osnovu podataka iz zapisnika o radu biračkog odbora, kao javne isprave, utvrđuju rezultati izbora. Svaki detalj u zapisniku relevantan, a podaci moraju biti pouzdani i proverljivi, piše profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu u penziji dr Marijana Pajvančić.
Mediji B92, Novosti, Alo, Kurir i Informer su objavili tekstove u kojima se insinuira da je tužiteljka Bojana Savović učestvovala u prikrivanju uzroka smrti dve osobe preminule u zatvorskoj bolnici. Uprkos zakonskoj obavezi, nijedan od medija nije objavio odgovor tužiteljke Savović, koji ovde objavljujemo u celosti.
Nakon pisanja medija da je Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) još jedno u nizu tužilaštava u kojima se krše profesionalni standardi i standardi upravljanja, CEPRIS ističe da je pozitivno i ohrabrujuće što su se tužioci „Tužilaštva za uhlebljenje“, kako je ono preimenovano u medijima, našli način da se suprotstave daljoj privatizaciji javnog tužilaštva, negativnim mišljenjem o ponovnom izboru Snežane Stanojković za glavnog javnog tužioca ovog tužilaštva.
Više od dve godine od proglašenja Akta o promeni Ustava Srbije i godinu dana od donošenja i početka primene novih pravosudnih zakona, efekti reforme koju je ministarka pravde nazvala „tektonskim“ u praksi su izostali, a pojedeni negativni trendovi su pojačani, zaključak je osme redovne godišnje Skupštine Centra za pravosudna istraživanja.
Jučerašnjim saopštenjem, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, krijući se iza Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, nakon podnošenja jedanaest disciplinskih prijava, nastavlja obračun sa javnom tužiteljkom Bojanom Savović, članicom CEPRIS-a, dobitnicom NIN-ovog priznanja „Ličnost godine“ i jednom od retkih javnih tužilaca u koga stručna javnost i građani Srbije nisu izgubili poverenje. Stefanovićevo saopštenje, predstavljeno kao saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, iako većina javnih tužilaca ovog tužilaštva ni na koji način nije učestvovala u njegovom sačinjavanju, niti je upoznata sa njegovim objavljivanjem, guši i ono malo poverenja građana u javno tužilaštvo.
Nakon što je pokrenuo više disciplinskih postupaka i podneo više krivičnih prijava protiv advokata za koje smatra da postoji sumnja da su povezani sa kriminalom, predsedniku Advokatske komore Vojvodine i članu CEPRIS-a, g. Vladimiru Beljanskom je zapaljen auto.
Već dve godine Srbija nema direktora policije. Otkako je krajem 2021. godine istekao mandat prethodnom direktoru Vladimiru Rebiću, koji se potom penzionisao, Vlada Srbije nikako nije raspisala konkurs za ovu poziciju, piše istraživačica BCBP-a Jelena Pejić Nikić.
Već više od 10 godina izborni proces u Srbiji pratim isključivo kao posmatrač. Ovo ne činim iz razloga što me izbori ne interesuju – naprotiv, pripadam onom delu društva koje ih smatra izuzetno važnim, te sam saglasan sa mišlju: „okreni se prema politici ili će se politika okrenuti prema tebi“, već zbog toga što je moj izbor profesije, delom ograničio tu moju slobodu, piše tužilac Nikola Nasković.
Sa stanovišta jedinstva pravnog poretka poželjno je da sva krivična dela budu propisana u Krivičnom zakoniku, što sada nije slučaj. U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, u članu 40, propisano je krivično delo kojem zakonodavac nije nadenuo čak ni ime, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Pojam ugovora o doživotnom izdržavanju određen je odredbom člana 194 stav 1 Zakona o nasleđivanju. Naime, ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani, piše sudija Jovana Bjelica.
Sam osnov za donošenje odluke o raspoređivanju zaposlenih crpi se iz autonomije poslodavca u donošenju odluka, a što je regulisano Zakonom o privrednim društvima, ako su u pitanju privredni subjekti ili posebnim propisima, ako su u pitanju državni organi, organizacije, ustanove i slično. Pravo je svakog od navedenih pravnih subjekata da u zakonskim okvirima obezbede najbolje moguće funkcionisanje, piše sudija Jelena Janković.
Ukoliko je u Srbiji i dalje bauk govoriti o lustraciji, možemo da govorimo o nužnosti donošenja Zakona o vetingu. Tako se zove taj proces u zemljama u regionu, piše tužiteljka i članica CEPRIS-a Bojana Savović.
