Pregled dana: Profesor Marinković o mogućim promenama Ustava

Premijerka Brnabić kaže da je Vlada dobila odobrenje Venecijanske komisije za predložene amandmane za promenu Ustava i da je 3. decembra prošle godine usvojila i inicijativu za promene u oblasti pravosuđa. Kakve nas promene čekaju i kakva je procedura objašnjava profesor na Pravnom fakutetu u Beogradu i član CEPRIS-a Tanasije Marinković.

Da li je srpskom pravosuđu potrebna veštačka inteligencija?

U decembru 2020. godine, predsednik Vučić rekao je da je za Srbiju i njeno pravosuđe važno da u sudove uvede veštačku inteligenciju i tzv. predictive justice („predvidiva pravda“). Međutim, imajući u vidu da koncept predictive justice ima dosta šire značenje, nije jasno da li je inicijativa usmerena na upotrebu samo u oblasti saobraćajnih prekršaja, ili bi dobila i širu primenu, piše izvršna direktorka Partnera za demokratske promene Srbije Ana Toskić Cvetinović.

Profesorka: Ako prođu ustavni amandmani u problemu su sudije, a još više tužioci

Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Violeta Beširević kaže za N1 da joj ponovno aktuelizovanje teme ustavnih promena u oblasti pravosuđa izgleda kao da smo “drugi put na početku”. Dodaje da je bitno napomenuti, da ovaj predlog vlade ne sadrži amandmane koje je struka oštro kritikovala jer ne obezbeđuju nezavisnost pravosuđa, “sadrži jedan član u kojem se kaže koje se odredbe Ustava predlažu za promene i obrazloženje”. Ističe i da ako Odbor za ustavne promene “uzme u obzir pomenute amandmane, bićemo u velikom problemu, jer rešenja njima predviđena ne lišavaju pravosudne organe uticaja izvršne vlasti”.

Mandić: Brojni propusti pratili izbor Jasmine Vasović

Pravnica i aktivistkinja Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić bila je gost večerašnje emisije NewsMax Adria “Pregled dana”. Ona je ocenila da je ceo proces izbora nove predsednice Vrhovnog kasacionog suda Jasmine Vasović protekao tajno i sa brojnim propustima.

Ustav, podela vlasti i nezavisnost sudstva

U okviru rasprave inicirane objavljivanjem Radnog teksta amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije, 15 eminentnih stručnjaka su, između ostalog, naveli, “slikovito rečeno, da je demokratija i kada o tome šta će biti za ručak glasaju dva vuka i ovca – upravo da bi građani bili zaštićeni od takvog ishoda glasanja neophodno je nezavisno sudstvo”, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.

Majić: Došli smo do ivice iza koje ide nasilje

Stvorili smo društvo međusobne mržnje, polarizovano do krajnjih granica, a kada dođemo do ovakve debate u skupštini došli smo do ivice iza koje ide nasilje, ocenio je večeras u „Utisku nedelje“ sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, dodajući da, nažalost, u ovoj zemlji nije retko da ljudi nestaju samo zato što je neko upro prstom u njih kao političke neprijatelje.

Zaposleni i mogućnost obavezne vakcinacije

Dugotrajna i za sve iscrpljujuća borba sa korona virusom još uvek traje. Međutim, za razliku od prošle godine kada su maske i distanca bile gotovo jedina zaštita, sada smo ušli u novu fazu, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.

(Uvod u) Pitanja prava i zdravlja

Ljudi imaju sve ove viruse, ne štite se i ne štite druge od sebe. Takođe, fokusirali smo se na lekare koji su opterećeni brojnim pacijentima, stresom i žurbom i njihove greške sa ozbiljnim i manje ozbiljnim posledicama, piše zamenica javnog tužioca u Lazarevcu Jasmina Krštenić.

Da li je nasilje u porodici privatna stvar?

Najveći problem u praksi nastaje zbog primene procesnog zakona, odnosno člana 94. Zakona o krivičnom postupku koji oslobađa od dužnosti svedočenja bračne partnere, najbliže srodnike, usvojenike i maloletna lica, piše zamenik tužioca Marija Ranđelović.

Zaštita životne sredine u građanskom pravu

“Nacionalni i multinacionalni privredni subjekti, ali i pojedinci, povodeći se za svojim, pojedinačnim i grupnim ekonomskim ili drugim interesima, uglavnom nisu voljni da učine ozbiljniji korak da se ovakav trend zagađenja vazduha u gradovima Srbije zaustavi”, pišu sudije Višeg suda u Beogradu Dragana Marčetić i Snežana Marjanović.

Škero o aferama: Nereagovanje postalo normalna stvar, sve traje dva-tri dana

Predsednica Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero govorila je sinoć  o slučaju “Cvijan”, prisluškivanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i aferama u pravosuđu u emisiji “Među nama” na Novoj S. Ona je ocenila da su kod nas sve vesti, pa i čovekov život, negde u trajanju od dva-tri dana.

Kodeks narodnih poslanika i pravosuđe

Zašto se uopšte donosi Kodeks? Koje su obaveze narodnih poslanika predviđene Kodeksom? Ko se stara o njegovoj primeni? Odgovore na ova pitanja daje Nemanja Nenadića, programski direktor Transparentnosti Srbija.

(Ne)poverenje građana u javno tužilaštvo

Vladavine prava nema bez institucija, a bez vladavine prava nema ni demokratskog društva slobodnih građana. Međutim, nije dovoljno samo postojanje institucija, već da one efikasno rade svoj posao. Za to im je potrebna nezavisnost, piše zamenik tužioca i član CEPRIS-a Radovan Lazić.

Kada Administrativni odbor administrira

U iščekivanju pismenog otpravka odluke Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja (u daljem tekstu: Odbor), čiju je izradu javno najavio predsednik Odbora, narodni poslanik Aleksandar Martinović, moramo ukratko da se osvrnemo na neke od najzanimljivijih trenutaka sednice od 23.3.2021. na kojoj su ”razmatrane” prijave podnete zbog povreda odredaba Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbije.

The report “Protection of Freedom of Speech in the Judicial System of Serbia” Rare verdicts for threats and attacks against journalists in Serbia, excessively long media disputes before the courts

Only one in every ten reported case of threats and attacks against journalists culminates with a final court verdict in Serbia, according to research conducted jointly by the Slavko Ćuruvija Foundation and the Centre for Judicial Research (CEPRIS). See the full analysis in English.

Miodrag Majić: Kada ste videli predstavnika aktuelne vlasti pred tužilaštvom i sudom?

Isti tužioci i sudije, koji su štitili tog čoveka dok je bio politički moćnik, onog trenutka kada izgubi taj oreol zaštićenog političkog belog medveda, postaju najbolji progonitelji, jer tada pokušavaju da dokažu svoju pravovernost i vernost novom režimu, rekao je sudija Apelacionog suda u Beogradu i član UO CEPRIS-a dr Miodrag Majić u emisiji “Bez ustručavanja” KTV-a.

Nova demonstracija bahatosti u Skupštini: Jednim udarcem ugasiti N1 i Novu S i disciplinovati sve u Savetu REM-a

Samo nekoliko nedelja posle odluke REM-a da pod redovni nadzor stavi kablovske televizije N1 i Nova S, narodni poslanik Marijan Rističević predlaže izmene zakona koje mogu dovesti do gašenja televizija N1, Nova S i Sport klub u Srbiji. Koliko god izazivao nevericu, činjenica da je predlog ušao u skupštinsku proceduru govori da je sasvim realno očekivati i njegovo usvajanje.

(Pred)bračni ugovor – i živeli su srećno do kraja života

Predbračni ugovor jedan je od pravnih instituta koji izaziva polemike i rasprave kako kod nas, tako i u svetu. Vezuje se za holivudske brakove i njihove egzotične zahteve o kojima se kasnije govori u rubrikama žute štampe. Dok ga svetski poznate zvezde prilikom ulaska u brak podrazumevaju, ostaloj populaciji predstavlja tabu temu, doživljava se kao uvreda, izraz nepoverenja i nedostatka ljubavi. Razume se da se u brak ulazi sa uzajamnim poverenjem, uz reči “dok nas smrt ne rastavi”, piše advokatica Marija Pešović.

Parnični postupak i stranka

Nerazrešeni spor i učešće u sudskom postupku gotovo uvek izaziva nelagodu i strepnju, pa i strah, čak i kada smo uvereni da smo u pravu. U parničnom postupku moramo dokazati da smo u pravu, a naš uspeh zavisi od više činilaca, piše sudija Apelacionog suda u Kragujevcu Nadežda Vidić.

Kako do efikasnog prekršajnog postupka

Efikasnost prekršajnog postupka bi značila da se postupak sprovede u prihvatljivo kratkom vremenu, sa što manje troškova (nepotrebnih procesnih radnji), uz poštovanje materijalne i formalne istine u skladu sa Zakonom o prekršajima, piše sudija Prekršajnog suda u Novom Sadu dr Sanja Strgar.

