Nenad Stefanović nastavlja obračun sa tužiteljkama Savović i Božović

Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, nastavlja obračun sa njemu nepodobnim tužiteljkama iz javnog tužilaštva kojim rukovodi – Bojanom Savović, članicom CEPRIS-a i dobitnicom Ninovog priznanja „Ličnost godine“ i Milenom Božović. Reč je o javnim tužiteljkama koje su, za razliku od Stefanovića, svojim radom zadobile i opravdale poverenje javnosti i građana Srbije.

Model Poslovnika o radu Komisije za odlučivanje o prigovorima

Model Poslovnika o radu Komisije za odlučivanje o prigovorima rezultat je rada Radovana Lazića, javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu upućenog u Tužilaštvo za ratne zločine, zajedno sa saradnicama – Bojanom Savović, javnom tužiteljkom u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i Anom Zdravković, doktorantkinjom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Model CEPRIS-a predviđa različita rešenja u odnosu na Poslovnik koji je usvojio Visoki savet tužilaštva kada je u pitanju, između ostalog, sastav Komisije, kvorum za rad Komisije, kao i izuzeće člana Komisije.

VJT u Beogradu ignoriše ustavni i zakonski položaj tužilaca

Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) upozorava da Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) u svojim učestalim saopštenjima, među kojima je poslednje o odbacivanju krivične prijave u slučaju Mala Krsna, uporno ignoriše ustavni i zakonski položaj javnih tužilaca kao nosilaca javnotužilacke funkcije. Potrebno je da VJT u saopštenjima bez izuzetka, navede ime i prezime javnog tužioca koji je doneo odluku koja je predmet saopštenja.

Odmetnuta policija – Radovan Lazić i Bojana Savović

Ko stvarno rukovodi predistražnim postupkom i šta će nam tužilačka policija? Za Peščanik emisiju govore javni tužioci, članovi Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i autori uporedne analize „Korak bliže ka tužilačkoj policiji“ Bojana Savović i Radovan Lazić.

Model Pravilnika o vrednovanju rada sudija i predsednika sudova

Model Pravilnika o kriterijumima, pokazateljima, načinu i postupku vrednovanja rada sudija i predsednika sudova rezultat je rada Ane Stamenić, sudije Višeg suda u Novom Sadu, zajedno sa saradnicima – profesorom Miodragom Jovanovićem i advokaticom Natašom Stojadinović. Model sadrži konkretne pravce za ostvarivanje svrhe vrednovanja rada sudija – procenu, održavanje i unapređenje kvaliteta rada, uz poštovanje nezavisnosti sudije u cilju jačanja poverenja javnosti u rad sudije i suda.

Tužiteljka Savović: Policija je pravi šef predistražnog postupka 

“Nama treba nezavisno tužilaštvo, a da bi nezavisno tužilaštvo moglo da radi njemu je potrebna policija. Najpotpunije rešenje je da se formira kriminalistička policija koja bi bila deo javnog tužilaštva”, rekao je juče tužilac i autor analize “Korak bliže ka tužilačkoj policiji” Radovan Lazić na stručnoj raspravi CEPRIS-a na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Insajder intervju: Aleksandar Trešnjev

“Ja nisam video u medijima informaciju da je istraga u slučaju zločina u Banjskom polju pokrenuta. Postupak je izgleda u predistražnoj fazi. Prema zakoniku o krivičnom postupku predistražnim postupkom rukovodi tužilac. U najmanju ruku sam očekivao da javni tužilac izađe sa saopštenjima šta se dešava. Naravno ta saopštenja bi bila prilagođena trenutku, želji javnosti i potrebi da sazna određene činjenice ali i potrebama istrage da se sve činjenice ne otkriju. Proveravao sam sajtove Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru i Republičkog javnog tužilaštva i nigde nisam video takvo saopštenje. Ne mogu da verujem da se tužilaštvo u momentu kada se cela zemlja podigla na noge zbog nestanka tog deteta nije oglasilo”, izjavio je u Insajder intervjuu Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu, predsednik CEPRIS-a i docent na Pravnom fakultetu Union, komentarišući ponašanje institucija države u slučaju zločina u okolini Bora.

Sitnice i tehnička pitanja – uticaj na rezultate izbora i zaštitu izbornog prava

Na prvi pogled jedna od tih sitnica i naizgled samo tehničko pitanje je sadržaj zapisnika o radu biračkog odbora. Zašto sadržaj zapisnika nije ni sitnica ni tehničko pitanje?
Zato što se na osnovu podataka iz zapisnika o radu biračkog odbora, kao javne isprave, utvrđuju rezultati izbora. Svaki detalj u zapisniku relevantan, a podaci moraju biti pouzdani i proverljivi, piše profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu u penziji dr Marijana Pajvančić.

Pravo na odgovor

Mediji B92, Novosti, Alo, Kurir i Informer su objavili tekstove u kojima se insinuira da je tužiteljka Bojana Savović učestvovala u prikrivanju uzroka smrti dve osobe preminule u zatvorskoj bolnici. Uprkos zakonskoj obavezi, nijedan od medija nije objavio odgovor tužiteljke Savović, koji ovde objavljujemo u celosti.

CEPRIS protiv privatizacije JT za ratne zločine

Nakon pisanja medija da je Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) još jedno u nizu tužilaštava u kojima se krše profesionalni standardi i standardi upravljanja, CEPRIS ističe da je pozitivno i ohrabrujuće što su se tužioci „Tužilaštva za uhlebljenje“, kako je ono preimenovano u medijima, našli način da se suprotstave daljoj privatizaciji javnog tužilaštva, negativnim mišljenjem o ponovnom izboru Snežane Stanojković za glavnog javnog tužioca ovog tužilaštva.

Stefanović nastavlja obračun sa tužiocima u koje građani imaju poverenje

Jučerašnjim saopštenjem, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, krijući se iza Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, nakon podnošenja jedanaest disciplinskih prijava, nastavlja obračun sa javnom tužiteljkom Bojanom Savović, članicom CEPRIS-a, dobitnicom NIN-ovog priznanja „Ličnost godine“ i jednom od retkih javnih tužilaca u koga stručna javnost i građani Srbije nisu izgubili poverenje. Stefanovićevo saopštenje, predstavljeno kao saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, iako većina javnih tužilaca ovog tužilaštva ni na koji način nije učestvovala u njegovom sačinjavanju, niti je upoznata sa njegovim objavljivanjem, guši i ono malo poverenja građana u javno tužilaštvo.

Izborna kampanja ili krivično delo davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem?

Već više od 10 godina izborni proces u Srbiji pratim isključivo kao posmatrač. Ovo ne činim iz razloga što me izbori ne interesuju – naprotiv, pripadam onom delu društva koje ih smatra izuzetno važnim, te sam saglasan sa mišlju: „okreni se prema politici ili će se politika okrenuti prema tebi“, već zbog toga što je moj izbor profesije, delom ograničio tu moju slobodu, piše tužilac Nikola Nasković.

Podmićivanje birača i nezakonito finansiranje kampanje kao krivična dela

Sa stanovišta jedinstva pravnog poretka poželjno je da sva krivična dela budu propisana u Krivičnom zakoniku, što sada nije slučaj. U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, u članu 40, propisano je krivično delo kojem zakonodavac nije nadenuo čak ni ime, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Ugovor o doživotnom izdržavanju u pravnom sistemu Republike Srbije

Pojam ugovora o doživotnom izdržavanju određen je odredbom člana 194 stav 1 Zakona o nasleđivanju. Naime, ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani, piše sudija Jovana Bjelica.

Raspoređivanje zaposlenog na drugo radno mesto – potreba posla ili kazna?

Sam osnov za donošenje odluke o raspoređivanju zaposlenih crpi se iz autonomije poslodavca u donošenju odluka, a što je regulisano Zakonom o privrednim društvima, ako su u pitanju privredni subjekti ili posebnim propisima, ako su u pitanju državni organi, organizacije, ustanove i slično. Pravo je svakog od navedenih pravnih subjekata da u zakonskim okvirima obezbede najbolje moguće funkcionisanje, piše sudija Jelena Janković.

Saopštenje povodom Stefanovićeve prijave tužiteljke Bojane Savović Etičkom odboru VST

Juče je objavljena vest da je tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović, još pre mesec dana podneo takozvanu “inicijativu za davanje mišljenja” Etičkom odboru Visokog saveta tužilaštva, kojom traži da se preispitaju izjave tužiteljke Bojane Savović, članice CEPRIS-a. Istog dana, na vratima prostorija organizacije pojavila su se dvojica nepoznatih muškaraca, koja su članici CEPRIS-a i pravnici Sofiji Mandić izrazila tobožnju želju da se učlane u organizaciju.