Juče je objavljena vest da je tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović, još pre mesec dana podneo takozvanu “inicijativu za davanje mišljenja” Etičkom odboru Visokog saveta tužilaštva, kojom traži da se preispitaju izjave tužiteljke Bojane Savović, članice CEPRIS-a. Istog dana, na vratima prostorija organizacije pojavila su se dvojica nepoznatih muškaraca, koja su članici CEPRIS-a i pravnici Sofiji Mandić izrazila tobožnju želju da se učlane u organizaciju.
Iako je u poslednjih nekoliko godina putnički avio-saobraćaj osetno poskupeo, činjenica da se i dalje može naći veliki broj letova jeftinijih od drugih vidova transporta, utiče na i dalje ogromnu potražnju. Međutim, navedena potražnja je ujedno i čest uzrok problema u vidu kašnjenja, otkazivanja i slično, piše advokat Đorđe Popović.
Kao što pravila nalažu i ova strategija propisuje posebne ciljeve koje je neophodno postići radi ostvarenja Opšteg cilja – stalne posvećenosti organa javne vlasti i političkih subjekata suzbijanju korupcije i efikasnoj i doslednoj primeni i stalnom unapređenju antikorupcijskih pravila, blagovremenom otkrivanju i adekvatnom kažnjavanju koruptivnog ponašanja i jačanju svesti o uzrocima, stanju i štetnosti korupcije, piše advokat Robert Sepi.
U pogledu informacija o radu sudova i tužilaštava, najveći broj osnovnih informacija trebalo bi da bude dostupan u jednom dokumentu – informatoru o radu. Izrada, ažuriranje i objavljivanje ovog dokumenta predviđeni su Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (članom 39), koji se odnosi i na sudove i tužilaštva, piše istraživačica Kristina Obrenović.
Već godinama se ispod nebaždarenog radara nacionalnih medija odvija rasprava o tome koji su oblici javnog delovanja sudija opravdani, a koji nisu. Preciznije, rasprava se vodi o tome koji su oblici javnog delovanja jednog sudije opravdani, a koji nisu. Sasvim precizno, ne vodi se nikakva rasprava već se jedan tačno određeni sudija Apelacionog suda u Beogradu, dr Miodrag Majić, javno optužuje da je svaki oblik njegovog javnog delovanja neopravdan, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Spaić.
Ustanova zastarelosti potraživanja počiva na dvema osnovnim idejama, ideji nevršenja prava (nezainteresovanosti za svoje pravo), i ideji oslobađajućeg dejstva, koje se sastoji u tome što se dužnik oslobađa tereta koji je u osnovi suvišan, a o čemu svedoči upravo pasivan odnos poverioca prema svom pravu, piše sudija Sonja Nestorović.
Opet smo, po ko zna koji put bili iznenađeni kada smo saznali da je od 3. do 22. avgusta 2023. godine u jeku godišnjih odmora, održana “javna” rasprava o Nacrtu izmena i dopuna još jednog važnog zakona – Zakona o sprečavanju korupcije, piše tužiteljka i članica CEPRIS-a Bojana Savović.
Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) imaju ili su imale ključan uticaj na razvoj brojnih oblasti. Različite privredne grane, u čemu prednjače intelektualne usluge i industrija, ubrzano su se razvijale upravo zahvaljujući primeni IKT, koje su omogućile bolju, bržu i efikasniju upotrebu mehaničkih, ekonomskih i ljudskih resursa, piše advokat Stefan Vlatković.
Radovan Lazić, tužilac, predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije i član Upravnog odbora CEPRIS-a, ocenio je u Insajder intervjuu da su normativne promene samo početak procesa koji bi trebalo da dovede do osamostaljivanja tužilaštva koje je, kako je rekao “I dalje mač u rukama vlasti, svake vlasti”.
Kao potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije UNCAC (Sl.list SCG – Međunarodni ugovori br.12/2005), Republika Srbija se saglasila sa odredbom čl.20 Konvencije kojom se pozivaju države članice da u svoj pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje, piše sudija i članica CEPRIS-a Ana Stamenić.
Govoreći o aktuelnoj vlasti u Utisku nedelje, aktivistkinja i pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić istakla je: „Vi možete neke ljude da lažete neko vreme, ali ne možete sve ljude sve vreme. Na licima ljudi vidim da se dešava neka promena.“
Donošenjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći („Sl. glasnik RS, broj 87/2018) i samom njegovom primenom uveden je jedan humaniji pristup primeni prava. Ovim zakonom omogućeno je svim građanima Srbije da i oni, kao i ostali stanovnici država u regionu koji su slabijeg materijalnog stanja, mogu svoju pravnu zaštitu da ostvare pred pravosudnim i upravnim organima bez novčane nadoknade, piše v.d. direktorka Biroa za pružanje pravne pomoći Grada Novog Sada Gordana Moravski.
