Standing points for adopting the Law on the High Prosecutorial Council the Law on Public Prosecutor’s office

Due to harmonization with the new constitutional solutions, it is necessary to adopt new laws on the High Prosecutor’s Council and the Public Prosecutor’s office. As the goal of the constitutional amendments was to reduce the political influence on the Public Prosecutor’s Office and to strengthen its autonomy, the new legislative solutions should reflect that task. For that purpose, the law experts of CEPRIS prepared the Standing points for adopting the Law on the High Prosecutorial Council and the Law on Public Prosecutor’s office. 

Polazne osnove za usvajanje Zakona o uređenju sudova

Donošenje ustavnih amandmana, kojima su izvršene ustavne promene u regulisanju sudske grane vlasti, nametnulo je obavezu države da se izvrši promena i usklađivanje normi koje čine sadržinu Zakona o uređenju sudova. Pravni stručnjaci CEPRIS-a sačinili su polazne osnove za izmene ovog zakona.

Obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava

Neretko se u javnom prostoru čuje kako će građani „ići i do Strazbura“ kako bi došli do pravde koju nisu mogli da ostvare pred sudskim organima svoje zemlje. Većina ljudi u Srbiji nije, međutim, u potpunosti upoznata s radom Evropskog suda za ljudska prava i s time kako on zapravo funkcioniše.

Dogovor sa retroaktivnim dejstvom

Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, sastao se 16. novembra sa austrijskim kancelarom Кarlom Nehamerom i premijerom Mađarske, Viktorom Orbanom. Tom prilikom je potpisan Memorandum o razumevanju između Austrije, Mađarske i Srbije o jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija, pišu advokat Marko Štambuk i pravnik BCHR-a Miloš Tasovac.

Zaštita konkurencije na tržištu Srbije

Pravo konkurencije (engl. competition law, antitrust law) je skup pravnih pravila kojim se obezbeđuje da privredni subjekti koji posluju i takmiče se na slobodnom tržištu ne organičavaju konkurenciju i time onemogućavaju odvijanje normalnih tržišnih tokova po principu optimalne raspodele resursa na osnovu ponude i potražnje, piše advokat Ivan Duzlevski.

Komparativna analiza uređenja sudova

Komparativna analiza uređenja sudova prof. dr Bojana Spaića obrađuje dva zakona koja moraju da se usklade sa izmenjenim Ustavom – Zakon o uređenju sudova i Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. U Analizi se razmatra postojeća organizacija sudova i organizacija sudova u drugim evropskim državama, da bi se konačno izložili mogući zaključci i preporuke za reformu organizacije sudstva.

Odlaganje krivičnog gonjenja – oportunitet

Reč je o lakšim krivičnim delima, kada javni tužilac na neki način postiže dogovor sa osumnjičenim kako bi mu odložio krivično gonjenje. Naredbom koju donosi uslovljava ga da ispuni jednu ili više obaveza u određenom roku, koji ne može biti duži od godinu dana, te ukoliko sve što je tužilac naložio bude ispunjeno on će odustati od daljeg krivičnog gonjenja tog lica, odnosno odbaciće krivičnu prijavu, piše viši sudijski pomoćnik Aleksandra Šućurović

Upravno sudstvo u Кraljevini Jugoslaviji – pogled u budućnost

Povratak načelu dvostepenosti upravnog sudstva doneo bi bez sumnje višestruke koristi. Tačno je da je teritorija Republike Srbije manja od one koju je imala Кraljevina Jugoslavija. Međutim, notorna je činjenica da se u međuvremenu broj upravnih sporova drastično povećao, piše advokat i saradnik CEPRIS-a Milan Momčilović.

Zaštita potrošača kroz kaznene odredbe

Pravo potrošača na pravnu zaštitu je pravo koje je u Republici Srbiji zajemčeno Ustavom, brojnim zakonima i drugim opštim pravnim aktima i potvrđenim međunarodnim ugovorima, piše zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu Vladimir Bošković.

Ustavnost u službi zaštite ljudskih prava

Osporena odredba Zakona o prekršajima ima direktni upliv na zaštitu ljudskih prava jer je njenim uklanjanjem, uklonjen restriktivan uslov za obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava. O čemu se tačno radi, piše diplomirani pravnik i saradnik CEPRIS-a Sreten Bjeličić.

Da li smo dovoljno bogati da imamo nedovoljno plaćeno pravosuđe?

Sudije kao intelektualci koji obavljaju izuzetno odgovornu, tešku i društveno korisnu funkciju ne bi trebalo da imaju zaradu koja je niža od dvostruke prosečne zarade u zemlji. Takvo povećanje, u poređenju sa koristima koje bi ono donelo, sigurno predstavlja odličnu investiciju u dobrobit zemlje i građana, pišu sudije Višeg suda u Beogradu Dragana Marčetić i Snežana Marjanović.

Zašto su autentična tumačenja sporna?

Ne samo da „tumačenje“ jasne zakonske definicije nije bilo potrebno, već je originalni predlog suštinski nove definicije, uvijene u formu „autentičnog tumačenja“ isključivao većinu sudija, javnih tužilaca, dve trećine sudija Ustavnog suda i mnoge druge nosioce visokih funkcija, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

(In)Consistent Application of the Law and Judicial Culture in Serbia

Judges in Serbia generally do not perceive themselves as a separate branch of governmental power and they generally do not act like one. They consider the judiciary to be a contentious branch of the executive power, in contrast to the administration, which applies the law in non-contentious cases.

Zajednička svojina supružnika: šta treba da znamo?

Zajednička svojina bi se mogla definisati kao pravo svojine dva ili više lica (zajedničara) na istoj stvari, ali tako da njihovi udeli nisu određeni, ali su odredivi. To znači da pravo svojine na stvari imaju svi zajedničari kao celina, s tim da su njihovi udeli u pravu svojine neodređeni, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Polazne osnove za usvajanje Zakona o Visokom savetu tužilaštva

Radi usklađivanja sa novim ustavnim rešenjima usvojenim početkom 2022. godine, neophodno je doneti novi zakon o Visokom savetu tužilaštva. Kako je cilj ustavnih promena bio da se smanji politički uticaj na javno tužilaštvo i da se ojača samostalnost javnog tužilaštva, nova zakonodavna rešenja morala bi da odgovore tom zadatku. Pravnici CEPRIS-a izradili su u tu svrhu Polazne osnove za usvajanje Zakona o Visokom savetu tužilaštva.

Zaštita sudija od neprimerenih uticaja

Sudije odlučuju o najvažnijim ljudskim pravima i slobodama. Svaka stranka koja se nađe pred sudom želi da uspe u postupku. Kako bi uspeli u sporu ili kako bi ishodovali odluku koja im odgovara, nekad pribegavaju i neprimerenim uticajima na sudije, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.

Govor mržnje prema LGBTI+ zajednici: mehanizmi zaštite

Beograd je ove godine bio domaćin Evroprajda 2022, međunarodnog LGBTI+ događaja, koji se odvijao od 12. do 18. septembra. Iako organizacija Parade ponosa svake godine izaziva burne reakcije domaće javnosti, situacija je ovaj put dodatno zaoštrena zbog toga što su se u Beogradu okupili pripadnici i borci za prava LGBTI+ zajednice iz čitave Evrope, piše mlađa istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Ivana Ranković.

Polazne osnove za usvajanje Zakona o sudijama

U Ustavu Srbije nije definisan položaj sudske vlasti niti je odnos tri grane vlasti određen i ograničen u skladu sa načelom vladavine prava. To iziskuje da se posebna pažnja pri donošenju Zakona o sudijama posveti osnovnim načelima koja treba da obezbede vladavinu prava i pravde. Pravnici CEPRIS-a izradili su polazne osnove za usvajanje ovog zakona, kao pravac u kom ga treba menjati u najbitnijim pitanjima.

Polazne osnove za usvajanje Zakona o Visokom savetu sudstva

U susret izradi novih pravosudnih zakona koji će, između ostalog, obuhvatiti i novi ili značajno izmenjen i dopunjen Zakon o Visokom savetu sudstva, pravni stručnjaci CEPRIS-a sačinili su dokument o viziji, predlozima i sugestijama za unapređenje položaja i uloge Saveta.

Istopolne zajednice-zašto da/ne?

„Neće šetati“, „Ubi pedera“, samo su neke od poruka koje se mogu čuti na ulicama skoro svakog septembra. Povod za ovakva dešavanja naroda je šetnja koju predstavnici LGBT zajednice organizuju kako bi skrenuli pažnju javnosti na njihov položaj u društvu, piše advokat Milan Marković.

Osiguranje od autoodgovornosti – najvažnija prava i obaveze

Kupili ste automobil, registrovali ga uplativši usput i premiju osiguranja tzv. autoodgovornosti jer suštinski niste ni imali izbora budući da je to osiguranje obavezno. Taj deo nam je svima poznat. Sa druge strane, jednako je važno znati šta treba činiti ako do štete ili nezgode ipak dođe, piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.

