Ove godine još jedni redovni izbori: menja se sudska vlast

U izbornoj kampanji, plasirana je ideja da bi građani trebalo da biraju i sudije i tužioce. U ovoj ideji ima i realnosti: „pravosudni izbori“ slede, izborna kampanja za novu pravosudnu vlast samo što nije počela, a već sledeće godine, građani će imati mogućnost da menjaju „pravosudnu vlast“, piše predsednica YUCOM-a dr Katarina Golubović.

Grga: Pravdu potraži na arbitraži

Šta je arbitraža i koje su njene prednosti u rešavanju sporova? Sporovi iz kojih oblasti se mogu rešavati arbitražom?Kako se pokreće arbitraža i pred kojim organom? Odgovore na pitanja daje Katarina Grga – istraživačica u Centru za evropske politike.

Planovi integriteta u javnim tužilaštvima

Šta su Planovi integriteta i čemu služe? Koji je značaj izrade Plana integriteta na nivou javnog tužilaštva? Odgovore na ova pitanja daje naučna saradnica na Institutu za uporedno pravo dr Jelena Kostić.

Viša sila – presedan u sprskom pravu?

Da li se pandemija Kovid-19 može smatrati višom silom i u kojoj meri ona utiče na izvršenje ugovornih obaveza? Odgovore daje advokatica i saradnica Centra za edukaciju i projekte Marija Grujeska.

Radmila Vasić: Za ljubav građana

Šta je od početka pandemije moglo da bude bolje? Naizgled primenjeno pravo; naizgled pravna država; naizgled funkcionalna podela vlasti; naizgled nezavisni državni organi. Objašnjava prof. dr Pravnog fakulteta i članica CEPRIS-a Radmila Vasić.

Nova godina u borbi protiv korupcije: statistika i utisak u javnosti

Sudovi su i dalje opterećeni prevelikim brojem slučajeva koji predugo traju, među kojima nema gotovo nijednog novog velikog slučaja u oblasti borbe protiv korupcije. Nema „velikih riba u mreži“, sudski procesi su mahom vezani za dela sitne korupcije, a izveštaji u medijima – ako ih i ima – nemaju veliki odjek, govore rezultati istraživanja BIRN-a i CEPRIS-a.

Bojan Spaić: Literarni dometi Rešenja IУо-42/2020

Rezultat rada Ustavnog suda u oblasti zaštite ustavnosti i zakonitosti u prethodnih nekoliko mjeseci može se sumirati rečenicom: Odbačene su incijative za ocjenu ustavnosti tako što su odbijene, uz podrobno obrazloženje očiglednosti nepostojanja razloga za postupanje Suda, piše docent Pravnog fakulteta i član Upravnog odbora CEPRIS-a Bojan Spaić.

Kako približiti tužilaštvo građanima?

Danas je često prisutan tabloidan način izveštavanja, informacije su često netačne, neproverene i sadrže lični stav onih koji često i nedovoljno poznaju način funkcionisanja javnih tužilaštava. Zbog toga se osnovano može postaviti pitanje kako unaprediti poverenje građana u njihov rad, piše dr Jelena Kostić, naučna saradnica na Institutu za uporedno pravo.

Šta učiniti ako se zateknete na mestu izvršenje krivičnog dela?

Malo ljudi ima priliku da se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela, ali ako se ipak zateknete, kasno je da tek tada počnete da razmišljate šta treba da radite. Zato je možda bolje da se na vreme informišete, piše dr Aleksandar Trešnjev, sudija krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu i član Upravnog odbora CEPRIS-a. 

(Post)vanredno stanje i predizborni (ne)uslovi

Šta je redovno, a šta vanredno stanje stvari u nekoj zemlji, posebno u Srbiji? Šta su za nas normalne, a šta nenormalne prilike i okolnosti? Odgovore daje prof. dr Jasminka Hasanbegović, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i članica CEPRIS-a.

Pristup pravdi posle korone – Nova šansa za efikasno rešavanje sporova

Pandemija i fizičko distanciranje, ali i tehnološki napredak u oblasti internet komunikacija, uslovili su da za tri meseca pređemo put za koji bi u normalnim okolnostima bilo potrebno nekoliko godina. Države jesu zatvorile svoje granice, ali se svet „online“ komunikacija otvorio, piše Blažo Nedić, advokat i medijator.

Zaštita od mobinga (i) nakon pandemije

Šta je mobing i koja su Vaša prava i mehanizmi zaštite koji Vam stoje na raspolaganju? Odgovore daje Damjan Mileusnić, mlađi istraživač u Partnerima za demokratske promene Srbije.

Da li u Srbiji postoji Narodna skupština ili je mandat poslanika prestao?

Imali smo prilike da čujemo mišljenja da je mandat Narodne skupštine istekao, da u Srbiji više nema Narodne skupštine, a da je upitan i status Vlade koju je taj skupštinski saziv izabrao. Odgovor na pitanje da li je prestao mandat Narodne skupštine na prvi pogled je jednostavan i jednoznačan, međutim da bismo odgovorili na pitanje nužno je najpre precizno identifikovati šta o tome kaže Ustav Srbije, piše prof. dr Marijana Pajvančić.

Sudski postupak u vanrednom stanju – pometnja s rokovima

Na prvi pogled, Uredba Vlade od 20. marta 2020. godine, donosi opravdanu povlasticu za stranke i advokate, kojima je u novim društvenim prilikama, očito bila otežana priprema pravnih sredstava. Pažljiviji pristup, međutim, pokazuje da utisak vara, piše advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.

Majić: Srbiji predstoji dug put do nezavisnosti

“Mi smo predugo išli, jednim modelom, gotovo pa neke postotomanske države, gde se sve rešava vezama i mimo procedure. Veoma težak posao čeka onog koji se bude prihvatio da reformiše društvo koje je, bojim se, dugo na stranputici”, rekao je za RSE sudija Apelacionog suda i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić.

Marinković: Nema uslova za demokratske izbore

Pandemija COVID-19 ozbiljno dovodi u pitanje mogućnost održavanja demokratskih izbora. Ako se može pretpostaviti da će određen broj stanovnika biti diskriminisan prilikom glasanja, za izbornu kampanju je već sada jasno da ne odgovara zahtevima demokratskih izbora, piše profesor Ustavnog prava i saradnik CEPRIS-a dr Tanasije Marinković.

Mihailović: Šta nas sprečava da spor rešimo medijacijom?

Prošlo je skoro dve decenije od kada su pioniri medijacije počeli da šire ideju o medijaciji, ali i da je primenjuju u praksi. Pioniri su već postali penzioneri, a slučajevi medijacije i dalje zanemarljivo mali, piše advokatica, medijatorka i članica CEPRIS-a Gordana Mihailović.

Majić: Nastup Popović Ivković je nešto što se ovde stimuliše

Nastup državne sekretarke Biljane Popović Ivković u jutarnjem programu prema Igoru Juriću, ocu ubijene devojčice, je nešto što se generalno toleriše u ovakvom političkom ambijentu, šta više to je ton i način obraćanja koji se podgreva i stimuliše, rekao je sudija Apelacionog suda i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić.