“Ovde najviše nedostaje pravde. Ovo je društvo gotovo institucionalizovane nepravde“, istakao je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić u „Utisku nedelje“ i dodao da je poruka Kecmana, policijskog inspektora u penziji koji je radio na rasvetljavanju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, ta da se „on sada plaši države“.
Domaći i strani sudovi drže u svojim rukama sudbinu materijala dobijenog iz razbijanja Sky ECC uređaja, piše koordinator Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala Saša Đorđević.
Posle tragičnih majskih događaja u OŠ „V. Ribnikar“ i u okolini Mladenovca zbog čega građani mesecima protestuju pod sloganom „Srbija protiv nasilja“, julskih tragedija u Bačkoj Palanci zbog nerasčišćenih posledica mikrooluje, te neispunjenih zahteva za odgovornošću, ostavkama i promenama tim i drugim povodima, Aleksandar Vučić je odlučio da usliši poslednji zahtev opozicije koja podržava ove proteste – da se vanredni parlamentarni i beogradski izbori održe do kraja godine. Međutim, kao i uvek, to čini na vrlo problematičan način i uz mnogo neizvesnosti, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Danas, online prostor predstavlja neizostavni deo života svakog pojednica, nevezano za godine starosti, piše javni tužilac Vladimir Živković.
Uspešna borba protiv korupcije se ne može zamisliti bez oduzimanja imovine čije je poreklo nezakonito, piše javna tužiteljka i članica CEPRIS-a Bojana Savović.
Kada je reč o poslednjim ustavnim reformama sudija Petrović Škero kaže za Insajder da je sam način usvajanja amandmana, koji je trajao godinama, pokazao da nema prave volje za stvarnim reformisanjem. Na pitanje da li su sve te promene obezbedile eliminaciju političkih pritisaka na sud ona kaže da nisu.
Javna tužiteljka Bojana Savović u intervjuu za Euronews Srbija kaže da je po tužilaštvo najopasnije narušavanje integriteta tužilaca i “poslušno osluškivanje atmosfere”, odnosno kakvu odluku izvršna vlast i neki pojedinci koji su bitni žele da bude doneta.
Novi članovi Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) su javna tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović, sudija Višeg suda u Novom Sadu Ana Stamenić i advokat iz Novog Sada Vladimir Horovic.
Poslovna reputacija je najvredniji nematerijalni resurs svakog privrednog subjekta i može se definisati kao percepcija javnosti o njemu i načinu na koji on funkcioniše, pišu advokati Ivan Duzlevski i Tijana Levakov.
Svaka institucija može da pogreši i svaka osoba u instituciji može da pogreši. Jačina institucija se pokazuje načinom i odgovorom na taj propust, a mi vidimo konstantno da i tužilštvo i sudovi i centri za socijalni rad kažu “kod nas nema ništa – kod nas je sve čisto”, rekla je sinoć u Insajder debati aktivistkinja za ljudska prava i pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić, komentarišući odgovornost institucija u slučaju masakra u selima oko Mladenovca i Smedereva.
Da li su i na koji način – time što po Zakonu o prekršajima (koji je uz privrednoprestupni i krivični, jedan od tri kaznena postupka koji se mogu voditi pred sudovima) sem javnog tužioca i oštećenog, postoji još neko ko je ovlašćen da neposredno inicira sudski postupak – da podnosi tužbu kojom traži pokretanje kaznenog (prekršajnog) postupka; zajemčena ljudska prava obezvređena ili teško ostvariva, da li su i koja prava okrivljenog uskraćena ili povređena i da li je ugrožena sudska nezavisnost i načelo podele vlasti, piše sudija Vladimir Živankić.
Publikacijom „Vodič kroz Advokatsku tarifu“ želimo da približimo građanima način na koji će advokat obračunavati cenu svojih usluga, kako bi oni sami u svakoj fazi postupka mogli da izračunaju koliko će ih određena radnja koštati i kako bi bili upoznati s načinom na koji se određuju ukupni troškovi advokatskih usluga na kraju postupka.
Može se reći da su građani pokazali najviše interesovanja za položaj, prava i naročito obaveze profesionalnih upravnika kao i za pitanja kome da se obrate u slučaju da upravnik ne radi svoj posao i koja su im prava koja imaju po Zakonu u takvim i sličnim situacijama, piše pravnik Ljubiša Zekić.
