Zaklela se zemlja raju da se (advokatske) tajne (ne) doznaju

Advokati su dakle dužni da čuvaju advokatsku tajnu, a takvu tajnu predstavlja sve što je klijent (ili lice ovlašćeno od strane klijenta) poverio advokatu ili što je advokat (u slučaju u kome zastupa) na drugi način saznao ili pribavio i to u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja, piše advokat Nenad Kovačević.

Zašto nema mnogo prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine?

Prema podacima iz pravosudne statistike imamo veoma mali broj prijavljenih krivičnih dela protiv životne sredine i veoma mali broj optužnih akata protv izvršilaca tih dela na nacionalnom nivou. Kako je to moguće, kad je životna sredina glavna tema u javnom životu i kad smo zasuti primerima zagađenja vode, vazduha i zemlje sa svih strana, piše naučna saradnica Jelena Kostić.

Upitan kvalitet rada upravnika stambene zajednice

Odredbama važećeg Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da stambenu zajednicu čine svi vlasnici posebnih delova stambene zgrade-stana, poslovnog prostora, garaže, garažnog mesta i garažnog boksa, piše advokatica Nataša Stojadinović.

Mali akcionari

Akcionari su osnivači akcionarskog društva, tj. lica koja imaju akcije u privrednom društvu organizovanom kao akcionarsko društvo. Akcije koje izdaje društvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, sudija Privrednog suda Branka Žerajić.

Značaj digitalizacije u krivičnom pravu

Vanredne posledice po život i rad koje je sa sobom donela pandemija virusa Covid-19 pogodile su sve pravosudne sisteme postavljajući pred njih ozbiljne zadatke i izazove kako dalje funkcionisanje prilagoditi novonastalim okolnostima. Za srpsko pravosuđe, ionako od ranije napregnuto u borbi za rešavanje povelikog broja starih predmeta i skraćenje trajanja sudskih postupaka, nova stvarnost dodatno je otežala njegov reformski put ka dostizanju evropskih pravnih standarda, piše zamenik javnog tužioca u Beogradu Ivan Duzlevski.

Sporazum o priznanju prekršaja – prednosti i dileme

Sporazum o priznanju prekršaja je izuzetno koristan institut, jer ubrzava postupak, smanjuje troškove i omogućava nijansiranje odgovornosti za prekršaje. Očigledno je da okrivljeni može samo da ima koristi od informisanja kod podnosioca zahteva o mogućem sporazumu i da ukoliko smatra da je predlog neadekvatan pravdu potraži u sudskom postupku, piše sudija Prekršajnog suda Sanja Strgar.

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu 

Izveštaj, pripremljen na platformi saradnje organizacija civilnog društva i projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, predstavlja rezultate drugog ciklusa praćenja stanja u pravosuđu, godinu dana nakon sprovođenja prvog ciklusa i obavljivanja polaznog Izveštaja o stanja u pravosuđu za 2020. godinu. On sadrži nezavisnu i objektivnu ocenu stanja u pravosuđu, na koji način pruža i informaciju o eventualnim promenama koje su zabeležene u proteklom periodu između dva izveštaja.

Policijsko (ne)postupanje tokom izbora

Ostalo je još samo nekoliko dana do predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora 3. aprila i izborne kampanje su u velikom jeku. Međutim, ono što je obeležilo poslednjih nekoliko izbora, posebno lokalnih, bilo je selektivno (ne)postupanje policije tokom izbornog dana. Navodi o kupovini glasova, pritisci i zastrašivanje postali su sastavni deo izbornih kampanja, pogotovo na lokalu gde primeri pokazuju da policija ne reaguje na prijave građana i u nekim slučajevim može da služi i kao instrument zastrašivanja, piše istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Pavlović.

Rat je strašna i skupa reč

Rat je strašna i skupa reč. Možda i najstrašnija imajući u vidu da se po razaranjima i tuzi koju donosi može meriti samo sa velikim prirodnim nepogodama. Ali tu je i caka – rat je ljudska aktivnost i zavisi isključivo od ljudi, njihovih stavova, uverenja, namera. Međutim, čak i među oružjem, pravo ne ćuti, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.

Pritisak tajnosti ▶ Sofija Mandić

Poverenje građana u rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca postaje posebno značajno nakon usvajanja Akta o promeni Ustava kojim su pravosudni saveti  dobili nove nadležnosti, uključujući i izbor svih sudija i javnih tužilaca, osim izbora najvišeg tužioca. Zbog čega rad VSS I DVT nije dostupan za posmatrače i zbog čega se najbolje može opisati kao rad u medijskom mraku i institucionalnoj senci zakonodavne i izvršne vlasti? Zbog čega je većina odluka zabeležena u zapisnicima o radu doneta na kratkim sednicama, bez suštinske rasprave i jednoglasno, razgovaraju autorka Izveštaja o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca Sofija Mandić i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.

Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca april 2021-februar 2022. godine

Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca odražava nastojanje da se ukaže na potrebu da stručna, ali i opšta javnost budu bolje informisane o radu dva pravosudna organa koja su dužna da brinu o samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva. Adekvatna informisanost o radu Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) preduslov je za razumevanje stanja u pravosuđu, a zatim i njegovo unapređenje.

Namirenje potraživanja u slučaju potvrđivanja plana reorganizacije

Postupak stečaja predstavlja poslednju mogućnost poverilaca da svoja potraživanja namire od preduzeća – stečajnog dužnika. Ali, kako se postupak stečaja može okončati usvajanjem plana reorganizacije poverioci moraju biti upoznati sa posledicama njegovog usvajanja, piše sudija Privrednog apelacionog suda Tatjana Đurica.

Ćutanje uprave – Kada uprava „utihne“

Ćutanje uprave predstavlja propuštanje nadležnog organa javne uprave da u određenim zakonskim rokovima donese i dostavi odluku stranci.U slučaju da dođe do ćutanja uprave građanima su, u principu, na raspolaganju dva pravna sredstva za ostvarivanje pravne zaštite, piše advokat Nenad Kovačević.

Pokretanje upravnog spora protiv države

da bismo preuzeli izvode, preko dobijanja rešenja poreske uprave o porezima, do korišćenja javnih usluga (voda, odnošenje komunalnog otpada itd.) pa sve do izvršenja i fizičkih radnji nadležnih tela – nadzor i pregled prostorija, rušenje i slično, piše advokat Đorđe Popović.

Papirizacija blokčejna

ekstova (Kripto porez) analizirali smo probleme sa kojima se kripto zajednica susretala. Čini se da je od tada malo njih rešeno, piše advokat Ilija Rilaković.

Mandić: Ovakvo stanje nije naša sudbina

Referendum o potvrđivanju Akta o promeni Ustava održan je, sad već davnog, 16. januara 2022. godine. Bilo je potrebno da polovina izašlih birača zaokruži „da” kako bi promena Ustava bila usvojena. Skoro 60% građana je to učinilo, čime su ustavne izmene podržane. O posledicama referendumske odluke građana Srbije, o načinu na koje će ove promene biti uređene zakonima i kako se ova ustavna promena odražava na evropske integracije Srbije, Beogradska otvorena škola razgovarala je sa Sofijom Mandić, pravnicom, aktivistkinjom za ljudska prava i članicom Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Materijalna istina, šta to beše?

U nedavno okončanom postupku najviši sud u zemlji odabrao je pravo dostupno svim građanima, a ne privilegiju koja je samo sudovima dodeljena. Pravo se sastoji u načelu tačnosti i pretpostavke savesnosti, prema kome treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz registara Agencije za privredne registre ne snose štetne pravne posledice zbog netačnih podataka u registrima. Problem je, međutim, u tome što u konkretnom slučaju nije reč o običnoj slobodi izbora, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbija Robert Sepi.

Nezavisnost sudske vlasti i Visoki savet sudstva

Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, nakon Visokog saveta pravosuđa koji je na osnovu zakona oformljen 2002. godine, prvi put je u naš ustavni sistem uveo Visoki savet sudstva (Savet ili VSS). To je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. U suštini, telo sudske samouprave, piše sudija i bivši član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.

Ranjivost pravosuđa u vremenima političkih previranja – slučaj dva zakona o sudijama iz 1928. i 1929. godine

Poslednjih meseci dosta se govorilo o izmenama ustavnih odredaba o pravosuđu, za koje su se građani naposletku opredelili na referendumu održanom 16. januara ove godine. Naročita pažnja bila je posvećena načinu izbora sudija, i često je ukazivano na to da isti diktira u kojoj će meri sudstvo karakterisati nezavisnost, bez koje, kako je britko primetio profesor Mihailo Ilić dvadesetih godina prošlog veka, “ne može biti govora o pravnom poretku”, piše advokat i saradnik CEPRIS-a Milan Momčilović.