Jovanović: Ustavni sud u raljama karlšmitovskih pitanja

Ustavni sud svoj zaključak temelji, između ostalog, i na krajnje paušalnom sudu „da se radilo o potpuno nepoznatoj zaraznoj bolesti koja se širila gotovo nekontrolisano“. Pritom se nijednog trenutka ne osvrće na postojeći pravni okvir, predviđen Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti – u kome je zakonodavac već izvršio apstraktnu procenu intenziteta opasnosti od zaraznih bolesti, uključujući i „pojavu nove ili nedovoljno poznate zarazne bolesti“, smatrajući ih okolnošću koja u najtežim pojavnim oblicima nalaže uvođenje „vanredne situacije“, piše prof. dr Miodrag Jovanović za Peščanik, povodom odluke Ustavnog suda da odbaci inicijative za ocenu ustavnosti donošenja vanrednog stanja.

CEPRIS proslavlja četvrti rođendan

Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) ove godine slavi četiri godine borbe za promene u pravosuđu kroz pravosudne analize, istraživanja i javne nastupe od svog osnivanja 29. maja 2016. godine.

Miodrag Majić: Naslednici

“Da sam malo stariji, ne bih se više bavio politikom. Ja para imam dovoljno za ceo život.” Dugo sam verovao da ne postoji ništa što jasnije oslikava poimanje vlasti na ovim prostorima od citiranih reči bivšeg predsednika Republike, Tomislava Nikolića, piše sudija Apelacionog suda u Beogradu i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić.

Nemanja Nenadić: “Tužilaštvo da reaguje”

Mada je od incidenata i početka štrajkova glađu ispred Narodne skupštine prošlo desetak dana, i dalje odjekuje sintagma iz naslova ovog teksta, a sigurno ćemo je mnogo puta čuti u nekim drugim okolnostima i povodima, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

prof.dr Marijana Pajvancic

Pajvančić: Da li je sporna legalnost izbora koji su pred nama?

U Srbiji se nastavljaju izborne aktivnosti prekinute nakon proglašenja vanrednog stanja. Pravni ambijent u kome se održavaju izbori menja se do poslednjeg trenutka uključujući i promene pravila kada je izborni proces već započeo, piše profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i članica CEPRIS-a Marijana Pajvančić.

Goran Dajović: Epitaf za srpski ustav

U zemlji u kojoj novinari ne informišu javnost, nego je dezinformišu, u kojoj policajci ne proganjaju kriminalce, nego ih štite, u kojoj profesori ne obrazuju studente, nego im prodaju ispite, nije neobično da postoje i sudije Ustavnog suda koje ne čuvaju ustav od vlasti, nego vlast od ustava, piše profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član CEPRIS-a Goran Dajović.

Mandić: Pet za umetnički dojam

Bilo bi zgodno saznati odgovor na pitanje: ako Ustavni sud smatra da navodi za ocenu ustavnosti proglašenja vanrednog stanja nisu ustavnopravno utemeljeni – gde su utemeljeni? Kome građani treba da se obrate radi odgovora na vrlo jednostavno pitanje ili kako sud voli da kaže navod – da li je proglašenje vanrednog stanja bilo u skladu sa Ustavom ili ne? Pogotovo imajući u vidu da je Ustav jedini i najviši pravni akt koji sadrži pravila o proglašenju vanrednog stanja, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Dan opomene za nezavisnost pravosuđa u Evropi

Širom Evrope, pandemija COVID-19 pokazala je krhkost pravosudnih sistema i nespremnost za vanredne okolnosti, u situaciji kada su oni najpotrebniji za osiguranje poštovanja osnovnih prava i sloboda građana.

Sofija Mandić: Repriza

Preporuka Kriznog štaba da ne bude potreban negativan test na korona virus, niti posebna dozvola za domaće ili strane državljane potvrđena je juče na sednici Vlade. Poslednja preporuka bi, čini se, trebala da doprinese prividu ubrzanog povratka na staro, a sve u isključivu svrhu izborne normalizacije, piše pravnica iz CEPRIS-a Sofija Mandić.

Marinković: Izbori neustavno raspisani

Odavno smo znali da ovi izbori neće biti ni slobodni ni pošteni. Otkada je postalo jasno da su raspisani van ustavnog roka, za ovaj osećaj poniženosti dobili smo i matematičku potvrdu, piše profesor Ustavnog prava Tanasije Marinković.

Mandić: Odlaganje izbora jedino uz vanredno stanje

Za vreme vanrednog stanja zbog epidemije koronavirusa najviša pravna instanca u zemlji, Ustavni sud, nije radila. Za to vreme podneto je više od 50 inicijativa za proveru ustavnosti. Nepostupanje i pasivnost Ustavnog suda karakteristična je i za funkcionisanje van vanrednog stanja, ali svakako nije bilo osnova da se oni ne sastaju, rekla je pravnica iz CEPRIS-a Sofija Mandić.

Škero: Političari odlučuju kome će se suditi, ko je kriv, a ko nije

Optužnice se donose bez potrebnih dokaza, sudske odluke se donose na osnovu izrečenih preporuka političara. Politički uticaj na suđenja mora se stvarnim ustavnim i zakonskim reformama eliminisati, jer se sve više udaljavamo od zatvaranja Poglavlja 23. i 24, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero.

Majić: Političarima ne odgovara nezavisno sudstvo

“Političari se trude da mehanizam, koji jedini može da ih kontroliše, a to je pravosuđe, stave pod svoje kočnice. To im stvara određeni osećaj sigurnosti, nedodirivosti”, rekao je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić za KTV.

Povratak u sudnice nakon ukidanja vanrednog stanja

Odlukom o ukidanju vanrednog stanja koju je Narodna skupština Republike Srbije donela 06. maja 2020. godine, polako se vraćamo u redovne životne tokove, te bi trebalo da se nastave i sudski postupci započeti pre proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije. Konkretnih smernica za nastavak postupaka još uvek nema, ali je Zaključkom Visokog saveta sudstva propisan niz pravila ponašanja u sudovima u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti izazvane korona virusom, piše Teodora Tomić, pravna savetnica u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM.

Đorđević: Kontrola policije posle vanrednog stanja

Važno je naći odgovor zašto policija nije reagovala kada je došlo do okupljanja desetine ljudi iz vladajuće stranke u Novom Pazaru i Nišu, kao i pod kojim okolnostima su izvršena 139 hapšenja do 4. aprila zbog kršenja mera samoizolacije. Bitno je i utvrditi kako su pojedinci dobili dozvolu da izađu na ulice kada je skoro svima zabranjeno to da učine, te palili baklje i ugrožavali bezbednost drugih ljudi, zbog čega je 12 organizacija civilnog društva i reagovalo, rekao je Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Škero: Vladavina prava u Srbiji više ne postoji

U vanrednom stanju skoro smo u potpunosti zakopali pravnost. Ono što nam se dešava je toliko opasno da smo doveli do toga da u jednom trenutku nemamo zakonodavnu vlast, da možemo da sudimo Skajpom, na osnovu preporuka, da možemo da donesemo preporuku za lišavanje slobode na osnovu mišljenja predsednika. Sve to ukazuje da je zakonodavna vlast pokopana, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za Danas.

Ko je ovde suveren?

Vladavina prava podrazumeva poštovanje izvesnih, poznatih i opštih pravnih pravila od strane svih u jednoj političkoj zajednici. U nizu prelomnih političkih dešavanja u zapadnom svetu, na osnovu ideja koje sežu do antike, prevladalo je uverenje da je u okolnostima postojanja jedne organizacije koja raspolaže monopolom fizičke prinude – države – za svakoga pojedinačno bolje da njegovim životom u društvu upravljaju bezlična pravila, nego da istim tim životom upravlja bilo koji pojedinac ili grupa pojedinaca u čijim je rukama politička moć.