Istraživanja su pokazala da sve veći broj zaposlenih daje otkaz najpre zbog loših međuljudskih odnosa, kao i zbog utiska da njihov rad nije adekvatno vrednovan, piše advokat Radomir D. Radević.
Sloboda mišljenja i sloboda izražavanja smatraju se jednim od najosnovnijih ljudskih prava, odmah iza krucijalnih i esencijalnih prava (na život, slobodu i drugih) te su deo velikog broja međunarodnih dokumenata, koji su ovim pravima čoveka dali izuzetan značaj, piše javni tužilac Nikola Nasković.
Svako ko ima Facebook nalog, morao bi da zna da kontakt podatke na Facebook stranici unosi administrator iste. Dakle, administrator može kao kontakt telefon ili kontakt mejl uneti bilo koji broj, odnosno adresu elektronske pošte, npr. vladimir.putin@hotmail.com, barackobama@gmail.com ili pak office@medijator.org, piše medijator Milan Krilović.
Sve od onih davnih nesretnih devedesetih godina prošlog veka, naša kultura sećanja prepuna je tužnih uspomena o izbegličkim kolonama ljudi koji su proterani sa svojih ognjišta krenuli sa naramkom svojih uspomena u neki drugi grad, selo, napušteni hotel, sportsku halu, nečije dvorište da započnu novi život – koji mnogi nikada nisu dočekali, piše javni tužilac Dubravka Dmitrović.
U Republici Srbiji, postoji sedam laboratorija za DNК analizu, od kojih je jedna u privatnom vlasništvu, a ostale su u državnom vlasništvu, zajedno sa laboratorijom za DNК analizu pri Bezbednosno-informativnoj agenciji, piše sudija Dušan Dakić.
U skupštinskoj proceduri nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.[1] Ovo bi potencijalno moglo da bude važna vest za zaštitu ekonomskih socijalnih i kulturnih prava, ako Zakon dobije podršku u Narodnoj skupštini. Zbog čega je Opcioni protokol važan, piše doktorand međunarodnog prava i saradnik CEPRIS-a Sreten Bjeličić.
Vodič kroz pravno uređenje braka napisan je tako da na jednostavan i građanima pristupačan način pruži bitne informacije o najvažnijim pravima i obavezama koje institucija braka nosi sa sobom.
Objektivno pravo svake države priznaje fizičkim i pravnim licima subjektivna prava koja se sastoje iz ovlašćenja koja služe podmirenju njihovih interesa, piše sudija Darko Rašković.
Budžetska inspekcija u inspekcijskom nadzoru ispituje da li se javna sredstva koriste zakonito i u skladu sa opredeljenom namenom, piše savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.
U kontekstu sposobnosti korišćenja reči za saopštavanje misli i osećanja, medijacija predstavlja teren za izraz istih, upravo u cilju postizanja zajednički prihvatljivog rešenja problema, a koje je nemoguće postići usled nekomuniciranja, te sledstveno i međusobnog nerazumevanja i neuvažavanja strana u spornom odnosu, piše medijator Milan Krilović.
Brak predstavlja vezu između lica različitih polova radi zajedničkog života i stvaranja porodice. To je zajednica koja ima dvostruku ulogu. Prvo, u pitanju je zajednica u okviru koje su lica unutar te zajednice povezana osećanjima, polne, ali i čovečanske ljubavi uopšte, kaže sudija Darko Rašković.
Parnični postupci pokreću se tužbom lica koje želi da ostvari neko pravo ili smatra da mu je neko pravo ugroženo, piše advokatica YUCOM-a Katarina Toskić.
Po jednoj od definicija „Društvene mreže (social network) su onlajn veb servisi koji korisnicima omogućavaju raznovrsne vidove komunikacije i mogućnost lične prezentacije“, piše sudija Jelena Janković.
Iako postoje mnogobrojne nepoznanice i u pogledu prava na reklamaciju prema trgovcima (odeće, obuće itd.), moglo bi se reći da je to pravo (makar uopšteno gledano) već donekle i poznato svima nama, piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.
Krivični postupak je skup pravila koji ima za cilj da se adekvatno sankcionišu učinioci krivičnih dela, a da pri tome niko nevin ne bude osuđen, piše advokatica Teodora Tomić Lazarević.
Ova pitanja postala su aktuelna većini građana Srbije nakon masovnijih ekoloških protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji u novembru i decembru 2021. godine, piše predsednica YUCOM-a Katarina Golubović.