Unequal treatment between journalists and political officials in cases of endangerment of safety, lawsuits against media outlets that rarely violate the Journalists’ Code of Ethics are less successful than the lawsuits against tabloids 

The research of Slavko Ćuruvija Foundation and the Centre for Judicial Research (CEPRIS) showed that the number of cases of endangerment of the safety of the President of Serbia ending in court is two times higher than the cases of endangering of journalists’ safety. The second regular report on the protection of freedom of speech in the judicial system of Serbia – “Freedom of Expression before the Court” takes into consideration final and binding judgments regarding the criminal offence of the endangerment of safety. One of the conclusions of the report is that the judiciary failed to ensure equal treatment of all citizens before the law.

Srećom, u Srbiji ne ubijaju aktiviste

Samo krajem 2021. godine pritiscima je bilo izloženo najmanje 1.000 građana u više od 50 opština, pokazuju nalazi Izveštaja o napadima na branitelje ljudskih prava u Srbiji za 2021. godinu, a koji je nedavno predstavljen u Beogradu. Sve ovo ukazuje da se situacija u Srbiji u odnosu na 2020. godinu značajno pogoršala – incidenti se zaoštravaju i uključuju sve veći broj građana, piše pravni savetnik YUCOM-a Milan Filipović.

Od Državnog veća tužilaca do Visokog saveta tužilaca

Normativne pretpostavke nisu dovoljne, ali su neophodan uslov za jačanje kapaciteta Visokog saveta tužilaca. A na samim tužiocima je da napuste, više od 70 godina, građenu svest o javnom tužilaštvu kao monolitnom i hijerarhijskom državnom organu i da prihvate da su samostalni. Za samostalnost – potrebna je i volja, piše tužilac Radovan Lazić.

Drugi redovni izveštaj o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije Analiza CEPRIS-a i SĆF: Sloboda izražavanja pred sudom

Sloboda izražavanja pred sudom je druga analiza o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije koju su zajednički izradile Slavko Ćuruvija fondacija i Centar za pravosudna istraživanja. Analiza obuhvata medijske sporovе u periodu 2017‒2020. godine u kojima su tužioci javne i političke ličnosti, biznismeni i ličnosti poznate u svojim lokalnim zajednicama.

Nejednak tretman novinara i političkih funkcionera u slučajevima ugrožavanja bezbednosti

Broj slučajeva ugrožavanja sigurnosti predsednika Republike Srbije koji su dobili sudski epilog dva i po puta je veći od slučajeva u kojima je ugrožena bezbednost novinara, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Jedan od zaključaka drugog redovnog izveštaju o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije – „Sloboda izražavanja pred sudom“, koji je posmatrao pravnosnažne presude za krivično delo ugrožavanje sigurnosti, jeste da pravosuđe nije uspelo da obezbedi ravnopravan tretman svih građana pred zakonom.

Pravo na pravično suđenje – najugroženije pravo građana

Čini se da sudski podaci o sistematskom kršenju prava na pravično suđenje do sada nisu u dovoljnoj meri uvaženi prilikom diskusije o usvajanju akata o promeni Ustava. Ostaje nada da će ova greška biti ispravljena tokom izrade pravosudnih zakona, piše članica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Biti ili ne biti direktor srpske policije

Krajem decembra 2021. godine u medijima se pojavila vest da Vladimir Rebić više nije direktor policije. Vlada Srbije je donela rešenje o prestanku mandata direktoru, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.

The Constitutional Referendum in Serbia, Judicial Independence and the EU Accession Process 

From the outside, one may get the impression as if Serbia were striving towards full embracement of essential EU values such as the rule of law and judicial independence, before the backdrop of the recent EU’s efforts to halt the rule-of-law decline and attacks on the judiciary in certain Member States. However, assessed through the prism of democratic legitimacy and constitutional design, this seems to come at a steep price, writes Teodora Miljojković, secretary of group working on Model Amendments to the Constitution of Serbia.

Šta još treba da uradimo da bi ustavni amandmani zaživeli?

Sudijska funkcija je, istorijski, jedna od najcenjenijih, a svakako jedna od najodgovornijih profesija. Legendaran je status sudija Vrhovnog suda SAD koji mogu da stave van snage odluke Predsednika SAD, koji se smatra najmoćnijom osobom na svetu, piše sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Marina Barbir.

Referendum u Srbiji: sitnice koje imaju krupne posledice

Iskustva Srbije, kako prilikom usvajanja Ustava 2006. godine, tako i ovom prilikom, pokazuju da se o Ustavu odlučivalo u žurbi, iako za to nije bilo potrebe, jer je vremena bilo dovoljno da se postigne konsenzus o temeljnim vrednostima koje su spremni da prihvate i građani i vlast i da se oblikuju ustavna rešenja, piše prof. dr Marijana Pajvančić.

Fantomske firme na lažnim adresama

Poznata situacija, u komšiluku je registrovana kompanija, a imate utisak da nikada niste sreli bilo koga kome je ta kompanija poznata ili za nju radi? Ili poštar zvoni na vrata, raspitujući se kada može pronaći zaposlene u stanu preko puta, a vi znate da je to komšijin stan, koji je otišao u inostranstvo, ali nije vam poznato da li stan iznajmljuje i kome, ali zaključujete da je sigurno sve u redu, piše članica Foruma sudija Srbije Mina Vulić.

Presude bez održavanja ročišta u sporu male vrednosti

Član 291 Zakona o parničnom postupku (u daljem tekstu ZPP) u stavu 2 propisuje da predsednik veća može, u toku pripremanja glavne rasprave, posle prijema odgovora na tužbu, da donese presudu, ako utvrdi da među strankama nisu sporne činjenice i da ne postoje druge smetnje za donošenje odluke.

Značaj izmena Ustava za borbu protiv korupcije

Ustavna reforma u oblasti pravosuđa ima uglavnom posredan uticaj na borbu protiv korupcije, usled činjenice da se najvećim delom ustavne norme ne primenjuju direktno, već da krajnji efekti zavise od zakonskih rešenja koja tek treba da se napišu, piše programski direktor Transparetnosti Srbije Nemanja Nenadić.

Australijski teniser zaustavljen na beogradskom aerodromu

Predmet broj MLG35/2022 Novak Đoković protiv Ministarstva unutrašnjih poslova koji se vodio pred Federalnim okružnim i porodičnim sudom Australije, privukao je ogromnu pažnju medija, političara, pravnih stručnjaka, kao i laika. Na koji način je u Srbiji uređena ova vrlo specifična oblast prava, može se opisati na sledećem sličnom, ali ipak fiktivnom primeru, piše advokat Marko Štambuk.

Silovanje bez prinude?

U našem zakonodavstvu, neophodna su dva osnovna elementa za postojanje ovog krivičnog dela, i to su upotreba prinude i vršenje obljube (penetracija). S obzirom da je silovanje dvoaktno, između prinude i obljube mora da postoji povezanost, odnosno prinuda ima za krajnji cilj obljubu, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.

Majić: Građani osećaju da se referendumom ništa ne menja

“Kada 30 odsto građana izađe na nešto tako fundamentalno kao što su dugo očekivane promene Ustava, nema mesta optimizmu”, ocenio je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i dodao da ovaj odziv govori, da građani, nažalost, osećaju da se ovim ne menja ništa i da kakvo će biti pravosuđe najmanje zavisi od toga kako će biti definisano u nekom aktu.

Šta ako većina 16. januara na referendumu zaokruži NE?

U okviru rasprava povodom referenduma o potvrđivanju Akta o promeni Ustava Srbije, pojavila se tvrdnja da će, u slučaju da većinski odgovor građana bude negativan, naredno izjašnjavanje moći da se organizuje tek za četiri godine.

KRIK: O čemu odlučujemo na referendumu?

Na referendumu koji će biti održan u nedelju, građani će moći da glasaju za promene Ustava u oblasti pravosuđa, odnosno da se izjasne da li su saglasni da se promeni način izbora sudija i tužilaca. Stručna i politička javnost podeljena je u oceni predloženih izmena – dok jedni tvrde da je njihovo usvajanje jedini garant da Srbija ubrza pristup Evropskoj uniji, drugi smatraju da je opasno usvojiti ovaj predlog jer bi se tako izbor tužilaca i sudija samo prividno odvojio od Narodne skupštine. Kritičari izmena naglašavaju i da je problematično što je referendum raspisala praktično jednopartijska skupština tri meseca pred opšte izbore u zemlji, bez šire javne rasprave, piše KRIK.