Sigurna kupovina nepokretnosti

Kupovina nepokretnosti predstavlja izrazito značajnu imovinsku i životnu odluku. Modernizacijom sistema overe i implementiranjem instituta javnog beležništva znatno je povećana pravna sigurnost prometa nepokretnosti. Međutim, lična aktivnost je i dalje neophodna radi izbegavanja svih potencijalnih rizika, piše advokat Lazar Borozan.

Sporan postupak predlaganja kandidata za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda

Član 144. st. 1. Ustava Republike Srbije glasi: „Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog Savet sudstva, po pribavljenom mišljenju Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština”, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.

Miodrag Jovanović: Društvo linča

Srbija se već neko vreme bez ikakvog preterivanja može okarakterisati kao društvo medijskog linča. On se odvija po dobro uhodanom obrascu, piše prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović.

O delegaciji predmeta

Kada je nedavno u medijima objavljena vest da će Vrhovni kasacioni sud delegirati predmete Prvog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu po tužbama građana protiv poslovnih banaka drugim sudovima u Srbiji, građani su bili zatečeni podacima da je u tom trenutku sudija parničnog odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu prosečno imao u radu oko 1000 predmeta, a sudija Trećeg osnovnog suda i preko 2000 predmeta, piše sutkinja Prvog osnovnog suda u Beogradu Nada Đorđević.

Majić: Vučićeva konferencija je degradacija pravosuđa

Nedavna konferencija za novinare na kojoj su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar policije Aleksandar Vulin, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, objavljivili fotografije odsečenih glava i osakaćenih tela žrtava kriminalne grupe Veljka Belivuka koje su ubijene na monstruozan način, predstavlja još jednu degradaciju pravosuđa, ocenio je u emisiji “Među nama” sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.

Lav na papiru

U društvu u kojem ni jedna radna nedelja ne prođe bez pozivanja na odgovornost javnog tužilaštva, zbog postupanja ili nepostupanja u nekom medijski interesantnom slučaju, stihovi Duška Radovića cinično podsećaju na trenutno stanje srpskih pravosudnih institucija i sudske vlasti, piše zamenik javnog tužioca Ivan Duzlevski.

Petrović Škero: Nezakonitost i neustavnost postaju realnost, poligraf nije dokaz

Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i predsednica Centra za pravosudna istraživanja izjavila je u Pressingu da “nezakonitost postaje realnost”. “Predsednik nema nikakve nadležnosti u odnosu na sudsku vlast, on sve to zna, sve to radi, i neverovatno nezakonitost, ovde čak i neustavnost postaje realnost”, kaže ona.

Nužni naslednici – ko su i šta im pripada

U našem pravu postoje dva osnova za nasleđivanje: testament i zakon. Ukoliko testamenta nema ili isti ne ispunjava uslove kako bi proizveo pravno dejstvo, imovina će biti raspodeljena zakonskim naslednicima na osnovu zakonskih pravila, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Vida Petrović Škero: Nema nezavisnog sudstva uz osionu vlast

“Kada imate situaciju da narodni poslanik i predsednik Odbora za pravosuđe, kao advokat, zastupa jednog od okrivljenih u najvećoj aferi, postavlja se pitanje da li će građani smatrati da je sudija u pomenutom postupku presudu doneo jer zaista tako misli ili zbog nekih drugih razloga”, kaže u velikom intervjuu za portal Nova.rs Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i predsednica CEPRIS-a.

Nedovoljne izmene neprimenjenog zakona

Fenomen da se zakon menja pre nego što je njegova primena počela u Srbiji nije potpuno nov – setimo se samo raznih verzija Zakonika o krivičnom postupku, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Istraživanje CEPRIS-a i SĆF: Retke presude za pretnje i napade na novinare, predugi medijski sporovi

Tek svaki deseti prijavljeni slučaj pretnji i napada na novinare završava se pravnosnažnom sudskom presudom, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Istovremeno, medijski sporovi u slučajevima govora mržnje, zaštite maloletnih lica, obezbeđivanja dostojanstva žrtava nasilja i zaštite časti i ugleda u proseku traju oko dve godine, i pored hitnosti predviđene Zakonom o javnom informisanju i medijima. Dužina trajanja ovih postupaka onemogućava zaštitu tužilaca ili tuženih.

Profesor Miodrag Jovanović: Kako je sve Vučić kršio Ustav

Od trenutka izbora na mesto predsednika Republike, Aleksandar Vučić je u velikom broju situacija izlazio izvan propisanih ustavnih okvira. Tako je predsednik ocenjivao rad ministara, te je najavljivao smene istih, obećavao zabranu gradnje MHE, javno presuđivao ko je kriv a ko nije, iznosio informacije iz istraga, javno čitao podatke iz tajnih dokumenata…

Građani i Ustavni sud: Kako podneti inicijativu za ocenu ustavnosti?

Da li su Vam nekada odredbe nekog zakona ili odluke skupštine opštine u kojoj živite izgledale kao da nije sve u redu sa njima i da zadiru u prava i slobode više nego što bi trebalo i što im Ustav dozvoljava? Ovde ćemo se potruditi da ukratko prikažemo šta Vi i ja kao “obični građani” možemo da uradimo tim povodom, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.

O troškovima prekršajnog postupka

Troškovi prekršajnog postupka su predmet ozbiljnih rasprava u stručnoj javnosti, mada opšti je utisak da zakonodavac ovoj temi nije pristupio temeljno, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.

Troškovi parničnog postupka, zakonska regulativa i praksa

Troškove parničnog postupka zakonodavac definiše kao izdatke učinjene u toku ili povodom postupka, uključujući i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. Shodno definiciji i raznovrsnosti postupaka pred sudom, oni mogu biti vrlo različiti, piše sudija osnovnog suda u Nišu Ljiljana Marjanović Andrić.

Sudije i tužioci „na mala vrata“ prestaju da budu javni funkcioneri?

Pred Narodnom skupštinom se našao predlog autentičnog tumačenja, koji bi, ukoliko bude bio usvojen, značajno suzio obim primene Zakona o sprečavanju korupcije. Naime, na osnovu ovog „tumačenja“ ni jedna zabrana, obaveza ili ograničenje iz ovog zakona više ne bi važila za nekoliko hiljada javnih funkcionera, među kojima su i nosioci nekih od ključnih državnih funkcija, piše programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Škero: Građani su zaboravili da su oni suverenitet vlasti

“Kada god sudija progovori, a da to nisu hvalospevi vlasti, tog trenutka postaje nepisani dnevni red Narodne skupštine i medija. Sudija tad postaje ćutljiv, ne želi da učestvuje u vršenju svoje vlasti i rezultat svega toga je da postoji samo jedan kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda”, rekla je bivši sudija i predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za N1.

“Bolje biti bogat nego ne biti“

Mudrost iz naslova pripisuje se junacima stripa „Alan Ford“ i teško je ne složiti se s njom. Međutim, novi Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, čija primena počinje polovinom marta 2021. godine, preti da ugrozi spokojstvo onih građana kod kojih Poreska uprava utvrdi da postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, a koja je veća od 150.000 evra, piše advokat Ilija Rilaković.

Proterivanje neuračunljivog stranca iz Republike Srbije

Aktuelnim Krivičnim zakonikom Republike Srbije, i prethodnim takođe, kao mera bezbednosti u članu 79. predviđeno je da se učiniocu krivičnog dela može izreći mera proterivanje stranca iz zemlje. Pod uslovima predviđenim istim zakonikom, određene mere bezbednosti mogu se izreći i neuračunljivom licu koje je učinilo protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.

Sloboda mišljenja i pravosuđe – pravo predsednika suda, predsednika Republike ili svih nas?

Visoki savet sudstva (VSS) je 23. decembra 2020. pod tačkom „Razno“ doneo saopštenje kojim „najoštrije osuđuje tendenciozno napravljenu bazu podataka „Krikova baza o sudstvu“ i ocenio „neprimerenim istup predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića u delu u kojem kritički ocenjuje rad Tužilaštva za organizovani kriminal i Republičkog javnog tužioca“, iako je 17. decembra VSS saopštio da je informacija da se to priprema – neistina, piše sudija i član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.

Kandidat za predsednika najvišeg suda Srbije da se izjasni o predstojećim ustavnim promenama

Centar za pravosudna istraživanja, YUCOM, Transparentnost Srbija, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za ljudska prava pozivaju jedinu kandidatkinju za predsednika Vrhovnog kasacionog suda Srbije da se izjasni u odnosu na predstojeće ustavne promene koje će se odnositi na pravosuđe, a Visoki savet sudstva da proces izbora učini javno dostupnim sudijama i široj javnosti.

Ugovori u naslednom pravu – još jedan od načina raspolaganja imovinom

Naše pravo poznaje ugovore naslednog prava koji su regulisani Zakonom o nasleđivanju. To su ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života. Drugi naslednopravni ugovori – poput ugovora kojima se neko obavezuje da nekome ostavi svoju imovinu u nasleđe ili se unapred odriče naslednog prava, zabranjeni su u domaćem pravu, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Iz drugog ugla: zašto je važno ne porediti udvaranje i seksualno nasilje?