Ljudska prava i slobode odnose se kako na ljude pojedince tako i na različite vrste ljudskih skupina – društava, naročito one koje se mogu smatrati organskim ili prirodnim, kao što je porodica kao osnovna i najvažnija ćelija društva, piše sudija Darko Rašković.
Veštačka inteligencija je danas sposobna da generiše tekst, uverljive imitacije nečijeg glasa i realistične fotografije i video snimke. Prava opasnost se ne krije u stvaranju humanoidnih robota, već u ovladavanju jezikom, piše direktor istraživanja YUCOM-a Milan Filipović.
Zašto je predsednik Vrhovnog suda Mađarske 2012. godine, nakon što je javno kritikovao planirane izmene zakona o sudstvu, onemogućen da bude sudija, piše sudija Vesna Bogosavljević.
Pravo na starosnu penziju i pravo na prevremeno starosnu penziju su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za slučaj starosti. U našoj državi ovo osiguranje je obavezno i regulisano je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
Ako se sudska praksa smatra nekakvim pokazeteljem i indikatorom spornih problema, onda brojnost i raznovrsnost odluka sudova, koje se odnose na pitanje naknade štete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom, ukazuje na aktuelnost teme koja će biti obrađena i svakako opravdava da se o svemu tome kaže još nešto, uz dodatnu argumentaciju, ali bez pretenzija da se ovo pitanje uredi na jedan celovit način niti pak potpuno, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Darko Rašković.
Vodič „Moja prava u slučaju saobraćajne nezgode“ namenjen je svim učesnicima u saobraćaju na teritoriji Republike Srbije, na kopnu, vodenim površinama i u vazduhu. Napisan je na osnovu rešenja Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i pravima koja su njime zagarantovana.
Odgovor na pitanje iz naslova ne znam, ali je očigledno da problem sa davanjem javnosti tabela ima i to ne bilo ko, nego najviša institucija za suzbijanje kriminala u Republici Srbiji – Vrhovno (doskora Republičko) javno tužilaštvo, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Pojava osvetničke pornografije može se posmatrati kao jedan od novijih vidova rodno zasnovanog nasilja koji potencijalno može ugroziti sve žene, bez obzira na obrazovanje, socijalni status ili seksualno opredjeljenje, piše mlađa istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Gorana Pebić.
Foto: Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije U skladu sa pozivom CEPRIS-a kandidatima čija su prava povređena nezakonitim izborom koji je sproveo Visoki savet tužilaštva da pravnu zaštitu ostvare podnošenjem žalbe Ustavnom sudu, kandidate upućujemo na primere žalbi koje je objavilo Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, a koji mogu biti od pomoći kandidatima da se […]
Često čujemo u medijima razne vesti o nepropisnom ili neefikasnom trošenju javnih sredstava od strane grada, ministarstava i drugih javnih tela. Kada takvo što čujemo, mnogi od nas prvo pomisle da je ove slučajeve otkrilo nezavisno novinarstvo ili pak tužilaštvo, piše advokat Đorđe Popović.
Procesno posmatrano, Upravni sud je svoj raskošni talenat za inovacije iskazao kroz double (dve faze upravnog spora) – double (dva pravna instituta) učinak, piše advokat Robert A. Sepi.
Kada se spomenu prekršaji, većini je prva pomisao prelazak van pešačkog prelaza, vožnja automobila bez vezivanja sigurnosnog pojasa, prekoračenje brzine… Međutim, prekršaji u poslovanju malih i srednjih preduzeća vrlo su prisutni i obično interesovanje za njih dođe tek kada stigne poziv za sud, piše advokatica YUCOM-a Katarina Toskić.
Promet nepokretnosti je pravni posao kojim se prenosi pravo svojine na nepokretnostima ili kako se to kolokvijalno kaže “prenos vlasništva”, piše advokat Marija Pešović.
Radna grupa Nacionalnog konventa za Poglavlje 23 osuđuje nezakonit izbor novih glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca koji je 19. juna 2023. godine sproveo Visoki savet tužilaštva i time doveo u pitanje sopstvenu posvećenost sprovođenju ustavnih reformi.
Centar za pravosudna istraživanja ukazuje da je Visoki savet tužilaštva sproveo izbor glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca protivno Ustavu Republike Srbije i Zakonu o javnom tužilaštvu. Visoki savet tužilaštva je sproveo izbor delimično primenjujući odredbe starog Zakona o javnom tužilaštvu, koji je prestao da važi u maju ove godine, potpuno ignorišući cilj ustavnih promena i kršeći odrebe važećeg (novog) Zakona o javnom tužilaštvu.