U susret referendumu: Da li je Vučić stvarno za? ▶ Tanasije Marinković

Kako je ideja vodilja promene Ustava otklanjanje političkog uticaja na sudstvo i tužilaštvo, poslednja predreferendumska epizoda podkasta “Pritisak” posvećena je pritiscima kojima se CEPRIS bavio u publikaciji “Odgovornost predsednika za povredu Ustava – zabrana uticaja na sudije”, objavljenoj tokom jeseni 2021. godine. Ona predočava dokaze da je predsednik republike Aleksandar Vučić od svog izbora 2017. pa zaključno sa polovinom 2020. godine, svojim javnim nastupima intezivno uticao na sudije i tužioce i time prekršio Ustav najmanje 25 puta. O tome da li vlast koja vrši uticaj na rad, kako tužilaštva, tako i sudstva, ima legitimitet i kredibilitet da predlaže ustavne promene, koje upravo treba da otklone uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na pravosuđe, razgovarali smo sa redovnim profesorom Ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu i autorom studije dr Tanasijem Marinkovićem.

U susret referendumu za izmenu Ustava - Intervju sa Miodragom Jovanovićem u Paragrafu Jasna tendencija vlasti da “prokrijumčari” odredbe koje kriju neke druge motive

Potvrde li se postojeće izmene Ustava, biće učinjen korak napred, ali polovičan. Voleo bih da me stvarnost demantuje, ali sumnjam da će u postojećem društveno-političkom ambijentu te promene dovesti do vidljivijih rezultata – npr. da tužilaštvo predano radi svoj posao gonjenja svih učinilaca krivičnih dela, uključujući i onih na najvišim političkim položajima, kao i da sudstvo u stvarnosti dela kao istinska grana vlasti, koja uspeva da održi poverenje javnosti u svoju nezavisnost i nepristrasnost, kaže profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović u intervjuu za Paragraf pred sutrašnji referendum o promeni Ustava.

Ustavne promene – depolitizacija pravosudne grane vlasti ili konzerviranje postojećeg stanja?

Referendum zakazan za 16. januar 2022. godine odnosiće se na promenu Ustava u delu Uređenje vlasti, tj. odeljcima koji se odnose na sudove i javna tužilaštva, kao i nekoliko drugih povezanih članova. S obzirom na to da se radi o temi o kojoj građani nemaju dovoljno informacija, namera autora jeste da se u ovom tekstu kritički osvrne na ključne potencijalne novine, odgovarajući na pitanje, da li predložene ustavne promene zaista vode depolitizaciji sudske grane vlasti, piše istraživač Centra za evropske politike Sava Mitrović.

CEPRIS-ov Model Amandmana za promenu Ustava

U želji da što bolje informišemo građane o čemu se izjašnjavaju na referendumu u nedelju, 16. januara 2022. godine, predstavljamo vam zvaničnu, lektorisanu verziju Modela Radne grupe CEPRIS-a za promenu Ustava na srpskom i engleskom jeziku.

Promene ustavnih odredaba o javnom tužilaštvu – stručni ugao

Sud i javno tužilaštvo, koji čine pravosudni sistem dugo godina su izloženi kritici i to u pogledu ustavne i zakonske regulative, institucionalnog, kao i ličnog kapaciteta, ali i uopštenih i paušalnih napada da je pravosuđe u izolaciji, da je podložno političkim uticajima, da su zbog starih predmeta građani prinuđeni da čekaju na pravdu i ostvarivanje svojih prava, piše zamenik javnog tužioca Gordana Krstić.

U susret referendumu: Mnogo bi bilo i loš Parlament i loš Ustav ▶ Goran Ilić

U susret referendumu 16. januara 2022. godine, na kojem će se glasati o promeni Ustava Srbije, razgovarali smo sa Goranom Ilićem, zamenikom republičkog javnog tužioca, članom Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i članom Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava. Da li će promene Ustava omogućiti načelni cilj da se pravosuđe osamostali? Kako trenutno izgleda tužilaštvo, a kakvo predviđa tekst novog Ustava? Da li je nedostatak političkog konsenzusa nadomešćen konsenzusom sa jednim delom struke? Kako i zašto je došlo do uključivanja strukovnih udruženja u Radnu grupu za promenu Ustava? Zašto građani nemaju poverenje u tužilaštvo i kako to može da se promeni?

U susret referendumu: Skriveni ustavni amandmani ▶ Vida Petrović-Škero

U susret referendumu 16. januara 2022. godine, na kojem će se glasati o promeni Ustava Srbije, razgovarali smo sa Vidom Petrović Škero, nekadašnjom predsednicom Vrhovnog suda Srbije i članicom CEPRIS-a. Da li će ovaj ustav uspeti da otkloni mogući politički pritisak na pravosuđe i obezbedi nezavisnost sudstva ili će institucionalni pritisci sada postati lakši? Zašto se uopšte menja Ustav? Šta piše u Aktu o promeni Ustava? Da li se ustavni referendum sprovodi u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi? Kako je došlo do toga da je manje od 10 odsto građana informisano o promenama Ustava i koji su to argumenti protiv, a koji za predložene ustavne amandmane?

Policija na građanskim protestima: na papiru i u praksi

Kraj 2021. godine obeležili su ekološki protesti. Građani su se mirno okupljali tri subote zaredom, blokirajući ključne saobraćajnice u više od 50 gradova Srbije. Postupanje policije tokom, ali i u danima pre protesta i nakon njega, predstavlja razlog za zabrinutost. Ukazaćemo na tri ključna problema iz ugla obaveze države da poštuje i štiti ustavom garantovanu slobodu okupljanja građana Srbije, piše istraživač BCBP-a Bojan Elek.

Zašto menjamo Ustav, stručnjaci za RTS o razlozima za i protiv Mandić: Tužilaštvo ostaje produžena ruka izvršne vlasti

Pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić istakla je da 92 odsto građana ne zna zašto se menja Ustav. Ona je podsetila da je Venecijanska komisija i 2007. i 2021. godine rekla da je zabrinjavajuće da postoji politička većina koja upravlja tužilaštvom i dodala da u novom aktu „ostaje ‘vojna hijerarhija’, protiv koje su se tužioci godinama bunili, nazivajući je sovjetskom i monokratskom“.

Šta se menja u najvišem pravnom aktu?

Usled nedostatka javne rasprave i dovoljnog informisanja građana o raspisivanju referenduma o promeni Ustava Srbije, sadržaju i suštini ustavnih promena, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) upućuje građane na Akt o promeni Ustava, Odluku o raspisivanju referenduma, kao i Ustavni zakon za sprovođenje Ustava.

CEPRIS želi dobrodošlicu novoj članici

Centar za pravosudna istraživanja je, na sednici održanoj 29. decembra 2021. godine, u članstvo Udruženja primio istaknutu pravnicu dr Gordanu Vidojković, koja je dala zapaženi doprinos pravnoj teoriji i praksi i koja prihvata predmet, oblasti i ciljeve rada Udruženja.

Poučnost izdvojenih mišljenja u praksi ustavnog suda

Pravo na izdvojeno mišljenje regulisano je Poslovnikom o radu Ustavnog suda (US). Imajući na umu činjenice da se konstituiše jedno važno pravo, da od dostavljanja pismenog obrazloženja sudije koji to pravo koristi zavisi otpremanje odluke na objavljivanje, da se mišljenje objavljuje uz odluku u Službenom glasniku RS i Biltenu odluka US i da je ono, čak i kad je […]

Ustavni amandmani udaljavaju Srbiju od EU

Već gotovo pet godina Srbija se nalazi u intenzivnoj strukovnoj i akademskoj borbi za definisanje ustavnih jemstava boljeg – nezavisnog i stručnog – sudstva, piše profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković za Danas.

Može li poslodavac tražiti od zaposlenog kovid sertifikat?

Svedoci smo sve učestalijih vesti o tome kako se u pojedinim zemljama uvodi obavezna vakcinacija protiv virusa COVID-19, najavljujuju nove mere, karantini, ali i upotreba tzv. kovid sertifikata za razne svrhe počev od ulaska u ugostiteljske objekte pa sve do dolaska na posao. U moru novih informacija lako se može steći pogrešan utisak, piše advokat Đorđe Popović.

Pristup informacijama od javnog značaja u skladu sa novim izmenama zakona

Izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja stupile su na snagu i počinju da se primenjuju od 17.02.2022. godine. Nove odredbe unose određene izmene u dosadašnji postupak ostvarivanja prava na pristup informacijama, pa u nastavku predstavljamo kako će ovaj postupak izgledati ubuduće, piše istraživačica Partnera za demokratske promene Srbije Milica Tošić.

U Strazbur po pravdu

Jedno vreme naša država je bila na samom vrhu kada se radi o broju slučajeva pred Evropskim sudom za ljudska prava. Poslednjih godina se taj broj smanjuje u apsolutnim brojkama, ali je i dalje relativno visok, piše saradnik BCLJP-a Goran Sandić.

Dopis Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23

“Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 stava je da bi razgovor sa Vama na temu predstojećeg referenduma u toku referendumske kampanje moglo da ugrozi kredibilitet Nacionalnog konventa, kao i legitimnost referendumskog procesa u celini”, stoji u dopisu Radne grupe za poglavlje u okviru kojeg je predviđena promena Ustava u oblasti pravosuđa.