Kako ostvariti prava putnika u slučaju problema sa letovima?

Iako je u poslednjih nekoliko godina putnički avio-saobraćaj osetno poskupeo, činjenica da se i dalje može naći veliki broj letova jeftinijih od drugih vidova transporta, utiče na i dalje ogromnu potražnju. Međutim, navedena potražnja je ujedno i čest uzrok problema u vidu kašnjenja, otkazivanja i slično, piše advokat Đorđe Popović.

Šta novi predlozi Strategije za borbu protiv korupcije za period 2023-2028. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje za period 2023-2024. godine predviđaju za pravosuđe u Srbiji?

Kao što pravila nalažu i ova strategija propisuje posebne ciljeve koje je neophodno postići radi ostvarenja Opšteg cilja – stalne posvećenosti organa javne vlasti i političkih subjekata suzbijanju korupcije i efikasnoj i doslednoj primeni i stalnom unapređenju antikorupcijskih pravila, blagovremenom otkrivanju i adekvatnom kažnjavanju koruptivnog ponašanja i jačanju svesti o uzrocima, stanju i štetnosti korupcije, piše advokat Robert Sepi.

Osnovne informacije o radu sudova i tužilaštava na jednom mestu – „Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu“

U pogledu informacija o radu sudova i tužilaštava, najveći broj osnovnih informacija trebalo bi da bude dostupan u jednom dokumentu – informatoru o radu. Izrada, ažuriranje i objavljivanje ovog dokumenta predviđeni su Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (članom 39), koji se odnosi i na sudove i tužilaštva, piše istraživačica Kristina Obrenović.

Običan slučaj neobičnog sudije Miodraga Majića

Već godinama se ispod nebaždarenog radara nacionalnih medija odvija rasprava o tome koji su oblici javnog delovanja sudija opravdani, a koji nisu. Preciznije, rasprava se vodi o tome koji su oblici javnog delovanja jednog sudije opravdani, a koji nisu. Sasvim precizno, ne vodi se nikakva rasprava već se jedan tačno određeni sudija Apelacionog suda u Beogradu, dr Miodrag Majić, javno optužuje da je svaki oblik njegovog javnog delovanja neopravdan, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Spaić.

Kako upotreba informacionih tehnologija može učiniti sudske postupke efikasnijim, ekonomičnijim i transparentnijim?

Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) imaju ili su imale ključan uticaj na razvoj brojnih oblasti. Različite privredne grane, u čemu prednjače intelektualne usluge i industrija, ubrzano su se razvijale upravo zahvaljujući primeni IKT, koje su omogućile bolju, bržu i efikasniju upotrebu mehaničkih, ekonomskih i ljudskih resursa, piše advokat Stefan Vlatković.

Radovan Lazić: Tužilaštvo je na žalost i dalje mač u rukama vlasti

Radovan Lazić, tužilac, predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije i član Upravnog odbora CEPRIS-a, ocenio je u Insajder intervjuu da su normativne promene samo početak procesa koji bi trebalo da dovede do osamostaljivanja tužilaštva koje je, kako je rekao “I dalje mač u rukama vlasti, svake vlasti”.

Uvođenje nezakonitog bogaćenja u krivični sistem – dug put koji još traje

Kao potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije UNCAC (Sl.list SCG – Međunarodni ugovori br.12/2005), Republika Srbija se saglasila sa odredbom čl.20 Konvencije kojom se pozivaju države članice da u svoj pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje, piše sudija i članica CEPRIS-a Ana Stamenić.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć

Donošenjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći („Sl. glasnik RS, broj 87/2018) i samom njegovom primenom uveden je jedan humaniji pristup primeni prava. Ovim zakonom omogućeno je svim građanima Srbije da i oni, kao i ostali stanovnici država u regionu koji su slabijeg materijalnog stanja, mogu svoju pravnu zaštitu da ostvare pred pravosudnim i upravnim organima bez novčane nadoknade, piše v.d. direktorka Biroa za pružanje pravne pomoći Grada Novog Sada Gordana Moravski.

Majić u Utisku nedelje: Ovo je društvo institucionalizovane nepravde

“Ovde najviše nedostaje pravde. Ovo je društvo gotovo institucionalizovane nepravde“, istakao je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić u „Utisku nedelje“ i dodao da je poruka Kecmana, policijskog inspektora u penziji koji je radio na rasvetljavanju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, ta da se „on sada plaši države“.

Šta kazuje Vučićeva direktiva za izbore

Posle tragičnih majskih događaja u OŠ „V. Ribnikar“ i u okolini Mladenovca zbog čega građani mesecima protestuju pod sloganom „Srbija protiv nasilja“, julskih tragedija u Bačkoj Palanci zbog nerasčišćenih posledica mikrooluje, te neispunjenih zahteva za odgovornošću, ostavkama i promenama tim i drugim  povodima, Aleksandar Vučić je odlučio da usliši poslednji  zahtev opozicije koja  podržava ove proteste – da se vanredni parlamentarni i beogradski izbori održe do kraja godine. Međutim, kao i uvek, to čini na vrlo problematičan način i uz mnogo neizvesnosti, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

CEPRIS primio nove članove

Novi članovi Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) su javna tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović, sudija Višeg suda u Novom Sadu Ana Stamenić i advokat iz Novog Sada Vladimir Horovic.

Zaštita reputacije kompanije

Poslovna reputacija je najvredniji nematerijalni resurs svakog privrednog subjekta i može se definisati kao percepcija javnosti o njemu i načinu na koji on funkcioniše, pišu advokati Ivan Duzlevski i Tijana Levakov.

Insajder Debata – Lice i naličje odgovornosti (institucija)

Svaka institucija može da pogreši i svaka osoba u instituciji može da pogreši. Jačina institucija se pokazuje načinom i odgovorom na taj propust, a mi vidimo konstantno da i tužilštvo i sudovi i centri za socijalni rad kažu “kod nas nema ništa – kod nas je sve čisto”, rekla je sinoć u Insajder debati aktivistkinja za ljudska prava i pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić, komentarišući odgovornost institucija u slučaju masakra u selima oko Mladenovca i Smedereva.

Obratite pažnju na tužioca u prekršajnom postupku

Da li su i na koji način – time što po Zakonu o prekršajima (koji je uz privrednoprestupni i krivični, jedan od tri kaznena postupka koji se mogu voditi pred sudovima) sem javnog tužioca i oštećenog, postoji još neko ko je ovlašćen da neposredno inicira sudski postupak – da podnosi tužbu kojom traži pokretanje kaznenog (prekršajnog) postupka; zajemčena ljudska prava obezvređena ili teško ostvariva, da li su i koja prava okrivljenog uskraćena ili povređena i da li je ugrožena sudska nezavisnost i načelo podele vlasti, piše sudija Vladimir Živankić.

Vodič kroz Advokatsku tarifu

Publikacijom „Vodič kroz Advokatsku tarifu“ želimo da približimo građanima način na koji će advokat obračunavati cenu svojih usluga, kako bi oni sami u svakoj fazi postupka mogli da izračunaju koliko će ih određena radnja koštati i kako bi bili upoznati s načinom na koji se određuju ukupni troškovi advokatskih usluga na kraju postupka.

Uopšte o stambenim zajednicama i njihovim upravnicima

Može se reći da su građani pokazali najviše interesovanja za položaj, prava i naročito obaveze profesionalnih upravnika kao i za pitanja kome da se obrate u slučaju da upravnik ne radi svoj posao i koja su im prava koja imaju po Zakonu u takvim i sličnim situacijama, piše pravnik Ljubiša Zekić.

Zaštita građana na društvenim mrežama

Svako ko ima Facebook nalog, morao bi da zna da kontakt podatke na Facebook stranici unosi administrator iste. Dakle, administrator može kao kontakt telefon ili kontakt mejl uneti bilo koji broj, odnosno adresu elektronske pošte, npr. vladimir.putin@hotmail.com, barackobama@gmail.com ili pak office@medijator.org, piše medijator Milan Krilović.

Da li svet voli migrante?

Sve od onih davnih nesretnih devedesetih godina prošlog veka, naša kultura sećanja prepuna je tužnih uspomena o izbegličkim kolonama ljudi koji su proterani sa svojih ognjišta krenuli sa naramkom svojih uspomena u neki drugi grad, selo, napušteni hotel, sportsku halu, nečije dvorište da započnu  novi život – koji mnogi nikada nisu dočekali, piše javni tužilac Dubravka Dmitrović.