Majić: Slučaj Savamala primer kontrolisanog tužilaštva i policije

Čitava konstrukcija tužilaštva postavljena je tako da se vrlo jednostavno pritiskom na dugme stvar zaustavlja. Zato predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti ne pada na pamet da se oslobode tog mehanizma. Mnogo bi bilo teže kada biste stvarno imali slobodne tužioce, bilo bi veoma teško izvršnoj vlasti da juri jednog, drugog, trećeg, rekao je sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić.

Novo dno parlamentarizma u Srbiji

„Treba imati u vidu da Odlukom o uvođenju vanrednog stanja nije obrazloženo ni zašto se vanredno stanje uvodi, ni zašto Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, što podriva načelo vladavine prava u delu u kojem se ono ostvaruje povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Bez obrazloženja Odluke o vanrednom stanju nemoguće je tačno utvrditi zašto Narodna skupština nije bila u mogućnosti da se sastane“, rekla je prof. Violeta Beširević.

Mandić: Država ne poštuje doneta pravila

Istraživačica Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić, ističe da su dovedene u pitanje osnovne metode suzbijanja epidemije, time što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno poručio da “neće hapsiti vernike i vladike” i zbog toga što policija i tužilaštvo nisu reagovali na okupljanje građana u verskim objektima.

Mandić: Nepoštovanje dogovora

Nakon što je epidemiolog dr Predrag Kon zapretio ostavkom, a stvarni gospodar epidemiološke zaštite razgovarao sa patrijarhom, crkva je saopštila da će „poštovati državne mere“ u suzbijanju epidemije. Uprkos tome, već u četvrtak i petak, ali i na sam dan Uskrsa u nedelju, vernici su se okupljali u verskim objektima i ispred njih. Mediji su ovo zabeležili, a oni koji su prilježno sedeli kod kuće su to mogli videti i u direktnom prenosu javnog servisa.

Suđenja u vanrednom stanju – da li je video link novi preki sud?

Ne može se dovoljno puta ponoviti da iako Ustav omogućava ograničavanje određenih prava građana u vanrednom stanju, Ustav izričito zabranjuje ograničivanje prava na pravično suđenje. Tu bi se mogla okončati svaka dalja rasprava o Uredbi Vlade Srbije o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku tokom vanrednog stanja, piše pravnica Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić.

Mandić: Vanredno stanje bez Skupštine i roka trajanja, penzioneri – zaključani

Vanredno stanje u Srbiji karakterišu tri ključne neuralgične tačke: proglašenje vanrednog stanja bez odluke Narodne skupštine, zatvaranje dela populacije, tj. penzionera kojima je kretanje potpuno onemogućeno i činjenica da vanredno stanje nije oročeno, rekla je za N1 istraživačica Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić.

Beširević: Sudije moraju da poznaju pravo, sve mere neustavne

„Ukoliko u našem parlamentu ne mogu da se zadovolje uslovi radi sprečavanja zaraze“, onda je Skupština, prema rečima profesorke Pravnog fakulteta univerziteta Union Violete Beširević, mogla da se sazove u roku od 48 sati i da glasa mejlom. Razlog za ove poteze ne leži samo u autoritarnim tendencijama vlasti, već i u neznanju.

Vladavina prava i ustavnosti Miodrag Jovanović: Izazovi vanrednog stanja

Bez obzira na opravdanu želju da u dramatičnim okolnostima „izražava državno jedinstvo“, predsednik Republike trebalo bi da zauzda samodržačke porive i da prestane da uzurpira nadležnosti koje mu po Ustavu ne pripadaju, piše predsednik Upravnog odbora CEPRIS-a profesor Miodrag Jovanović.

Beljanski o Skajp suđenjima: Sud se stavio u funkciju propagande vlasti

“Stavljanje optuženih u pritvorsku jedinicu u Vršcu ili Požarevcu pre suđenja predstavlja jednu vrstu ucene. Sud se stavio u funkciju propagande i zastrašivanja građana. Te presude ne bi smele da ostanu na snazi”, rekao je predsednik Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski u onlajn emisiji NDNV “Skajp suđenja u Srbiji”.

Beljanski: Uvođenjem vanrednog stanja odstupljeno od Ustava

Predsednik Advokatske komore Vojvodine (AKV) Vladimir Beljanski izrazio je zabrinutost za stepen poštovanja ljudskih prava, za demokratske vrednosti i vladavinu prava u Srbiji i ocenio da je uvođenjem vanrednog stanja i aktima Vlade Srbije odstupljeno od određenih ustavnih normi i ustavom zagarantovanih ljudskih i manjinskih prava.

Ilić: Virus neznanja nikad ne spava

Vlada Srbije donela je Uredbu o načinu učešća optuženih za vreme vanrednog stanja 1. aprila 2020.godine, nakon više već održanih suđenja. Donošenje ove uredbe predstavlja u suštini potvrdu da dopis Ministarstva pravde nije mogao da bude osnov za „Skype“ suđenja, pa bi bilo logično da takve presude budu ukinute, piše profesor Pravnog fakulteta i član CEPRIS-a dr Goran P. Ilić.

Institucije države da se bore protiv koronavirusa, a ne slobode medija

Najoštrije osuđujemo poteze državnih organa u Srbiji, tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije COVID-19, kojima se urušavaju temelji demokratije, vladavina prava, osnovna ljudska prava, a naročito sloboda medija. Osuđujemo hapšenje novinarke portala nova.rs Ane Lalić, kao i zastrašivanje novinara u Srbiji, koji su ključna tačka u ovom trenutku za adekvatno informisanje građana i građanki ove zemlje. 

Marinković: Neustavna naredba o zabrani kretanja

Naredbom o zabrani kretanja uređuje se materija koja je jedino mogla biti predmet uredbe koju Vlada donosi uz supotpis predsednika, nikako naredba jednog ministra, rekao je profesor Ustavnog prava Tanasije Marinković.

GONGO udruženja, posebno u pravosuđu, i protekle godine aktivno pružala podršku državi, prema nalazima istraživanja Građanskih inicijativa Tabloidni udar na integritet sudstva

GONGO udruženja, takozvane vladine nevladine organizacije, sve su uticajniji fenomen kako u svetu, tako i u domaćem javnom životu, a tokom 2019. godine te organizacije nastavile su još intenzivnije da pružaju podršku državi, stvarajući privid javne debate, dijaloga između države i društva, kao i privid učešća civilnog sektora u odlučivanju.

Sofija Mandić: Rad u vanrednom stanju

U danu kada je proglašeno vanredno stanje na teritoriji naše zemlje, 15. marta, usvojene su i dve Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, kojima se uvode određena ograničenja prava građana. Prva Uredba je opšteg karaktera, dok se druga Uredba odnosi na organizovanje rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, piše članica CEPRIS-a i pravnica Sofija Mandić.

Škero: Pravo na dostojanstvo ličnosti niko ne sme da ograniči

“Uskraćivanje prava kretanja za starije od 65 godina posledica je vanrednog stanja i potrebe da se zaštite ugrožene kategorije stanovništva, i to nije upitno. Međutim, upitan je način na koji se to radi i upitno je zašto se  država opredelila za uvođenje vanrednog stanja, a ne vanredne situacije, koja bi bila primerenija u ovim okolnostima“, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“.