Dobrodošli u kapitalističku Srbiju

Dobro došli u pristojnu Srbiju – jedna je od surovih poruka političke elite, koja od radnika, naših državljana, ali i sve više stranih, ne traži nikakvo poznavanje matematike, već da logično razmišljaju samo pri držanju šrafcigera, piše potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.

Vodič kroz ostavinski postupak

„Vodič kroz ostavinski postupak“ nastao je kako bi se građanima i građankama približila osnovna pravila ostavinskog postupka i kako bi se na vreme upoznali sa svojim pravima i obavezama u postupku pred sudom i pred javnim beležnicima. 

Roditelj, u ratu i miru

Roditeljsko pravo predstavlja posebnu ulogu roditelja da kroz prava i obaveze koje su propisane Porodičnim zakonom zastite ličnost i interese deteta, piše advokat Nikolija Ilić.

CEPRIS želi dobrodošlicu novom članu

Sa zadovoljstvom obaveštavamo javnost da su organi Centra za pravosudna istraživanja u članstvo Udruženja primili istaknutog pravnog stručnjaka, sudiju Apelacionog suda Sava Đurđića. Sudija Đurđić je dao zapaženi doprinos domaćoj pravnoj teoriji i praksi, što je osnovni uslov za prijem u članstvo CEPRIS-a.

Etički odbor Visokog saveta sudstva

Značajno je naglasiti da Etički odbor nije istražni organ i nema istražna ovlašćenja. Ne utvrđuje činjenice niti proverava činjenične navode iz inicijalnih akata, piše sudija Julijana Mogoš-Živković.

Kornjača i zec

Svi znamo priču o kornjači i zecu. Naravoučenije priče je da su istrajnost, upornost i želja da se ide napred od najvećeg značaja za svaki uspeh. Krstareći internetom pronašla sam na sajtu pricalica.blog.rs nastavke pomenute basne, te tako u prvom nastavku, zec traži kornjači revanš i, koristeći iskustvo, uči na greškama, te pobeđuje, ne zastajkujući i ne odmarajući se, piše sudija Marina Barbir.

Presedanom na presedan

U sada već čuvenoj odluci od 24. juna 2022. godine u predmetu Dobbs protiv (v.) Jackson, većinom glasova od 5:4, Vrhovni sud SAD presudio je da Ustav SAD ne garantuje pravo na abortus, čime je preinačen 50-godišnji presedan iz predmeta Roe v. Wade kojim je isti sud još 1973. godine utvrdio da odredbe o privatnosti sadržane u 14. amandmanu Ustava SAD uključuju i pravo svake žene na prekid trudnoće, piše advokat Blažo Nedić.

Državni službenik – žrtva ili heroj?

Gledajući treću sezonu omiljene mi serije Državni službenik bila sam pomalo ozlojađena ponašanjem smenjenog direktora Stanoja Milojevića koji je odjednom promenio stranu i postao negativac kojeg je nova struktura oprezno držala na oku. Međutim, kako se ova priča dalje odvijala shvatili smo da je Stanoje kao i Lazar ustvari bio na pravoj strani i da je na kraju postao heroj koji se žrtvovao za državu, piše zamenica javnog tužioca u Tužilaštvu za organizovani kriminal Dubravka Dmitrović.

Klauzula sa dna ugovora – zabrana konkurencije u radnom pravu 

Uvođenje instituta zabrane konkurencije ima za cilj da zaštiti poslodavca od određenih zloupotreba od strane pojedinih zaposlenih. Stiče se utisak da je u poslovnoj praksi upotreba ove klauzule izašla iz okvira njene primene, te da se ugovara i za radna mesta gde se ne može primeniti, tačnije gde njena primena nije svrsishodna i korisna, piše advokat Milan Marković.

Tumačenje zakona ili preuzimanje zakonodavne uloge od strane suda?

Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 01.12.2019. godine, na snagu je stupila odredba čl. 55a, sa naslovom “višestruki povrat”, kojom je predviđeno da za krivično delo učinjeno sa umišljajem za koje je propisana kazna zatvora, sud će izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima, piše zamenik javnog tužioca Nikola Nasković.

Ukidanje presude u predmetu Roe protiv Wade kao međunarodno pitanje

Pravo na prekid trudnoće se do 24. juna 2022. nalazilo pod ustavnom zaštitom na osnovu presuda u predmetima Roe  i Casey. Sud je u tim predmetima potvrdio pravo trudnica na abortus iz raznih razloga tokom prva dva trimestra trudnoće, piše stažistkinja Beogradskog centra za ljudska prava Isabella Preissle.

Alimentacija

Pravo deteta na izdržavanje (alimentacija), kao jedno od osnovnih postulata zaštite prava deteta, omogućava ekonomsku osnovu koja je neophodna za kvalitetan život i razvoj, piše advokat Lazar Borozan.

Javni interes bez prav(n)e zaštite

Ima neke čudne simbolike u činjenici da slučaj javne nabavke privatnog partnera za izgradnju železničke stanice “Prokop”, čiji je prvi deo prikazan u tekstu “Nezavisno mišljenje, na polzu naroda”, potpuno odudara od klišea koji nam najčešće nudi sedma umetnost, piše advokat Robert A. Sepi.

Etički kodeks sudija – Šta je i čemu služi?

Građani imaju pravo na pravično suđenje, a to može da im obezbedi jedino nezavisan i nepristrasan sudija. Da bi bio takav, sudija treba da bude etičan. A šta sve to znači, kakva ponašanja od sudije građanin treba da očekuje i zahteva, to građanin saznaje iz Etičkog kodeksa sudija, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.

(Ne)mogućnost legalizacije objekta

Problem ozakonjenja objekata jeste problem s kojim se Republika Srbija suočava poslednjih nekoliko decenija, naročito devedesetih godina prošlog veka. Od donošenja prvog zakona, 1997. godine pa do donošenja Zakona o Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, iz 2018. godine, ovaj problem ne samo da nije rešen nego je broj nelegalno izgrađenih objekata bio sve veći, piše pravnik Vukašin Milisavljević.

I šta ćemo sad?

U izborima „đavo leži u sitnicama“ i samo na prvi pogled tehničkim pitanjima. Ove sitnice i tehnička pitanja imaju međutim često krupne konsekvence. U ovom momentu najvažnija institucija koja reprezentuje građane i građanke – Narodna skupština je raspuštena već četiri meseca, a Vlada je u tehničkom mandatu. Neizvesno je kada će biti konstituisana i kada će biti formirana nova vlada, piše profesorka Marijana Pajvančič.

Došlo je vreme za kupovinu stana? – Obratite pažnju na važne detalje

Iako deluje kao konačno dosanjani san, kupovina stana može lako da se pretvori u noćnu moru, ukoliko ne vodite računa o nekim važnim stvarima. Vreme kada se standardno prometovalo neuknjiženim i nelegalizovanim objektima za vas treba da bude prošlost, osim u izuzetnim okolnostima i pod uslovom da je cena odgovarajuća, piše advokat Stefan Dobrić.

Imovina u braku – što je moje, to je tvoje

Zajednička imovina je ona imovina koja je stečena radom u toku trajanja zajednice života u braku, kao i imovina koja je nastala iz zajedničke imovine. Postoje izuzeci od pravila da je zajednička imovina stečena u braku. Takva je situacija u kojoj su budući partneri zajednički stekli imovinu pre braka, odnosno za vreme trajanja vanbračne zajednice nakon koje su zaključili brak, piše advokat Marija Pešović.

Odgovornost članova za obaveze privrednog društva: da li vlasnik odgovara za obaveze privrednog društva?

Tipični praktični primeri zloupotrebe društva od strane vlasnika koji mogu voditi probijanju pravne ličnosti društva i ličnoj odgovornosti člana jestu: kupovina dobara i usluga za lične potrebe vlasnika i njihovo plaćanje sa računa društva, korišćenje nepokretnosti ili pokretnih stvari u vlasništvu društva za lične potrebe, odobravanje nikada vraćenih zajmova, fiktivni poslovi sa članom, i slično, piše advokat Stefan Vlatković.

Izazovi i rizici isplate zarade u kriprovalutama

Iz dana u dan raste aktuelnost svih tema koje imaju direktne ili indirektne veze sa kriptovalutama, pa se tako prirodno nametnulo i pitanje dozvoljenosti isplate zarade u kriptovalutama, kao i izazova sa kojima se u tom pogledu susreću poslodavci i zaposleni, piše advokat Dušica Dukanac.