Кontraverzni DNК tragovi na predmetima u smeću

U Republici Srbiji, postoji sedam laboratorija za DNК analizu, od kojih je jedna u privatnom vlasništvu, a ostale su u državnom vlasništvu, zajedno sa laboratorijom za DNК analizu pri Bezbednosno-informativnoj agenciji, piše sudija Dušan Dakić.

Jesmo li blizu nove “adrese” za zaštitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava?

U skupštinskoj proceduri nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.[1] Ovo bi potencijalno moglo da bude važna vest za zaštitu ekonomskih socijalnih i kulturnih prava, ako Zakon dobije podršku u Narodnoj skupštini.  Zbog čega je Opcioni protokol važan, piše doktorand međunarodnog prava i saradnik CEPRIS-a Sreten Bjeličić.

Vodič kroz pravno uređenje braka

Vodič kroz pravno uređenje braka napisan je tako da na jednostavan i građanima pristupačan način pruži bitne informacije o najvažnijim pravima i obavezama koje institucija braka nosi sa sobom.

Integrativna medijacija

U kontekstu sposobnosti korišćenja reči za saopštavanje misli i osećanja, medijacija predstavlja teren za izraz istih, upravo u cilju postizanja zajednički prihvatljivog rešenja problema, a koje je nemoguće postići usled nekomuniciranja, te sledstveno i međusobnog nerazumevanja i neuvažavanja strana u spornom odnosu, piše medijator Milan Krilović.

Postupak za razvod braka

Brak predstavlja vezu između lica različitih polova radi zajedničkog života i stvaranja porodice. To je zajednica koja ima dvostruku ulogu. Prvo, u pitanju je zajednica u okviru koje su lica unutar te zajednice povezana osećanjima, polne, ali i čovečanske ljubavi uopšte, kaže sudija Darko Rašković.

Društvene mreže (i sudije) – Za ili protiv?

Po jednoj od definicija „Društvene mreže (social network) su onlajn veb servisi koji korisnicima omogućavaju raznovrsne vidove komunikacije i mogućnost lične prezentacije“, piše sudija Jelena Janković.

Sloboda izražavanja sudija

Zašto je predsednik Vrhovnog suda Mađarske 2012. godine, nakon što je javno kritikovao planirane izmene zakona o sudstvu, onemogućen da bude sudija, piše sudija Vesna Bogosavljević.

Starosna i prevremena starosna penzija – šta treba znamo?

Pravo na starosnu penziju i pravo na prevremeno starosnu penziju su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za slučaj starosti. U našoj državi ovo osiguranje je obavezno i regulisano je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni pretrpi na radu i u vezi sa radom

Ako se sudska praksa smatra nekakvim pokazeteljem i indikatorom spornih problema, onda brojnost i raznovrsnost odluka sudova, koje se odnose na pitanje naknade štete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom, ukazuje na aktuelnost teme koja će biti obrađena i svakako opravdava da se o svemu tome kaže još nešto, uz dodatnu argumentaciju, ali bez pretenzija da se ovo pitanje uredi na jedan celovit način niti pak potpuno, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Darko Rašković.

Tajne „sublimacije“ ili zašto je problem dati tabele?

Odgovor na pitanje iz naslova ne znam, ali je očigledno da problem sa davanjem javnosti tabela ima i to ne bilo ko, nego najviša institucija za suzbijanje kriminala u Republici Srbiji – Vrhovno (doskora Republičko) javno tužilaštvo, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Primeri žalbi Ustavnom sudu povodom odluka VST o izboru javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca

Foto: Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije U skladu sa pozivom CEPRIS-a kandidatima čija su prava povređena nezakonitim izborom koji je sproveo Visoki savet tužilaštva da pravnu zaštitu ostvare podnošenjem žalbe Ustavnom sudu, kandidate upućujemo na primere žalbi koje je objavilo Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, a koji mogu biti od pomoći kandidatima da se […]

Uloga i utisci o radu Državne revizorske institucije

Često čujemo u medijima razne vesti o nepropisnom ili neefikasnom trošenju javnih sredstava od strane grada, ministarstava i drugih javnih tela. Kada takvo što čujemo, mnogi od nas prvo pomisle da je ove slučajeve otkrilo nezavisno novinarstvo ili pak tužilaštvo, piše advokat Đorđe Popović.

Prekršajni postupak

Kada se spomenu prekršaji, većini je prva pomisao prelazak van pešačkog prelaza, vožnja automobila bez vezivanja sigurnosnog pojasa, prekoračenje brzine… Međutim, prekršaji u poslovanju malih i srednjih preduzeća vrlo su prisutni i obično interesovanje za njih dođe tek kada stigne poziv za sud, piše advokatica YUCOM-a Katarina Toskić.

O prometu nepokretnosti i katastru

Promet nepokretnosti je pravni posao kojim se prenosi pravo svojine na nepokretnostima ili kako se to kolokvijalno kaže “prenos vlasništva”, piše advokat Marija Pešović.

Izbor javnih tužilaca protivan Ustavu Srbije i Zakonu o javnom tužilaštvu

Centar za pravosudna istraživanja ukazuje da je Visoki savet tužilaštva sproveo izbor glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca protivno Ustavu Republike Srbije i Zakonu o javnom tužilaštvu. Visoki savet tužilaštva je sproveo izbor delimično primenjujući odredbe starog Zakona o javnom tužilaštvu, koji je prestao da važi u maju ove godine, potpuno ignorišući cilj ustavnih promena i kršeći odrebe važećeg (novog) Zakona o javnom tužilaštvu. 

Kada vam je ugrožena lična sigurnost?

Ne postoji jednostavan odgovor na postavljeno pitanje iz naslova bloga. Zašto? Iz jednog prostog razloga što je za poslednjh 17 godina, pitanje definicije, kada vam je ugrožena sigurnost, a kad ne, postala jedno od najkontraverznijih pitanja, kako u stručnoj javnosti, tako i široj, piše zamenica Apelacionog javnog tužioca u Beogradu Lidija Komlen Nikolić.

Napadi na Miodraga Jovanovića – još jedan u nizu kršenja Ustava od strane predsednika

Centar za pravosudna istraživanja ukazuje da su napadi predsednika Srbije Aleksandra Vučića na predsednika Upravnog odbora CEPRIS-a prof. dr Miodraga Jovanovića samo još jedan u nizu istupa kojima ovaj zvaničnik krši Ustav Republike Srbije. Jovanović je napadnut zbog svog istupa na poslednjem skupu „Srbija protiv nasilja“ na kome se javnosti obratio čitajući proglas velikog broja pripadnika akademske zajednice. 

Ugrožavanje sigurnosti – obeležja krivičnog dela

Iz same zakonske definicije proizilazi da se pretnja mora odnositi na napad na život ili telo, tako da pretnje koje su usmerene na neko drugo dobro, ma kako bile ozbiljne, ne predstavljaju obeležje ovog krivičnog dela. U skladu s tim, u sudskoj praksi zauzet je stav da ne postoje zakonski elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti kada okrivljeni oštećenom uputi pretnju da će potplatiti treće lice kako bi demolirao kuću oštećenog. Ne predstavlja pretnju niti izjava da će se određeni podaci dostaviti novinarima, piše sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev.

Privredni prestup

Kada poslujete, bilo da ste u privredi ili u finansijskom sektoru, važno je da pored ekonomskih pravila za uspešno poslovanje, pratite i poštujete propise zemlje kojima je to poslovanje regulisano. Ako postupite suprotno propisanom počinilac ste prekršaja, privrednog prestupa ili krivičnog dela, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.

Izdržavanje maloletne dece

Izdržavanje maloletnih lica predstavlja primarno pravnu i moralnu obavezu roditelja dece. Zatim, i drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, piše sudija Osnovnog suda u Kruševcu Jovana Bjelica.

26. maj 2023.

U ustavnoj demokratiji, sloboda okupljanja se garantuje kako bi građani mogli da izraze nezadovoljstvo politikom vlade. U autokratiji, sloboda okupljanja služi da bi pojedinci klicali vođi, piše profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miodrag Jovanović.

Zašto nam je potreban rodno osetljiv jezik? 

Novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine uveden je i definisan rodno osetljiv jezik kao „jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu”, piše savetnica Beogradskog centra za ljudska prava Nina Miholjčić Ivković.

Najčešće greške u izveštavanju u krivičnim postupcima

Кrivični postupci često izazivaju interesovanje javnosti. Građani imaju pravo na informisanje o krivičnim postupcima. Ovo pravo se realizuje kroz prisustvovanje javnim suđenjima, a osnovno pravilo je da je glavni pretres javan, ili putem medija, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.

Viktimizacija po drugom pravnom osnovu 

Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015), predviđeno je da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča. Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i oštećenog u krivičnom postupku, samo ako je istakao imovinsko-pravni zahtev, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.