Ne postoji jednostavan odgovor na postavljeno pitanje iz naslova bloga. Zašto? Iz jednog prostog razloga što je za poslednjh 17 godina, pitanje definicije, kada vam je ugrožena sigurnost, a kad ne, postala jedno od najkontraverznijih pitanja, kako u stručnoj javnosti, tako i široj, piše zamenica Apelacionog javnog tužioca u Beogradu Lidija Komlen Nikolić.
U Srbiji Dušanovog doba na snazi je bilo složeno sudsko ustrojstvo. Pripadnici klira nalazili su se pod jurisdikcijom crkvenih sudova, koji su bili nadležni i za postupanje u porodičnim, bračnim i naslednim parnicama svetovnih lica, piše advokat i saradnik CEPRIS-a Milan Momčilović.
Centar za pravosudna istraživanja ukazuje da su napadi predsednika Srbije Aleksandra Vučića na predsednika Upravnog odbora CEPRIS-a prof. dr Miodraga Jovanovića samo još jedan u nizu istupa kojima ovaj zvaničnik krši Ustav Republike Srbije. Jovanović je napadnut zbog svog istupa na poslednjem skupu „Srbija protiv nasilja“ na kome se javnosti obratio čitajući proglas velikog broja pripadnika akademske zajednice.
Iz same zakonske definicije proizilazi da se pretnja mora odnositi na napad na život ili telo, tako da pretnje koje su usmerene na neko drugo dobro, ma kako bile ozbiljne, ne predstavljaju obeležje ovog krivičnog dela. U skladu s tim, u sudskoj praksi zauzet je stav da ne postoje zakonski elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti kada okrivljeni oštećenom uputi pretnju da će potplatiti treće lice kako bi demolirao kuću oštećenog. Ne predstavlja pretnju niti izjava da će se određeni podaci dostaviti novinarima, piše sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev.
Kada poslujete, bilo da ste u privredi ili u finansijskom sektoru, važno je da pored ekonomskih pravila za uspešno poslovanje, pratite i poštujete propise zemlje kojima je to poslovanje regulisano. Ako postupite suprotno propisanom počinilac ste prekršaja, privrednog prestupa ili krivičnog dela, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.
Izdržavanje maloletnih lica predstavlja primarno pravnu i moralnu obavezu roditelja dece. Zatim, i drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, piše sudija Osnovnog suda u Kruševcu Jovana Bjelica.
U ustavnoj demokratiji, sloboda okupljanja se garantuje kako bi građani mogli da izraze nezadovoljstvo politikom vlade. U autokratiji, sloboda okupljanja služi da bi pojedinci klicali vođi, piše profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miodrag Jovanović.
Novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine uveden je i definisan rodno osetljiv jezik kao „jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu”, piše savetnica Beogradskog centra za ljudska prava Nina Miholjčić Ivković.
Кrivični postupci često izazivaju interesovanje javnosti. Građani imaju pravo na informisanje o krivičnim postupcima. Ovo pravo se realizuje kroz prisustvovanje javnim suđenjima, a osnovno pravilo je da je glavni pretres javan, ili putem medija, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.
Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015), predviđeno je da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča. Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i oštećenog u krivičnom postupku, samo ako je istakao imovinsko-pravni zahtev, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.
U prethodnom tekstu smo konstatovali da je javnost bila zatečena činjenicom da lica mlađa od 14 godina nisu krivično odgovorna. Zbog toga se čini da je potrebno dodatno objasniti način na koji krivični pravosudni sistem posmatra godine učinioca nekog nedozvoljenog dela, piše zamenica javnog tužioca Bojana Savović.
Odredbom člana 87 KZ stav 1 KZ propisano je da predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnog dela mogu oduzeti ako su svojina učinioca. U praksi, osim predmeta čije je oduzimanje po zakonu obavezno (radi zaštite interesa bezbednosti ili razloga morala) to je neretko i novac, druge pokretne stvari kao što su predmeti od vrednosti, motorna vozila itd, piše sudija Marina Barbir.