Odbrana siromašnog okrivljenog

Svaki siromašni okrivljeni ima pravo na pravičan krivični postupak i na pun pristup pravdi, a njegove imovinske prilike ne treba da budu prepreka ili faktor ograničenja, u ostvarivanju odbrane, piše tužilačka saradnica Apelacionog suda Marija Momčilović.

Profesor Marinković: Brzopleta promena Ustava

U predloženim ustavnim amandmanima o pravosuđu i dalje je prisutan preveliki uticaj politike i zato ne odgovaraju potrebama naše političke i pravne kulture, izjavio je u intervjuu FoNetu profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Tanasije Marinković i upozorio na mogućnost da predstojeći referendum ne bude legitiman.

“Magnitski zakonodavstvo” – nova generacija zakona

Zakoni o restriktivnim merama i ciljanim sankcijama zbog korupcije i povrede ljudskih prava, poznati kao “magnitski zakonodavstvo” najnovija je generacija zakona, piše direktor Centra za unapređenje zakonodavstva prof. dr Stevan Lilić.

Povodom Nacrta izmena i dopuna Krivičnog zakonika Beljanski: Manjak slobode i višak spokojstva

Sadašnjoj vlasti nije bila dovoljna ni puna decenija da Srbiju iz tranzicione faze dovede nadomak konsolidovanoj demokratiji. Nije posredi stagnacija, već očita degradacija. Pritom toliko odmakla da bi cilj vlasti, da joj je do toga uopšte stalo, sada mogao biti samo pokušaj da sasvim izražene crte apsolutizma preobrati u kakav-takav hibridni poredak. U teorijskom smislu ne teži se deliberaciji nego agregaciji, ne podstiče se pribrano razmatranje različitih stavova i debata u njima, nego iskorenjivanje svega što je volji jednog čoveka suprotno, piše advokat Slobodan Beljanski.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima – pravni dragulj koji i danas živi

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, čini se korisnim da se podsetimo Univerzalne deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija iz 1948. godine. Iako poznata u stručnoj javnosti, opšta javnost često nema dovoljnu svest o njenoj važnosti i značaju, stoga potrebno je iskoristiti svaku priliku da se to promeni, posebno u okruženju gde su ljudska prava u opasnosti, piše pravnik Sreten Bjeličić.

Jovanović: Zakon o referendumu i dalje problematičan, ustavne promene politički kontaminirane

“Referendumom o izmenama ustava dobićemo jednu klasičnu dnevno-političku mobilizaciju po linijama stranačke opredeljenosti, gde će rezultat zavisiti od toga koliko će uspešno vladajuća stranka da mobiliše svoje glasače“, rekao je profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović za RTV i dodao da je uveren da veliki broj građana ne zna šta se menja jer nije bilo nikakvih ozbiljnih stručnih rasprava niti pokušaja da se javnosti to približi. Kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, Jovanović smatra da on dobro ilustruje stanje institucija u Srbiji i to kako institucije vide ustav.

Formiranje pravosudno kulturnog društva: nemoguća ili neophodna misija?

Postoje razni načini i komunikacioni kanali, koje pravosudne institucije mogu iskoristiti u cilju usmeravanja građana na sve relevantne sadržaje, koji bi u pogledu efikasnosti promenili njihove navike, u odnosu sa pravosudnim institucijama – kao što su npr. korišćenje e-pravosuđa, ukazivanje na pozitivne propise ili besplatne javno dostupne baze o sudskoj praksi, piše PR menadžer Andrijana Mitrović.

Izmene i dopune zakona o eksproprijaciji – ekspeditivnost ili otimačina

Kuk, kuc, ovde država! Izvolite, kako mogu da vam pomognem? Došli smo da kupimo ovaj lepi plac sa kućom. Ali, ja ne želim da prodam, Moraćete, imamo jednog stranog privatnog investitora, hoće nešto da gradi tu, a nama znate novca uvek treba, proglasili smo to javnim interesom. Sve je po zakonu, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.

Gosti N1: Nećemo dobiti nezavisno pravosuđe, ni druge grane vlasti nisu odvojene

“Uveren sam da je ovo pravosuđe koje imamo na prvom mestu politički zavisno zbog društva u kome funkcioniše, jer se ne poštuje aktuelni Ustav. Mi verujemo da će ti isti ljudi iskreno nešto učiniti, bojim se da to neće biti slučaj, voleo bih da me demantuje praksa. Ne mislim da je trenutak za ovu izmenu”, kazao je Majić. Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović kaže da bi voleo da gleda optimističnijim očima i dodaje da sadašnji ustavni aranžmani nisu toliko rđavi, već da grane vlasti nisu odvojene onako kako Ustav to predviđa. „Sve što gledamo, svakodnevno, je jedan čovek koji govori u ime svih organa – policije, tužilaštva, sudova”, rekao je Jovanović.

Škero o zakonu: Park će neko poželeti i moći će da se ekspropriše

Park će neko poželeti i moći će da se ekspropriše, kaže Vida Petrović Škero, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije, o izglasanom zakonu. Čiji je to interes – to nećemo znati, ovakve odredbe su, pre svega, moguće koruptivne, navela je gostujući u Danu uživo i dodala: “Korpucija je i koruptivna odredba koja daje mogućnost da se na ovaj način nešto radi”. Govoreći o Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, kaže da je interesantno da ne važe ista pravila za građane i partije – kada žele da upute inicijativu za promenu nekog zakona.

Beljanski: Moguća zloupotreba svih odredaba Krivičnog zakonika koje se menjaju

„Kada proveravamo neki propis, mi pravnici uvek uzmemo u obzir ekstremnu varijantu, odnosno mogućnost zloupotreba. Ja sam u svakoj odredbi koja se menja ili dopunjava našao takvu mogućnost”, naglasio je advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski na drugoj javnoj raspravi o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u Novom Sadu.

Mandić: Ovim zakonom referendum gubi smisao

Radi se o još jednoj demonstraciji sile zakonodavne i izvršne vlasti čija je glavna poruka – sve je već unapred odlučeno, vi građani ste kulisa u našoj predstavi. Još uvek verujem da je ozbiljnijom reakcijom moguće sprečiti usvajanje predloženog Zakona o referendumu, ali i promena Ustava, kaže u intervju za nedeljnik NIN sekretarka UO Centra za pravosudna istraživanja i aktivistkinja za ljudska prava Sofija Mandić.

Kovid sertifikati: Nova preventivna mera protiv COVID-19

Ko je obavezan da poseduje Kovid sertifikat („Kovid propusnicu“) posle 20 časova? Ko proverava i kontroliše da li gosti imaju Kovid sertifikate? Koje su kazne propisane za kršenje ove obaveze? Odgovore na ova pitanja daje savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.

Predsednikov govor mržnje

Predsednik Srbije u svojim izjavama ne samo da interveniše u vršenju sudijske funkcije, već one imaju karakter govora mržnje, uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja, izjavio je danas profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Tanasije Marinković.

Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu kojim se ukida cenzus, civilni sektor ima tri velike zamerke

Nacrt Predloga zakona o referendumu i narodnoj inicijativi objavljen je u julu usred sezone godišnjih odmora, tada je više organizacija civilnog društva reagovalo i ukazalo na ključne probleme nacrta. Problem je internacionalizovan, nacrt je zatim negativno ocenila i Venecijanska komisija, da bi Vlada uradila neke manje korekcije u oktobru i pre neki dan bez javne rasprave usvojila predlog zakona koji i dalje sadrži iste ključne mane – istakla je pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić za “Blic”.

Usvojeni Predlog zakona o referendumu ishitren, ograničava građansku suverenost

Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, prema kome je predviđeno njegovo hitno usvajanje i stupanje na snagu, iako su organizacije civilnog društva u više navrata ukazivale na izostanak suštinske javne rasprave o nacrtima ovog zakona, njihovu neusaglašenost sa međunarodnim standardima i brojna rešenja koja onemogućavaju ostvarivanje osnovnog prava građana da kao nosioci suverenosti putem referenduma i narodne inicijative odlučuju o najznačajnijim društvenim pitanjima.

Ništa, a ipak nešto novo

Od početka 2021. godine do sada, zaštitni znak rada Narodne skupštine jeste izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Sportski posmatrano, rezultat je 25:0 za Narodnu skupštinu koja je svih 25 poena osvojila ’’blokom’’, uz male varijacije, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbije Robert Sepi.

Utisak nedelje: Pravosuđe trpi pritiske, politiku izbaciti iz sudnica

Zloupotreba pravosuđa u dnevno-političke svrhe je veliki problem i, u narednom periodu pred izbore, bićemo svedoci što krivičnih prijava, što tužbi koje će se, nažalost, posle šest meseci zaboraviti, a pravosuđe nema mehanizam da se iz toga izvuče, ukazao je juče sudija Krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu i predsednik CEPRIS-a Aleksandar Trešnjev.