Stanje uma i duše i krivična odgovornost

U prethodnom tekstu smo konstatovali da je javnost bila zatečena činjenicom da lica mlađa od 14 godina nisu krivično odgovorna. Zbog toga se čini da je potrebno dodatno objasniti način na koji krivični pravosudni sistem posmatra godine učinioca nekog nedozvoljenog dela, piše zamenica javnog tužioca Bojana Savović.

Oduzimanje imovine

Odredbom člana 87 KZ stav 1 KZ propisano je da predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnog dela mogu oduzeti ako su svojina učinioca. U praksi, osim predmeta čije je oduzimanje po zakonu obavezno (radi zaštite interesa bezbednosti ili razloga morala) to je neretko i novac, druge pokretne stvari kao što su predmeti od vrednosti, motorna vozila itd, piše sudija Marina Barbir.

Izabrani u senci tragedije

Dok je cela zemlja bila u šoku zbog masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u selima blizu Mladenovca, prvog dana po isteku trodnevne žalosti i u danu protestnih šetnji građana i opozicije tim povodom – petočlana komisija najviših skupštinskih funkcionera održala je kratku sednicu i izabrala 7 istaknutih pravnika za članove najviših pravosudnih organa, iako je ovaj posao mogla da obavi do kraja ovog meseca, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

Privremeno i povremeno – i tako sve do penzije?

Opšte znanje o radu i pravima iz radnog odnosa, na žalost, uglavnom se svodi na znanje – kada će biti plata i koliki je njen iznos. Iako živimo u veku interneta, osim ljudi iz struke, malo ko će „nepotrebno“ trošiti vreme na pretraživanje informacija o svojim pravima iz rada, piše sudija sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.

Postupak poništavanja diploma magistarskih i doktorskih studija

Kada se utvrdi da diploma magistarskih i doktorskih studija nije rezultat samostalnog rada kandidata (plagijat), za poništavanje diplome o stečenom visokom obrazovanju nadležni su univerzitet, akademija strukovnih studija i visoka škola, piše savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.

Bosi građani

Prosečna zarada u Srbiji dostigla 1.000 evra. Da bi mogli od svojih prosečnih zarada da zadovolje sve zakonske obaveze, zaposleni i članovi njihovih porodica u Srbiji već decenijama su gladni i žedni, piše potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.

Prvi put smo saglasni: svi smo krivi

Stravična tragedija u kojoj je dete od trinaest godina ubilo devet osoba u OŠ „Vladislav Ribnikar“ pogodila je pre svega porodice žrtava, ali i sve nas. Otvorena su brojna pitanja – pravna, psihološka, psihijatrijska, sociološka, piše zamenica tužioca Bojana Savović.

One gorke suze posle

Posle dva masovna ubistva i brojnih naknadnih napada i pretnji oružjem, Srbijom teku „one gorke suze posle“. Tako je 2010. Srđa Popović naslovio knjigu u kojoj tvrdi da je srpsko društvo osuđeno na takve suze, jer uporno odbija da prekine nit nasilja koja ga vodi u nove krugove nesreće, piše pravnica Sofija Mandić.

Nalog za pretres stana

Šta ako Vam se desi da Vas u cik zore probudi zvono, a na vratima se pojave uniformisana lica sa zahtevom da Vam pretresaju stan, jer možda postoji sumnja da se u stanu u kome boravite mogu pronaći droga, oružje ili neki begunac, piše zamenica tužioca Leposava Vujanović Porubović.

Radnici svih zemalja – zaštitite svoje podatke

Obrada podataka o ličnosti uopšteno se u javnosti vezuje za Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je usklađen sa GDPR (General data protection regulation) te tek u skorije vreme ova tema dobija na značaju, piše sudija Osnovnog suda u Somboru Nemanja Rilke.

Kada poslodavac gazda postane – kako da zaštitiš svoja radna prava?

U vremenu kada vas kroz medije bombarduju informacijama o nikad manjoj stopi nezaposlenosti, velikom broju stranih kompanija koje su otvorene u Srbiji i o prosečnoj zaradi od sedam stotina evra, nakon bezbroj poslatih prijava na konkurse za posao, neuspešno okončanih dobijanjem odbijenice, čujete od prijatelja da lokalni supermarket traži radnike, odlazite da se raspitate, a ponuda koja se (ne) odbija, glasi: „rad bez zaključenog ugovora, sedam dana nedeljno, devet časova dnevno, bez plaćenih putnih troškova i toplog obroka, zarada do 42.000,00 dinara, i to pod uslovom da se u toku jednomesečnog probnog rada dokažete“, piše sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Paraćinu Andrija Duvnjak.

Novi/stari problemi Sektora unutrašnje kontrole MUP-a Srbije

Nedavno su mediji objavili da je Goran Colić postavljen za novog načelnika Sektora unutrašnje kontrole (SUK) u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP). Naime, on je bio načelnik Pete uprave Bezbednosno-informativne agencije (BIA), tj. uprave za kontraobaveštajnu zaštitu. Pored Colića, u MUP su prebačeni i drugi kadrovi BIA-e, a među njima su i novi načelnici Sektora za ljudske resurse i Sektora za materijalno-finansijske poslove MUP-a. Tako je nastavljen proces debeizacije MUP-a, koji predstavlja prebacivanje kadrova BIA-e u MUP. Sve ovo se dešava nekoliko meseci nakon što je Bratislav Gašić sa mesta direktora BIA postavljen za ministra unutrašnjih poslova, piše istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miloš Jovanović.

Pritvor – procesna mera ili odmazda za učinjen zločin?

Shvatanje kazne kao čiste odmazde za izvršeno krivično delo bilo je primereno srednjem veku. U novije vreme prihvatamo da je svrha kažnjavanja delovanje na učinioca da ne ponovi kriminalno ponašanje uz istovremeno uticanje na građane da se uzdrže od vršenja krivičnih dela i izražavanje društvenog stava prema kriminalitetu uopšte, piše tužilački saradnik iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Tatjana Petković.

Napravi komisiju

Protekle nedelje poslanici Narodne skupštine su glasali o istaknutim pravnicima, budućim članovima pravosudnih saveta, piše pravnica Sofija Mandić.

Istaknuti

Prvog aprila je održano petočasovno javno slušanje 8 kandidata za istaknute pravnike članove Visokog saveta sudstva (VSS) i tročasovno za članove Visokog saveta tužilaštva (VST). Kao i martovsko slušanje, i ovo je prošlo u znaku neuspelih pokušaja da se prijavljeni kandidati predstave u poželjnom svetlu i za vlast i za opoziciju, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

Izbaci uljeza

Pravo svojine predstavlja najbitnije imovinsko pravo. Stambeni krediti se vraćaju decenijama, nasledna prava se prenose sa generacije na generaciju, upravo kako bismo stekli svojinu na stanu, kući ili lokalu, piše advokat Lazar Borozan.

Rad u javnom interesu i kriterijum odabira osuđenika

Sudija je dominus litis (gospodar postupka) u sudnici i u očima onih kojima sudi. Da bi to ostao i van suđenja, mora biti dovoljno stručan i posvećen kada odlučuje o nečijem životu, slobodi i imovini, da nađe pravu meru pravednosti i pravičnosti i dovoljno etičan da izabere, gde zakon to dozvoljava, zatvor i novčanu kaznu […]

O uticajima ambasadora na pravosuđe

Tek kad budemo imali znanja da prepoznamo i hrabrosti da pomenemo nesporne unutrašnjopolitičke deformacije i nezakonite uticaje na pravosuđe, moći ćemo osnovano i objektivno da razgovaramo i o realnom uticaju stranog faktora na njega, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić za Politiku.

Porodiljsko za muškarce

Većina građana i građanki u Srbiji je upoznata sa pravom majke na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Postavlja se pitanje zašto je svega 350 očeva u 2022. godini (zvanični podaci Ministarstva za brigu o prorodici i demografiju) koristilo prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kada uzmemo u obzir činjenicu da je u istoj godini ukupan broj korisnika iznosio 57.000, piše pravnik Vukašin Milisavljević.

„Plea bargain“ na srpski način

Američki pravni rečnik definiše sporazum o priznanju krivice („Plea bargain“), kao sporazum između optuženog i tužioca u kojem okrivljeni pristaje da prizna krivicu za neke ili sve optužbe protiv njega u zamenu za ustupke od strane tužioca. U Sjedinjenim Američkim Državama velika većina krivičnih predmeta ne ide na suđenje, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.