Poslednjih nekoliko dana medijski prostor Srbije je preplavljen tekstovima i prilozima koji se odnose na seksualno zlostavljanje. Čuli smo nekoliko potresnih ispovesti žrtava, ali smo imali prilike i da čujemo zlurada pitanja: “Zašto do sada nije prijavila? Šta je čekala?”, kao i konstatacije da je “sigurno svojim ponašanjem izazvala” ili da “nisu tu baš čista posla”, piše advokatica YUCOM-a Milena Vasić.

Pravni mehanizmi i problemi u suzbijanju nasilja u porodici

Iako je opšteprihvaćeni stav savremenog društva, pa samim tim i Srbije, da nasilje u porodici nedvosmisleno predstavlja vid nedozvoljenog, štetnog i kriminalnog ponašanja, koje se mora sprečiti i kažnjavati, svedoci smo činjenice da se radi o široko rasprostranjenoj pojavi, koja se javlja u raznim oblicima i često završava na najtragičniji način, piše sudija Osnovnog suda u Nišu Ivana Milovanović.

Koliko košta nezavisno pravosuđe?

Da li je moguće da izvršna vlast od koje u najvećoj meri zavise pozitivne promene, ne želi da ih sprovede? Šta se time može izgubiti? Zašto ne omogućiti sudijama, tužiocima i advokatima bolje uslove rada? Da li je delotvoran i efikasan pristup pravdi zbog nečeg problem za ostale dve grane vlasti, piše član CEPRIS-a i advokat Vladimir Beljanski.

Udvaranje, proganjanje i polno uznemiravanje

Svi smo čuli za izreku da je tanka linija između ljubavi i mržnje. Ovaj tekst nastoji da utvrdi još jednu granicu – između pristojnog udvaranja, s jedne strane i proganjanja ili čak polnog uznemiravanja „projektovanog“ partnera, s druge strane, piše zamenik javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i član Udruženje tužilaca Srbije Nikola Pantelić.

Zaštita od otkaza zaposlenim ženama za vreme trudnoće i odsustva nakon porođaja

Posebna zaštita žena pre i nakon porođaja regulisana je kako Ustavom, kao najvišim pravnim aktom Republike Srbije, tako i Zakonom o radu koji kao posebni zakon reguliše prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih po osnovu rada. U tom smislu, Zakon o radu predviđa posebnu zaštitu od otkaza za ovu kategoriju zaposlenih, piše advokatica Jovana Milić.

Može li javni izvršitelj da bude posrednik između poverioca i dužnika?

Naizgled kontradiktorno naslovno pitanje, predstavlja stvarnu dilemu koja može da se pojavi u izvršnom postupku. Malo je poznato da je zakonska dužnost javnog izvršitelja da posreduje između stranaka radi sporazumnog namirenja izvršnog poverioca, piše programski menadžer Centra za evropske politike Dušan Protić.

Komunalna milicija trenira strogoću

Prvi komunalni policajci pojavili su se na ulicama većih gradova Srbije novembra 2010. godine, prepoznatljivi po svojim teget uniformama i sa zadatkom da pomognu u rešavanju komunalnih problema koji građanima otežavaju život, poput buke iz kafića i održavanja čistoće javnih površina. Tačno deceniju kasnije, ulicama šetaju komunalni milicajci sa ovlašćenjima da rade u civilu, pozivaju ljude na informativne razgovore, kao i da koriste biber sprej protiv svojih sugrađana, piše istraživač Beogradskog cntra za bezbednosnu politiku Bojan Elek.

Utisak: Prisluškivanje Vučića je zamajavanje javnosti

Prisluškivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića ne predstavlja državnu udar već zamajavanje javnosti, skretanje pažnje sa onoga što se dešava u zemlji, a cela priča predstavlja strašno poniženje za pravosuđe, ukazali su gosti “Utiska nedelje” advokat i član CEPRIS-a Vladimir Beljanski, general Momir Stojanović i potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić.

Nova funkcija pravosuđa za jači pravni sistem

Kao što je poznato, započet je postupak za promenu Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, gde je poseban akcenat na izmenama u oblasti pravosuđa. Možda je to prilika da se ukaže i na određena pravna rešenja i uzmu u obzir predlozi stručne i druge javnosti, piše sudija Prekršajnog suda u Novom Sadu dr Sanja Strgar.

Govor mržnje u sudnici

Usvojene definicije govora mržnje, prihvaćene širom evropskih i svetskih pravosudnih i naučnih poprišta najčešće označavaju komunikaciju koja omalovažava pojedinca ili grupu. Međutim, da bi omalovažavanje imalo karakter „govora mržnje“ (Hate speech) ono mora da usledi, uglavnom zbog nečije posebnosti po osnovu religije, etničke i nacionalne pripadnost, rase, boje kože, pola i seksualne orijentacije, piše zamenik tužioca i član Udruženja tužilaca Srbije Nikola Pantelić.

Pravosuđe na udaru – odustajanje od promena Ustava i EU ili nova taktika?

Pravosuđe je svim vlastima, posebno u društvima nedovršene tranzicije, koja prihvataju autokrаtizam i populizam, vrlo zgodna igračka – ukoliko ne pruži otpor – za najrazličitije poene i kampanje političara. Nažalost, kasno se sazna i utvrdi da je ono što vladajuća „elita“ govori ili sprovodi – stručno neutemeljeno, nedemokratski, netransparentno, agresivno ili autodestruktivno, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.

Prilozi za evoluciju prekršajnog prava u Republici Srbiji

Odnedavno, “prekšajno sudstvo” postalo je deo sudske grane vlasti. Samim tim, i prekršajno pravo Republike Srbije pretrpelo je izvesne promene na organizacionom, materijlano-pravnom i procesno-pravnom planu. Ipak, opšti je utisak da se napred navedenoj tranziciji nije pristupilo temeljno. Tim povodom, trebalo bi ukazati na izvesne nedoumice i nedostatke, ali i izneti određene predloge za unapređenje prekršajno-pravnog okvira, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.

Pametni ugovori – revolucija u ugovornom pravu?

Ugovori koji se sami izvršavaju, bez ljudske intervencije uskoro neće predstavljati detalj iz naučno-fantastičnih knjiga i filmova. Pametni ugovori, iako i dalje suočeni sa određenim tehničkim i pravnim izazovima, predstavljaju revoluciju u pravnom prometu današnjice, piše studentkinja treće godine doktorskih studija Pravnog fakulteta Andrea Đurović.

Građani više veruju korumpiranoj policiji nego (korumpiranom) pravosuđu

Građani Srbije veruju policiji iako smatraju da je korumpirana, a najmanje poverenja imaju u pravosuđe, pokazuje poslednje sprovedeno istraživanje, kao i ona godinama unazad. Ovi rezultati daju krvnu sliku zarobljene države – građani vide da se institucije zloupotrebljavaju, veliki je procenat onih koji im se ne bi obratili za probleme, već izlaz vide u uzimanju pravde u svoje ruke, piše istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić Nikić.

Ima li vladavine prava bez vladavine sudova?

Kada bih vam rekao da je vladavina prava jedan od onih pojmova koja su domaći i međunarodni političari upotrebili toliko puta da ga skoro više i ne čujemo kada ga izgovore – verovatno biste se saglasili sa tim. Međutim, iza tog silnog ponavljanja mora da se krije nešto važno – čak i ako su to zaboravili upravo oni koji ponavljaju, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.

Disciplinska odgovornost zaposlenog – kada i kako ga poslodavac može „kazniti“

Disciplinska odgovornost zaposlenog predstavlja odgovornost za skrivljenu povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline predviđene zakonom, opštim aktom – pravilnikom o radu/kolektivnim ugovorom, kao i ugovorom o radu, a za koju poslodavac može izreći zakonom predviđenu disciplinsku sankciju, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Majić: Sudije se trude da ne dođu pod udar političara, nisu spremni na žrtve

“Jasno je da se sudije, kao i većina predstavnika drugih profesija, trude da ne dođu pod udar političara. To čini probleme čoveku, njegovoj porodici, i zaustavlja na jedan duži rok, razmišljanje o njegovom karijernom kretanju. Znači, potrebne su žrtve. Ljudi nisu spremni na žrtve, kako u drugim profesijama, tako i u mojoj, i trude se da neobeleženi prođu i da neko drugi obavi taj posao. Bojim se da ovde niko drugi neće obavljati naše poslove, i da će žrtve biti nužne ako želimo da se pomerimo”, izjavio je sudija Miodrag Majić u Danu uživo.

Boli pendrek, ali boli i neodgovornost

Pitanje nezavisnog i profesionalnog rada policije je ključni problem reforme policije u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji. Za bolje poznavaoce, ovo je i ključni kamen spoticanja u dijalogu o ovoj reformi koji (pokušavaju da) vode udruženja građana i MUP, piše istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek.

Računovodstveni propisi i odgovornost za njihovo kršenje

Srbija trenutno ima dva zakona o računovodstvu: prvi je usvojen 2013. godine i biće na snazi naredne dve godine u delu koji se odnosi na finansijsko izveštavanje, dok se drugi primenjuje od 1. januara 2020. godine, piše programski direktor Transparetnosti Srbije Nemanja Nenadić.