Dok je cela zemlja bila u šoku zbog masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u selima blizu Mladenovca, prvog dana po isteku trodnevne žalosti i u danu protestnih šetnji građana i opozicije tim povodom – petočlana komisija najviših skupštinskih funkcionera održala je kratku sednicu i izabrala 7 istaknutih pravnika za članove najviših pravosudnih organa, iako je ovaj posao mogla da obavi do kraja ovog meseca, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Opšte znanje o radu i pravima iz radnog odnosa, na žalost, uglavnom se svodi na znanje – kada će biti plata i koliki je njen iznos. Iako živimo u veku interneta, osim ljudi iz struke, malo ko će „nepotrebno“ trošiti vreme na pretraživanje informacija o svojim pravima iz rada, piše sudija sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
Kada se utvrdi da diploma magistarskih i doktorskih studija nije rezultat samostalnog rada kandidata (plagijat), za poništavanje diplome o stečenom visokom obrazovanju nadležni su univerzitet, akademija strukovnih studija i visoka škola, piše savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.
Prosečna zarada u Srbiji dostigla 1.000 evra. Da bi mogli od svojih prosečnih zarada da zadovolje sve zakonske obaveze, zaposleni i članovi njihovih porodica u Srbiji već decenijama su gladni i žedni, piše potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
Stravična tragedija u kojoj je dete od trinaest godina ubilo devet osoba u OŠ „Vladislav Ribnikar“ pogodila je pre svega porodice žrtava, ali i sve nas. Otvorena su brojna pitanja – pravna, psihološka, psihijatrijska, sociološka, piše zamenica tužioca Bojana Savović.
Posle dva masovna ubistva i brojnih naknadnih napada i pretnji oružjem, Srbijom teku „one gorke suze posle“. Tako je 2010. Srđa Popović naslovio knjigu u kojoj tvrdi da je srpsko društvo osuđeno na takve suze, jer uporno odbija da prekine nit nasilja koja ga vodi u nove krugove nesreće, piše pravnica Sofija Mandić.
Šta ako Vam se desi da Vas u cik zore probudi zvono, a na vratima se pojave uniformisana lica sa zahtevom da Vam pretresaju stan, jer možda postoji sumnja da se u stanu u kome boravite mogu pronaći droga, oružje ili neki begunac, piše zamenica tužioca Leposava Vujanović Porubović.
Obrada podataka o ličnosti uopšteno se u javnosti vezuje za Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je usklađen sa GDPR (General data protection regulation) te tek u skorije vreme ova tema dobija na značaju, piše sudija Osnovnog suda u Somboru Nemanja Rilke.
Već neko vreme u javnosti kruže vesti kojima se građanstvo plaši uz pretnje da ćemo vrlo brzo ostati bez svojih poslova, a đaci se ohrabruju da više neće morati da pišu domaće zadatke i eseje jer će, navodno, to moći brže i efikasnije da radi veštačka inteligencija (eng: Artificial Intelligence– AI), piše advokat Dušan B. Kovačević.
U vremenu kada vas kroz medije bombarduju informacijama o nikad manjoj stopi nezaposlenosti, velikom broju stranih kompanija koje su otvorene u Srbiji i o prosečnoj zaradi od sedam stotina evra, nakon bezbroj poslatih prijava na konkurse za posao, neuspešno okončanih dobijanjem odbijenice, čujete od prijatelja da lokalni supermarket traži radnike, odlazite da se raspitate, a ponuda koja se (ne) odbija, glasi: „rad bez zaključenog ugovora, sedam dana nedeljno, devet časova dnevno, bez plaćenih putnih troškova i toplog obroka, zarada do 42.000,00 dinara, i to pod uslovom da se u toku jednomesečnog probnog rada dokažete“, piše sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Paraćinu Andrija Duvnjak.
Sreda, kišno popodne, nepregledna kolona vozila na mostu Gazela. Vozač Citroena, očajan zbog svakodnevnih gužvi u gradu, naročito kada padne kiša, menja stanicu na radiju, utonio u svoje misli i ne vidi da su se vozila ispred njega pokrenula, piše zamenica tužioca Marija Lukić.
Sudija Miodrag Majić izjavio je za N1 da nije siguran da se ponovo neće desiti rušenje kao što je zabeleženo u Savamali u Beogradu, i da je sada preostalo”samo da se nadamo da ti ljudi, koji imaju takvu moć – ne požele nešto naše”.
Nedavno su mediji objavili da je Goran Colić postavljen za novog načelnika Sektora unutrašnje kontrole (SUK) u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP). Naime, on je bio načelnik Pete uprave Bezbednosno-informativne agencije (BIA), tj. uprave za kontraobaveštajnu zaštitu. Pored Colića, u MUP su prebačeni i drugi kadrovi BIA-e, a među njima su i novi načelnici Sektora za ljudske resurse i Sektora za materijalno-finansijske poslove MUP-a. Tako je nastavljen proces debeizacije MUP-a, koji predstavlja prebacivanje kadrova BIA-e u MUP. Sve ovo se dešava nekoliko meseci nakon što je Bratislav Gašić sa mesta direktora BIA postavljen za ministra unutrašnjih poslova, piše istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miloš Jovanović.