Sve što bi trebalo da znate o ozakonjenju/legalizaciji

Nelegalna gradnja je problem sa kojim se Srbija bori decenijama unazad. Postoje brojni razlozi koji objašnjavaju ovaj fenomen i svi oni se uglavnom vezuju za socijalne i političke prilike na našim prostorima koje su vladale krajem dvadestog veka, piše advokat Marija Pešović.

Studija: „Odgovornost predsednika Republike za povredu ustava – zabrana uticaja na vršenje sudijske funkcije“

Nova studija u izdanju CEPRIS-a, „Odgovornost predsednika Republike za povredu ustava – zabrana uticaja na vršenje sudijske funkcije“, rezultat je autorskog rada redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i člana CEPRIS-a, Tanasija Marinkovića, kao i saradnika CEPRIS-a koji su asistriali u prikupljanju empirijskih podataka za izradu studije.

Mandić: 2 minuta i 27 sekundi

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je utvrdio drugi Nacrt akta o promeni Ustava. Njime je prvi Nacrt – bar tako kažu članovi Odbora – usklađen sa Mišljenjem Venecijanske komisije od 18. oktobra ove godine. Na sednici nije predstavljen akt, čak ni u ključnim tačkama. Nije bilo zainteresovanih za diskusiju. Sav posao je završen za 2 minuta i 27 sekundi, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Da li je više represije manje represije?

Početkom oktobra na sajtu Ministarstva pravde osvanuo je Nacrt izmena i dopuna krivičnog zakonika sa rokom javne rasprave u trajanju od 20 dana. Nismo imali prilike da čujemo ministarku pravde, da nas uputi u izmene i razloge izmena zakona i da pozove građane i stručnjake da se uključe u javnu raspravu, već su informaciju o nacrtu mogli pronaći isključivo verni pratioci internet adrese Ministarstva, piše advokatica YUCOM-a Milena Vasić.

Majić: Javna rasprava služi da se spreče mogućnosti različitog tumačenja zakona

Prošle nedelje je završen rok za javnu raspravu o izmenama Krivičnog zakona. Na pitanja da li ova izmena doprinosi zaštiti ili sprečavanju kritičkog mišljenja, kako različita tumačenja mogu da budu opasna u samoj primeni zakona i uopšte koliko su građani upoznati sa ovim izmenama, u emisiji “Među nama” govorili su Milena Vasić iz YUCOM-a i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.

Prepreke uspešnoj borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji

Borba protiv organizovanog kriminala, ili u medijima prisutniji termin rat protiv mafije, uvek je aktuelna tema za srpske političare. Uglavnom su policijske akcije protiv kriminala ispraćene konferencijama za štampu, gde na senzacionalan način politički funkcioneri navode broj uhapšenih i krivična dela koja su učinili, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.

Novi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbama

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je revidiran Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Iako je u određenoj meri izmenjen u skladu sa primedbama Venecijanske komisije, odredbe koje su organizacije civilnog društava ranije ocenile kao sporne ostale su nepromenjene i u novom Nacrtu. O tome je za Novu ekonomiju govorila pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Sudijama ugrožena bezbednost tvrdnjama o opozicionom i kriminalnom delovanju

Centar za pravosudna istraživanja upozorava da je u toku novi i pojačani vid napada na sudije koji se sinhrono odigrava na sednicama Narodne skupštine i tabloidnim medijima, a koji ugrožava njihovu bezbednost. Naročito zabrinjava to što se ovi napadi odvijaju u trenutku kada se predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti hvale napretkom u oblasti vladavine prava čiji je temelj podela vlasti i povinovanje svih grana vlasti Ustavu i zakonu.

Čuvajte se mišljenja o mišljenju

Nije se navršilo ni dve godine od početka primene obimnih izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ), a predložene su nove. Ovaj put daleko kraće, ali i zagonetnije. Lako ih je predstaviti, piše advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.

Kako do bolje zaštite socijalnih i ekonomskih prava u Srbiji?

Ekonomskim i socijalnim pravima dugo je osporavan karakter prava, uz isticanje da se radi o smernicama i poželjnim ciljevima za države, koji su isuviše neodređeni da bi bili utuživi ili da iziskuju prevelike resurse da bi bili ostvarivi, piše pravna koordinatorka A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava Miljana Trifković.

Da li je Venecijanska komisija više hvalila ili kritikovala – zavisi koga pitate

Ako pitate predsednika Narodne skupštine – Srbija je dobila same pohvale Venecijanske komisije za predložene ustavne promene. Međutim pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić kaže da u svom odgovoru Komisija zapravo dovodi u pitanje nezavisnost Visokog saveta sudstva u kome bi pet od 11 članova i dalje trebalo da bira Narodna skupština iz redova istaknutih pravnika.

Najvažnija prava i obaveze stanara i stanodavca

Imati svoj krov nad glavom je u današnje vreme sve više i više luksuz pa mnogi uzimaju stanove u zakup. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da se u najvećem broju slučajeva ne zaključuju ugovori, pripremili smo tekst sa najvažnijim pravima i obavezama stanara i stanodavaca koja se tada primenjuju poređanih hronološki, prateći redovan tok zakupa, piše advokat Đorđe Popović.

Jovanović: Ustav se maže na lebac onda kada se grubo krši

Profesori prava Vesna Rakić Vodinelić i Miodrag Jovanović saglasni su da predsednik Srbije Aleksandar Vučić krši Ustav, prekoračujući svoja ovlašćenja. S druge strane, advokat i poslanik Toma Fila ne vidi kršenje Ustava i to je za njega nova normalnost “da se ljudi mešaju u sve i svašta”.

Venecijanska komisija da uzme u obzir stanje demokratskih institucija

Organizacije civilnog društva skrenule su pažnju predstavnicima delegacije Venecijanske komisije da je ključno da prilikom davanja mišljenja na nacrt ustavnih amandamana u oblasti pravosuđa uzmu u obzir stanje demokratskih institucija i politički kontekst od kojih zavisi da li će ustavne promene obezbediti suštinsku nezavisnost pravosuđa. 

Sprečiti donošenje nedemokratskog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

Povodom hitnog mišljenja Venecijanske komisije na Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, objavljenog u petak, 24. septembra, organizacije civilnog društva još jednom ukazuju na problematična rešenja prisutna u aktuelnom Nacrtu, i apeluju na to da se preporuke Komisije u svemu usvoje, čime bi se na vreme sprečile izmene u ovoj oblasti koje nisu u skladu sa međunarodnim standardima, i koje bi značajno ograničile pravo građana na učešće u donošenju odluka.

Akt o promeni Ustava doraditi stavovima struke

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine (Odbor), na osnovu predloga svoje radne grupe, 6.9.2021. je utvrdio tekst akta o promeni Ustava, kao i  Ustavnog zakona za njegovo sprovođenje. Dokumenti  su  predstavljeni na javnim slušanjima  u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, a 17.9. i u Beogradu, nakon čega se odmah upućuju na mišljenje Venecijanskoj komisiji, piše sudija Savo Đurđić.

Šta donose izmene Evropske konvencije o ljudskim pravima?

Protokol 15 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima iz 1953 godine stupio je na snagu 1. avgusta 2021. On je najnoviji u nizu protokola u dugoj istoriji Konvencije, koji donosi izmene koje mogu suštinski uticati na ostvarivanje prava i sloboda građana, piše pravnik Sreten Bjeličić.

Predstavljen Model za promenu Ustava Radne grupe CEPRIS-a

Model Radne grupe CEPRIS-a za promenu Ustava predstavili su danas u Medija centru prof. dr Violeta Beširević, prof. dr Tanasije Marinković, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, advokat Rodoljub Šabić i tužilac i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović. Tekst Modela je sada dostupan i u PDF verziji.

Odredbe o sudstvu vratiti na doradu

Sadržinski posmatrano, odredbe o sudstvu mogu se razvrstati u dve grupe. Prvoj grupi pripadaju one intervencije koje su uveliko zagovarale struka i Evropa, a odnose se na ispravljanje najvećih slabosti važećeg ustava. Drugoj grupi pripadaju one odredbe koje su zadržane, a morale su da budu brisane, izmenjene ili dopunjene, naročito posle 15 godina intenzivnog domaćeg i međunarodnog bavljenja njima, piše prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.

Kako (treba da) izgleda borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji?