Javno tužilaštvo – čuvar srpske demokratije

Republički javni tužilac čuva demokratiju od njenih neprijatelja koji vrebaju pogodnu priliku da je ukinu. Iako ova tvrdnja mnogima zvuči nerealna, a ova nadležnost „potrošena“, kako tvrde pojedini pisci, stvarnost svedoči suprotno, piše zamenik javnog tužioca i član Udruženja tužilaca Srbije Nikola Pantelić.

Drugačije mišljenje o aktuelnostima u sudstvu

Želim da upoznam sudsku, pravničku i najširu javnost da se ograđujem od saopštenja Visokog saveta sudstva donetog 23. decembra i da nisam učestvovao u radu ove sednice. Zbog važnosti razmatrane problematike želim da iznesem svoje drugačije mišljenje o sadržini ovog saopštenja, iako nisam prisustvovao sednici VSS-a jer se nalazim na godišnjem odmoru, piše sudija i član VSS Savo Đurđić.

Sloboda medija i zaštita građana – gde je granica?

Kada u medijima dominantnu ulogu ima tzv. žuta štampa, sklona senzacionalizmu i preterivanju, posebno je važno znati koje su granice slobode izveštavanja, odnosno dokle mediji mogu da zadiru u ličnu sferu pojedinaca, piše advokatica i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.

Izbori u pravosuđu kao plebiscit Majić: Borba protiv planiranog „blickriga”

Glasači su imali jasan izbor: opstanak ili konačna kapitulacija. Odlučivali su da li će ih predstavljati kolege kojima veruju, ili će o njihovim karijerama, ugledu, pa i životima, odlučivati ljudi sklepani u agitpropovskim kancelarijama GONGO udruženja, čija imena preko kafanskog ovala mrmljaju upregnuti predsednici sudova i partijski komesari, piše sudija Miodrag Majić za NIN.

Veštačenje u prekršajnom postupku – korak ka istini

Slobodno se može reći da i danas u javnosti, uključujući i pravničku, postoji podeljeno mišljenje o značaju načela materijalne i formalne istine u sudskom postupku, kao i kojem načelu dati prednost, piše sudija Prekršajnog suda u Novom Sadu dr Sanja Strgar.

Pravosudna akademija u predstojećoj promeni Ustava Republike Srbije

Najavljene promene Ustava Republike Srbije u domenu pravosuđa predviđaju da prvi izbori na funkcije sudije i zamenika javnog tužioca budu uslovljeni prethodno završenom obukom na Pravosudnoj akademiji. Tim povodom izdvajaju se pitanja i dileme u vezi statusa, organizacije i poslova “nove” Akademije, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.

Miodrag Majić: Najveći problem pravosuđa su uplašenost i činovnički mentalitet

Ovdašnji političari se trude da zadrže stanje u kojem je pravosuđe zavisno od njihove volje. Time sebi, dok su na vlasti, obezbeđuju nedodirljivost i krivično-pravni imunitet. Ono što najčešće ne shvataju je da će onog momenta kada izgube vlast, i sami postati žrtve tako skrojenog modela – kaže sudija Apelacionog suda u Beogradu i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić, u intervjuu za Direktno.rs.

Koja količina opojne droge je dovoljna da završite iza rešetaka?

Pored osnovnog oblika krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga, prošle godine je u Krivični zakonik uveden teži oblik dela koji podrazumeva neovlašćeno držanje supstanci u velikoj količini. Međutim, zakonodavac nije odredio šta je velika količina, piše zamenik javnog tužioca Gordana Krstić.

CEPRIS želi dobrodošlicu novim članovima

Novi članovi CEPRIS-a su prof. dr Tanasije Marinković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, advokatice Ljubica Tomić i Nataša Stojadinović, kao i Slađana Pantović, sudija Višeg suda u Beogradu.

Uputstva Republičkog javnog tužioca – preporuka za unapređenje prakse

Ujednačena sudska i tužilačka praksa doprinosi unapređenju poverenja javnosti u rad pravosuđa, a kad je rad sudova i javnih tužilaštava transparentan, veća je odgovornost i nezavisnost u postupanju sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika, piše naučna saradnica Instituta za uporedno pravo dr Jelena Kostić.

Četvrta rasprava u okviru serije razgovora “Pravosuđe za neupućene“ Škero: Potrebno nam je neuplašeno pravosuđe

“Zakonodavna vlast liči na pozorišnu režiju, ono čime se poslanici bave nema veze sa nadležnostima Skupštine, izvršna vlast se pretvorila od vlade i predsednika u šefa države, a sudska vlast učestvuje u nečemu što se nikako ne može nazvati demokratijom”, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero na online raspravi “Kakvo nam pravosuđe treba”.

Savo Đurđić: Sudije, pokažimo stav i integritet

Da vlast hoće da se umeša u izbor pravosudnih funkcionera, možda još više i direktnije nego ranije, videli smo i u postupku izbora za članove Državnog veća tužilaca, u kojem je Udruženje javnih tužilaca prozvalo državnog sekretara Ministarstva pravde da vrši uticaj da se izaberu određeni kandidati, što taj funkcioner nije demantovao, a izjava Ministarstva pravde tim povodom se svela na – pojednostavljeno – da su u toku ustavne promene o pravosuđu, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.

Treća rasprava u okviru serije razgovora “Pravosuđe za neupućene“ Boljević: Sudije nemaju poverenja u institucije

“Čini se da aktuelna vlast još od 2016. godine izlazi u susret zahtevima Evropske unije za prilagođavanje i dalje razvijanje našeg sudskog i pravosudnog sistema, a u stvari su na indirektan način u Ustav ugradili instrumente kojima i dalje mogu da vrše uticaje i pritiske na sve odluke pravosudne vlasti”, rekao je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić, na onlajn diskusiji “Status sudije u društvu”.

Programi kandidata za članove VSS o izmenama Ustava i sistemskim promenama

Većina programa sudija-kandidata za članove VSS-a za period 2021-2026. ne samo da ne sadrže izjašnjenje o izmenаma Ustava u delu o pravosuđu, nego ni o Revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23 i drugim sistemskim aktima. Dobija se utisak kao da kandidati ili ne znaju za navedene dokumente ili izbegavaju da se izjasne o njima, možda imajući u vidu da za konačan izbor treba da dobiju i glasove poslanika u Narodnoj skupštini, piše sudija i član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.

Proaktivna transparentnost u radu sudova

Građanima koji učestvuju u postupcima pred sudom neretko su potrebne informacije o radu sudova, poput adrese, kontakt informacija, podataka za plaćanje ili nadležnosti suda. Zbog toga je važno da sudovi na svojim internet stranicama imaju dostupne sve ove podatke, ali i niz drugih informacija, poput imena sudija, rasporeda sudnica, aktuelnih saopštenja i vesti koje bi građanima olakšale pristup sudovima, piše Damjan Mileusnić, mlađi istraživač u Partnerima za demokratkse promene Srbije.

Saopštenje CEPRIS-a u susret izborima za članove Visokog saveta sudstva

Umesto da se naivno uzdaju u to da stvari ne mogu poći po još većem zlu, sudije u Srbiji bi vazda trebalo da imaju na umu reči bivšeg predsednika nemačkog Saveznog ustavnog suda, Ernsta Bende, koji je, govoreći o totalitarizmu, poručio da svako treba da izbegne preteranu samouverenost da “to ne bi moglo da se desi ovde”.

Druga rasprava u okviru serije razgovora “Pravosuđe za neupućene“ Georgiev: Potrebni su nam otvoreniji sudovi, a ne sudije

„Javno komentarisanje sudskih odluka od strane političara je na dva načina štetno za pravosuđe: Prvo sudije čuju šta političari očekuju, a drugo sudije znaju da ne postoje dovoljno jaki mehanizmi koji će ih zaštiti od takvih uticaja”, rekao je sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev na raspravi “Legitimni i nelegitimni uticaji na pravosuđe” u KC Gradu.

Prva rasprava u okviru serije razgovora “Pravosuđe za neupućene “ Majić: Ne postoji ništa bolje za izvršnu vlast od slabog pravosuđa

“Kada tekst obraćanja predsednika na naslovnoj strani novina počinje rečenicom ‘Mi znamo ko je ubio čoveka u Belvilu’, jasno je da se pitanje da li nam je pravosuđe uopšte potrebno svakodnevno postavlja”, rekao je prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović na raspravi “Zašto nam je uopšte potrebno pravosuđe” u KC Gradu.

Put zaštite od zlostavljanja na radu

Iako je mobing pravno regulisan i donet je poseban Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, utisak je da zaposleni nisu dovoljno upoznati šta se pod time tačno podrazumeva i koja su njihova prava, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.