Zaštita životne sredine, pogled iz srednjeg veka

Кao civilizacijska tekovina, zaštita životne sredine decenijama je prisutna u našim pravnim dokumentima, i predstavlja ustavno načelo i međunarodnopravnu garanciju. Međutim, čini se da se kod nas zdrava životna sredina tek od skoro poima istovremeno i kao opšte dobro, i kao neotuđivo pravo svakog pojedinca, koje ne sme biti dovedeno u pitanje ničijom samovoljom, niti podređeno zahtevima krupnog kapitala sakrivenih iza parole privrednog razvoja, piše advokat i saradnik CEPRIS-a Milan Momčilović.

Na putu ka pravosuđu po meri deteta

Uprkos činjenici da je Konvencija o pravima deteta UN ratifikovana od strane naše države, i da se o pravima deteta uči na raznim nivoima, istina nedovoljno, i dalje se suočavamo sa brojnim zabludama kada su u pitanju prava deteta, piše menadžerka projekta u Centru za prava deteta Jelena Petrović.

Novinari između bombastičnog objavljivanja vesti i zaštite privatnosti u medijima

U poslednjih nekoliko godina crna hronika, kao rubrika u dnevnim novinama, je jedna od najaktuelnijih i najviše obrađenih tema. Informacije o učinjenim gnusnim i teškim krivičnim delima od ubistava, nasilja preko smrtnih saobraćajnih nezgoda do tuča i krađa dolaze brže do građana putem elektronskih medija nego bilo koje druge, čak i pre nego što nadležni državni organi daju zvanične izjave za medije, piše zamenica javnog tužioca u Beogradu Gordana Krstić.

‘Istaknuti pravnik’: uputstvo za upotrebu

Jedna od najznačajnijih tačaka sporenja u toku skorašnje rasprave o promeni Ustava ticala se nedoumice u pogledu dosega izraza ’istaknuti pravnik’, koji se u tekstu promena Ustava ponavlja četiri puta u vezi sa sastavima pravosudnih saveta, i čak dvadeset dva puta u obrazloženju akta za promenu Ustava, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta i član UO CEPRIS-a Bojan Spaić.

Zaklela se zemlja raju da se (advokatske) tajne (ne) doznaju

Advokati su dakle dužni da čuvaju advokatsku tajnu, a takvu tajnu predstavlja sve što je klijent (ili lice ovlašćeno od strane klijenta) poverio advokatu ili što je advokat (u slučaju u kome zastupa) na drugi način saznao ili pribavio i to u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja, piše advokat Nenad Kovačević.

Zašto nema mnogo prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine?

Prema podacima iz pravosudne statistike imamo veoma mali broj prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine i veoma mali broj optužnih akata protv izvršilaca tih dela na nacionalnom nivou. Kako je to moguće, kad je životna sredina glavna tema u javnom životu i kad smo zasuti primerima zagađenja vode, vazduha i zemlje sa svih strana, piše naučna saradnica Jelena Kostić.

Upitan kvalitet rada upravnika stambene zajednice

Odredbama važećeg Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da stambenu zajednicu čine svi vlasnici posebnih delova stambene zgrade-stana, poslovnog prostora, garaže, garažnog mesta i garažnog boksa, piše advokatica Nataša Stojadinović.

Mali akcionari

Akcionari su osnivači akcionarskog društva, tj. lica koja imaju akcije u privrednom društvu organizovanom kao akcionarsko društvo. Akcije koje izdaje društvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, sudija Privrednog suda Branka Žerajić.

Značaj digitalizacije u krivičnom pravu

Vanredne posledice po život i rad koje je sa sobom donela pandemija virusa Covid-19 pogodile su sve pravosudne sisteme postavljajući pred njih ozbiljne zadatke i izazove kako dalje funkcionisanje prilagoditi novonastalim okolnostima. Za srpsko pravosuđe, ionako od ranije napregnuto u borbi za rešavanje povelikog broja starih predmeta i skraćenje trajanja sudskih postupaka, nova stvarnost dodatno je otežala njegov reformski put ka dostizanju evropskih pravnih standarda, piše zamenik javnog tužioca u Beogradu Ivan Duzlevski.

Sporazum o priznanju prekršaja – prednosti i dileme

Sporazum o priznanju prekršaja je izuzetno koristan institut, jer ubrzava postupak, smanjuje troškove i omogućava nijansiranje odgovornosti za prekršaje. Očigledno je da okrivljeni može samo da ima koristi od informisanja kod podnosioca zahteva o mogućem sporazumu i da ukoliko smatra da je predlog neadekvatan pravdu potraži u sudskom postupku, piše sudija Prekršajnog suda Sanja Strgar.

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu 

Izveštaj, pripremljen na platformi saradnje organizacija civilnog društva i projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, predstavlja rezultate drugog ciklusa praćenja stanja u pravosuđu, godinu dana nakon sprovođenja prvog ciklusa i obavljivanja polaznog Izveštaja o stanja u pravosuđu za 2020. godinu. On sadrži nezavisnu i objektivnu ocenu stanja u pravosuđu, na koji način pruža i informaciju o eventualnim promenama koje su zabeležene u proteklom periodu između dva izveštaja.

Policijsko (ne)postupanje tokom izbora

Ostalo je još samo nekoliko dana do predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora 3. aprila i izborne kampanje su u velikom jeku. Međutim, ono što je obeležilo poslednjih nekoliko izbora, posebno lokalnih, bilo je selektivno (ne)postupanje policije tokom izbornog dana. Navodi o kupovini glasova, pritisci i zastrašivanje postali su sastavni deo izbornih kampanja, pogotovo na lokalu gde primeri pokazuju da policija ne reaguje na prijave građana i u nekim slučajevim može da služi i kao instrument zastrašivanja, piše istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Pavlović.

Rat je strašna i skupa reč

Rat je strašna i skupa reč. Možda i najstrašnija imajući u vidu da se po razaranjima i tuzi koju donosi može meriti samo sa velikim prirodnim nepogodama. Ali tu je i caka – rat je ljudska aktivnost i zavisi isključivo od ljudi, njihovih stavova, uverenja, namera. Međutim, čak i među oružjem, pravo ne ćuti, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.

Pritisak tajnosti ▶ Sofija Mandić

Poverenje građana u rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca postaje posebno značajno nakon usvajanja Akta o promeni Ustava kojim su pravosudni saveti  dobili nove nadležnosti, uključujući i izbor svih sudija i javnih tužilaca, osim izbora najvišeg tužioca. Zbog čega rad VSS I DVT nije dostupan za posmatrače i zbog čega se najbolje može opisati kao rad u medijskom mraku i institucionalnoj senci zakonodavne i izvršne vlasti? Zbog čega je većina odluka zabeležena u zapisnicima o radu doneta na kratkim sednicama, bez suštinske rasprave i jednoglasno, razgovaraju autorka Izveštaja o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca Sofija Mandić i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.

Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca april 2021-februar 2022. godine

Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca odražava nastojanje da se ukaže na potrebu da stručna, ali i opšta javnost budu bolje informisane o radu dva pravosudna organa koja su dužna da brinu o samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva. Adekvatna informisanost o radu Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) preduslov je za razumevanje stanja u pravosuđu, a zatim i njegovo unapređenje.

Namirenje potraživanja u slučaju potvrđivanja plana reorganizacije

Postupak stečaja predstavlja poslednju mogućnost poverilaca da svoja potraživanja namire od preduzeća – stečajnog dužnika. Ali, kako se postupak stečaja može okončati usvajanjem plana reorganizacije poverioci moraju biti upoznati sa posledicama njegovog usvajanja, piše sudija Privrednog apelacionog suda Tatjana Đurica.

Ćutanje uprave – Kada uprava „utihne“

Ćutanje uprave predstavlja propuštanje nadležnog organa javne uprave da u određenim zakonskim rokovima donese i dostavi odluku stranci.U slučaju da dođe do ćutanja uprave građanima su, u principu, na raspolaganju dva pravna sredstva za ostvarivanje pravne zaštite, piše advokat Nenad Kovačević.

Pokretanje upravnog spora protiv države

da bismo preuzeli izvode, preko dobijanja rešenja poreske uprave o porezima, do korišćenja javnih usluga (voda, odnošenje komunalnog otpada itd.) pa sve do izvršenja i fizičkih radnji nadležnih tela – nadzor i pregled prostorija, rušenje i slično, piše advokat Đorđe Popović.

Papirizacija blokčejna

ekstova (Kripto porez) analizirali smo probleme sa kojima se kripto zajednica susretala. Čini se da je od tada malo njih rešeno, piše advokat Ilija Rilaković.

Mandić: Ovakvo stanje nije naša sudbina

Referendum o potvrđivanju Akta o promeni Ustava održan je, sad već davnog, 16. januara 2022. godine. Bilo je potrebno da polovina izašlih birača zaokruži „da” kako bi promena Ustava bila usvojena. Skoro 60% građana je to učinilo, čime su ustavne izmene podržane. O posledicama referendumske odluke građana Srbije, o načinu na koje će ove promene biti uređene zakonima i kako se ova ustavna promena odražava na evropske integracije Srbije, Beogradska otvorena škola razgovarala je sa Sofijom Mandić, pravnicom, aktivistkinjom za ljudska prava i članicom Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Materijalna istina, šta to beše?