Borba protiv organizovanog kriminala se, kao nepisano pravilo, koristi u svakoj predizbornoj kampanji i političke stranke na tome zasnivaju svoj politički program. Nakon dolaska na vlast, politička elita periodično objavljuje rat protiv mafije i najavljuje kako će je pobediti. Takva praksa je nastavljena i u oktobru 2020. godine. To je pogodna prilika da se podsetimo koje institucije su nadležne za borbu protiv organizovanog kriminala kao i šta predstavlja organizovani kriminal, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.

Amandmani na Ustav RS – Predstavljanje modela Radne grupe CEPRIS-a

Rezultate rada Radne grupe CEPRIS-a za promenu Ustava predstaviće u četvrtak, 16. septembra u 12 časova u Medija centru prof. dr Violeta Beširević, prof. dr Tanasije Marinković, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, advokat Rodoljub Šabić i tužilac i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović.

U susret promenama Ustava

Za pohvalu je što su u sastav Radne grupe za promenu Ustava ušli predstavnici strukovnih udruženja Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije. Međutim, zabrinjava što je među jedanaest članova te grupe jedan profesor, jedan tužilac i jedan sudija, piše redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.

Pajvančić: Momenat za promenu Ustava Srbije bio još 2006. godine, kad je i donet

Na raspravi “Dobre, loše i zle ustavne promene” govornici su se saglasili da su Srbiji neophodne ustavne promene, pre svega jer je građanima neophodno da žive u državi koja garantuje njihova prava. Međutim, kako ističe sudija Savo Đurđić, ustavni referendum će se sprovoditi u krajnje podeljenom, nezainteresovanom i nedovoljno edukovanom društvu.

Politička volja i Velja Nevolja

Kada je u oktobru prošle godine predsednik Republike objavio rat protiv mafije na svom Instagram profilu, i nakon što je borba protiv organizovanog kriminala ušla i u ekspoze nove Vlade Srbije, sve je delovalo kao još jedan vešt marketinški potez i malo ko je imao velika očekivanja od svega toga, piše istraživač BCBP-a Bojan Elek.

Borba protiv korupcije – Između želja i stvarnosti

Poslednjih godina se kao mantra ponavljaju fraze “Država objavila rat korupciji” ili “Nulta tolerancija prema korupciji”. Кako ove fraze lepo zvuče, pogotovo u ušima “običnih” ljudi. Međutim, stvarnost je malo drugačija, piše zamenik javnog tužioca u Nišu Aleksandar Radosavljević.

U medijima svemoguć, pred sudom nemoguć – čemu zaista služi poligraf?

Pozivanje na poligraf za sve i svašta je danas postalo opšteprihvaćeno kao imperativ dokazivanja nečije nevinosti ili krivice. Da li poligraf u krivičnom postupku zaista ima toliku moć kolika mu se u javnosti daje i da li je poligraf nepogrešivi i neoborivi dokaz, piše istraživačica BCBP-a Marija Pavlović.

grey concrete building

Dragoljub Popović: Stubovi pravosuđa

Profesor Dragoljub Popović analizirao je dve ustanove koje su ključne za obavljanje uloge koju sudska vlast igra u državi u društvu. Reč je o ustaljenoj sudskoj praksi i jasnom i iscrpnom obrazloženju presuda.

SLAPP postupci – Novi vid pritiska na istraživačke novinare i aktiviste

Novinari i aktivisti koji rade u odbrani javnog interesa često se susreću sa pritiscima poput javnih diskreditacija, učestalih inspekcijskih kontrola, nepovoljnijeg tretmana na konkursima koji se finansiraju javnim sredstvima ili sprovođenja istraga u vezi sa navodnim aktivnostima finansiranja terorizma ili pranja novca. Međutim, od skoro pritisci dobijaju i novi oblik, piše istraživač u Partnerima za demokratske promene Srbije Damjan Mileusnić.

Pravno nesavladana prošlost

U okretanju budućnosti često pokušavamo da pustimo prošlost, ali nama blisku prošlost još uvek nismo ni moralno ni pravno savladali. Vraćamo se pojmovima poput tranzicione pravde, istorijske nepravde prema našem (izaberi naziv) narodu, ili prosto ostajemo ravnodušni, piše saradnik BCHR Goran Sandić.

Gosti N1: Svedoci smo medijskog suđenja, sve činjeno knjiški kako ne treba

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i advokat Borivoje Borović složili su se u Novom danu da je istraga protiv klana Veljka Belivuka “pošla pogrešnim putem”. “Mislim da je centralna stvar oko svega ovoga što smo do sada imali priliku da vidimo, jedna pokazna vežba, da je ovde sve činjeno kako ne treba, knjiški kako ne treba da se čini”, kaže Majić. Borović ističe i da smo svedoci “medijskog suđenja”, kao i da je siguran da će suđenje trajati duže od dve godine.

Ponoviti javnu raspravu o Nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

Organizacije civilnog društva ukazuju da se Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ugrožava neposredno učešće građana u donošenju odluka i umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava i sloboda. Problematične odredbe obuhvataju one koje se odnose na trajanje referenduma, njegovu punovažnost, uslove za glasanje i utvrđivanje rezultata tokom epidemije, vremensku obaveznost referendumske odluke, sprovođenje i finansiranje referendumskih aktivnosti […]

Mandić: Zakon o referendumu se menja sa čudnim ciljem

Leto nam neće doneti samo novo ustavno uređenje već i novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Ta operacija je izgleda tajna. Iako je javna rasprava u toku Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja u “Pregledu dana” tvrdi da je ona navodna i da se Zakon o referendumu menja sa čudnim ciljem.

Zadržavanje podataka naspram prisluškivanja: manje invazivno, ali sveobuhvatno

Dok se povodom (ne)zakonitog prisluškivanja nižu skandali iz godine u godinu, manje se zna o specijalnoj meri tajnog prikupljanja podataka koja je prisluškivanju slična i češće se koristi – tzv. pristup zadržanim podacima o elektronskoj komunikaciji, neretko poznatim kao „telefonski listing”, piše istraživačica BCBP-a Jelena Pejić Nikić.

Sudija Ivković sudijama Srbije

Ako mi sudije pokažemo spremnost, rešenost i istrajnost, te stanemo u odbranu pravnih načela, građani će prepoznati našu hrabrost, etičnost, kompetentnost i spremnost pa će nam biti podrška u borbi za uspostavljanjem nezavisnog pravosuđa. Dakle, znamo da smemo, a da li i možemo, to zavisi od nas samih, piše sudija Višeg suda u Požarevcu Gordana Vidojković.

bojana savovic

Tužilaštvo koje radi – košta ▶ Bojana Savović

Razgovarali smo sa Bojanom Savović, zamenicom javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, gde postupa u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. Savović je za CEPRIS govorila o problemima koji postoje u tužilaštvu, ulozi Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, pritiscima koje sistem zakonski u ovom trenutku omogućava rešenjima koje je predvideo, odnosu (ne)poverenja tužilaštva i policije, kao i budućem položaju tužilaštva nakon promene Ustava.

Problemi u кojima živi pravosuđe (a nije kriv ZPP)

U iščekivanju novog nacrta Zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, pravosuđe živi uz postojeći. I nema tu mnogo sukoba i problema, bar u odnosu sudije i ZPP-a, a rekla bih, ni advokata. Činjenica je da je potrebno ubrzati rad sudova, ali je pitanje kako, piše sudija Višeg suda u Beogradu Slađana Pantović.

O promenama Ustava ponovo – javni muk

Da li je vlast, posle kratkog pokušaja uključenja, ponovo isključila javnost i pravosuđe iz postupka kojim želi da izmeni sve odredbe Ustava o pravosuđu, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.

Kad građani “uzmu vlast u ruke” hemijskom na referendumu

Danas je gotovo nemoguće sabrati sve građane u državi na jednom mestu da izjašnjavanjem neposredno donesu državne odluke, međutim nisu sve odlike neposredne demokratije u potpunosti iščezle. Iako imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, građani su za sebe zadržali pravo da najvažnije odluke donesu sami – hemijskom olovkom na referendumu, ili zajedno sa svojim predstavnicima, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.

Osporavanje testamenta

Razloge za nevažnost testamenta Zakon o nasleđivanju deli u dve kategorije – razloge za ništavost i razloge za rušljivost, piše advokatica i članica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Studija: Normativna kontrola ustavnosti kao osnovna(?) nadležnost Ustavnog suda Srbije

Studija „Normativna kontrola ustavnosti kao osnovna(?) nadležnost Ustavnog suda Srbije (2009-2019)“ rezultat je timskog rada eksperata CEPRIS-a, nastala uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Ova studija analizira „izvorne“ nadležnosti ustavnog sudstva, odnosno način njenog vršenja od strane Ustavnog suda Srbije, u period između 2009. i 2019. godine.

Suđenje na daljinu

Radi sprečavanja širenja zaraze, tokom pandemije Kovida 19 i izbegavanja kontakata između učesnika u postupku digitalna pravda dobija na značaju, pogotovo u vreme tzv. lock-down-a, pišu sudije Višeg suda u Beogradu Dragana Marčetć i Snežana Marjanović.