Nezakonito finansiranje izborne kampanje bez kazne

U očekivanju da neko sprovede istraživanje javnog mnenja na tu temu, primam opklade da je većina građana uverena da se skupe izborne kampanje makar delom finansiraju nezakonito, i da bi čak i zagrižene pristalice političkih stranaka tvrdile da se nezakonitim sredstvima koriste „oni drugi“, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Da li privremeni poslovi smeju da traju i po nekoliko godina?

Redovna primanja, socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje, godišnji odmori, bolovanja, sve su to beneficije koje ostvaruju zaposleni sa ugovorom o radu. Međutim, postoje i drugi oblici rada koji ne donose pogodnosti kao zaposlenje u radnom odnosu, ali su česti u praksi, piše advokat Marija Pešović.

Državno pravobranilaštvo i interesi građana Republike Srbije

Često čujem pitanja poznanika šta je to Pravobranilaštvo, čime se ono bavi? Kada neko hoće jednostavnim jezikom da objasni šta to Pravobranilaštvo radi, kaže da je Pravobranilaštvo advokat države. Razume se, ovo je samo pojednostavljenje uloge Pravobranilaštva, piše istraživačica u Partnerima za demokratske promene Srbije Kristina Kalajdžić.

Dojčinović i Majić: Kao država nismo bezbedni

“Nažalost, svestan sam da je borba protiv mafije daleko ozbiljnija stvar od nekih najava”, rekao je za N1 sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić i dodao da borba protiv mafije zahteva čišćenje samog državnog aparata od veza sa mafijom.

Od čega Zaštitnik građana štiti

Koji je posao Zaštitnika građana i šta podrazumeva njegova korektivna uloga u sistemu vladavine prava? Da li je u prethodnim mesecima na događajima koji su se našli u žiži javnosti zbog korona virusa Zaštitnik građana iskoristio u potpunosti svoja ovlašćenja? Odgovore daje pravna savetnica Beogradskog centra za ljudska prava Sanja Radivojević.

“Silazak sa ludog kamena” – Razvod braka

Rešili ste da se razvedete. Kako se pokreće postupak za razvod braka? Dva su načina da pokrenete postupak za razvod braka: predlogom za sporazumni razvod ili tužbom, piše advokatica YUCOM-a Natalija Šolić.

O (re)organizaciji sudstva

Sudska grana vlasti je oduvek bila na meti kritika kako unutar uže-stručne, tako i u široj javnosti, mada postoji konsenzus oko toga da ista mora biti nezavisna, efikasna i odgovorna, makar, na deklarativnom planu, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.

Loša atmosfera izbora u Državnom veću tužilaca

Ako sastav Državnog veća tužilaca bude takav da samo aminuje odluke koje su donete na drugom mestu, onda nam DVT i ne treba, kao i republički javni tužilac. Može da postoji ministar pravde koji će imenovati sve, rekao je zamenik tužioca Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu i član CEPRIS-a Radovan Lazić u debati “Zašto su pravosudni izbori važni”.

Alternativne krivične sankcije u sudskoj praksi

U nedavno sprovedenom istraživanju među sudijama krivičnih odeljenja osnovnih sudova u Republici Srbiji, većina anketiranih sudija je odgovorila da su u praksi značajno češće izricali uslovnu osudu i novčanu kaznu kao zamenu za kaznu zatvora, umesto predviđenih alternativnih sankcija, piše vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Požegi i član Foruma sudija Srbije dr Olga Tešović.

Miodrag Majić: Danas nemamo gde da govorimo o pravdi

Sudija Apelacionog suda u Beogradu  i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić razgovarao je sa Miljanom Nešković o pravdi, kao nečemu što nas definiše i za čim žudimo možda više nego što mislimo u podcastu “Snaga uma” na Nova.rs.

Upravni sporovi protiv Vlade Srbije

Iako su organi vlasti dužni da u roku od 48 sati dostave informacije koje su važne za zaštitu zdravlja stanovništva, ni zakonske norme, ni njihova primena, ne garantuju ostvarivanje ovog prava. To je naročito vidljivo u slučajevima kada se informacije traže od Vlade Srbije, piše programski direktor Transparetnosti Srbije Nemanja Nenadić.

Vida Petrović Škero: Vlast će omogućiti porast organizovanog kriminala

Predsednica Centra za pravosudna istraživanja i bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero izjavila je danas za Betu da je prethodna vlada ostavila novoj u nasleđe potpuno ugroženu samostalnost tužilaca kao i izvršnu vlast koja „uveliko“ učestvuje u radu sudske i preuzima funkcije tužilaštva.

Majić: Ako čekamo dokaze od novinara, to je raspad sistema

“Najsnažniji pokazatelj da imamo pritiske je što nemamo epilog ni za jedan slučaj ili “aferu” u koju su bili uključeni najviši državni predstavnici. Mi imamo samo gomilanje nečega što su medijske afere, a neke od njih su poprilično dobro, dokazno potkovane, ali imate potpuno odsustvo reakcije tužilaštva”, rekao je sudija Apelacionog suda u Beogradu i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić u intervjuu za Novu.rs. 

Majić i Komlen Nikolić: Pravosuđe na testu

Dok se očekuju izbori za članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca koji će biti održani u novembru i decembru sudije i tužioci upozoravaju na pritiske na izborima za najviša pravosudna tela. Zašto su ovi izbori važni i zašto malo pričamo o njima govorili su sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i zamenica apelacionog javnog tužioca Lidija Komlen Nikolić.

Redovni negativni izveštaj o stanju pravosuđa u Srbiji – godina 2020.

Kako smo došli u situaciju da kvalitet pravosuđa stagnira, a povremeno i regresira tokom više od dve decenije reformisanja? Kako razumeti lakoću sa kojom sve tri grane vlasti negiraju problem i nastavljaju da doteruju fasadu liberalno demokratskog poretka? Odgovore daje dr Dejan Pavlović – docent na Fakultetu političkih nauka.

Pravosuđe u doba vanrednog stanja: Formalna suspenzija i prividna normalnost

Zbog širenja zarazne bolesti COVID-19, vanredno stanje u Srbiji je proglašeno 15. marta i ukinuto 6. maja 2020. godine. Osim ograničavanja prava građana i potpuno izmenjenog režima svakodnevnog života, ovaj događaj je imao značajne implikacije i na već temeljno uzdrmani princip podele vlasti, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić za Tužilačku reč.

Sprečavanje nasilja u porodici pravilnom procenom javnog tužioca i policijskog službenika

Ne postoji društvo bez nasilja, ali postoje društvena delovanja usmerena na sprečavanje nasilja. Sada se bavimo, na žalost, uvek aktuelnom temom nasilja u porodici. Iskorenjivanje je sporo i teško, ali sprečavanje primenom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici brzo i uspešno, piše zamenica javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Lazarevcu Jasmina Krštenić.

Utisak nedelje: Ljudi nisu spremni da rizikuju za promene

“Svakodnevno se usprotiviti nepotizmu, korupciji i nepravdi. Da vežbamo svaki dan na svakom mestu. Da vežbamo da rizikujemo komfor”, rekla je pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić u Utisku nedelje i dodala da treba da se okrenemo, ne samo riziku nego i tome “šta sve imamo”, prenosi Nova S.

Govor mržnje – naša normalnost

Krajem 2018. godine u jednom tabloidu je objavljena vest da je posle kraće svađe čovek nasilno izveo ženu ispred kafića u kojem su bili i ispalio nekoliko metaka u nju. Iako je sama vest sadržala informacija koliko i agencijska vest, pompezni naslov „JEZIVO: Ratno stanje u centru grada!!! Pucnji odjekivali, muž ispalio više metaka u ženu pa pobegao“ sa dodatkom „(foto/video)“ privukao je veliki broj čitalaca, piše pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Dušan Pokuševski.

Škero: Zakonodavna vlast ne postoji već 7 meseci Lazić: Obavezno uputstvo problematično

Od uvođenja vanrednog stanja do dana današnjeg mi imamo u funkciju samo jednu granu vlasti – sudsku vlast. Zakondovna vlast je radila možda tri ili četiri dana i to da bi pretočila u zakon uredbe i odluku o vanrednom stanju. Uredbe i odluke, sa druge strane, donete su na neustavan način bez poštovanja procedure, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero na skupu Društva sudija, u prenosu Peščanik TV. 

Zašto ustavne institucije pravosuđa ne koriste deo svojih nadležnosti i potencijala?

Sve su očigledniji razlozi za pokretanje argumentovane stručne diskusije o tome da li i zbog čega ustavne institucije u oblasti pravosuđa, nedovoljno koriste ili čak opstruišu deo svojih nadležnosti? Očigledno je npr. u pogledu Državnog veća tužilaca da je ovaj organ od februara u blokadi, jer ne uspeva da održi sednice i donese odluke, osim ukoliko nisu o nekim procesnim ili jednostavnim pitanjima, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.

Ustavni sud o zakonima – šta možemo da očekujemo?