U nedavno okončanom postupku najviši sud u zemlji odabrao je pravo dostupno svim građanima, a ne privilegiju koja je samo sudovima dodeljena. Pravo se sastoji u načelu tačnosti i pretpostavke savesnosti, prema kome treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz registara Agencije za privredne registre ne snose štetne pravne posledice zbog netačnih podataka u registrima. Problem je, međutim, u tome što u konkretnom slučaju nije reč o običnoj slobodi izbora, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbija Robert Sepi.

Nezavisnost sudske vlasti i Visoki savet sudstva

Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, nakon Visokog saveta pravosuđa koji je na osnovu zakona oformljen 2002. godine, prvi put je u naš ustavni sistem uveo Visoki savet sudstva (Savet ili VSS). To je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. U suštini, telo sudske samouprave, piše sudija i bivši član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.

Ranjivost pravosuđa u vremenima političkih previranja – slučaj dva zakona o sudijama iz 1928. i 1929. godine

Poslednjih meseci dosta se govorilo o izmenama ustavnih odredaba o pravosuđu, za koje su se građani naposletku opredelili na referendumu održanom 16. januara ove godine. Naročita pažnja bila je posvećena načinu izbora sudija, i često je ukazivano na to da isti diktira u kojoj će meri sudstvo karakterisati nezavisnost, bez koje, kako je britko primetio profesor Mihailo Ilić dvadesetih godina prošlog veka, “ne može biti govora o pravnom poretku”, piše advokat i saradnik CEPRIS-a Milan Momčilović.

Unequal treatment between journalists and political officials in cases of endangerment of safety, lawsuits against media outlets that rarely violate the Journalists’ Code of Ethics are less successful than the lawsuits against tabloids 

The research of Slavko Ćuruvija Foundation and the Centre for Judicial Research (CEPRIS) showed that the number of cases of endangerment of the safety of the President of Serbia ending in court is two times higher than the cases of endangering of journalists’ safety. The second regular report on the protection of freedom of speech in the judicial system of Serbia – “Freedom of Expression before the Court” takes into consideration final and binding judgments regarding the criminal offence of the endangerment of safety. One of the conclusions of the report is that the judiciary failed to ensure equal treatment of all citizens before the law.

Srećom, u Srbiji ne ubijaju aktiviste

Samo krajem 2021. godine pritiscima je bilo izloženo najmanje 1.000 građana u više od 50 opština, pokazuju nalazi Izveštaja o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji za 2021. godinu, a koji je nedavno predstavljen u Beogradu. Sve ovo ukazuje da se situacija u Srbiji u odnosu na 2020. godinu značajno pogoršala – incidenti se zaoštravaju i uključuju sve veći broj građana, piše pravni savetnik YUCOM-a Milan Filipović.

Od Državnog veća tužilaca do Visokog saveta tužilaca

Normativne pretpostavke nisu dovoljne, ali su neophodan uslov za jačanje kapaciteta Visokog saveta tužilaca. A na samim tužiocima je da napuste, više od 70 godina, građenu svest o javnom tužilaštvu kao monolitnom i hijerarhijskom državnom organu i da prihvate da su samostalni. Za samostalnost – potrebna je i volja, piše tužilac Radovan Lazić.

Drugi redovni izveštaj o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije Analiza CEPRIS-a i SĆF: Sloboda izražavanja pred sudom

Sloboda izražavanja pred sudom je druga analiza o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije koju su zajednički izradile Slavko Ćuruvija fondacija i Centar za pravosudna istraživanja. Analiza obuhvata medijske sporovе u periodu 2017‒2020. godine u kojima su tužioci javne i političke ličnosti, biznismeni i ličnosti poznate u svojim lokalnim zajednicama.

Nejednak tretman novinara i političkih funkcionera u slučajevima ugrožavanja bezbednosti

Broj slučajeva ugrožavanja sigurnosti predsednika Republike Srbije koji su dobili sudski epilog dva i po puta je veći od slučajeva u kojima je ugrožena bezbednost novinara, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Jedan od zaključaka drugog redovnog izveštaju o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije – „Sloboda izražavanja pred sudom“, koji je posmatrao pravnosnažne presude za krivično delo ugrožavanje sigurnosti, jeste da pravosuđe nije uspelo da obezbedi ravnopravan tretman svih građana pred zakonom.

Pravo na pravično suđenje – najugroženije pravo građana

Čini se da sudski podaci o sistematskom kršenju prava na pravično suđenje do sada nisu u dovoljnoj meri uvaženi prilikom diskusije o usvajanju akata o promeni Ustava. Ostaje nada da će ova greška biti ispravljena tokom izrade pravosudnih zakona, piše članica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Biti ili ne biti direktor srpske policije

Krajem decembra 2021. godine u medijima se pojavila vest da Vladimir Rebić više nije direktor policije. Vlada Srbije je donela rešenje o prestanku mandata direktoru, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.

The Constitutional Referendum in Serbia, Judicial Independence and the EU Accession Process 

From the outside, one may get the impression as if Serbia were striving towards full embracement of essential EU values such as the rule of law and judicial independence, before the backdrop of the recent EU’s efforts to halt the rule-of-law decline and attacks on the judiciary in certain Member States. However, assessed through the prism of democratic legitimacy and constitutional design, this seems to come at a steep price, writes Teodora Miljojković, secretary of group working on Model Amendments to the Constitution of Serbia.

Šta još treba da uradimo da bi ustavni amandmani zaživeli?

Sudijska funkcija je, istorijski, jedna od najcenjenijih, a svakako jedna od najodgovornijih profesija. Legendaran je status sudija Vrhovnog suda SAD koji mogu da stave van snage odluke Predsednika SAD, koji se smatra najmoćnijom osobom na svetu, piše sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Marina Barbir.

Referendum u Srbiji: sitnice koje imaju krupne posledice

Iskustva Srbije, kako prilikom usvajanja Ustava 2006. godine, tako i ovom prilikom, pokazuju da se o Ustavu odlučivalo u žurbi, iako za to nije bilo potrebe, jer je vremena bilo dovoljno da se postigne konsenzus o temeljnim vrednostima koje su spremni da prihvate i građani i vlast i da se oblikuju ustavna rešenja, piše prof. dr Marijana Pajvančić.

Fantomske firme na lažnim adresama

Poznata situacija, u komšiluku je registrovana kompanija, a imate utisak da nikada niste sreli bilo koga kome je ta kompanija poznata ili za nju radi? Ili poštar zvoni na vrata, raspitujući se kada može pronaći zaposlene u stanu preko puta, a vi znate da je to komšijin stan, koji je otišao u inostranstvo, ali nije vam poznato da li stan iznajmljuje i kome, ali zaključujete da je sigurno sve u redu, piše članica Foruma sudija Srbije Mina Vulić.

Presude bez održavanja ročišta u sporu male vrednosti

Član 291 Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu ZPP) u stavu 2 propisuje da predsednik veća može, u toku pripremanja glavne rasprave, posle prijema odgovora na tužbu, da donese presudu, ako utvrdi da među strankama nisu sporne činjenice i da ne postoje druge smetnje za donošenje odluke.

Značaj izmena Ustava za borbu protiv korupcije

Ustavna reforma u oblasti pravosuđa ima uglavnom posredan uticaj na borbu protiv korupcije, usled činjenice da se najvećim delom ustavne norme ne primenjuju direktno, već da krajnji efekti zavise od zakonskih rešenja koja tek treba da se napišu, piše programski direktor Transparetnosti Srbije Nemanja Nenadić.

Australijski teniser zaustavljen na beogradskom aerodromu

Predmet broj MLG35/2022 Novak Đoković protiv Ministarstva unutrašnjih poslova koji se vodio pred Federalnim okružnim i porodičnim sudom Australije, privukao je ogromnu pažnju medija, političara, pravnih stručnjaka, kao i laika. Na koji način je u Srbiji uređena ova vrlo specifična oblast prava, može se opisati na sledećem sličnom, ali ipak fiktivnom primeru, piše advokat Marko Štambuk.

Silovanje bez prinude?

U našem zakonodavstvu, neophodna su dva osnovna elementa za postojanje ovog krivičnog dela, i to su upotreba prinude i vršenje obljube (penetracija). S obzirom da je silovanje dvoaktno, između prinude i obljube mora da postoji povezanost, odnosno prinuda ima za krajnji cilj obljubu, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.

Majić: Građani osećaju da se referendumom ništa ne menja

“Kada 30 odsto građana izađe na nešto tako fundamentalno kao što su dugo očekivane promene Ustava, nema mesta optimizmu”, ocenio je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i dodao da ovaj odziv govori, da građani, nažalost, osećaju da se ovim ne menja ništa i da kakvo će biti pravosuđe najmanje zavisi od toga kako će biti definisano u nekom aktu.