Vanredno stanje – uputstvo za upotrebu

Sve što ste čuli od predsednika: da ne smete na ulicu, da vas čeka tri godine zatvora, nema realnu pravnu snagu. Niko ne treba da se boji da će prekršiti nešto što je predsednik usmeno izrekao, piše članica CEPRIS-a i pravnica Sofija Mandić.

Škero: Odluka o vanrednom stanju nejasna

„Nisu jasno definisane mere, već je rečeno ‘Mi ćemo se za sve pobrinuti’, ali nije rečeno na koji način“, rekla je predsednica udruženja CEPRIS Vida Petrović Škero i dodala da građani nemaju dovoljno poverenja da bi im takve „opšte mere“ bile dovoljne da se osećaju bezbedno.

Majić: Pritisci na sudstvo potiču od sistema koji smo nasledili

Sudija Apelacionog suda i član Upravnog odbora CEPRIS-a Miodrag Majić rekao je da je pritisak izvršne vlasti na pravosuđe oduvek postojao, ali da se poslednjih nekoliko godina otrgao kontroli, jer predstavnici izvršne vlasti „izlaze i govore ko će biti kriv, ko uhapšen, ko je prošao poligraf i ko je ispravan”.

Praktičan vodič: Moja prava u slučaju (ne)zakonitog prisluškivanja

Cilj vodiča “Moja prava u slučaju (ne)zakonitog prisluškivanja” je da sažeto i razumljivim jezikom pojasni svima kako funkcioniše zakonito prisluškivanje u Srbiji. U vodiču su sadržani odgovori na osnovna pitanja, poput – ko sme da me prisluškuje, zašto i pod kojim uslovima.

Lazić: Policija mora da bude u službi tužilaštva

Kada u državi republičkog javnog tužioca bira Narodna skupština na predlog Vlade, naravno da će politika imati ozbiljan uticaj na republičkog tužioca, a preko njega dalje uticati na svaku istragu koju vodi bilo koji tužilac protiv bilo koga.

Majić: Svi uslovi za bujanje fašističkih organizacija ispunjeni

“Imamo izraženu nejednakost, materijalno siromaštvo, siromaštvo duha, katastrofalno obrazovanje, a vreme duboke krize proizvodi opskurne političke ličnosti”, rekao je član CEPRIS-a i sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić na tribini “Srbija kao nedovršena država” u Novom Sadu.

Miodrag Majić dobitnik priznanja Doprinos godine Evropi

Dobitnici priznanja „Doprinos godine Evropi“ za 2019. godinu, koju dodeljuje Evropski pokret u Srbiji, su rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović i sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, saopštio je danas Evropski pokret u Srbiji.

Beljanski: Sud iz senke ili senka od suda

Primopredaja funkcije vlastitog predsednika jedan je od retkih povoda za obraćanje Ustavnog suda javnosti. Ni ta prilika, međutim, ne koristi se za obaveštavanje da li u Sudu ima i drugih promena, ideja, nevolja ili novosti, piše potpredsednik CEPRIS-a i advokat Slobodan Beljanski za Peščanik.

Slabi rezultati u borbi protiv korupcije Tužilaštvo pod kontrolom

Iako su koruptivne afere, u koje su navodno umešani visoki državni funkcioneri, stalna tema javnosti, danas izgleda nemoguće da se protiv nekog visokog funkcionera iz zakonodavne i izvršne vlasti pokrene i vodi krivični postupak, a rezultati u suzbijanju korupcije su prilično slabi, kaže zamenik javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu i član CEPRIS-a Radovan Lazić.

Slučaj Asomakum: Jesu li Andrej i Andrija ista osoba

Desetoro optuženih reklo je da nisu prali novac preko Asomakuma i fantomskih firmi osnivanih lažnom ličnom kartom Andreja Vučića i nekoliko drugih osoba. Jedna od optuženih opisala je susrete sa izvesnim Andrijom, prenosi Javno.rs informacije sa jučerašnjeg pretresa.

VSS osudio ponašanje državnih funkcionera

Visoki savet sudstva izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog ponašanja i izjava visokih državnih funkcionera, kojima se u javnosti stvara nepoverenje u pravosuđe i ruši autoritet suda i sudija i podriva ustavom zagarantovana podela vlasti, kao temeljni osnov pravne države.

Lazić: Nesmanjena politička korupcija (VIDEO)

“Mi smo zemlja u kojoj korupcija ima dugu tradiciju. Tužilaštvo trenutno prosto nema adekvatne rezultate kada se radi o suzbijanju visoke korupcije, pogotovo onih oblika korupcije u koji su umešani politička i ekonomska moć”, rekao je član CEPRIS-a i tužilac Radovan Lazić na predstavljanju izveštaja Poverenje građana u tužilačku borbu protiv političke korupcije na diskusiji u Novom Sadu.

Gosti Utiska nedelje: Vučić konstantno krši zakon

Član Upravnog odbora CEPRIS-a i sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić istakao je da predsednik ne sme da zna detalje o slučaju Korać, jer se radi o podacima iz istrage. “Postoje dve mogućnosti  –  ili da to ne zna, pa pretpostavlja na osnovu nekih drugih podataka, ili da ga neko informiše, a ako je to tačno onda postoji novi problem, jer ako neko predsednika informiše šta se u predmetu dešava – onda je teško poverovati da neće biti nikakvog uticaja na sam predmet, s obzirom na to da tužioce postavlja aktuelna politička većina”, rekao je Majić.

Mandić: Praznik u tužilaštvu

Predsednik nam se još jednom uznemirio. Njega navodno brine to što je tužilaštvo obustavilo istragu u nekom predmetu. Nas, sa druge strane, brine odakle predsedniku uvid u istrage i smelost da ih javno komentariše iako mu je to propisima izričito zabranjeno. Predsednik je u svom nastupu uspeo da pomene i svoju omiljenu metu – sudiju Apelacionog suda Miodraga Majića, kome je, sasvim primereno predsedničkoj funkciji poručio – daj bre, dosta si svima solio pamet”, piše članica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Beljanski: Netransparentnost Ustavnog suda direktno otežava reformu pravosuđa

Zanimljivo je da u našem Akcionom planu za poglavlja 23 i 24 praktično nema Ustavnog suda, iako je jedna od njegovih osnovnih nadležnosti upravo u neposrednoj vezi sa predmetom oba poglavlja: zaštitom ljudskih i manjinskih prava i sloboda, a to znači i ostvarenjem pravde. Nedovoljno pristupačan rad Ustavnog suda nesumnjivo otežava opšte ciljeve reforme pravosuđa, rekao je potpredsednik CEPRIS-a i advokat Slobodan Beljanski.

Šta sve (ne) radi Ustavni sud Srbije, a trebalo bi

Ustavni sud nemo posmatra svakodnevno urušavanje zakonodavnog postupka, u kojem se zakoni usvajaju po hitnoj proceduri, bez javne rasprave i uz ogromnu zloupotrebu procedure podnošenja amandmana, piše Violeta Beširević, članica CEPRIS-a i redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu.

Lazić: Ne postoji volja da se reše problemi u tužilaštvu

“Kako bi se rešili problemi u tužilaštvu potrebno je da se promeni sama organizacija, da tužilaštvo dobije jače garancije samostalnosti, pa čak i potpune nezavisnosti kao što je ima sud, kao i da se obezbedi nekakav mehanizam disciplinovanja policije”, rekao je tužilac i član CEPRIS-a Radovan Lazić za N1. 