U proteklih 10 godina Ustavni sud je rešio ukupno 2.840 predmeta normativne kontrole, gde se najviše izdvajaju zakoni i opšti pravni akti Narodne skupštine. To govori o kvalitetu ovih propisa, manjkavosti i nedostacima na koje ukazuju subjekti koji trpe posledice zakonskih rešenja i obraćaju se Ustavnom sudu sa zahtevom da oceni njihovu ustavnost ili zakonitost, piše prof. dr članica CEPRIS-a Marijana Pajvančić.

Primena koja nije počela

Kada sam pre više od godinu dana predstavljao novine i nedostatke Zakona o sprečavanju korupcije, nisam ni slutio da će pasti na testu primene, pre nego što je ona uopšte počela, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Klipovi u točkovima umesto podmazane mašine

Snimak brutalnog prebijanja mladića u Novom Sadu već danima je u centru pažnje javnosti u Srbiji. U međuvremenu, medijsko prepucavanje i prebacivanje odgovornosti između tužilaštva i policije podsećaju više na obračun aktera nekog rijaliti programa nego na odnos dve institucije koje su kamen temeljac pravne države i zaštite građana, piše istraživač BCBP-a Bojan Elek.

Kako ostvariti naknadu štete u krivičnom postupku?

Kada ste oštećeni izvršenim krivičnim delom, imate pravo da zahtevate da vam se pričinjena šteta, nastala usled izvršenja krivičnog dela, nadoknadi u krivičnom postupku, jer se tu možete mnogo brže i bez većih troškova obeštetiti, nego da nakon okončanja krivičnog postupka svoja prava ostvaruje u posebnom parničnom postupku, piše saradnica Apelacionog suda u Novom Sadu Marija Momčilović.

Pajvančić: Paradoksi prakse Ustavnog suda

Osnovna nadležnost Ustavnog suda, ocena ustavnosti i zakonitosti, u 2019. godini. je predstavljala manje od 1 odsto u ukupnom broju predmeta Ustavnog suda. Dominantna nadležnost Ustavnog suda postala je zaštita ljudskih prava, piše prof. članica CEPRIS-a Marijana Pajvančić.

Zaštita žrtve krivičnog dela

Da bi žrtve ispunile svoju zakonsku obavezu svedočenja što bezbolnije, potrebno je znati da su u svim Višim javnim tužilaštvima na teritoriji RS oformljene Službe za informisanje i podršku oštećenima i svedocima, piše saradnica Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu Marija Momčilović.

Pravda u digitalnom okruženju – rešavanje domenskih sporova

Tokom poslednjih decenija, a naročito za vreme pandemije COVID-a 19, internet je u značajnoj meri unapredio naše mogućnosti za rad, obrazovanje i usavršavanje, razonodu i održavanje različitih oblika društvenih veza. Među različitim problemima koji proističu iz korišćenja interneta javljaju se i tzv. domenski sporovi, odnosno sporovi povodom registracije naziva internet domena, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu prof. dr Marko Jovanović.

Vanbračni partneri – pravo na porodičnu penziju

Vanbračni partneri odskoro mogu da ostvare pravo na porodičnu penziju. Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje su stupile na snagu krajem 2019. godine, vanbračni partner je prvi put izričito pomenut kao član porodice umrlog lica, piše pravnik savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.

Da li je kućni zatvor privilegija samo za „odabrane“?

Građani u Srbiji su sa dobrim razlogom uznemireni zbog kriminala. Mnogi od njih više nikom ne veruju i sumnjaju da će kaznu zatvora u kućnim uslovima izdržavati samo „odabrani“, javne ličnosti, političari, pevači, sportisti, tajkuni, piše dr Gordana Vidojković, sutkinja Višeg suda u Požarevcu.

hdisls

Mandić: Nasilje u Srbiji poprima sve raznovrsnije i brutalnije forme

Građanina izgleda nema više ko da štiti. Što su duže institucije u ovom stanju, to su veće šanse da će ljudi posustati i reći – nisam za ovaj metod, ali ako to svi rade, zašto ne bih i ja. Uostalom, nemam drugi način da se zaštitim. To je razarajuća moć nasilja, rekla je pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić za Novi Magazin.

Borozan: Pravda za mala prava

Radeći kod oca u advokatskoj kancelariji, neretko sam imao priliku da čujem misao kako ići u sud znači ići po pravdu. Međutim, u sadašnje vreme kada se vrednuje pragmatičnost, postavlja se pitanje da li se uopšte isplati težiti pravdi ili je pravda jedan arhaični institut koji svoje uporište ne može naći u sudskom postupku, piše advokat Lazar Borozan.

Lazić o prikupljanju podataka o NVO i novinarima: Javnost mora da zna zašto

“Ovo će dodatno urušiti poverenje u institucije koje je i sada nisko. Mnogi koji su na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca upravo su poznati po tome sto su javnost upoznali sa brojnim aferama, pa ovo može da stvori utisak da se radi o osveti prema tim ljudima”, rekao je tužilac i član CEPRIS-a Radovan Lazić za N1.

Mandić: To što se neko našao na spisku Uprave čini ga gorim nego što je bio

“Očekivali smo da se CEPRIS nađe na spsiku za proveru koji je Uprava za sprečavanje pranja novca poslala bankama, ali se to nije dogodilo jer bi u ovim okolnostima bilo previše sumnjivo da se pod proverom nađu udruženja sudija i tužilaca”, rekla je pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić za N1. Ona ističe da bi to čitavu akciju Uprave dodatno diskreditovalo i skrenulo pažnju na motive provere.

Đorđević: Čeličenje policijske brutalnosti

Institucionalni odgovor na nasilje tokom protesta u Beogradu početkom jula bio je usmeren najpre na ekspresno sankcionisanje demonstranata. Nasuprot tome, napori institucija da utvrde odgovornost policajaca zbog prekomerne sile bio je skoro pa beznačajan, piše istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đođević.

Saopštenje za javnost CEPRIS-a, Društva sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Uprava za sprečavanje pranja novca da predoči osnove sumnje

Ostaje nejasno zašto Uprava za sprečavanje pranja novca nije predočila osnove sumnje zbog kojih je naložila vanredno prikupljanje informacija o organizacijama i pojedincima od strane poslovnih banaka, kako je to propisano članom 73 Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, navodi se u saopštenju CEPRIS-a, Društva sudija Srbije i Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

Može li sud da bude efektivniji i efikasniji?

Da li činjenica razvoja društva i njegovi zahtevi nameću potrebu promene pristupa upravljanju sudovima? Sa kakvim preprekama i ograničenjima se susreće predsednik suda u svom radu? Možemo li primeniti određena iskustva menadžerskog upravljanja i ista prilagoditi sudskom sistemu? Odgovore daje v.f. predsednika Osnovnog suda u Velikoj Plani i zamenica predsednika Društva sudija Srbije Renata Pavešković.

Boljević: Svaku sudsku odluku mora pratiti ime i prezime sudije

„Sudija mora da govori kroz svoju presudu i da je obrazloži, što je u odlukama Prekršajnog suda donetih protiv protestanata na nedavnim protestima, u jednom delu slučajeva izostavljeno. To je grubo kršenje demokratskih principa. Sada moramo svi zajedno da kažemo – ovo predstavlja pritisak na normalno funkcionisanje sudija“, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero.

Sofija Mandić: Vučićeva vakcina

Ceo svet očekuje vakcinu protiv pandemijskog virusa. Dok planeta čeka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je „da postoje razgovori sa jednom zemljom koja je završila vakcinu protiv korona virusa“ i da „očekuje da će Srbija pre kraja godine imati tu vakcinu“. U poznatom maniru, govornik nije želeo da odgovori na pitanje sa kojom zemljom će Srbija potpisati protokol o nabavci vakcine. To je valjda njegova privatna stvar, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Spontana okupljanja u vreme COVID-19

U redovnim okolnostima građani imaju pravo da se spontano okupe kako bi negodovali povodom izjave javnog funkcionera. Odgovor na pitanje da li je ponašanje učesnika skupa u vreme proglašene epidemije COVID-19 kažnjivo nije jednostavan, usled nedostatka sudske prakse, kao i zbog čestog menjanja propisa, piše Milan Filipović, pravni savetnik u Komitetu pravnika za ljudska prava.

Zašto je bitno da sud zaštiti uzbunjivača?

Pravna zaštita uzbunjivača na papiru postoji i teoretski njima ne bi smelo ništa loše da se desi. Međutim, uzbunjivači se u praksi susreću sa čitavim nizom poteškoća i prepreka – jer onima koji su na višim pozicijama nije u interesu da se saznanja o njihovim nezakonitim poslovima dalje dele, a naročito ne javnosti, piše Goran Sandić, saradnik Beogradskog centra za ljudska prava.

Trešnjev: Nasilje na protestima je čista odmazda policije

U Srbiji je trenutno na snazi autoritarni legalizam. Ne vidim kako drugačije možemo da imenujemo trenutnu situaciju u kojoj je neko spreman da bez razmišljanja izrekne najtežu prekršajnu meru od 60 dana zatvora nekom ko je u ovakvim okolnostima, u jednoj napetoj i uzavreloj atmosferi, opsovao policajca i rekao mu – Idi na Kosovo”, rekao je prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović, komentarišući kažnjavanje protestanata.