Šta ako većina 16. januara na referendumu zaokruži NE?

U okviru rasprava povodom referenduma o potvrđivanju Akta o promeni Ustava Srbije, pojavila se tvrdnja da će, u slučaju da većinski odgovor građana bude negativan, naredno izjašnjavanje moći da se organizuje tek za četiri godine.

KRIK: O čemu odlučujemo na referendumu?

Na referendumu koji će biti održan u nedelju, građani će moći da glasaju za promene Ustava u oblasti pravosuđa, odnosno da se izjasne da li su saglasni da se promeni način izbora sudija i tužilaca. Stručna i politička javnost podeljena je u oceni predloženih izmena – dok jedni tvrde da je njihovo usvajanje jedini garant da Srbija ubrza pristup Evropskoj uniji, drugi smatraju da je opasno usvojiti ovaj predlog jer bi se tako izbor tužilaca i sudija samo prividno odvojio od Narodne skupštine. Kritičari izmena naglašavaju i da je problematično što je referendum raspisala praktično jednopartijska skupština tri meseca pred opšte izbore u zemlji, bez šire javne rasprave, piše KRIK.

U susret referendumu: Da li je Vučić stvarno za? ▶ Tanasije Marinković

Kako je ideja vodilja promene Ustava otklanjanje političkog uticaja na sudstvo i tužilaštvo, poslednja predreferendumska epizoda podkasta “Pritisak” posvećena je pritiscima kojima se CEPRIS bavio u publikaciji “Odgovornost predsednika za povredu Ustava – zabrana uticaja na sudije”, objavljenoj tokom jeseni 2021. godine. Ona predočava dokaze da je predsednik republike Aleksandar Vučić od svog izbora 2017. pa zaključno sa polovinom 2020. godine, svojim javnim nastupima intezivno uticao na sudije i tužioce i time prekršio Ustav najmanje 25 puta. O tome da li vlast koja vrši uticaj na rad, kako tužilaštva, tako i sudstva, ima legitimitet i kredibilitet da predlaže ustavne promene, koje upravo treba da otklone uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na pravosuđe, razgovarali smo sa redovnim profesorom Ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu i autorom studije dr Tanasijem Marinkovićem.

U susret referendumu za izmenu Ustava - Intervju sa Miodragom Jovanovićem u Paragrafu Jasna tendencija vlasti da “prokrijumčari” odredbe koje kriju neke druge motive

Potvrde li se postojeće izmene Ustava, biće učinjen korak napred, ali polovičan. Voleo bih da me stvarnost demantuje, ali sumnjam da će u postojećem društveno-političkom ambijentu te promene dovesti do vidljivijih rezultata – npr. da tužilaštvo predano radi svoj posao gonjenja svih učinilaca krivičnih dela, uključujući i onih na najvišim političkim položajima, kao i da sudstvo u stvarnosti dela kao istinska grana vlasti, koja uspeva da održi poverenje javnosti u svoju nezavisnost i nepristrasnost, kaže profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović u intervjuu za Paragraf pred sutrašnji referendum o promeni Ustava.

Ustavne promene – depolitizacija pravosudne grane vlasti ili konzerviranje postojećeg stanja?

Referendum zakazan za 16. januar 2022. godine odnosiće se na promenu Ustava u delu Uređenje vlasti, tj. odeljcima koji se odnose na sudove i javna tužilaštva, kao i nekoliko drugih povezanih članova. S obzirom na to da se radi o temi o kojoj građani nemaju dovoljno informacija, namera autora jeste da se u ovom tekstu kritički osvrne na ključne potencijalne novine, odgovarajući na pitanje, da li predložene ustavne promene zaista vode depolitizaciji sudske grane vlasti, piše istraživač Centra za evropske politike Sava Mitrović.

CEPRIS-ov Model Amandmana za promenu Ustava

U želji da što bolje informišemo građane o čemu se izjašnjavaju na referendumu u nedelju, 16. januara 2022. godine, predstavljamo vam zvaničnu, lektorisanu verziju Modela Radne grupe CEPRIS-a za promenu Ustava na srpskom i engleskom jeziku.

Promene ustavnih odredaba o javnom tužilaštvu – stručni ugao

Sud i javno tužilaštvo, koji čine pravosudni sistem dugo godina su izloženi kritici i to u pogledu ustavne i zakonske regulative, institucionalnog, kao i ličnog kapaciteta, ali i uopštenih i paušalnih napada da je pravosuđe u izolaciji, da je podložno političkim uticajima, da su zbog starih predmeta građani prinuđeni da čekaju na pravdu i ostvarivanje svojih prava, piše zamenik javnog tužioca Gordana Krstić.

U susret referendumu: Mnogo bi bilo i loš Parlament i loš Ustav ▶ Goran Ilić

U susret referendumu 16. januara 2022. godine, na kojem će se glasati o promeni Ustava Srbije, razgovarali smo sa Goranom Ilićem, zamenikom republičkog javnog tužioca, članom Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i članom Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava. Da li će promene Ustava omogućiti načelni cilj da se pravosuđe osamostali? Kako trenutno izgleda tužilaštvo, a kakvo predviđa tekst novog Ustava? Da li je nedostatak političkog konsenzusa nadomešćen konsenzusom sa jednim delom struke? Kako i zašto je došlo do uključivanja strukovnih udruženja u Radnu grupu za promenu Ustava? Zašto građani nemaju poverenje u tužilaštvo i kako to može da se promeni?

U susret referendumu: Skriveni ustavni amandmani ▶ Vida Petrović-Škero

U susret referendumu 16. januara 2022. godine, na kojem će se glasati o promeni Ustava Srbije, razgovarali smo sa Vidom Petrović Škero, nekadašnjom predsednicom Vrhovnog suda Srbije i članicom CEPRIS-a. Da li će ovaj ustav uspeti da otkloni mogući politički pritisak na pravosuđe i obezbedi nezavisnost sudstva ili će institucionalni pritisci sada postati lakši? Zašto se uopšte menja Ustav? Šta piše u Aktu o promeni Ustava? Da li se ustavni referendum sprovodi u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi? Kako je došlo do toga da je manje od 10 odsto građana informisano o promenama Ustava i koji su to argumenti protiv, a koji za predložene ustavne amandmane?

Policija na građanskim protestima: na papiru i u praksi

Kraj 2021. godine obeležili su ekološki protesti. Građani su se mirno okupljali tri subote zaredom, blokirajući ključne saobraćajnice u više od 50 gradova Srbije. Postupanje policije tokom, ali i u danima pre protesta i nakon njega, predstavlja razlog za zabrinutost. Ukazaćemo na tri ključna problema iz ugla obaveze države da poštuje i štiti ustavom garantovanu slobodu okupljanja građana Srbije, piše istraživač BCBP-a Bojan Elek.

Zašto menjamo Ustav, stručnjaci za RTS o razlozima za i protiv Mandić: Tužilaštvo ostaje produžena ruka izvršne vlasti

Pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić istakla je da 92 odsto građana ne zna zašto se menja Ustav. Ona je podsetila da je Venecijanska komisija i 2007. i 2021. godine rekla da je zabrinjavajuće da postoji politička većina koja upravlja tužilaštvom i dodala da u novom aktu „ostaje ‘vojna hijerarhija’, protiv koje su se tužioci godinama bunili, nazivajući je sovjetskom i monokratskom“.

Šta se menja u najvišem pravnom aktu?

Usled nedostatka javne rasprave i dovoljnog informisanja građana o raspisivanju referenduma o promeni Ustava Srbije, sadržaju i suštini ustavnih promena, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) upućuje građane na Akt o promeni Ustava, Odluku o raspisivanju referenduma, kao i Ustavni zakon za sprovođenje Ustava.

CEPRIS želi dobrodošlicu novoj članici

Centar za pravosudna istraživanja je, na sednici održanoj 29. decembra 2021. godine, u članstvo Udruženja primio istaknutu pravnicu dr Gordanu Vidojković, koja je dala zapaženi doprinos pravnoj teoriji i praksi i koja prihvata predmet, oblasti i ciljeve rada Udruženja.

Poučnost izdvojenih mišljenja u praksi ustavnog suda

Pravo na izdvojeno mišljenje regulisano je Poslovnikom o radu Ustavnog suda (US). Imajući na umu činjenice da se konstituiše jedno važno pravo, da od dostavljanja pismenog obrazloženja sudije koji to pravo koristi zavisi otpremanje odluke na objavljivanje, da se mišljenje objavljuje uz odluku u Službenom glasniku RS i Biltenu odluka US i da je ono, čak i kad je […]

Ustavni amandmani udaljavaju Srbiju od EU

Već gotovo pet godina Srbija se nalazi u intenzivnoj strukovnoj i akademskoj borbi za definisanje ustavnih jemstava boljeg – nezavisnog i stručnog – sudstva, piše profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković za Danas.