Izmene Ustava mimo zakona: Predlog morali da daju poslanici

Skupština Srbije krenula je u ustavne promene u oblasti pravosuđa, ali na način koji nije predviđen ni zakonom ni Ustavom. Kako su upozorili stučnjaci, ustavne amandmane nezakonito je skrojilo Ministarstvo pravde, umesto nadležnog skupštinskog odbora, a kako se može naslutiti iz izjave premijerke Ane Brnabić, baš ti amandmani naći će se pred poslanicima. Sagovornici portala Nova.rs navode da bi taj tekst ustavnih promena morao iznova da budu pisan, da pravno ne postoji, ali i da je pitanje da li je nadležni skupštinski odbor dovoljno kompetentan da sam napiše amandmane koji će obezbediti nezavisnost pravosuđa.

Majić: Bez bitnih izmena neće biti uspešne promene Ustava

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić ocenili su da je usvojeni tekst ustavnih promena “veoma loš” i naveli da su neophodne bitne izmene kako bi se počelo sa depolitizacijom sudstva u našoj zemlji. Majić je naveo i da je jedan od najvećih razloga za ubrzani proces promene Ustava želja vlasti da se uklone prepreke u pregovorima sa Evropskom unijom.

Mandić: Ustav mora da se menja da stranke ne bi preuzele kontrolu nad sudstvom

Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja kaže da je na jučerašnjoj sednici skupštine o pokretanju procedure izmene Ustava bilo reči o svemu sem o suštinskim stvarima zbog kojih Srbija treba da izmeni Ustav. “U tekstu koji je dostavljen iz Vlade u Skupštinu navodi se da se Ustav menja jer postoji ozbiljna opasnost sa ovakvim rešenjima koje imamo iz 2006. godine da će političke stranke preuzeti kontrolu nad sudstvom, i ta rešenja su takva da ozbiljno dovode u pitanje nezavisnost sudstva”, navodi Mandić.

Stručna javnost: Pravosuđe osloboditi politike

„Nigde narod ne zna o čemu se radi, mi vidimo predsednika Skupštine koji obaveštava građane preko Javnog servisa da predmet izmena nije Kosovo, da se ne brine niko i narod odahne jer se ne dira Kosovo i ne prati niti ima gde da prati“, kaže bivša predsednica Ustavnog suda i članica CEPRIS-a Vida Petrović Škero.

Masovni sporovi – rešenje (masovnih problema) ili (masovni) problem?

Parnični postupak se zasniva na postojanju (najčešće) jedne stranke (tužioca) koja pred sudom tvrdi da su njeno pravo ili pravni interes napadnuti time što je neka druga stranka (tuženi) svojim ponašanjem dovela do povrede, osporavanja ili ugrožavanja tih prava, odnosno interesa, piše advokat Nenad Kovačević.

Alternativne sankcije i potreba za stručnim izveštajima o učiniocu krivičnog dela

Tek su sa donošenjem Krivičnog zakonika 2006. godine alternativne sankcije ušle u naš krivičnopravni sistem u većem obimu i detaljnije su regulisane, te je na taj način prihvaćen, sa izvesnim zakašnjenjem, jedan trend koji je u evropskim zakonodavstvima već decenijama pre postojao da se za izvršenje tzv. bagatelnih, lakših krivičnih dela, kao i krivičnih dela srednje težine, rešenje nastoji tražiti u vanzavodskim sankcijama, piše predsednik Osnovnog suda u Požegi dr Olga Tešović.

Predložena rešenja Nacrtom zakona o parničnom postupku mogu dovesti do uništavanja najvećeg dela lokalnih medija

“Poslednjih meseci podnet je veliki broj tužbi protiv medija, u kojima su tražene nadoknade po 200 i 300 odsto veće nego što je dosadašnja sudska praksa. Što je veća visina nadoknade koja se traži, veće su i sudske takse i za tužbu i za odgovor na tužbu. Za mali lokalni medij u unutrašnjosti Srbije to može da znači uništenje“, objašnjava članica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za Cenzolovku.

Kulturna dobra kao plen kriminalaca

U današnje vreme u medijima i među mlađom populacijom raspravlja se sve više o tzv. reality programima, koji se bave životima učesnika u veštačkim uslovima, a većina građana retko posećuje arheološka nalazišta, odlazi u muzeje i galerije na izložbe i u bibliotekama pronalazi štivo za čitanje, piše zamenik javnog tužioca Gordana Krstić.

Izabrani novi organi CEPRIS-a

Sudija Višeg suda u Beogradu dr Aleksandar Trešnjev postao je novi predsednik CEPRIS-a, dok je za člana Upravnog odbora izabran zamenik javnog tužioca za ratne zločine Radovan Lazić. 

Pravno regulisanje istopolnih partnerstava je obaveza Srbije kao države članice Saveta Evrope

Savet Evrope je usvojio niz dokumenata u borbi protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i, u manjoj meri, rodnog identiteta. Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine i na taj način na sebe preuzela obaveze u poštovanju značajnog korpusa ljudskih prava, koji uključuje i potrebu za unapređenjem položaja LGBT osoba, piše pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vuk Raičević.

Ako se struka i pravosuđe ne uvaže, promene Ustava – neprihvatljive

Nije prvenstveno reč o tome da ima vrlo upućenih i kompetentnih za ovu temu koji nisu pozvani na javno slušanje, ni o konceptu, načinu i rokovima organizovanja ovih aktivnosti. Radi se, iznad svega, o nedostatku svesti, o potrebi da se u ovim aktivnostima obezbedi maksimum poštovanje Ustava, struke i demokratska procedura, od kojih zavisi budućnost ne samo pravosuđa, nego i društva u celini, bar u pogledu vladavine prava, piše sudija Savo Đurđić.

Pravnica CEPRIS-a o nadi premijerke da će naredni non-pejper EU o vladavini prava u našoj državi "biti mnogo bolji" Sofija Mandić: Srbija u važnim oblastima ili nazaduje ili stagnira

Povodom premijerkine izjave da je „u mandatu ove Vlade mnogo urađeno“ za unapređivanje vladavine prava, pravnica Sofija Mandić kaže za Danas da bi bilo dobro da čujemo šta je tačno urađeno što bi moglo da dovede do značajno boljih ocena, naročito imajući u vidu da mandat ove Vlade traje nešto više od šest meseci.

Ocena stanja u pravosuđu iz ugla civilnog sektora

Sudska statistika i drugi zvanični dokumenti sa podacima o radu pravosudnih organa, ne pružaju dovoljno pouzdanu osnovu za uočavanje stvarnih problema, a daju isključivo „pogled iz aviona“ u kojem se gubi perspektiva pojedinca koji traži pravdu pred sudom, piše programski menadžer Centra za evropske politike Dušan Protić.

Kripto porez

Poreski problemi sa kojima se kripto zajednica u Srbiji susreće ili će se tek susretati ostali su u senci sukoba koji je nastao između frilensera i Poreske uprave, piše advokat Ilija Rilaković.

Majić o promeni Ustava: Bojim se da je formalna proklamacija

„Pogledajte nekoliko sednica parlamenta, način na koji su poslanici govorili o pravosuđu. Treba da se zapitamo da li je realno od tog i takvog Parlamenta očekivati da će doneti nezavisnot pravosuđa”, rekao je sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić u emisiji “Pregled dana” NewsMax Adrie.

Sednica o izmeni Ustava najavljena, Majić očekuje simuliranje rasprave

Prošlog četvrtka skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo usvojio je predlog izmene Ustava u oblasti pravosuđa, a odluci je prethodilo javno slušanje, gde se nisu čuli glasovi Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i nevladinih organizacija poput YUCOM-a i Centra za pravosudna istraživanja. A i oni koji su sastanku prisustvovali konstatuju da nije bilo reči o debati. 

Gonjenje najtežih slučajeva korupcije u Srbiji

Iako se na osnovu dugogodišnjeg iskustva lako može zaključiti da spremnost, otkrivanje i rešavanje slučajeva korupcije na visokom nivou zavisi od vanpravnih elemenata, poput političke podrške (koja bi, paradoksalno, trebalo da dođe upravo od onih koji bi bili potencijalna meta takvih istraga), to ne znači da bi naš sistem za borbu protiv korupcije bio dovoljno dobar, sve i kada bi se ovaj čvor nekako razvezao, piše programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Objavljen Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu

U dosadašnjoj analitičkoj praksi organizacija civilnog društva, preovlađuje fragmentarni pristup, kojim se obrađuju pojedine uže tematske celine od značaja za pristup pravdi ili zaštitu prava, dok je ovaj izveštaj prvi pokušaj procene rada pravosudnog sistema u celosti.

Kako zaštiti žrtve u krivičnom postupku?