Mandić: Građani protestuju protiv diktature, Vučić to pretvara u nasilje

Vlast je protestima pridružila grupe koje kontroliše – pre svega navijače i ultra desničarske grupe. Oni su proteste naizgled učinili nasilnim, da bi policija uzvratila brutalno, ali najviše prema ljudima koji su došli da mirno izraze svoje nezadovoljstvo, rekla je za Klix.ba pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić, komentariušući aktuelnu situaciju u Srbiji.

Nenadić: Korona i pristup informacijama

Ako već medicina (tzv. „struka“) nema odgovore na sva bitna pitanja jer je bolest nedovoljno istražena, organi vlasti moraju da stave na raspolaganje građanima makar one informacije koje im jesu dostupne i nesporne, a nipošto da skrivanjem ili „kreativnim tumačenjima“ podstiču sumnje u ispravnost svog delovanja, piše Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije.

Ove godine još jedni redovni izbori: menja se sudska vlast

U izbornoj kampanji, plasirana je ideja da bi građani trebalo da biraju i sudije i tužioce. U ovoj ideji ima i realnosti: „pravosudni izbori“ slede, izborna kampanja za novu pravosudnu vlast samo što nije počela, a već sledeće godine, građani će imati mogućnost da menjaju „pravosudnu vlast“, piše predsednica YUCOM-a dr Katarina Golubović.

Grga: Pravdu potraži na arbitraži

Šta je arbitraža i koje su njene prednosti u rešavanju sporova? Sporovi iz kojih oblasti se mogu rešavati arbitražom?Kako se pokreće arbitraža i pred kojim organom? Odgovore na pitanja daje Katarina Grga – istraživačica u Centru za evropske politike.

Planovi integriteta u javnim tužilaštvima

Šta su Planovi integriteta i čemu služe? Koji je značaj izrade Plana integriteta na nivou javnog tužilaštva? Odgovore na ova pitanja daje naučna saradnica na Institutu za uporedno pravo dr Jelena Kostić.

Viša sila – presedan u sprskom pravu?

Da li se pandemija Kovid-19 može smatrati višom silom i u kojoj meri ona utiče na izvršenje ugovornih obaveza? Odgovore daje advokatica i saradnica Centra za edukaciju i projekte Marija Grujeska.

Radmila Vasić: Za ljubav građana

Šta je od početka pandemije moglo da bude bolje? Naizgled primenjeno pravo; naizgled pravna država; naizgled funkcionalna podela vlasti; naizgled nezavisni državni organi. Objašnjava prof. dr Pravnog fakulteta i članica CEPRIS-a Radmila Vasić.

Nova godina u borbi protiv korupcije: statistika i utisak u javnosti

Sudovi su i dalje opterećeni prevelikim brojem slučajeva koji predugo traju, među kojima nema gotovo nijednog novog velikog slučaja u oblasti borbe protiv korupcije. Nema „velikih riba u mreži“, sudski procesi su mahom vezani za dela sitne korupcije, a izveštaji u medijima – ako ih i ima – nemaju veliki odjek, govore rezultati istraživanja BIRN-a i CEPRIS-a.

Bojan Spaić: Literarni dometi Rešenja IУо-42/2020

Rezultat rada Ustavnog suda u oblasti zaštite ustavnosti i zakonitosti u prethodnih nekoliko mjeseci može se sumirati rečenicom: Odbačene su incijative za ocjenu ustavnosti tako što su odbijene, uz podrobno obrazloženje očiglednosti nepostojanja razloga za postupanje Suda, piše docent Pravnog fakulteta i član Upravnog odbora CEPRIS-a Bojan Spaić.

Kako približiti tužilaštvo građanima?

Danas je često prisutan tabloidan način izveštavanja, informacije su često netačne, neproverene i sadrže lični stav onih koji često i nedovoljno poznaju način funkcionisanja javnih tužilaštava. Zbog toga se osnovano može postaviti pitanje kako unaprediti poverenje građana u njihov rad, piše dr Jelena Kostić, naučna saradnica na Institutu za uporedno pravo.

Šta učiniti ako se zateknete na mestu izvršenje krivičnog dela?

Malo ljudi ima priliku da se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela, ali ako se ipak zateknete, kasno je da tek tada počnete da razmišljate šta treba da radite. Zato je možda bolje da se na vreme informišete, piše dr Aleksandar Trešnjev, sudija krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu i član Upravnog odbora CEPRIS-a. 

(Post)vanredno stanje i predizborni (ne)uslovi

Šta je redovno, a šta vanredno stanje stvari u nekoj zemlji, posebno u Srbiji? Šta su za nas normalne, a šta nenormalne prilike i okolnosti? Odgovore daje prof. dr Jasminka Hasanbegović, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i članica CEPRIS-a.

Pristup pravdi posle korone – Nova šansa za efikasno rešavanje sporova

Pandemija i fizičko distanciranje, ali i tehnološki napredak u oblasti internet komunikacija, uslovili su da za tri meseca pređemo put za koji bi u normalnim okolnostima bilo potrebno nekoliko godina. Države jesu zatvorile svoje granice, ali se svet „online“ komunikacija otvorio, piše Blažo Nedić, advokat i medijator.

Zaštita od mobinga (i) nakon pandemije

Šta je mobing i koja su Vaša prava i mehanizmi zaštite koji Vam stoje na raspolaganju? Odgovore daje Damjan Mileusnić, mlađi istraživač u Partnerima za demokratske promene Srbije.

Da li u Srbiji postoji Narodna skupština ili je mandat poslanika prestao?

Imali smo prilike da čujemo mišljenja da je mandat Narodne skupštine istekao, da u Srbiji više nema Narodne skupštine, a da je upitan i status Vlade koju je taj skupštinski saziv izabrao. Odgovor na pitanje da li je prestao mandat Narodne skupštine na prvi pogled je jednostavan i jednoznačan, međutim da bismo odgovorili na pitanje nužno je najpre precizno identifikovati šta o tome kaže Ustav Srbije, piše prof. dr Marijana Pajvančić.

Sudski postupak u vanrednom stanju – pometnja s rokovima

Na prvi pogled, Uredba Vlade od 20. marta 2020. godine, donosi opravdanu povlasticu za stranke i advokate, kojima je u novim društvenim prilikama, očito bila otežana priprema pravnih sredstava. Pažljiviji pristup, međutim, pokazuje da utisak vara, piše advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.

Majić: Srbiji predstoji dug put do nezavisnosti

“Mi smo predugo išli, jednim modelom, gotovo pa neke postotomanske države, gde se sve rešava vezama i mimo procedure. Veoma težak posao čeka onog koji se bude prihvatio da reformiše društvo koje je, bojim se, dugo na stranputici”, rekao je za RSE sudija Apelacionog suda i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić.

Marinković: Nema uslova za demokratske izbore

Pandemija COVID-19 ozbiljno dovodi u pitanje mogućnost održavanja demokratskih izbora. Ako se može pretpostaviti da će određen broj stanovnika biti diskriminisan prilikom glasanja, za izbornu kampanju je već sada jasno da ne odgovara zahtevima demokratskih izbora, piše profesor Ustavnog prava i saradnik CEPRIS-a dr Tanasije Marinković.

Majić: Nastup Popović Ivković je nešto što se ovde stimuliše

Nastup državne sekretarke Biljane Popović Ivković u jutarnjem programu prema Igoru Juriću, ocu ubijene devojčice, je nešto što se generalno toleriše u ovakvom političkom ambijentu, šta više to je ton i način obraćanja koji se podgreva i stimuliše, rekao je sudija Apelacionog suda i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić.

Jovanović: Ustavni sud u raljama karlšmitovskih pitanja

Ustavni sud svoj zaključak temelji, između ostalog, i na krajnje paušalnom sudu „da se radilo o potpuno nepoznatoj zaraznoj bolesti koja se širila gotovo nekontrolisano“. Pritom se nijednog trenutka ne osvrće na postojeći pravni okvir, predviđen Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti – u kome je zakonodavac već izvršio apstraktnu procenu intenziteta opasnosti od zaraznih bolesti, uključujući i „pojavu nove ili nedovoljno poznate zarazne bolesti“, smatrajući ih okolnošću koja u najtežim pojavnim oblicima nalaže uvođenje „vanredne situacije“, piše prof. dr Miodrag Jovanović za Peščanik, povodom odluke Ustavnog suda da odbaci inicijative za ocenu ustavnosti donošenja vanrednog stanja.

CEPRIS proslavlja četvrti rođendan

Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) ove godine slavi četiri godine borbe za promene u pravosuđu kroz pravosudne analize, istraživanja i javne nastupe od svog osnivanja 29. maja 2016. godine.

Miodrag Majić: Naslednici

“Da sam malo stariji, ne bih se više bavio politikom. Ja para imam dovoljno za ceo život.” Dugo sam verovao da ne postoji ništa što jasnije oslikava poimanje vlasti na ovim prostorima od citiranih reči bivšeg predsednika Republike, Tomislava Nikolića, piše sudija Apelacionog suda u Beogradu i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić.