Shvatanje kazne kao čiste odmazde za izvršeno krivično delo bilo je primereno srednjem veku. U novije vreme prihvatamo da je svrha kažnjavanja delovanje na učinioca da ne ponovi kriminalno ponašanje uz istovremeno uticanje na građane da se uzdrže od vršenja krivičnih dela i izražavanje društvenog stava prema kriminalitetu uopšte, piše tužilački saradnik iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Tatjana Petković.
Protekle nedelje poslanici Narodne skupštine su glasali o istaknutim pravnicima, budućim članovima pravosudnih saveta, piše pravnica Sofija Mandić.
Prvog aprila je održano petočasovno javno slušanje 8 kandidata za istaknute pravnike članove Visokog saveta sudstva (VSS) i tročasovno za članove Visokog saveta tužilaštva (VST). Kao i martovsko slušanje, i ovo je prošlo u znaku neuspelih pokušaja da se prijavljeni kandidati predstave u poželjnom svetlu i za vlast i za opoziciju, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Pravo svojine predstavlja najbitnije imovinsko pravo. Stambeni krediti se vraćaju decenijama, nasledna prava se prenose sa generacije na generaciju, upravo kako bismo stekli svojinu na stanu, kući ili lokalu, piše advokat Lazar Borozan.
Sudija je dominus litis (gospodar postupka) u sudnici i u očima onih kojima sudi. Da bi to ostao i van suđenja, mora biti dovoljno stručan i posvećen kada odlučuje o nečijem životu, slobodi i imovini, da nađe pravu meru pravednosti i pravičnosti i dovoljno etičan da izabere, gde zakon to dozvoljava, zatvor i novčanu kaznu […]
Tek kad budemo imali znanja da prepoznamo i hrabrosti da pomenemo nesporne unutrašnjopolitičke deformacije i nezakonite uticaje na pravosuđe, moći ćemo osnovano i objektivno da razgovaramo i o realnom uticaju stranog faktora na njega, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić za Politiku.
Većina građana i građanki u Srbiji je upoznata sa pravom majke na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Postavlja se pitanje zašto je svega 350 očeva u 2022. godini (zvanični podaci Ministarstva za brigu o prorodici i demografiju) koristilo prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kada uzmemo u obzir činjenicu da je u istoj godini ukupan broj korisnika iznosio 57.000, piše pravnik Vukašin Milisavljević.
Američki pravni rečnik definiše sporazum o priznanju krivice („Plea bargain“), kao sporazum između optuženog i tužioca u kojem okrivljeni pristaje da prizna krivicu za neke ili sve optužbe protiv njega u zamenu za ustupke od strane tužioca. U Sjedinjenim Američkim Državama velika većina krivičnih predmeta ne ide na suđenje, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.
Nedavno smo obeležili mesec dana od kada su tužiteljkama Savović i Paunović oduzeti predmeti, a one premeštene iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u opšte odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT). Tada smo postavili pitanje – da li Državno veće tužilaca (DVT) ima nameru da se sastane i odluči da li ovakvo premeštanje predstavlja nedozvoljeni uticaj na rad tužiteljki, piše pravnica Sofija Mandić.
Posle najnovijeg saopštenja Poverenika za samostalnost Državnog veća tužilaca (DVT) od 4. aprila o slučaju preraspoređenih, u stvari smenjenih sa predmeta EPS-a zamenica VJT-a u Beogradu Jasmine Paunović i Bojane Savović, pokazuje se da je bio u pravu uvaženi sudija Vrhovnog suda u penziji Zoran Ivošević. On je 2017. povodom uvođenja Poverenika izmenama Poslovnika o radu DVT-a, postavio pitanje: „U Zakonu, a i u Ustavu, piše da su oni garant samostalnosti javnih tužilaca. Ako je neko obrazovan da se stara o nezavisnosti suda ili samostalnosti javnih tužilaca, pa ima li onda smisla da on ima nekog staraoca, koji će voditi računa o njihovoj nezavisnosti?”, piše sudija Savo Đurđić za Peščanik.
Iako su svi koji zaključe bilo kakav ugovor ili stupe u bilo kakav pravni odnos načelno jednaki, naravno da postoje (svakodnevne) situacije kada to baš i nije slučaj, piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.