Može li poslodavac tražiti od zaposlenog kovid sertifikat?

Svedoci smo sve učestalijih vesti o tome kako se u pojedinim zemljama uvodi obavezna vakcinacija protiv virusa COVID-19, najavljujuju nove mere, karantini, ali i upotreba tzv. kovid sertifikata za razne svrhe počev od ulaska u ugostiteljske objekte pa sve do dolaska na posao. U moru novih informacija lako se može steći pogrešan utisak, piše advokat Đorđe Popović.

Pristup informacijama od javnog značaja u skladu sa novim izmenama zakona

Izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja stupile su na snagu i počinju da se primenjuju od 17.02.2022. godine. Nove odredbe unose određene izmene u dosadašnji postupak ostvarivanja prava na pristup informacijama, pa u nastavku predstavljamo kako će ovaj postupak izgledati ubuduće, piše istraživačica Partnera za demokratske promene Srbije Milica Tošić.

U Strazbur po pravdu

Jedno vreme naša država je bila na samom vrhu kada se radi o broju slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava. Poslednjih godina se taj broj smanjuje u apsolutnim brojkama, ali je i dalje relativno visok, piše saradnik BCLJP-a Goran Sandić.

Dopis Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23

“Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 stava je da bi razgovor sa Vama na temu predstojećeg referenduma u toku referendumske kampanje moglo da ugrozi kredibilitet Nacionalnog konventa, kao i legitimnost referendumskog procesa u celini”, stoji u dopisu Radne grupe za poglavlje u okviru kojeg je predviđena promena Ustava u oblasti pravosuđa.

Odbrana siromašnog okrivljenog

Svaki siromašni okrivljeni ima pravo na pravičan krivični postupak i na pun pristup pravdi, a njegove imovinske prilike ne treba da budu prepreka ili faktor ograničenja, u ostvarivanju odbrane, piše tužilačka saradnica Apelacionog suda Marija Momčilović.

Profesor Marinković: Brzopleta promena Ustava

U predloženim ustavnim amandmanima o pravosuđu i dalje je prisutan preveliki uticaj politike i zato ne odgovaraju potrebama naše političke i pravne kulture, izjavio je u intervjuu FoNetu profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Tanasije Marinković i upozorio na mogućnost da predstojeći referendum ne bude legitiman.

“Magnitski zakonodavstvo” – nova generacija zakona

Zakoni o restriktivnim merama i ciljanim sankcijama zbog korupcije i povrede ljudskih prava, poznati kao “magnitski zakonodavstvo” najnovija je generacija zakona, piše direktor Centra za unapređenje zakonodavstva prof. dr Stevan Lilić.

Povodom Nacrta izmena i dopuna Krivičnog zakonika Beljanski: Manjak slobode i višak spokojstva

Sadašnjoj vlasti nije bila dovoljna ni puna decenija da Srbiju iz tranzicione faze dovede nadomak konsolidovanoj demokratiji. Nije posredi stagnacija, već očita degradacija. Pritom toliko odmakla da bi cilj vlasti, da joj je do toga uopšte stalo, sada mogao biti samo pokušaj da sasvim izražene crte apsolutizma preobrati u kakav-takav hibridni poredak. U teorijskom smislu ne teži se deliberaciji nego agregaciji, ne podstiče se pribrano razmatranje različitih stavova i debata u njima, nego iskorenjivanje svega što je volji jednog čoveka suprotno, piše advokat Slobodan Beljanski.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima – pravni dragulj koji i danas živi

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, čini se korisnim da se podsetimo Univerzalne deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija iz 1948. godine. Iako poznata u stručnoj javnosti, opšta javnost često nema dovoljnu svest o njenoj važnosti i značaju, stoga potrebno je iskoristiti svaku priliku da se to promeni, posebno u okruženju gde su ljudska prava u opasnosti, piše pravnik Sreten Bjeličić.

Jovanović: Zakon o referendumu i dalje problematičan, ustavne promene politički kontaminirane

“Referendumom o izmenama ustava dobićemo jednu klasičnu dnevno-političku mobilizaciju po linijama stranačke opredeljenosti, gde će rezultat zavisiti od toga koliko će uspešno vladajuća stranka da mobiliše svoje glasače“, rekao je profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović za RTV i dodao da je uveren da veliki broj građana ne zna šta se menja jer nije bilo nikakvih ozbiljnih stručnih rasprava niti pokušaja da se javnosti to približi. Kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, Jovanović smatra da on dobro ilustruje stanje institucija u Srbiji i to kako institucije vide ustav.

Formiranje pravosudno kulturnog društva: nemoguća ili neophodna misija?

Postoje razni načini i komunikacioni kanali, koje pravosudne institucije mogu iskoristiti u cilju usmeravanja građana na sve relevantne sadržaje, koji bi u pogledu efikasnosti promenili njihove navike, u odnosu sa pravosudnim institucijama – kao što su npr. korišćenje e-pravosuđa, ukazivanje na pozitivne propise ili besplatne javno dostupne baze o sudskoj praksi, piše PR menadžer Andrijana Mitrović.

Izmene i dopune zakona o eksproprijaciji – ekspeditivnost ili otimačina

Kuk, kuc, ovde država! Izvolite, kako mogu da vam pomognem? Došli smo da kupimo ovaj lepi plac sa kućom. Ali, ja ne želim da prodam, Moraćete, imamo jednog stranog privatnog investitora, hoće nešto da gradi tu, a nama znate novca uvek treba, proglasili smo to javnim interesom. Sve je po zakonu, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.

Gosti N1: Nećemo dobiti nezavisno pravosuđe, ni druge grane vlasti nisu odvojene

“Uveren sam da je ovo pravosuđe koje imamo na prvom mestu politički zavisno zbog društva u kome funkcioniše, jer se ne poštuje aktuelni Ustav. Mi verujemo da će ti isti ljudi iskreno nešto učiniti, bojim se da to neće biti slučaj, voleo bih da me demantuje praksa. Ne mislim da je trenutak za ovu izmenu”, kazao je Majić. Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović kaže da bi voleo da gleda optimističnijim očima i dodaje da sadašnji ustavni aranžmani nisu toliko rđavi, već da grane vlasti nisu odvojene onako kako Ustav to predviđa. „Sve što gledamo, svakodnevno, je jedan čovek koji govori u ime svih organa – policije, tužilaštva, sudova”, rekao je Jovanović.

Škero o zakonu: Park će neko poželeti i moći će da se ekspropriše

Park će neko poželeti i moći će da se ekspropriše, kaže Vida Petrović Škero, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije, o izglasanom zakonu. Čiji je to interes – to nećemo znati, ovakve odredbe su, pre svega, moguće koruptivne, navela je gostujući u Danu uživo i dodala: “Korpucija je i koruptivna odredba koja daje mogućnost da se na ovaj način nešto radi”. Govoreći o Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, kaže da je interesantno da ne važe ista pravila za građane i partije – kada žele da upute inicijativu za promenu nekog zakona.

Beljanski: Moguća zloupotreba svih odredaba Krivičnog zakonika koje se menjaju

„Kada proveravamo neki propis, mi pravnici uvek uzmemo u obzir ekstremnu varijantu, odnosno mogućnost zloupotreba. Ja sam u svakoj odredbi koja se menja ili dopunjava našao takvu mogućnost”, naglasio je advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski na drugoj javnoj raspravi o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u Novom Sadu.

Mandić: Ovim zakonom referendum gubi smisao

Radi se o još jednoj demonstraciji sile zakonodavne i izvršne vlasti čija je glavna poruka – sve je već unapred odlučeno, vi građani ste kulisa u našoj predstavi. Još uvek verujem da je ozbiljnijom reakcijom moguće sprečiti usvajanje predloženog Zakona o referendumu, ali i promena Ustava, kaže u intervju za nedeljnik NIN sekretarka UO Centra za pravosudna istraživanja i aktivistkinja za ljudska prava Sofija Mandić.

Kovid sertifikati: Nova preventivna mera protiv COVID-19

Ko je obavezan da poseduje Kovid sertifikat („Kovid propusnicu“) posle 20 časova? Ko proverava i kontroliše da li gosti imaju Kovid sertifikate? Koje su kazne propisane za kršenje ove obaveze? Odgovore na ova pitanja daje savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.

Predsednikov govor mržnje

Predsednik Srbije u svojim izjavama ne samo da interveniše u vršenju sudijske funkcije, već one imaju karakter govora mržnje, uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja, izjavio je danas profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Tanasije Marinković.

Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu kojim se ukida cenzus, civilni sektor ima tri velike zamerke

Nacrt Predloga zakona o referendumu i narodnoj inicijativi objavljen je u julu usred sezone godišnjih odmora, tada je više organizacija civilnog društva reagovalo i ukazalo na ključne probleme nacrta. Problem je internacionalizovan, nacrt je zatim negativno ocenila i Venecijanska komisija, da bi Vlada uradila neke manje korekcije u oktobru i pre neki dan bez javne rasprave usvojila predlog zakona koji i dalje sadrži iste ključne mane – istakla je pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić za “Blic”.

Usvojeni Predlog zakona o referendumu ishitren, ograničava građansku suverenost

Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, prema kome je predviđeno njegovo hitno usvajanje i stupanje na snagu, iako su organizacije civilnog društva u više navrata ukazivale na izostanak suštinske javne rasprave o nacrtima ovog zakona, njihovu neusaglašenost sa međunarodnim standardima i brojna rešenja koja onemogućavaju ostvarivanje osnovnog prava građana da kao nosioci suverenosti putem referenduma i narodne inicijative odlučuju o najznačajnijim društvenim pitanjima.

Ništa, a ipak nešto novo

Od početka 2021. godine do sada, zaštitni znak rada Narodne skupštine jeste izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Sportski posmatrano, rezultat je 25:0 za Narodnu skupštinu koja je svih 25 poena osvojila ’’blokom’’, uz male varijacije, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbije Robert Sepi.

Utisak nedelje: Pravosuđe trpi pritiske, politiku izbaciti iz sudnica

Zloupotreba pravosuđa u dnevno-političke svrhe je veliki problem i, u narednom periodu pred izbore, bićemo svedoci što krivičnih prijava, što tužbi koje će se, nažalost, posle šest meseci zaboraviti, a pravosuđe nema mehanizam da se iz toga izvuče, ukazao je juče sudija Krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu i predsednik CEPRIS-a Aleksandar Trešnjev.

Sve što bi trebalo da znate o ozakonjenju/legalizaciji

Nelegalna gradnja je problem sa kojim se Srbija bori decenijama unazad. Postoje brojni razlozi koji objašnjavaju ovaj fenomen i svi oni se uglavnom vezuju za socijalne i političke prilike na našim prostorima koje su vladale krajem dvadestog veka, piše advokat Marija Pešović.

Studija: „Odgovornost predsednika Republike za povredu ustava – zabrana uticaja na vršenje sudijske funkcije“

Nova studija u izdanju CEPRIS-a, „Odgovornost predsednika Republike za povredu ustava – zabrana uticaja na vršenje sudijske funkcije“, rezultat je autorskog rada redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i člana CEPRIS-a, Tanasija Marinkovića, kao i saradnika CEPRIS-a koji su asistriali u prikupljanju empirijskih podataka za izradu studije.

Mandić: 2 minuta i 27 sekundi

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je utvrdio drugi Nacrt akta o promeni Ustava. Njime je prvi Nacrt – bar tako kažu članovi Odbora – usklađen sa Mišljenjem Venecijanske komisije od 18. oktobra ove godine. Na sednici nije predstavljen akt, čak ni u ključnim tačkama. Nije bilo zainteresovanih za diskusiju. Sav posao je završen za 2 minuta i 27 sekundi, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Da li je više represije manje represije?

Početkom oktobra na sajtu Ministarstva pravde osvanuo je Nacrt izmena i dopuna krivičnog zakonika sa rokom javne rasprave u trajanju od 20 dana. Nismo imali prilike da čujemo ministarku pravde, da nas uputi u izmene i razloge izmena zakona i da pozove građane i stručnjake da se uključe u javnu raspravu, već su informaciju o nacrtu mogli pronaći isključivo verni pratioci internet adrese Ministarstva, piše advokatica YUCOM-a Milena Vasić.

Majić: Javna rasprava služi da se spreče mogućnosti različitog tumačenja zakona

Prošle nedelje je završen rok za javnu raspravu o izmenama Krivičnog zakona. Na pitanja da li ova izmena doprinosi zaštiti ili sprečavanju kritičkog mišljenja, kako različita tumačenja mogu da budu opasna u samoj primeni zakona i uopšte koliko su građani upoznati sa ovim izmenama, u emisiji “Među nama” govorili su Milena Vasić iz YUCOM-a i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.

Prepreke uspešnoj borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji

Borba protiv organizovanog kriminala, ili u medijima prisutniji termin rat protiv mafije, uvek je aktuelna tema za srpske političare. Uglavnom su policijske akcije protiv kriminala ispraćene konferencijama za štampu, gde na senzacionalan način politički funkcioneri navode broj uhapšenih i krivična dela koja su učinili, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.

Novi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbama

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je revidiran Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Iako je u određenoj meri izmenjen u skladu sa primedbama Venecijanske komisije, odredbe koje su organizacije civilnog društava ranije ocenile kao sporne ostale su nepromenjene i u novom Nacrtu. O tome je za Novu ekonomiju govorila pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Sudijama ugrožena bezbednost tvrdnjama o opozicionom i kriminalnom delovanju

Centar za pravosudna istraživanja upozorava da je u toku novi i pojačani vid napada na sudije koji se sinhrono odigrava na sednicama Narodne skupštine i tabloidnim medijima, a koji ugrožava njihovu bezbednost. Naročito zabrinjava to što se ovi napadi odvijaju u trenutku kada se predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti hvale napretkom u oblasti vladavine prava čiji je temelj podela vlasti i povinovanje svih grana vlasti Ustavu i zakonu.

Čuvajte se mišljenja o mišljenju

Nije se navršilo ni dve godine od početka primene obimnih izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ), a predložene su nove. Ovaj put daleko kraće, ali i zagonetnije. Lako ih je predstaviti, piše advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.

Kako do bolje zaštite socijalnih i ekonomskih prava u Srbiji?

Ekonomskim i socijalnim pravima dugo je osporavan karakter prava, uz isticanje da se radi o smernicama i poželjnim ciljevima za države, koji su isuviše neodređeni da bi bili utuživi ili da iziskuju prevelike resurse da bi bili ostvarivi, piše pravna koordinatorka A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava Miljana Trifković.

Da li je Venecijanska komisija više hvalila ili kritikovala – zavisi koga pitate

Ako pitate predsednika Narodne skupštine – Srbija je dobila same pohvale Venecijanske komisije za predložene ustavne promene. Međutim pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić kaže da u svom odgovoru Komisija zapravo dovodi u pitanje nezavisnost Visokog saveta sudstva u kome bi pet od 11 članova i dalje trebalo da bira Narodna skupština iz redova istaknutih pravnika.

Najvažnija prava i obaveze stanara i stanodavca

Imati svoj krov nad glavom je u današnje vreme sve više i više luksuz pa mnogi uzimaju stanove u zakup. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da se u najvećem broju slučajeva ne zaključuju ugovori, pripremili smo tekst sa najvažnijim pravima i obavezama stanara i stanodavaca koja se tada primenjuju poređanih hronološki, prateći redovan tok zakupa, piše advokat Đorđe Popović.

Jovanović: Ustav se maže na lebac onda kada se grubo krši

Profesori prava Vesna Rakić Vodinelić i Miodrag Jovanović saglasni su da predsednik Srbije Aleksandar Vučić krši Ustav, prekoračujući svoja ovlašćenja. S druge strane, advokat i poslanik Toma Fila ne vidi kršenje Ustava i to je za njega nova normalnost “da se ljudi mešaju u sve i svašta”.

Venecijanska komisija da uzme u obzir stanje demokratskih institucija

Organizacije civilnog društva skrenule su pažnju predstavnicima delegacije Venecijanske komisije da je ključno da prilikom davanja mišljenja na nacrt ustavnih amandamana u oblasti pravosuđa uzmu u obzir stanje demokratskih institucija i politički kontekst od kojih zavisi da li će ustavne promene obezbediti suštinsku nezavisnost pravosuđa. 

Sprečiti donošenje nedemokratskog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

Povodom hitnog mišljenja Venecijanske komisije na Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, objavljenog u petak, 24. septembra, organizacije civilnog društva još jednom ukazuju na problematična rešenja prisutna u aktuelnom Nacrtu, i apeluju na to da se preporuke Komisije u svemu usvoje, čime bi se na vreme sprečile izmene u ovoj oblasti koje nisu u skladu sa međunarodnim standardima, i koje bi značajno ograničile pravo građana na učešće u donošenju odluka.

Akt o promeni Ustava doraditi stavovima struke

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine (Odbor), na osnovu predloga svoje radne grupe, 6.9.2021. je utvrdio tekst akta o promeni Ustava, kao i  Ustavnog zakona za njegovo sprovođenje. Dokumenti  su  predstavljeni na javnim slušanjima  u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, a 17.9. i u Beogradu, nakon čega se odmah upućuju na mišljenje Venecijanskoj komisiji, piše sudija Savo Đurđić.

Šta donose izmene Evropske konvencije o ljudskim pravima?