U žiži javnosti se sve češće pojavljuje pitanje da li žrtve krivičnog dela mogu biti zaštićene tokom krivičnog postupka i/ili nakon njegovog okončanja i na koji način, piše sudija i član UO CEPRIS-a dr Aleksandar Trešnjev.

Zbornik „Srpsko pravosuđe na ustavnoj stranputici“

Uoči promena Ustava u oblasti pravosuđa, CEPRIS podseća na Zbornik „Srpsko pravosuđe na ustavnoj stranputici“ prof. dr Gorana Dajovića, koji sistematično predstavlja razvoj inicijative za izmenu Ustava Srbije tokom 2017. i 2018. godine.

Održan kurs Teorija i praksa pravnog rasuđivanja

Kurs Teorija i praksa pravnog rasuđivanja, koji su organizovali Srpsko udruženje za pravnu i socijalnu filozofiju i Institut za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta održan je na Pravnom fakultetu u Beogradu od 26. do 29. aprila 2021. godine.

"Slučaj" najnovijih pritisaka na Centar za pravosudna istraživanja Vlast bez granica je kao auto bez kočnica

CEPRIS je poslednjih nedelja, iako ne po prvi put, izložen jasnom pritisku državnih vlasti. Već po uhodanoj matrici, napadi su započeli u Skupštini Srbije. Ono što je, tom prilikom, ipak bilo novo je da su napade na sudiju Majića pratile i kvalifikacije da je CEPRIS „parapolitička organizacija“ čiji su izvori finansiranja nepoznati, piše profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Goran Dajović.

Diskriminacija – šta je to?

Funkcionalni sistem zaštite ljudskih prava nezamisliv je bez zabrane diskriminacije kao opšteg principa. U tom sistemu jednakost nesumnjivo zauzima centralno mesto. Pravo na jednakost i načelo jednakosti sastavni su deo i preduslov ostvarivanja i efikasne zaštite svakog drugog ljudskog prava, piše sudija Osnovnog suda u Nišu Ljiljana Marjanović Andrić.

Sumnjiva lica ili CEPRIS u provlačenju kroz rešeto

Da jednom zasvagda razrešimo tu “misteriju” ko konkretno finansira projektne aktivnosti CEPRIS-a, pa isti oni koji zdušno finansijski potpomažu različite politike ove vlade, piše redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik UO CEPRIS-a Miodrag Jovanović za NIN.

Beljanski: Kada se radi iza zatvorenih vrata, gubi se poverenje u institucije

Kako smo došli do toga da se ne veruje ni pravnim instancama, da se stvari prikrivaju ili da nisu dovoljno transparentne i da počinjemo da sumnjamo u presude, u podatke tajnih službi, u objektivnost onih tela čiji je posao upravo da se bore protiv zloupotreba. Donose se presude bez svih dokaza i to se čak i ne krije. Da li je na pomolu konačan rasplet borbe protiv medija koji pišu i govore drugačije od vlasti, jer sila prava ne može da ih zaštiti. O dilemama, sumnjama i otvorenim namerama u emisiji “Pregled dana” govori predsednik Advokatske komore Vojvodine i član
CEPRIS-a Vladimir Beljanski.

Pravo na život i prekršajna evidencija

Dana 25.03.2021. godine, Evropski sud za ljudska prava sa sedištem u Strazburu doneo je presudu u postupku Smiljanić protiv Hrvatske broj 35983/14, a koja je pravno značajna iz više razloga, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.

Testament: vrste i pravila sačinjavanja

Koje su osnovne odlike testamenta? Koji oblici zaveštanja postoje? Na ova, ali i na mnoga druga pitanja, odgovore daje advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Pregled dana: Profesor Marinković o mogućim promenama Ustava

Premijerka Brnabić kaže da je Vlada dobila odobrenje Venecijanske komisije za predložene amandmane za promenu Ustava i da je 3. decembra prošle godine usvojila i inicijativu za promene u oblasti pravosuđa. Kakve nas promene čekaju i kakva je procedura objašnjava profesor na Pravnom fakutetu u Beogradu i član CEPRIS-a Tanasije Marinković.

Da li je srpskom pravosuđu potrebna veštačka inteligencija?

U decembru 2020. godine, predsednik Vučić rekao je da je za Srbiju i njeno pravosuđe važno da u sudove uvede veštačku inteligenciju i tzv. predictive justice („predvidiva pravda“). Međutim, imajući u vidu da koncept predictive justice ima dosta šire značenje, nije jasno da li je inicijativa usmerena na upotrebu samo u oblasti saobraćajnih prekršaja, ili bi dobila i širu primenu, piše izvršna direktorka Partnera za demokratske promene Srbije Ana Toskić Cvetinović.

Profesorka: Ako prođu ustavni amandmani u problemu su sudije, a još više tužioci

Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Violeta Beširević kaže za N1 da joj ponovno aktuelizovanje teme ustavnih promena u oblasti pravosuđa izgleda kao da smo “drugi put na početku”. Dodaje da je bitno napomenuti, da ovaj predlog vlade ne sadrži amandmane koje je struka oštro kritikovala jer ne obezbeđuju nezavisnost pravosuđa, “sadrži jedan član u kojem se kaže koje se odredbe Ustava predlažu za promene i obrazloženje”. Ističe i da ako Odbor za ustavne promene “uzme u obzir pomenute amandmane, bićemo u velikom problemu, jer rešenja njima predviđena ne lišavaju pravosudne organe uticaja izvršne vlasti”.

Mandić: Brojni propusti pratili izbor Jasmine Vasović

Pravnica i aktivistkinja Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić bila je gost večerašnje emisije NewsMax Adria “Pregled dana”. Ona je ocenila da je ceo proces izbora nove predsednice Vrhovnog kasacionog suda Jasmine Vasović protekao tajno i sa brojnim propustima.

Ustav, podela vlasti i nezavisnost sudstva

U okviru rasprave inicirane objavljivanjem Radnog teksta amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije, 15 eminentnih stručnjaka su, između ostalog, naveli, “slikovito rečeno, da je demokratija i kada o tome šta će biti za ručak glasaju dva vuka i ovca – upravo da bi građani bili zaštićeni od takvog ishoda glasanja neophodno je nezavisno sudstvo”, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.

Majić: Došli smo do ivice iza koje ide nasilje

Stvorili smo društvo međusobne mržnje, polarizovano do krajnjih granica, a kada dođemo do ovakve debate u skupštini došli smo do ivice iza koje ide nasilje, ocenio je večeras u „Utisku nedelje“ sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, dodajući da, nažalost, u ovoj zemlji nije retko da ljudi nestaju samo zato što je neko upro prstom u njih kao političke neprijatelje.

Zaposleni i mogućnost obavezne vakcinacije

Dugotrajna i za sve iscrpljujuća borba sa korona virusom još uvek traje. Međutim, za razliku od prošle godine kada su maske i distanca bile gotovo jedina zaštita, sada smo ušli u novu fazu, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.

(Uvod u) Pitanja prava i zdravlja

Ljudi imaju sve ove viruse, ne štite se i ne štite druge od sebe. Takođe, fokusirali smo se na lekare koji su opterećeni brojnim pacijentima, stresom i žurbom i njihove greške sa ozbiljnim i manje ozbiljnim posledicama, piše zamenica javnog tužioca u Lazarevcu Jasmina Krštenić.

Da li je nasilje u porodici privatna stvar?

Najveći problem u praksi nastaje zbog primene procesnog zakona, odnosno člana 94. Zakona o krivičnom postupku koji oslobađa od dužnosti svedočenja bračne partnere, najbliže srodnike, usvojenike i maloletna lica, piše zamenik tužioca Marija Ranđelović.

Zaštita životne sredine u građanskom pravu

“Nacionalni i multinacionalni privredni subjekti, ali i pojedinci, povodeći se za svojim, pojedinačnim i grupnim ekonomskim ili drugim interesima, uglavnom nisu voljni da učine ozbiljniji korak da se ovakav trend zagađenja vazduha u gradovima Srbije zaustavi”, pišu sudije Višeg suda u Beogradu Dragana Marčetić i Snežana Marjanović.

Škero o aferama: Nereagovanje postalo normalna stvar, sve traje dva-tri dana

Predsednica Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero govorila je sinoć  o slučaju “Cvijan”, prisluškivanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i aferama u pravosuđu u emisiji “Među nama” na Novoj S. Ona je ocenila da su kod nas sve vesti, pa i čovekov život, negde u trajanju od dva-tri dana.

Kodeks narodnih poslanika i pravosuđe

Zašto se uopšte donosi Kodeks? Koje su obaveze narodnih poslanika predviđene Kodeksom? Ko se stara o njegovoj primeni? Odgovore na ova pitanja daje Nemanja Nenadića, programski direktor Transparentnosti Srbija.