Nemanja Nenadić: “Tužilaštvo da reaguje”

Mada je od incidenata i početka štrajkova glađu ispred Narodne skupštine prošlo desetak dana, i dalje odjekuje sintagma iz naslova ovog teksta, a sigurno ćemo je mnogo puta čuti u nekim drugim okolnostima i povodima, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

prof.dr Marijana Pajvancic

Pajvančić: Da li je sporna legalnost izbora koji su pred nama?

U Srbiji se nastavljaju izborne aktivnosti prekinute nakon proglašenja vanrednog stanja. Pravni ambijent u kome se održavaju izbori menja se do poslednjeg trenutka uključujući i promene pravila kada je izborni proces već započeo, piše profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i članica CEPRIS-a Marijana Pajvančić.

Mandić: Pet za umetnički dojam

Bilo bi zgodno saznati odgovor na pitanje: ako Ustavni sud smatra da navodi za ocenu ustavnosti proglašenja vanrednog stanja nisu ustavnopravno utemeljeni – gde su utemeljeni? Kome građani treba da se obrate radi odgovora na vrlo jednostavno pitanje ili kako sud voli da kaže navod – da li je proglašenje vanrednog stanja bilo u skladu sa Ustavom ili ne? Pogotovo imajući u vidu da je Ustav jedini i najviši pravni akt koji sadrži pravila o proglašenju vanrednog stanja, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Dan opomene za nezavisnost pravosuđa u Evropi

Širom Evrope, pandemija COVID-19 pokazala je krhkost pravosudnih sistema i nespremnost za vanredne okolnosti, u situaciji kada su oni najpotrebniji za osiguranje poštovanja osnovnih prava i sloboda građana.

Sofija Mandić: Repriza

Preporuka Kriznog štaba da ne bude potreban negativan test na korona virus, niti posebna dozvola za domaće ili strane državljane potvrđena je juče na sednici Vlade. Poslednja preporuka bi, čini se, trebala da doprinese prividu ubrzanog povratka na staro, a sve u isključivu svrhu izborne normalizacije, piše pravnica iz CEPRIS-a Sofija Mandić.

Marinković: Izbori neustavno raspisani

Odavno smo znali da ovi izbori neće biti ni slobodni ni pošteni. Otkada je postalo jasno da su raspisani van ustavnog roka, za ovaj osećaj poniženosti dobili smo i matematičku potvrdu, piše profesor Ustavnog prava Tanasije Marinković.

Mandić: Odlaganje izbora jedino uz vanredno stanje

Za vreme vanrednog stanja zbog epidemije koronavirusa najviša pravna instanca u zemlji, Ustavni sud, nije radila. Za to vreme podneto je više od 50 inicijativa za proveru ustavnosti. Nepostupanje i pasivnost Ustavnog suda karakteristična je i za funkcionisanje van vanrednog stanja, ali svakako nije bilo osnova da se oni ne sastaju, rekla je pravnica iz CEPRIS-a Sofija Mandić.

Škero: Političari odlučuju kome će se suditi, ko je kriv, a ko nije

Optužnice se donose bez potrebnih dokaza, sudske odluke se donose na osnovu izrečenih preporuka političara. Politički uticaj na suđenja mora se stvarnim ustavnim i zakonskim reformama eliminisati, jer se sve više udaljavamo od zatvaranja Poglavlja 23. i 24, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero.

Majić: Političarima ne odgovara nezavisno sudstvo

“Političari se trude da mehanizam, koji jedini može da ih kontroliše, a to je pravosuđe, stave pod svoje kočnice. To im stvara određeni osećaj sigurnosti, nedodirivosti”, rekao je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić za KTV.

Povratak u sudnice nakon ukidanja vanrednog stanja

Odlukom o ukidanju vanrednog stanja koju je Narodna skupština Republike Srbije donela 06. maja 2020. godine, polako se vraćamo u redovne životne tokove, te bi trebalo da se nastave i sudski postupci započeti pre proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije. Konkretnih smernica za nastavak postupaka još uvek nema, ali je Zaključkom Visokog saveta sudstva propisan niz pravila ponašanja u sudovima u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti izazvane korona virusom, piše Teodora Tomić, pravna savetnica u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM.

Đorđević: Kontrola policije posle vanrednog stanja

Važno je naći odgovor zašto policija nije reagovala kada je došlo do okupljanja desetine ljudi iz vladajuće stranke u Novom Pazaru i Nišu, kao i pod kojim okolnostima su izvršena 139 hapšenja do 4. aprila zbog kršenja mera samoizolacije. Bitno je i utvrditi kako su pojedinci dobili dozvolu da izađu na ulice kada je skoro svima zabranjeno to da učine, te palili baklje i ugrožavali bezbednost drugih ljudi, zbog čega je 12 organizacija civilnog društva i reagovalo, rekao je Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Škero: Vladavina prava u Srbiji više ne postoji

U vanrednom stanju skoro smo u potpunosti zakopali pravnost. Ono što nam se dešava je toliko opasno da smo doveli do toga da u jednom trenutku nemamo zakonodavnu vlast, da možemo da sudimo Skajpom, na osnovu preporuka, da možemo da donesemo preporuku za lišavanje slobode na osnovu mišljenja predsednika. Sve to ukazuje da je zakonodavna vlast pokopana, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za Danas.

Ko je ovde suveren?

Vladavina prava podrazumeva poštovanje izvesnih, poznatih i opštih pravnih pravila od strane svih u jednoj političkoj zajednici. U nizu prelomnih političkih dešavanja u zapadnom svetu, na osnovu ideja koje sežu do antike, prevladalo je uverenje da je u okolnostima postojanja jedne organizacije koja raspolaže monopolom fizičke prinude – države – za svakoga pojedinačno bolje da njegovim životom u društvu upravljaju bezlična pravila, nego da istim tim životom upravlja bilo koji pojedinac ili grupa pojedinaca u čijim je rukama politička moć.

Majić: Slučaj Savamala primer kontrolisanog tužilaštva i policije

Čitava konstrukcija tužilaštva postavljena je tako da se vrlo jednostavno pritiskom na dugme stvar zaustavlja. Zato predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti ne pada na pamet da se oslobode tog mehanizma. Mnogo bi bilo teže kada biste stvarno imali slobodne tužioce, bilo bi veoma teško izvršnoj vlasti da juri jednog, drugog, trećeg, rekao je sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić.

Novo dno parlamentarizma u Srbiji

„Treba imati u vidu da Odlukom o uvođenju vanrednog stanja nije obrazloženo ni zašto se vanredno stanje uvodi, ni zašto Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, što podriva načelo vladavine prava u delu u kojem se ono ostvaruje povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Bez obrazloženja Odluke o vanrednom stanju nemoguće je tačno utvrditi zašto Narodna skupština nije bila u mogućnosti da se sastane“, rekla je prof. Violeta Beširević.

Mandić: Država ne poštuje doneta pravila

Istraživačica Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić, ističe da su dovedene u pitanje osnovne metode suzbijanja epidemije, time što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno poručio da “neće hapsiti vernike i vladike” i zbog toga što policija i tužilaštvo nisu reagovali na okupljanje građana u verskim objektima.

Mandić: Nepoštovanje dogovora

Nakon što je epidemiolog dr Predrag Kon zapretio ostavkom, a stvarni gospodar epidemiološke zaštite razgovarao sa patrijarhom, crkva je saopštila da će „poštovati državne mere“ u suzbijanju epidemije. Uprkos tome, već u četvrtak i petak, ali i na sam dan Uskrsa u nedelju, vernici su se okupljali u verskim objektima i ispred njih. Mediji su ovo zabeležili, a oni koji su prilježno sedeli kod kuće su to mogli videti i u direktnom prenosu javnog servisa.

Suđenja u vanrednom stanju – da li je video link novi preki sud?

Ne može se dovoljno puta ponoviti da iako Ustav omogućava ograničavanje određenih prava građana u vanrednom stanju, Ustav izričito zabranjuje ograničivanje prava na pravično suđenje. Tu bi se mogla okončati svaka dalja rasprava o Uredbi Vlade Srbije o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku tokom vanrednog stanja, piše pravnica Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić.

Mandić: Vanredno stanje bez Skupštine i roka trajanja, penzioneri – zaključani

Vanredno stanje u Srbiji karakterišu tri ključne neuralgične tačke: proglašenje vanrednog stanja bez odluke Narodne skupštine, zatvaranje dela populacije, tj. penzionera kojima je kretanje potpuno onemogućeno i činjenica da vanredno stanje nije oročeno, rekla je za N1 istraživačica Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić.

Beširević: Sudije moraju da poznaju pravo, sve mere neustavne

„Ukoliko u našem parlamentu ne mogu da se zadovolje uslovi radi sprečavanja zaraze“, onda je Skupština, prema rečima profesorke Pravnog fakulteta univerziteta Union Violete Beširević, mogla da se sazove u roku od 48 sati i da glasa mejlom. Razlog za ove poteze ne leži samo u autoritarnim tendencijama vlasti, već i u neznanju.