Protokol 15 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima iz 1953 godine stupio je na snagu 1. avgusta 2021. On je najnoviji u nizu protokola u dugoj istoriji Konvencije, koji donosi izmene koje mogu suštinski uticati na ostvarivanje prava i sloboda građana, piše pravnik Sreten Bjeličić.

Predstavljen Model za promenu Ustava Radne grupe CEPRIS-a

Model Radne grupe CEPRIS-a za promenu Ustava predstavili su danas u Medija centru prof. dr Violeta Beširević, prof. dr Tanasije Marinković, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, advokat Rodoljub Šabić i tužilac i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović. Tekst Modela je sada dostupan i u PDF verziji.

Odredbe o sudstvu vratiti na doradu

Sadržinski posmatrano, odredbe o sudstvu mogu se razvrstati u dve grupe. Prvoj grupi pripadaju one intervencije koje su uveliko zagovarale struka i Evropa, a odnose se na ispravljanje najvećih slabosti važećeg ustava. Drugoj grupi pripadaju one odredbe koje su zadržane, a morale su da budu brisane, izmenjene ili dopunjene, naročito posle 15 godina intenzivnog domaćeg i međunarodnog bavljenja njima, piše prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.

Kako (treba da) izgleda borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji?

Borba protiv organizovanog kriminala se, kao nepisano pravilo, koristi u svakoj predizbornoj kampanji i političke stranke na tome zasnivaju svoj politički program. Nakon dolaska na vlast, politička elita periodično objavljuje rat protiv mafije i najavljuje kako će je pobediti. Takva praksa je nastavljena i u oktobru 2020. godine. To je pogodna prilika da se podsetimo koje institucije su nadležne za borbu protiv organizovanog kriminala kao i šta predstavlja organizovani kriminal, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.

Amandmani na Ustav RS – Predstavljanje modela Radne grupe CEPRIS-a

Rezultate rada Radne grupe CEPRIS-a za promenu Ustava predstaviće u četvrtak, 16. septembra u 12 časova u Medija centru prof. dr Violeta Beširević, prof. dr Tanasije Marinković, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, advokat Rodoljub Šabić i tužilac i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović.

U susret promenama Ustava

Za pohvalu je što su u sastav Radne grupe za promenu Ustava ušli predstavnici strukovnih udruženja Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije. Međutim, zabrinjava što je među jedanaest članova te grupe jedan profesor, jedan tužilac i jedan sudija, piše redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.

Pajvančić: Momenat za promenu Ustava Srbije bio još 2006. godine, kad je i donet

Na raspravi “Dobre, loše i zle ustavne promene” govornici su se saglasili da su Srbiji neophodne ustavne promene, pre svega jer je građanima neophodno da žive u državi koja garantuje njihova prava. Međutim, kako ističe sudija Savo Đurđić, ustavni referendum će se sprovoditi u krajnje podeljenom, nezainteresovanom i nedovoljno edukovanom društvu.

Politička volja i Velja Nevolja

Kada je u oktobru prošle godine predsednik Republike objavio rat protiv mafije na svom Instagram profilu, i nakon što je borba protiv organizovanog kriminala ušla i u ekspoze nove Vlade Srbije, sve je delovalo kao još jedan vešt marketinški potez i malo ko je imao velika očekivanja od svega toga, piše istraživač BCBP-a Bojan Elek.

Borba protiv korupcije – Između želja i stvarnosti

Poslednjih godina se kao mantra ponavljaju fraze “Država objavila rat korupciji” ili “Nulta tolerancija prema korupciji”. Кako ove fraze lepo zvuče, pogotovo u ušima “običnih” ljudi. Međutim, stvarnost je malo drugačija, piše zamenik javnog tužioca u Nišu Aleksandar Radosavljević.

U medijima svemoguć, pred sudom nemoguć – čemu zaista služi poligraf?

Pozivanje na poligraf za sve i svašta je danas postalo opšteprihvaćeno kao imperativ dokazivanja nečije nevinosti ili krivice. Da li poligraf u krivičnom postupku zaista ima toliku moć kolika mu se u javnosti daje i da li je poligraf nepogrešivi i neoborivi dokaz, piše istraživačica BCBP-a Marija Pavlović.

grey concrete building

Dragoljub Popović: Stubovi pravosuđa

Profesor Dragoljub Popović analizirao je dve ustanove koje su ključne za obavljanje uloge koju sudska vlast igra u državi u društvu. Reč je o ustaljenoj sudskoj praksi i jasnom i iscrpnom obrazloženju presuda.

SLAPP postupci – Novi vid pritiska na istraživačke novinare i aktiviste

Novinari i aktivisti koji rade u odbrani javnog interesa često se susreću sa pritiscima poput javnih diskreditacija, učestalih inspekcijskih kontrola, nepovoljnijeg tretmana na konkursima koji se finansiraju javnim sredstvima ili sprovođenja istraga u vezi sa navodnim aktivnostima finansiranja terorizma ili pranja novca. Međutim, od skoro pritisci dobijaju i novi oblik, piše istraživač u Partnerima za demokratske promene Srbije Damjan Mileusnić.

Pravno nesavladana prošlost

U okretanju budućnosti često pokušavamo da pustimo prošlost, ali nama blisku prošlost još uvek nismo ni moralno ni pravno savladali. Vraćamo se pojmovima poput tranzicione pravde, istorijske nepravde prema našem (izaberi naziv) narodu, ili prosto ostajemo ravnodušni, piše saradnik BCHR Goran Sandić.

Gosti N1: Svedoci smo medijskog suđenja, sve činjeno knjiški kako ne treba

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i advokat Borivoje Borović složili su se u Novom danu da je istraga protiv klana Veljka Belivuka “pošla pogrešnim putem”. “Mislim da je centralna stvar oko svega ovoga što smo do sada imali priliku da vidimo, jedna pokazna vežba, da je ovde sve činjeno kako ne treba, knjiški kako ne treba da se čini”, kaže Majić. Borović ističe i da smo svedoci “medijskog suđenja”, kao i da je siguran da će suđenje trajati duže od dve godine.

Ponoviti javnu raspravu o Nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

Organizacije civilnog društva ukazuju da se Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ugrožava neposredno učešće građana u donošenju odluka i umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava i sloboda. Problematične odredbe obuhvataju one koje se odnose na trajanje referenduma, njegovu punovažnost, uslove za glasanje i utvrđivanje rezultata tokom epidemije, vremensku obaveznost referendumske odluke, sprovođenje i finansiranje referendumskih aktivnosti […]

Mandić: Zakon o referendumu se menja sa čudnim ciljem

Leto nam neće doneti samo novo ustavno uređenje već i novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Ta operacija je izgleda tajna. Iako je javna rasprava u toku Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja u “Pregledu dana” tvrdi da je ona navodna i da se Zakon o referendumu menja sa čudnim ciljem.

Zadržavanje podataka naspram prisluškivanja: manje invazivno, ali sveobuhvatno

Dok se povodom (ne)zakonitog prisluškivanja nižu skandali iz godine u godinu, manje se zna o specijalnoj meri tajnog prikupljanja podataka koja je prisluškivanju slična i češće se koristi – tzv. pristup zadržanim podacima o elektronskoj komunikaciji, neretko poznatim kao „telefonski listing”, piše istraživačica BCBP-a Jelena Pejić Nikić.

Sudija Ivković sudijama Srbije

Ako mi sudije pokažemo spremnost, rešenost i istrajnost, te stanemo u odbranu pravnih načela, građani će prepoznati našu hrabrost, etičnost, kompetentnost i spremnost pa će nam biti podrška u borbi za uspostavljanjem nezavisnog pravosuđa. Dakle, znamo da smemo, a da li i možemo, to zavisi od nas samih, piše sudija Višeg suda u Požarevcu Gordana Vidojković.

bojana savovic

Tužilaštvo koje radi – košta ▶ Bojana Savović

Razgovarali smo sa Bojanom Savović, zamenicom javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, gde postupa u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. Savović je za CEPRIS govorila o problemima koji postoje u tužilaštvu, ulozi Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, pritiscima koje sistem zakonski u ovom trenutku omogućava rešenjima koje je predvideo, odnosu (ne)poverenja tužilaštva i policije, kao i budućem položaju tužilaštva nakon promene Ustava.

Problemi u кojima živi pravosuđe (a nije kriv ZPP)

U iščekivanju novog nacrta Zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, pravosuđe živi uz postojeći. I nema tu mnogo sukoba i problema, bar u odnosu sudije i ZPP-a, a rekla bih, ni advokata. Činjenica je da je potrebno ubrzati rad sudova, ali je pitanje kako, piše sudija Višeg suda u Beogradu Slađana Pantović.

O promenama Ustava ponovo – javni muk

Da li je vlast, posle kratkog pokušaja uključenja, ponovo isključila javnost i pravosuđe iz postupka kojim želi da izmeni sve odredbe Ustava o pravosuđu, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.