Pravo lice prazne stolice

Nedavno smo obeležili mesec dana od kada su tužiteljkama Savović i Paunović oduzeti predmeti, a one premeštene iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u opšte odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT). Tada smo postavili pitanje – da li Državno veće tužilaca (DVT) ima nameru da se sastane i odluči da li ovakvo premeštanje predstavlja nedozvoljeni uticaj na rad tužiteljki, piše pravnica Sofija Mandić.

Poverenik zaobilazi činjenice, DVT ćuti

Posle najnovijeg saopštenja Poverenika za samostalnost Državnog veća tužilaca (DVT) od 4. aprila o slučaju preraspoređenih, u stvari smenjenih sa predmeta EPS-a zamenica VJT-a u Beogradu Jasmine Paunović i Bojane Savović, pokazuje se da je bio u pravu uvaženi sudija Vrhovnog suda u penziji Zoran Ivošević. On je 2017. povodom uvođenja Poverenika izmenama Poslovnika o radu DVT-a, postavio pitanje: „U Zakonu, a i u Ustavu, piše da su oni garant samostalnosti javnih tužilaca. Ako je neko obrazovan da se stara o nezavisnosti suda ili samostalnosti javnih tužilaca, pa ima li onda smisla da on ima nekog staraoca, koji će voditi računa o njihovoj nezavisnosti?”, piše sudija Savo Đurđić za Peščanik.

(Ne)jednakost potrošača i toplana 

Iako su svi koji zaključe bilo kakav ugovor ili stupe u bilo kakav pravni odnos načelno jednaki, naravno da postoje (svakodnevne) situacije kada to baš i nije slučaj, piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.

Tužilaštvo kao pretorijanska garda

Debata „Ne pristajem!” održana je 30. marta 2023. godine u Pančevu u znak podrške smenjenim tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunović, a u organizaciji Građanske akcije Pančevo, Peščanika i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Dopis Narodnoj skupštini RS: Javno slušanje povodom izbora istaknutih pravnika 

Povodom zakazanog javnog slušanja na kojem će se predstaviti kandidati koje je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva i za prvi izbor članova Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika, zakazanog za subotu, 1. april 2023. godine, članice Radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 23 izražavaju nezadovoljstvo jer poziv za prisustvo nije upućen svima koji su aktivno učestvovali u procesu izmena Ustava i usvajanja pravosudnih zakona, piše u dopisu Radne grupe za poglavlje 23 Narodnoj skupštini.

Beskućnici u Srbiji – Na rubu margine

Beskućništvo predstavlja uskraćivanje osnovnih ljudskih prava. Države nastoje da upravljaju problemom beskućništva umesto da ga iskorene zbog čega rešavanje ovog pitanja često postaje i deo problema koji ima dva aspekta, piše koordinatorka Beogradskog centra za ljudska prava Jelena Ilić.

Svilen konac

Još uvek traje institucionalni muk o slučaju nominalno dve (a zapravo najmanje sedam) zamenica tužiteljki u Višem javnom tužilaštvu koje su se požalile da su profesionalno razmeštene i lično šikanirane od Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Prošlo je tačno mesec dana od kada je Bojani Savović, a zatim i Jasmini Paunović, u sred radnog dana oduzet predmet o poslovanju JP Elektroprivreda Srbije. Prošlo je tri nedelje od kada su Savović i Paunović o ovom slučaju dale usmene, a zatim i pisane izjave Povereniku za samostalnost Državnog veća tužilaca, piše pravnica Sofija Mandić.

Debata „Ne pristajem!” o stanju u pravosuđu

S namerom da pančevačku javnost upozna sa stanjem u pravosuđu i da pruži podršku tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojani Savović i Jasmini Paunović, Peščanik, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i Građanska akcija Pančevo organizuju debatu „Ne pristajem!”, u četvrtak, 30. marta 2023. godine, od 19 časova u klubu „Kupe” (Ulica braće Jovanovića 5 u Pančevu).

Da li je vreme da matični broj ode u istoriju?

Vest da je Hrvatska u potpunosti ukinula upotrebu matičnog broja za potrebe identifikacije svojih građana, odjeknula je početkom godine i u Srbiji, i aktuelizovala diskusiju o tome da li i naša zemlja treba da odustane od upotrebe JMBG-a, i pređe na neki drugi sistem evidencije i identifikacije građana, piše izvršna direktorka Partnera za demokratske promene Srbije Ana Toskić Cvetinović.

Da li radni sporovi mogu da se reše mirnim putem?

U Republici Srbiji radni sporovi se prvenstveno rešavaju sudskim putem, uglavnom pred sudovima opšte nadležnosti, ali je prisutno i alternativno rešavanje radnih sporova, piše direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova dr Ivica Lazović.

„Legalizacija“ primanja mita od strane lekara – da li građani imaju moć?

Temelj svake pravne države predstavlja zakonito i efikasno funkcionisanje javnih službi. Lica koja zloupotrebljavaju službena ovlašćenja koja su im poverena, ne samo da su nedostojna takvih ovlašćenja, zbog čega moraju biti podvrgnuta moralnoj i društvenoj osudi, već su radnje takvih lica do te mere društveno opasne da iziskuju snažnu reakciju države u vidu bezuslovnog krivičnog gonjenja i strogog kažnjavanja, piše tužilački saradnik u Višem javnom tužilastvu u Novom Sadu Tatjana Petković.

Normalni test istaknutosti pravnika

U ovom tekstu ću se pozabaviti zakonskim kriterijumima za izbor članova Saveta, ali i jednim mogućim rešenjem nedoumica koje postoje u vezi sa pravnicima koji su prijavljeni na javni konkurs za izbor, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Bojan Spaić.

Govor na trećem protestu podrške premeštenim tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva Sofija Mandić: Ko danas nije ovde

U zemlji u kojoj je nemoguće sprovesti istragu u javnim preduzećima ili protiv javnih funkcionera, nema istrage, nema tužilaštva i nema pravde. To je zemlja u kojoj postoje samo tlačitelji i potlačeni. Postoje oni koji odgovaraju kada ulicu pređu van pešačkog prelaza – to smo svi mi. Ali postoje i oni koji ne odgovaraju ni za šta, jer su pripadnici nekažnjive kaste.

Govor na trećem protestu podrške premeštenim tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva Savo Đurđić: Zahtevamo zaštitu tužiteljki i bolje pravosuđe

Zahtevi građana i struke su jasni. Prvi zahtev je da se zamenice tužioca iz Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Bojana Savović i Jasmina Paunović koje su iznenadnom, svojevoljnom i bahatom odlukom Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića i njegove zamenice Brankice Marić, premeštene iz Odeljenja za borbu protiv korupcije i sa predmeta visoke korupcije u EPS-u, vrate u svoje odeljenje i na predmet. One su skinute sa predmeta u trenutku kada su donele rešenje o hapšenju šestorice osumnjičenih. 

Hrabre tužiteljke i Srbija vladavine prava

Viši javni tužilac Nenad Stefanović je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije i sa predmeta EPS u trenutku hapšenja šestorice osumnjičenih, iznenadnom promenom godišnjeg rasporeda rada smenio svoje zamenice Bojanu Savović i Jasminu Paunović, bez ikakvog opravdanog razloga, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

Višak zaposlenih – pravila za poslodavce i zaštita zaposlenih

Članom 179. Zakona o radu u stavu 5. tačka 1. propisano je da zaposlenom može prestati radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Navedeni prestanak radnog odnosa kolokvijalno je poznat kao „otkaz proglašenjem zaposlenog za (tehnološki) višak”, piše advokatica i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.

Konkurs za najbolje pravnike ili stranačke lobiste?

Prema Aktu o promeni Ustava Visoki Savet sudstva (VSS) uz šest sudija koje biraju sudije i predsednika Vrhovnog suda po funkciji, čine i četiri istaknuta pravnika. Njih bira Narodna skupština među pravnicima sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, piše sudija Savo Đurđić.

Razrešenje tužioca Stefanovića ili nastavak protesta

Budimo aktivni i istrajni u podršci onome što su započele hrabre zamenice tužioca u VJT-u u Beogradu iznoseći u javnost istinu o radu ovog organa. Jedino tako možemo doći do prvog praktičnog uspeha u reformi pravosuđa u Srbiji – rehabilitacije statusa i karijera ne samo tužiteljica Savović i Paunović, nego vremenom i svih drugih potcenjenih i nepravedno degradiranih poslenika pravosuđa. U tom smislu neophodno je insistirati da Državno veće tužilaca pokrene postupak razrešenja Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Dok se to ne izdejstvuje, ne treba prekidati proteste, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

Novi mehanizmi (ne)skrivenih uticaja na pravosuđe

Čini mi se da je jedan od osnovnih problema zbog čega nema poverenja građana, što se nedovoljno radi na izgradnji objektivnog autoriteta pravosuđa u komunikaciji sa javnošću. Pre svega, kod nas se pitanje pravosuđa i njegove reforme ne doživljavaju kao pitanje struke, nauke i istraživanja, nego kao i sva druga – stranački. Ustav i vladavina prava se sa samog vrha države ne sprovode čak i u pogledu osnovnih načela i odnosa, pojedini zakoni se ne primenjuju ili se to čini selektivno i diskriminatorski. U javnosti nema reči i diskusije o programu i politici razvoja treće, stručne grane državne vlasti, osim kada je to iznuđeno obavezama u procesu pridruživanja EU, kaže sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić u intervjuu za Paragraf.