Jedan taster za kontrolu I Predrag Milovanović

Razgovarali smo sa Predragom Milovanovićem, tužiocem kome je nekadašnji predsednik opštine Grocka rekao da “mu se može desiti da uopšte više ne radi kao tužilac”. Milovanović je za CEPRIS govorio o pretnjama smenom, položaju javnog tužilaštva u Srbiji, slobodi govora javnih tužilaca i šansama za izgradnju komunikacije i poverenja građana i tužilaštva.

Sudije treba da istupe iz zlatnih kaveza

Sudija koji želi da bude nevidljivi šraf koji „tuče po sirotinji” a „klanja se vladarima” ne može biti dobar sudija. Da sam stranka, nikada ne bih verovao takvom deliocu pravde. Opasno je kada oni koji odlučuju o sudbinama građana ćute iz straha od države u čije ime sude.

Miodrag Majić I Pravi ugao

“U Srbiji se dolazak na najviše državne pozicije doživljava potpuno drugačije- dolazim da se obogatim, da preko noći postanem doktor nauka i da ne menjam ništa”, rekao je član Upravnog odbora CEPRIS-a i sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić komentarišući aktuelnu društvenu situaciju u emisiji Radio-televizija Vojvodine “Pravi ugao”.

Peščanikova tribina u okviru ciklusa "Nije filozofski ćutati" Cvet, slon ili bojkot? – Sofija Mandić 26. decembra na Filozofskom fakultetu

Da nije bilo tzv. premijerke koja je „lepo zamolila predsednika” da izbore zakaže za kasno a ne za rano proleće, imali bismo nesavršene izbore. Sada smo na pragu savršenstva o kome je u srpskoj skupštini govorio Lukašenko tvrdeći da je „nemoguće održati slobodnije izbore od beloruskih”, na kojima opozicija nije osvojila nijedan mandat.

Šta nakon peticije za oslobađanje uzbunjivača?

Republičkom javnom tužilaštvu Srbije predati su potpisi građana koji traže da se uzbunjivač fabrike namenske industrije “Krušik” Aleksandar Obradović iz kućnog pritvora pusti na slobodu. Potpisi su predati samo dva dana uoči odluke Višeg suda da li da Obradoviću ukine kućni pritvor.

Škero: Reforma pravosuđa potrebna, ali ne tako što će se smeniti ceo sistem

Politička vlast je htela da dovede svoje sudije, svoje tužioce, da pročisti pravosuđe, ne od onoga što je nekvalitet, nego da pročisti od onoga što smeta- ostali su kvalitetniji nekvalitetniji, a posledice toga se i danas osećaju, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero na konferenciji “10 godina od reizbora – Sećanje na pogubne poteze da se ne bi pravili novi”.

Poverenik: Simonovićeva izjava upućena zameniku javnog tužioca je zastrašivanje

Izjava Dragoljuba Simonovića, upućena zameniku javnog tužioca u kojoj kaže da može da mu se “desi ne bude tužilac”, nije bila u funkciji ostvarivanja prava na odbranu – ta izjava je uznemiravajuće sadržine i zastrašivanje tužioca, a data je u cilju ostvarivanja uticaja na rad zamenika javnog tužioca u konkretnom predmetu, rekao je za N1 Poverenik za samostalnost javnog tužilaštva Goran Ilić.

Vučevićeva prijava protiv braće Vučić ponižavanje srpskog pravosuđa

Krivična prijava koju je potpredsednik SNS-a Miloš Vučević podneo protiv Aleksandra Vučića i njegovog brata Andreja zbog slučaja Jovanjica pored toga što predstavlja očigledan pritisak na pravosudne organe dokaz je i nepoštovanja i ponižavanja srpskog pravosuđa, ocenjuju sagovornici Danasa, advokat Vladimir Beljanski i sudija Miodrag Majić.

Afera ‘Krušik’: Otvorena pitanja

Dok Tužilaštvo za organizovani kriminal dva meseca posle otvaranja afere najavljuje istragu poslovanja fabrike namenske industrije „Krušik“ iz Valjeva, gotovo sva pitanja i dalje su otvorena. Na povašćen položaj nekih firmi koje se bave trgovinom oružjem, među kojima je i ona koja se vezuje za ime oca ministra policije Srbije, ukazao je radnik „Krušika“ Aleksandar Obradović, koji je u kućnom pritvoru zbog „odavanja poslovne tajne“.

Jovanović: O čemu govorimo kada govorimo o integritetu tužilaca

“Moralni princip integriteta nalaže specijalni set dužnosti kada je u pitanju javnotužilačka funkcija. Interesantno je da se taj princip izričito ne pominje ni u Zakonu o javnom tužilaštvu ni u profesionalnom tužilačkom Etičkom kodeksu”, rekao je prof. Pravnog fakulteta i predsednik Upravnog odbora CEPRIS-a Miodrag Jovanović u svom izlaganju juče na konferenciji Udruženja tužilaca Srbije u Novom Sadu.

Majić i Komlen Nikolić saglasni o pritiscima na pravosuđe, ali ne i o “Krušiku”

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca saglasili su se u emisiji “360 stepeni” televizije N1 da je pravosuđe u Srbiji izloženo pritiscima, pre svega kroz poruke koje političari šalju preko medija. Nisu, međutim, izneli iste stavove o aktuelnoj aferi “Krušik” – dok je Majić rekao da je Tužilaštvo trebalo odmah da ispita iznete optužbe, Kolmen Nikolić je poručila da je dokaze trebalo dostaviti Tužilaštvu, a ne da ono reaguje na medijske napise.

CEPRIS-ova analiza rada Ustavnog suda Građani sve češće podnose ustavne žalbe Ustavnom sudu, sud ih sve češće odbacuje

Broj ustavnih žalbi koje građani podnose Ustavnom sudu Srbije, u nameri da zaštite svoja prava, raste iz godine u godinu ali, s druge strane, broj žalbi koje Ustavni sud usvoji i ustanovi povređena prava građana – dramatično opada. Istovremeno, osnovna nadležnost Ustavnog suda, ocena ustavnosti i zakonitosti, je potisnuta u drugi plan i gotovo neprimetna u praksi Suda, zaključak je CEPRIS-ove studije “Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti”.

Mandić: Pravni savetnik bez pravog saveta

Svakog dana saznajemo nove detalje o tome kako su ministar unutrašnjih poslova, njegova porodica, poslovni i partijski partneri zloupotrebili zakon i javni interes u slučaju trgovine oružjem.

Mandić: Zakon o referendumu se menja da bi se u nefer utakmici proglasila pobeda

Ako bi vlast na referendumu o važnim pitanjima dobila crveni karton, onda bi se postavilo pitanje njenog opstanka i legitimiteta, izjavila je Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja, koja misli da se na zakonsko snižavanje broja građana na referendumu ide da bi se mogla proglasiti pobeda, iako utakmica nije bila fer.

Škero: Moramo da prekinemo ovu simulovanu zaštitu ljudskih prava

“Posle 30 godina tranzicije mi smo i dalje na početku, i dalje ne znamo šta su ljudska prava. Niko ne zna ni zašto se menja Ustav. I onda se pitamo šta mi radimo- simuliramo sve procese, pa i ustavne reforme”, rekla je danas predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero na završnoj konferenciji “Ko brani branitelja” Instituta za evropske poslove u Beogradu.

Zakon o referendumu: Javnost u neznanju, a u pitanju je suverenitet građana

Novi zakon o referendumu načinje dosta pitanja, deo i reguliše, ali ne zna se kako će se “regulisati pitanje saznanja građana i kako će se izvršiti”, a sumnjam da će to biti dobro, kaže Vida Petrović Škero, direktorka Centra za pravosudna istraživanja i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije, za N1.