Moratorijum na rate kredita i posle vanrednog stanja

Svima nama je dobro poznata mogućnost moratorijuma – pauze u otplati rata koja je postojala za vreme vanrednog stanja usled epidemije COVID-19. Sa druge strane, mnogima nije poznato da banke to i dalje mogu i mimo vanrednog stanja i mimo bilo kakve ekonomske krize. Kako se ekonomska kriza možda poslednjih godinu dana čak i pogoršala u odnosu na vanredno stanje zbog COVID-19, ova tema bi trebala ponovo biti aktuelizovana, piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.

Ustavna žalba – vodič za obraćanje Ustavnom sudu

Vodič za obraćanje Ustavnom sudu vam nudi odgovore na mnogobrojna pitanja: Šta je i ko čini Ustavni sud? Šta je ustavna žalba i kada se može izjaviti? Šta ustavna žalba mora da sadrži? Ko i na koji način može izjaviti ustavnu žalbu? Kako će Ustavni sud odlučiti o ustavnoj žalbi? Šta nakon odluke Ustavnog suda? U njemu takođe možete pronaći primere usvojene (dobro argumentovane) ustavne žalbe, primer opredeljenog zahteva o kom Ustavni sud treba da odluči, primer specijalnog punomoćja za izjavljivanje ustavne žalbe, rokove za izjavljivanje žalbe i obrazac za podnošenje ustavne žalbe.

CEPRIS podržava javno okupljanje protiv pritisaka na pravosuđe

Centar za pravosudna istraživanja svesrdno podržava organizaciju skupa podrške tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunović koji će biti održan 2. marta u Beogradu u 15h, ispred Vlade Republike Srbije. Tužiteljke Savović i Paunović svojim profesionalnim, a od skoro i javnim angažmanom, na najbolji način izražavaju vrednosti kojima pravosuđe u Srbiji treba da teži.

Reformska bajka i slučaj tužiteljke Savović

Jaz između hvalospeva reformi pravosuđa i rezultata u svakodnevnom radu se produbljuje. Svež primer su događanja posle hapšenja 6 osoba koje se sumnjiče da su oštetile EPS. Usledila je vest da su postupajućoj zamenica javnog tužioca Bojani Savović i njenoj koleginici Jasmini Paunović faktički oduzeti ovi predmeti, piše sudija Apelacionog suda u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

Majić o tužiteljki Savović: Bilo je samo pitanje kada će naleteti na „minu“ jer iskače iz profila poslušničkog modela

“Tužiteljka Bojana Savović vrlo neuobičajeno iskače iz tog činovničnog, poslušničkog profila koji je apsolutni model u državnim institucijama, a posebno u tužilaštvu. Umela je da ne postupa horski, da misli svojom glavom, odnosno nije neko koga je lako kontrolisati i bio je samo trenutak kada će naići na tu minu”, rekao je sinoć u Utisku nedelje sudija Apelacionog suda Miodrag Majić komentarišući premeštanje tužiteljke Savović.

Lazić o smenjivanju tužiteljki: Javnost je u ovom trenutku najjača zaštita

Zamenik tužioca Radovan Lazić smatra nelogičnim objašnjenje Višeg javnog tužilaštva da su zamenice tužioca Bojana Savović i Jasmina Paunović smenjene jer su odugovlačile predmet. „Predmet se nalazi u policiji, a tužilac je tu u poziciji da urgencijama može samo da ubrzava taj postupak, nikako da ga odugovlači”, objašnjava Lazić i dodaje da njegove koleginice svoj posao rade „veoma savesno, odgovorno i pošteno”.

Saopštenje za javnost

CEPRIS najoštrije osuđuje odluke Višeg javnog tužilaštva na osnovu kojih Bojana Savović i Jasmina Paunović nisu više postupajuće tužiteljke u slučaju osumnjičenih za malverzacije u EPSu.

Kuda plovi tužilački brod?

U momentu u kome pisac ispisuje ove redove, narodni poslanici su usvojili set izmenjenih tužilačkih zakona. I dobro, sada će se čitalac zapitati šta će usvajanje ovih zakona njemu značiti i od kakvog je to uticaja na njegov život, piše zamenik tužioca i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović.

CEPRIS neće učestvovati u postupku predlaganja ili podrške istaknutim pravnicima

Imajući na umu da je Narodna skupština 10. februara, samo dan nakon što je usvojila pravosudne zakone, raspisala konkurs za izbor članova Visokog saveta sudstva koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika, kao i da rok za prijavu kandidata uskoro ističe, Centar za pravosudna istraživanja saopštava da neće učestvovati u postupku predlaganja ili javne podrške bilo kom kandidatu za člana VSS koje bira Narodna skupština. 

Sporazum o priznanju krivičnog dela

Sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja vrstu ugovora koji se zaključuje između javnog tužioca i okrivljenog, uz obavezno prisustvo branioca, i to od donošenja naredbe o sprovođenju istrage do završetka glavnog pretresa, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.

Kako su doneti pravosudni zakoni – čas anatomije

U skupštinskoj raspravi o pravosudnim zakonima odbačeno je preko hiljadu amandmana opozicije. To su komentari profesije i struke koje je Ministarstvo pravde izbrisalo u pripremi zakona, a u javnoj raspravi ih odbilo u 90-95% slučajeva, piše sudija Savo Đurđić.

Novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima produbljuje politizaciju policije

U decembru 2022. godine u žižu javnosti ponovo je dospeo Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima. U nešto izmenjenom ruhu, stavljen je na javnu raspravu pred praznike sa još pet zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, i dodatnih pet pravosudnih zakona, ali je ubrzo opet povučen.To ne znači da se od njega odustalo i da će proces izrade ovog propisa krenuti ispočetka, što je bio prvobitni apel organizacija civilnog društva, piše viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić Nikić.

Kako da pomognem da izborna kampanja bude poštenija?

Vodič „Kako da pomognem da izborna kampanja bude poštenija?“ namenjen je svakome ko prepozna da se krši neko od pravila koja su uspostavljena kako bi izborna kampanja bila poštena i ravnopravna. U jednakoj meri, vodič je namenjen svakome ko uoči da bi neki postupak mogao da naruši ravnopravnost učesnika, prava građana i javni interes, ali nije siguran da li su prekršena neka pravila. 

Istakni se, pravniče, trka počinje!

Još se nije ohladio papir Službenog glasnika na kome su odštampani pravosudni zakoni usvojeni u četvrtak, 9. februara, a predsednik Skupštine je raspisao i objavio konkurs na internet stranici parlamenta, kao početak procesa izbora istaknutih pravnika u oba pravosudna tela, piše predsednica YUCOM-a dr Katarina Golubović.

Nova reforma pravosuđa – završna reč

Da li će pravosudni zakoni dovesti do otklanjanja političkog uticaja na pravosuđe i kakve će dugoročne posledice usvojena rešenja proizvesti? CEPRIS i Peščanik pozivaju vas na diskusiju “Nova reforma pravosuđa – završna reč” u utorak 14. februara 2023. godine u Medija centru od 14:30 časova.

Set pravosudnih zakona – nezavisne sudije i tužioci ili sistem unutar sistema

Članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero smatra da će pravosudni zakoni imati “etiketu”, budući da se referendum o promeni Ustava u delu pravosuđa sprovodio pred izbore. “Neće se dobiti ništa novo što se tiče brzine stizanja do pravde”, dodaje Petrović Škero.

Saopštenje za javnost

Nakon emisije Newsnight u kojoj su učestvovali sudije Miodrag Majić i Dragana Boljević, a čija je tema bila usvajanje pravosudnih zakona, Društvo sudija se dan kasnije na društvenim mrežama oglasilo saopštenjem u kojem je ad hominem napadnut sudija Majić. 

Sloboda ili sigurnost? Prava samostalnih umetnika

Umetnost je odraz kreativnosti pojedinaca, i to ne običnih pojedinaca, već onih „izvanrednih“, „posebnih“, talentovanih, koji svojim delima doprinose razvoju društva u celini. Ovi pojedinci, stvaraoci, po definiciji i po prirodi „posla“ su slobodni i samostalni. A da li uopšte i kakav značaj zakonski propisi daju ovoj društvenoj kategoriji, o tome piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.