Naučna konferencija “Sudstvo kao vlast”

Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) organizuje naučnu konferenciju “Sudstvo kao vlast” 29 i 30. novembra 2019. godine na Fakultetu političkih nauka, u saradnji sa Centrom za konstitucionalizam Fakulteta političkih nauka i Srpskim udruženjem za pravnu i socijalnu filozofiju (IVRS).

Mandić: Obradović opasan po izvršnu vlast, sistem bi pao da je takvih više

Istraživač Sofija Mandić ocenila je u Danu uživo, govoreći o aferi Krušik, da je “reakcije tužilaštva bilo, ali je procenjuje kao apsolutno neadekvatnu”. Naglasila je da ovaj slučaj na širem planu govori o tome “koliko jedan čovek može da uzdrma sistem koji je loše postavljen”. “Zato je on i opasan za izvršnu vlast, jer pokazuje da, ukoliko bi takvih ljudi bilo pet, deset, sto, da ne kažemo hiljade, da bi taj sistem pao kao kula od karata. Ako ovo jedan čovek može da uradi, onda zamislite šta može da uradi mnogo više njih”, kaže Mandić.

Ponovo odloženo suđenje u predmetu Asomakum

Iako je prošlo skoro dve godine od zakazivanja prvog ročišta, suđenje osamnaestorici okrivljenih zbog pranja novca preko fantomskih firmi osnivanih falsifikovanim ličnim ispravama Andreja Vučića i nekolicine drugih osoba, još uvek nije počelo, piše Javno.rs

Komentari EU na Akcioni plan za Poglavlje 23 slični komentarima civilnog društva

BRISEL / BEOGRAD – Evropska komisija dostavila je nedavno komentare radnoj grupi Nacionalnog konventa za Poglavlje 23, kojom koordinira Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), na revidirani Akcioni plan za navedeno poglavlje. Sagovornice EWB iz YUCOM-a i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) ističu da su upućeni brojni predlozi, naročito u oblasti pravosuđa, te da se […]

Studija: Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti- stanje i perspektive

Studija pod nazivom „Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti- stanje i perspektive“ rezultat je timskog rada eksperata Centra za pravosudna istraživanja, nastala u sklopu projekta urađenog uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.  U sklopu studije obuhvaćene su četiri analize o petogodišnjem radu Ustavnog suda (2014-2018), koje ukazuju na tendenciju rasta broja predmeta, ali i obraćanja […]

CEPRIS: Za narodne poslanike sudstvo nije ravnopravna grana vlasti

Na Trećoj sednici drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, održanoj u utorak, 22. oktobra 2019. godine, jedan od poslanika je u okviru diskusije povodom tačke dnevnog reda „Izbor predsednika sudova i sudija koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju“, izjavio da „kad članovi Visokog saveta sudstva dođu pred Skupštinu, ima da im se tresu gaće“ […]

Tajna iz Krušika II

Pogledajmo sada u kojim uslovima bi Obradović mogao da traži status uzbunjivača. Zakon o zaštiti uzbunjivača obavezuje uzbunjivača da na nezakoniti rad ukaže prvo unutar sistema u kome je angažovan (u ovom slučaju to bi bio Krušik), zatim nadležnim institucijama (u ovom slučaju policiji i/ili tužilaštvu). Tek kada se ove opcije pokažu kao nedelotvorne, Obradović bi mogao da se obrati javnosti. Samo u ovakvom spletu okolnosti, on bi mogao da stekne status uzbunjivača.

Tajna iz Krušika I

Impresionira brzina reakcije nadležnih institucija, garantovana isključivo u slučajevima ugroženosti vladajuće stranke i sa njom povezanih osoba. Zanimljiv uvid u stvarnost dobijamo i saznanjem da je skoro mesec dana o ovom hapšenju vladao zavet ćutanja, iako je zaposleni Krušika uhapšen pred brojnim svedocima, na radnom mestu. Imao je i advokata i porodicu koji su o tome mogli obavestiti javnost.

Univerzitet između autonomije i odgovornosti

Druga tribina u novoj školskoj godini (21. ukupno) u okviru ciklusa Nije Filozofski ćutati na Filozofskom fakultetu u Beogradu, održana 10. oktobra 2019. U razgovoru učestvuju: Božidar Radenković (FON), Miodrag Jovanović (Pravni fakultet), Slobodan Prvanović (Institut za fiziku), Milan Vukomanović (Filozofski fakultet). Moderator je Ognjen Radonjić (Filozofski fakultet). Integralni snimak. Miodrag Jovanović: Poslednji događaji pokazuju […]

Jovanović: Napadi na Sinanija i rektorku sraman doprinos tužnoj javnoj sceni

Napadi na prodekana Filozofskog fakulteta Danijela Sinanija i rektorku BU Ivanku Popović na tv Hepi sraman su doprinos našoj tužnoj i sumornoj javnoj sceni, na kojoj je danas moguće izgovoriti bilo šta za bilo koga bez ikakve odgovornosti i ikakvih konsekvenci, rekao je profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović u Danu uživo.

Disciplinovanje sudstva

Vladavina prava je ostala u tragovima, a Državno veće tužilaca i Vrhovni savet sudstva ne štite integritet sudstva i tužilaštva, dok se pojedinci iz pravosuđa razapinju u javnosti prema mehanizmu koji je ustanovila partija na vlasti, izjavila je u intervjuu FoNetu Vida Petrović Škero, predsednica Centra za pravosudna istraživanja.

Država je pretvorena u vašarski rijaliti

Mnoge sudije sede u “kuli od slonovače”. Podsećaju me na Batu Stojkovića u Varljivom letu 68, kada na pitanje o demonstracijama odgovara:”Ja ništa nisam čuo, vi ništa ne znate, na plaži smo”

Ustav: ODLOŽENO DO DALJEG

Javnost čeka odgovor na ova pitanja. Naročito iščekujemo ključni rasplet – da li će Ministarka na bilo koji način odgovarati za to što su ustavne izmene za nju lično bile preveliki zalogaj.

Podrugivanje pravu – Slučaj izručenja Dževdeta Ajaza

Dževdeta Ajaza (Cevdet Ayaz), državljanina Republike Turske i kurdskog političkog aktivistu, osuđenog u Turskoj na kaznu zatvora od 15 godina, policija u Malom Zvorniku je po Interpolovoj poternici lišila slobode 30.11.2016. godine i privela ga Višem sudu u Šapcu.

Ustavna defanziva

Gde su i zašto nestala obećanja da će ove promene biti sprovedene prvo do kraja 2017, zatim 2018, pa 2019. godine? Gde su se izgubile druge ministarkine tvrdnje – poput one da je tekst ustavnih izmena ministarstva konačan, usklađen sa međunarodnim standardima i mišljenjem Venecijanske komisije, zbog ćega neće biti novih ustavnih rešenja, kao ni javne rasprave.

Evropsko udruženje sudija i tužilaca zabrinuto za srpsko pravosuđe

MEDEL smatra da je učestalo podnošenje krivičnih i disciplinskih prijava, kao i brojni medijski napadi na sudije i tužioce koji slobodno govore o problemima u sudstvu i tužilaštvu ili imaju kritički odnos prema predloženim amandmanima za promenu Ustava, obeležilo period od poslednjih nekoliko meseci.

Saopštenje povodom javnih reakcija na presudu Apelacionog suda u Beogradu

Povodom javnih reakcija na presudu Apelacionog suda u Beogradu od 10.06.2019, kojom je pripadnik romske etničke zajednice oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo obljube sa detetom, CEPRIS smatra da su našem društvu preko potrebne rasprave o značajnim pitanjima koja se tiču pravosuđa, kao i pravnosnažnih sudskih presuda.

Gosti N1: Cilj “provlačenja” Gorana Ilića kroz tabloide je da se zastraše neposlušni

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević slažu se da slučaj sa proslave rođendana tužioca Stanislava Dukića treba ispitati, ali naglašavaju da postoji ozbiljna sumnja da je on “smišljen” da bi se targetirale pojedine sudije i tužioci i zastrašili “neposlušni”. Promptna reakcija državne tužiteljke samo je jedan od razloga da se tako misli, naglašavaju.

Samoodbranom protiv panike i diktature

Mi nemamo stvarnu želju za reformisanjem pravosuđa, da ono bude stvarno nezavisno i samostalno, tako da može da obezbedi vladavinu prava i da bude stub demokratije. Demokratija mora da ima još jedan stub sem vladavine prava – transparentnost, koju obezbeđuju slobodni mediji, kaže za Novi magazin Vida Petrović Škero

Okupacija tužilaštva

Ilić nije neobavešten čovek, ali ni mi nismo neobavešteni građani. Njegova izjava je sporna koliko i to da je nebo plavo. Ono što je čini pomalo neuobičajenom jeste to što dolazi iz vrha strukture koja je do srži pogođena nemilom pojavom.

Saopštenje o prijavama protiv tužioca Gorana Ilića

Saopštenje povodom diskreditacije zamenika Republičkog javnog tužioca Gorana Ilića Centar za pravosudna istraživanja osuđuje pokušaj diskreditacije dr Gorana Ilića, zamenika Republičkog javnog tužioca i člana Državnog veća tužilaca. Diskreditacija je učinjena tako što je Udruženje građana Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost podnelo krivičnu i disciplinsku prijavu protiv Gorana Ilića jer […]

Uloga Vrhovnog suda Srbije u ujednačavanju sudske prakse

Predviđenim ustavnim promenama u Ustavu se imenuje samo jedan, najviši sud, Vrhovni sud Srbije. Od svih njegovih nadležnosti, Ustavom je propisana samo jedna, da obezbeđuje jedinstvenu sudijsku primenu zakona, a poslednjim predlogom, da obezbeđuje jednaku primenu prava u sudovima ujednačavanjem sudske prakse.

Pravosudna akademija kao jedini način ulaska u pravosuđe: ko dobija, a ko gubi?

Izbor sudija i tužilaca je regulisan najvišim pravnim aktom – Ustavom Srbije. Sudije bira Narodna skupština na trogodišnji period (tzv. prvi ili probni mandat), nakon čega ih na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva. Ovo rešenje je temeljno kritikovano jer je očigledno da je prvi „filter“ ulaska sudija u sistem upravo odobravanje ili dopadanje kandidata vladajućoj većini. Slično ili još gore je sa tužiocima – njih na funkciju predlaže Vlada Srbije, a bira Narodna skupština. Tužioci nemaju čak ni mogućnost izbora na stalnu funkciju, već svakih šest godina, koliko im traje mandat, strepe od političke procene svog rada.

Zašto parnični sudski voz ne stiže na vreme?

Više od hiljadu sudija sa platom od 6 maraka napušta vozove koji im ne mogu obezbediti egzistenciju. Vozovi ostaju bez vozača, zarobljeni sa zatečenim starim i stampedom novih predmeta. Prošlo je oko 25 godina, bez stvarnog otklanjanja uzroka zastoja.

Zašto krivična suđenja traju dugo?

Veliki broj građana je nezadovoljan radom srpskog pravosuđa. Nekada sa pravom, a nekada ne. Malo je onih kojima je jasno zašto suđenja traju dugo, zašto se na pravdu nekada čeka i celu deceniju, da li za to ima opravdanih razloga. Pokušaću da ukažem na najčešće razloge zbog kojih pojedina suđenja traju dugo, piše sudija Aleksandar Trešnjev.

Kada i kako se obratiti Ustavnom sudu?

Iako u svom nazivu sadrži reč sud, u smislu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, Ustavni sud nije deo sudske vlasti. On je poseban nezavisan državni organ, dužan da kontroliše ustavnost i zakonitost i štiti ljudska i manjinska prava i slobode.

Maurizio Salustro

Održane radionice Etika sudija i tužilaca u Vranju, Leskovcu i Požarevcu

Uočavanje stepenovanja moralne obaveznosti, kao i odgovornosti sudija i tužilaca po tom pitanju, bile su glavne teme na radionicama “Etika sudija i tužilaca” Centra za pravosudna istraživanja održanih u junu u Vranju, Leskovcu i Požarevcu, ocenjuju saradnici organizacije Ana Zdravković i Uroš Milosavljević.

Glavom kroz zid

KADA POČNEMO DA PRAVIMO ZAKONE I USTAV KOJI ĆE REGULISATI NAŠE PROBLEME, NAŠ MENTALITET I NAŠE POTREBE, KRENUĆEMO NAPRED. KADA ISPLANIRAMO SISTEM, KADA PRESTANEMO DA DONOSIMO SITUACIONE ZAKONE, POPUT ONOG O ‘BEOGRADU NA VODI’, KADA PRESTANEMO DA DONOSIMO IZMENE ZAKONA O SUDIJAMA KOJI SE PRAVE ZA POJEDINE SLUČAJEVE, KOJI SE TAKO ČAK I U NARODNOJ SKUPŠTINI OBRAZLAŽU, E TEK ONDA ĆEMO KRENUTI NAPRED

Lidija Basta Fleiner (1948-2019)

Posle kraće i teške bolesti, 27. juna nas je napustila prof. dr Lidija Basta Flajner, članica Međunarodnog odbora CEPRIS-a. Bila je dugogodišnja direktorka Instituta za federalizam Univerzitetu u Friburu (Fribourg) u Švajcarskoj i jedna od vodećih autorki u oblasti konstitucionalizma i vladavine prava. U Savetu Evrope je obavljala i dužnost predsednice Savetodavnog komiteta za nadzor […]

Studija: Ustavni položaj sudske vlasti – analiza i preporuke za izmene

  Studija pod nazivom „Ustavni položaj sudske vlasti – analiza i preporuke za izmene“ rezultat je timskog rada eksperata Centra za pravosudna istraživanja. Napisana za potrebe Misije OEBS-a u Srbiji, studija obuhvata četiri tematske celine. Prva je posvećena razmatranju ustavnog položaja sudova u okviru organizacije državne vlasti, njihovim međusobnim odnosima i načelima koja ih određuju […]

Otvorena vrata pravosuđa

Naziv projekta: Otvorena vrata pravosuđa Trajanje projekta: 7. januar 2019. godine – 6. januar 2022. godine Donator: USAID Nosilac projekta: Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM O projektu Opšti cilj projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, koji je podržan od strane USAID-a, je jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija u Republici Srbiji kroz poboljšanje komunikacije […]

Crvena linija o stanju pravosuđa u regionu

O stanju pravosuđa u regionu u Crvenoj liniji govore zamenik predsednika Vrhovnog suda Republike Hrvatske Marin Mrčela, predsednik Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski i novinar lista Žurnal Avdo Avdić.  