Da li je pravda ipak samo spora?

U vreme kada je donet „novi“ Zakonik o krivičnom postupku iz 2012. godine, mnogi teoretičari prava su kao neverne Tome odmahivali glavom tvrdeći da uvođenje tužilačke istrage neće doneti dobro krivičnom postupku, dok su donosioci ovog zakona pomalo ljutito to osporavali, tvrdeći da će naprotiv uvođenjem novih instituta (u vidu tri vrste sporazuma sa tužiocem) krivični postupak postati mnogo brži i efikasniji i skratiti trajanje suđenja, piše zamenik javnog tužioca u Tužilaštvu za organizovani kriminal Dubravka Dmitrović.

Kakva ili kolika država?

Posle simulirane javne rasprave, skupština će za nekoliko dana usvojiti 5 ključnih pravosudnih zakona. Veće su šanse da dobijemo bitku za Kosovo nego za nezavisno pravosuđe. Govore profesori prava i članovi CEPRIS-a (Centra za pravosudna istraživanja) Miodrag Jovanović i Tanasije Marinković.

Šta (ni)smo saznali iz izveštaja sa javne rasprave?

Nakon krajnje neprimerene situacije, da predlog zakona bude upućen u Skupštinu pre nego što se objavi izveštaj sa sprovedene javne rasprave (17.1.2023) i protesta organizacija koje su dale predloge, Ministarstvo pravde je veoma brzo reagovalo, objavivši 20.1.2023. taj izveštaj i impozantan (na preko 200 stranica) spisak dobijenih predloga kao i razloga za njihovo odbijanje (u velikoj većini slučajeva) ili pak prihvatanje (u manjem delu), piše programski direktor Transparentosti Srbija Nemanja Nenadić.

CEPRIS neće učestvovati u javnom slušanju o pravosudnim zakonima

Narodnu skupštinu smo obavestili da u javnom slušanju nećemo učestvovati zbog dosadašnjeg odbijanja predlagača da ozbiljno razmotri naše predloge, visokog procenta odbijanja svih predloga dostavljenih u javnoj raspravi koje je učinjeno bez adekvatnog obrazloženja, izradi predloga četiri zakona koja uopšte nisu bila predmet javnog razmatranja i sumnje da bi javno slušanje trebalo da pokrije dosadašnje nedemokratsko i protivpravno postupanje Ministarstva pravde i Vlade Srbije.

Fantom pravne kulture

Vlada Srbije je usvojila predloge pravosudnih zakona. U narednim danima predstoji procedura u Narodnoj skupštini. O tome za Peščanik govori potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.

Šta nije dobro rešeno u nacrtima zakona o pravosudnim savetima?

Nacrti pravosudnih zakona, koji su bili na javnoj raspravi do 15. januara 2023, sadrže mnoge odredbe koje su sporne zbog toga što stvaraju rizike od korupcije, ne sadrže dovoljno antikorupcijskih mehanizama ili zbog drugih normativnih manjkavosti, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Fiktivna nezavisnost sudstva se legalizuje bez okončane rasprave

Da li i kome treba Ministarstvo pravde koje ne uvažava usaglašene predloge sopstvene Radne grupe za izradu sudskih zakona ili Vlada koji ne sprovodi zaključak o javnoj raspravi? Nikome. Osim održavanju iluzije naročitog uspeha i zaštiti nagomilanih privilegija ljudi sa vrha piramide vlasti i moći. Najmanje pravosuđu, njegovoj dograđenoj ustavnoj ulozi i reformi koja izmenama sistemskih zakona treba da unapredi nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

Mamac za poslušne

Čitalac se seća da je pre nešto više od godinu dana Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio Nacrt akta o promeni Ustava za čitavih 2 minuta i 27 sekundi. Odbor je tada uspostavio sprint-tempo u rešavanju srpskog pravosudnog pitanja. Stoga ne čudi što se 5 pravosudnih zakona našlo u skupštinskoj proceduri 17. januara, samo dan i po (36 sati) nakon završetka javne rasprave, piše pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Sledeći korak

Put u nepoznato nastavljen je, sa istom neizvesnošću svojstvenoj Nacrtu zakona o javnom tužilaštvu, i izradom Nacrta zakona o sudijama. Zato je bilo izuzetno značajno da Agencija za spečavanje korupcije bude u prilici da se o njima izjasni, piše advokat Robert A. Sepi.

Petrović Škero: Ostavka je ovde teška reč, izmenama Ustava građani dobili malo

“Nekoliko dana nakon završetka javne rasprave, Skupštini Srbije predati su nacrti zakona. I tu je naglo prekinuta javna diskusija. I ja se pitam da li je ta javna diskusija bila prava? Ako su zakoni već u skupštini, a poslednju javnu diskusiju smo imali pre 10-tak dana, sve više verujem da nije služilo ničemu osim predstavi“, kaže sudija i članica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za N1. Pita se i da li je sve odrađeno zbog „stvarne potrebe da napravimo nešto novo ili je potrebno da damo EU to što traži“.

Pravosudni zakoni u skupštinskoj proceduri samo 36 sati po završetku javne rasprave

Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 upozorava javnost da je pet predloga pravosudnih zakona usvojeno od strane Vlade Republike Srbije i ušlo u skupštinsku proceduru 17. januara 2023. godine svega 36 časova od završetka javne rasprave. Na ovaj način dovodi se u pitanje smisao javne rasprave, održanih 5 sastanaka sa stručnom javnosti, kao i više od 50 priloga sa komentarima koje su dostavljeni Ministarstvu pravde, koje je bilo praktično nemoguće razmotriti u tom roku.

Dok čekamo da neko drugi nešto za nas uradi

Pitanja koja se neminovno nameću u vezi sa donošenjem seta novih pravosudnih zakona su: Da li su ova ili bilo koja druga zakonska rešenja dovoljna da probude hrabrost kod nosilaca javnotužilačke funkcije, piše zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Bojana Savović.

Korak napred u nepoznato

Borba za nezavisnost i samostalnost pravosuđa zahteva nešto više od pukog “prenošenja” ustavnih amandmana u zakone posvećene sudijama i javnim tužiocima, piše advokat Robert A. Sepi.

Gde je transparentnost u nacrtima zakona o radu pravosuđa?

Javna rasprava u vezi sa setom nacrta zakona o pravosuđu je u toku i traje do 15. januara 2023. godine. Prevashodni cilj donošenja zakona je usklađivanje sa izmenama Ustava iz februara 2022. godine, odnosno da se pravosudnim organima obezbedi veća nezavisnost i unapredi njihov položaj, piše istraživačica u Partnerima za demokratske promene Srbije Kristina Kalajdžić.

Nije teško biti u pravu – medijacija u potrošačkim sporovima

Zamislite situaciju iz svakodnevnog života u kojoj odete u prodavnicu i kupite cipele, a u roku od tri meseca od kupovine odlepi se đon. Revoltirani podnesete reklamaciju trgovcu, ali vas on odbije uz obrazloženje da niste adekvatno koristili obuću, a vi posle toga ne znate šta da radite, piše sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Somboru Nemanja Rilke.

Otkud sada treba da platim i sudske takse?

Кoliko ima različitih ljudi i odnosa među njima, očigledno isto toliko ima različitih advokata i odnosa advokata sa klijentima, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Ana Burić.

Primedbe na nacrte Zakona o javnom tužilaštvu i Visokom savetu tužilaštva

Nakon što je prošle godine Skupština Srbije proglasila Akt o promeni Ustava, javila se potreba za izmenom dva tužilačka zakona – Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Početkom decembra 2022. godine Ministarstvo pravde je objavilo nacrte navedenih zakona i zakazalo javne rasprave povodom primedbi, predloga i sugestija u vezi sa nacrtima. CEPRIS je iskoristio svoje pravo i dostavio Ministarstvu pravde Polazne osnove za usvajanje tužilačkih zakona, nakon toga Primedbe na njihove radne verzije, a sad i Primedbe na nacrte pomenutih zakona.

Primedbe na nacrte Zakona o sudijama, uređenju sudova i Visokom savetu sudstva

Nakon što je prošle godine Skupština Srbije proglasila Akt o promeni Ustava, javila se potreba za izmenom tri sudska zakona – Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova i Zakona o Visokom savetu sudstva. Početkom decembra 2022. godine Ministarstvo pravde je objavilo nacrte navedenih zakona i zakazalo javne rasprave povodom primedbi, predloga i sugestija u vezi sa nacrtima. CEPRIS je iskoristio svoje pravo i dostavio Ministarstvu pravde Polazne osnove za usvajanje sudskih zakona, nakon toga Primedbe na njihove radne verzije, a sad i Primedbe na nacrte pomenutih zakona.

Želim da dam otkaz, koja su moja prava?

Za nekoga ko zna kojim poslom želi da se bavi i može to da ostvari – da uživa u svom radu i pritom obezbedi egzistenciju sebi (i članovima porodice), da se razvija profesionalno, svaki radni dan je ispunjen zadovoljstvom i smislom, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.

Pravosudne reforme nakon promene Ustava: Potencijal za smanjenje, ali i institucionalizaciju političkog uticaja na pravosuđe

Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) je istakla da je javnost uveravana da će nesavršena ustavna rešenja biti popravljena novim zakonima, međutim da se sada vidi da se može dogoditi samo obrnuto – da se ustavna rešenja zakonima mogu samo dodatno okruniti. “Zakon ne može „probiti“ granice Ustava, te smo ostavljeni sa lošim i polovičnim rešenjima koja smo usvojili u januaru”, istakla je Mandić.

Rasprava o zakonima kao monopol i dil vrhuški

Već smo pisali o medijskoj tišini, anesteziranom pravosuđu i skandalu neposredno pre objavljivanja prvih radnih tekstova Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova i Zakona o Visokom savetu sudstva. Ministarstvo pravde (MP) je iz ovih tekstova, iako je trebalo samo da ih tehnički sredi, izostavilo brojna nova zakonska rešenja o kojima se prethodno njihova stručna Radna grupa potpuno usaglasila, piše sudija Savo Đurđić za Peščanik.

Kratki pregled ljudskih prava ugroženih povučenim nacrtima Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova

Vlada Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova su u ponedeljak, 26. decembra 2022, povukli Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima (Nacrt ZUP) i Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova (Nacrt ZOPEOUP). Isto je bilo učinjeno i u jesen 2021. godine, piše pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić.

Ugovor o zakupu stana – šta treba da znamo?

Ugovor o zakupu stvari regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima i definiše se kao ugovor kod kojeg se jedna strana – zakupodavac obavezuje da preda određenu stvar drugoj strani – zakupcu na upotrebu, a zakupac se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu i da stvar vrati po isteku ugovora, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Sloboda izražavanja i pretnje na internetu

Sloboda izražavanja kao jedno od najznačajnih političkih prava uživa veoma visok stepen zaštite i prema svim međunarodnim standardima njeno ograničavanje mora biti veoma restriktrivno, samo izuzetno, pod uslovima koji su strogo regulisani ustavom i zakonom. Ona obezbeđuje pluralitet glasova koji se čuju iz javnog prostora, a u sferi digitalnih tehnologija, daje mogućnost svakom pojedincu da bude kritički glas za sebe, piše advokatica YUCOM-a Milena Vasić.

Prava i obaveze stranaca – fizičkih lica u Srbiji

Prema podacima MUP-a Republike Srbije[1], od početka krize u Ukrajini do novembra 2022. godine, na teritoriji Srbije je boravak registrovalo preko 120.000 stranaca, mahom ruske i ukrajinske nacionalnosti. Iako su nagađanja o konačnim posledicama ovog rata na našu privredu, cene nekretnina, pa i na sektor zapošljavanja veoma različita, jedna stvar se može precizno utvrditi – prava i obaveze koje naše zakonodavstvo propisuje za strance koji se nađu na našoj teritoriji, piše advokat Jovan Milosavljević.

Postupak u potrošačkim sporovima

Osnovna načela koja odlikuju potrošački spor su: načelo hitnosti, načelo ekonomičnosti i načelo celishodnosti, piše sudija Osnovnog suda u Kruševcu Jovana Bjelica.

Stambeni dodatak – između jave i sna

U jeku opštih povećanja svih cena pa i zakupnina sve se češće čuju i mišljenja da je podrška države urgentno potrebna. Međutim, čini se da je jedan vid već propisane mogućnosti države da pruži podršku potpuno zaboravljen. Radi se o pravu na tzv. stambeni dodatak iliti Subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine iz člana 95. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (dalje: „Zakon“), piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.

Kako zaustaviti loše postupanje prema životinjama?

Na samom početku važno je znati da je zlostavljanje životinja svako loše postupanje ili nepostupanje sa životinjama kojim se namerno ili iz nehata izaziva bol, patnja, strah, stres, povreda, narušava genetska celovitost životinje i izaziva smrt i da takvo postupanje nije dozvoljeno, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.

Analiza “Izbori pred Upravnim sudom 2022. godine – pregled postupanja i odluka”

U Srbiji se u poslednjoj deceniji beleži ozbiljno urušavanje građanske demokratije i vladavine prava kao osnovnih ustavnih načela. Vladavina prava, kao osnovna pretpostavka Ustava, obuhvata slobodne i neposredne izbore. Predsednički, republički i lokalni izbori održani 3. aprila 2022. godine bili su, prema dostupnim podacima, izbori sa najviše povreda prava u poslednjih dvadeset godina. 

Izbore 2022. godine obeležila nezadovoljavajuća sudska zaštita

U publikaciji “Izbori 2022. godine pred Upravnim sudom- pregled postupanja i odluka“ koja je danas predstavljena u Medija centru u Beogradu, Centar za pravosudna istraživanja analizira 484 presude Upravnog suda o izbornim sporovima i zaključuje da sudska zaštita, kao suštinski način zaštite izbornog prava, nije bila dostupna, efikasna i delotvorna.

Dekriminalizacija krivičnog dela nasilničko ponašanje iz čl. 344. St. 1. Кrivičnog zakonika

Кrivično delo nasilničko ponašanje iz čl. 344. Кrivičnog zakonika, koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine, predviđa da delo čini ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče, ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, dok je st. 2. istog člana predviđen kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela, tako što je određeno da će isti postojati ukoliko je delo iz st. 1. izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, piše zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju Nikola Nasković.

Uloga javnog tužilaštva u upravnom postupku

Upravni postupak sprovode organi javne uprave kada postupaju u upravnim stvarima, tj. u pojedinačnim situacijama u kojima, neposredno primenjujući zakon i druge propise, pravno ili faktički utiču na položaj stranke, i to najčešće tako što donose upravne akte (rešenja i zaključke), piše savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.

Nepravilnosti u sprovođenju izvršenja

Izvršni postupak je postupak u kom poverilac traži namirenje svog potraživanja (novčanog ili nenovčanog), zasnovanog na izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ukoliko dužnik istu ne ispuni dobrovoljno u određenom roku, piše sudija Privrednog apelacionog suda Branka Žerajić.

Biti preduzetnik – osnovna pravila

Preduzetništvo danas predstavlja vrlo čest oblik privrednog delovanja. Ono omogućava građanima da se samostalno bave nekom privrednom delatnošću i tako steknu ekonomsku nezavisnost, radeći za sebe, i samostalno snoseći odgovornost za svoje poslovanje, piše pravnica Katarina Grga.

Obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava

Neretko se u javnom prostoru čuje kako će građani „ići i do Strazbura“ kako bi došli do pravde koju nisu mogli da ostvare pred sudskim organima svoje zemlje. Većina ljudi u Srbiji nije, međutim, u potpunosti upoznata s radom Evropskog suda za ljudska prava i s time kako on zapravo funkcioniše.

Dogovor sa retroaktivnim dejstvom

Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, sastao se 16. novembra sa austrijskim kancelarom Кarlom Nehamerom i premijerom Mađarske, Viktorom Orbanom. Tom prilikom je potpisan Memorandum o razumevanju između Austrije, Mađarske i Srbije o jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija, pišu advokat Marko Štambuk i pravnik BCHR-a Miloš Tasovac.

Zaštita konkurencije na tržištu Srbije

Pravo konkurencije (engl. competition law, antitrust law) je skup pravnih pravila kojim se obezbeđuje da privredni subjekti koji posluju i takmiče se na slobodnom tržištu ne organičavaju konkurenciju i time onemogućavaju odvijanje normalnih tržišnih tokova po principu optimalne raspodele resursa na osnovu ponude i potražnje, piše advokat Ivan Duzlevski.

Komparativna analiza uređenja sudova

Komparativna analiza uređenja sudova prof. dr Bojana Spaića obrađuje dva zakona koja moraju da se usklade sa izmenjenim Ustavom – Zakon o uređenju sudova i Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. U Analizi se razmatra postojeća organizacija sudova i organizacija sudova u drugim evropskim državama, da bi se konačno izložili mogući zaključci i preporuke za reformu organizacije sudstva.