Deca Gebelsa

Početkom juna je Fridom haus objavio izveštaj u kojem se kritikuje stanje medijskih sloboda u Srbiji. Udruženje novinara Srbije je nekako u isto vreme saopštilo, povodom nenajavljenog dolaska predsednika opštine Stari grad u prostorije lista Alo, da „ne vidi niti jedan opravdani razlog da … on ulazi u bilo koju medijsku kuću i raspravlja se sa novinarima, bez obzira na obrazloženje da je došao da preda demanti.

Novo suđenje Bubalu za Luku Beograd

Ponovljeni proces treba da odgovori na pitanje da li je bivši ministar odgovoran za prodaju „Luke Beograd“ Milanu Beku i Miroslavu Miškoviću ispod tržišne cene čime je država oštećena za 14 miliona evra, piše Javno.rs

Izabrano novo rukovodstvo CEPRIS-a

Četvrta Skupština Centra za pravosudna istraživanja održana je 2. juna 2019. godine. Tri godine od osnivanja udruženja i isteka mandata prvog rukovodstva, izabrali smo tim koji će u sledećem mandatu rukovoditi CEPRIS-om. Za predsednicu smoizabrali Vidu Petrović Škero, sudiju u penziji i nekadašnju predsednicu Vrhovnog suda Srbije.Za potpredsednika udruženja izabran je Slobodan Beljanski, advokat I […]

Sudnica

Saopštenje Centra za pravosudna istraživanja povodom monitoringa suđenja u Apelacionom sudu u Beogradu

U okviru projekta All Eyes on Justice finansiranog od strane Nemačke ambasade u Beogradu, Centar za pravosudna istraživanja i Balkanska istraživačka mreža sprovode praćenje suđenja za korupciju i organizovani kriminal u Višem sudu u Beogradu i u Apelacionom sudu u Beogradu. Za potrebe praćenja suđenja imenovani su dvočlani timovi koji se sastoje iz jednog pravnika […]

Saopštenje za javnost

Nove izjave poslanika narodne skupštine ne samo da su se oglušile o pozive strukovnih udruženja, već su pooštrile optužbe na račun sudije Miodraga Majića. Podsećamo da se celokupan skup uvreda, diskreditacija i insinuacija na račun sudije Majića, odigrao zbog njegovog gostovanja u emisiji Utisak nedelje, u kojoj je argumentovano iznosio stručne stavove. Danas je, zbog […]

Sveto trojstva autokratije

Autokratija je, doslovno, vladavina pojedinca. U praksi, ona je oblik političkog režima u kojem autokrata, moćnik, vlada državom, oslanjajući se na pomoć jednog (obično manjeg) broja slepo odanih sledbenika i saradnika.

CEPRIS: Neprihvatljivi napadi vlasti na sudiju zbog stavova

Pojedini istupi predstavnika izvršne vlasti i narodnih poslanika tokom sednice Narodne skupštine o najavljenim izmenama krivičnog zakonodavstva su preduzeti sa namerom diskreditacije profesionalnog rada sudije dr Miodraga Majića, navodi se u saopštenju Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) u kojem je Majić predsednik Upravnog odbora.

Dr Miodrag Majić

Saopštenje za javnost Centra za pravosudna istraživanja

U toku je skupštinska rasprava o zakonu kojim je predloženo uvođenje kazne zatvora u doživotnom trajanju. Sudija dr Miodrag Majić , istovremeno i predsednik Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja, je svoje stručno mišljenje o tom zakonu izneo u poslednjoj emitovanoj emisiji „Utisak nedelje“. Pojedini istupi predstavnika izvršne vlasti i narodnih poslanika tokom sednice Narodne […]

Obaveza struke je da ima stav bez obzira na cenu

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić izjavio je danas da nije iznenađen kritikama koje mu je uputila vladajuća većina u Skupštini Srbije prilikom rasprave o izmenama Krivičnog zakonika, ali i dodao da je obaveza svakog stručnjaka da iskaže svoj stav, bez obzira na cenu. „Nisam iznenađen da me napadaju zbog stavova iza kojih stojim. Iznenadilo me […]

Ne može i evropski kurs i retrogradne kazne

Povodom uvođenja doživotnog zatvora – takozvanog Tijaninog zakona, sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić u emisiji “15 minuta” navodi da suverena država može da radi šta hoće, pa i da vrati telesno kažnjavanje i smrtnu kaznu, ali to znači da ne ostaje na kursu evropskih vrednosti, na kom tvrdi da jeste. U srpskom parlamentu […]

Struka protiv uvođenja doživotne kazne zatvora

Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona predviđeno je uvođenje kazne doživotnog zatvora umesto dosadašnje zatvorske kazne od 30 do 40 godina. Struka je, međutim, protiv te ideje. Peticiju koju je inicirao Beogradski centar za ljudska prava potpisao je veliki broj univerzitetskih nastavnika, sudija, tužilaca, advokata i udruženja.

Skupština bi trebalo da oduzme mandat Šešelju

Predsednik Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Slobodan Beljanski izjavio je da bi Skupština Srbije trebalo da konstatuje prestanak poslaničkog mandata lideru radikala Vojislavu Šešelju nakon što parlament primi pravnosnažnu presudu Mehanizma za ratne zločine u Hagu, po kojoj je Šešelj osuđen na 10 godina zatvora.

Majić: Mi nemamo sudsku vlast

U Srbiji nemamo sudsku vlast, bez obzira što je tako nazivamo, a sami nosioci sudskih funkcija moraju nešto da učine da bi bili doživljeni kao vlast, ocenjeno je večeras na tribini „Nije filozofski ćutati“, koja je održana na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Zaboravili smo da je demokratija krhka i da za nju uvek mora da se bori

“Srbija je 2000. godine glasala za život u uređenom društvu, u kojem vladaju institucije, a ne pojedinci”, izjavio je analitičar Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo Srđan Cvijić, uz konstataciju da su sada mnogi u Srbiji razočarani, ali da se nada da oni ne bi zamenili demokratiju za neki drugi oblik vladavine.

Saopštenje Centra za pravosudna istraživanja povodom objavljivanja Nacrta revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23

29.1.2019. S A O P Š T E N J E Centra za pravosudna istraživanja Povodom objavljivanja Nacrta revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23 Ministarstvo pravde je objavilo Nacrt revidiranog akcionog plana za Poglavlje 23 i to iskoristilo da, mimo svrhe takvog akta, ozvaniči opravdanost, urednost i pravnu utemeljenost dosadašnjeg rada na izradi ustavnih amandmana […]

Nezavisnost sudija je pravo svih građana

Izmene kaznene politike koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osim što su populističke i predstavljaju mešanje izvršne u sudsku vlast, još jednom pokazuju da živimo u autoritarnoj državi u kojoj su institucije odavno mrtve i u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu, slažu se sagovornici Istinomera.

„Država koja ne postoji“: Kada predsednik hoće da bude i sudija

Izmene kaznene politike koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osim što su populističke i predstavljaju mešanje izvršne u sudsku vlast, još jednom pokazuju da živimo u autoritarnoj državi u kojoj su institucije odavno mrtve i u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu, slažu se sagovornici Istinomera.

„Država koja ne postoji“: Kada predsednik hoće da bude i sudija

Izmene kaznene politike koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osim što su populističke i predstavljaju mešanje izvršne u sudsku vlast, još jednom pokazuju da živimo u autoritarnoj državi u kojoj su institucije odavno mrtve i u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu, slažu se sagovornici Istinomera.