Juče je objavljena vest da je tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović, još pre mesec dana podneo takozvanu “inicijativu za davanje mišljenja” Etičkom odboru Visokog saveta tužilaštva, kojom traži da se preispitaju izjave tužiteljke Bojane Savović, članice CEPRIS-a. Istog dana, na vratima prostorija organizacije pojavila su se dvojica nepoznatih muškaraca, koja su članici CEPRIS-a i pravnici Sofiji Mandić izrazila tobožnju želju da se učlane u organizaciju.
Već godinama se ispod nebaždarenog radara nacionalnih medija odvija rasprava o tome koji su oblici javnog delovanja sudija opravdani, a koji nisu. Preciznije, rasprava se vodi o tome koji su oblici javnog delovanja jednog sudije opravdani, a koji nisu. Sasvim precizno, ne vodi se nikakva rasprava već se jedan tačno određeni sudija Apelacionog suda u Beogradu, dr Miodrag Majić, javno optužuje da je svaki oblik njegovog javnog delovanja neopravdan, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Spaić.
Radovan Lazić, tužilac, predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije i član Upravnog odbora CEPRIS-a, ocenio je u Insajder intervjuu da su normativne promene samo početak procesa koji bi trebalo da dovede do osamostaljivanja tužilaštva koje je, kako je rekao “I dalje mač u rukama vlasti, svake vlasti”.
Kao potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije UNCAC (Sl.list SCG – Međunarodni ugovori br.12/2005), Republika Srbija se saglasila sa odredbom čl.20 Konvencije kojom se pozivaju države članice da u svoj pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje, piše sudija i članica CEPRIS-a Ana Stamenić.
Govoreći o aktuelnoj vlasti u Utisku nedelje, aktivistkinja i pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić istakla je: „Vi možete neke ljude da lažete neko vreme, ali ne možete sve ljude sve vreme. Na licima ljudi vidim da se dešava neka promena.“
Donošenjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći („Sl. glasnik RS, broj 87/2018) i samom njegovom primenom uveden je jedan humaniji pristup primeni prava. Ovim zakonom omogućeno je svim građanima Srbije da i oni, kao i ostali stanovnici država u regionu koji su slabijeg materijalnog stanja, mogu svoju pravnu zaštitu da ostvare pred pravosudnim i upravnim organima bez novčane nadoknade, piše v.d. direktorka Biroa za pružanje pravne pomoći Grada Novog Sada Gordana Moravski.
“Ovde najviše nedostaje pravde. Ovo je društvo gotovo institucionalizovane nepravde“, istakao je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić u „Utisku nedelje“ i dodao da je poruka Kecmana, policijskog inspektora u penziji koji je radio na rasvetljavanju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, ta da se „on sada plaši države“.
Domaći i strani sudovi drže u svojim rukama sudbinu materijala dobijenog iz razbijanja Sky ECC uređaja, piše koordinator Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala Saša Đorđević.
Posle tragičnih majskih događaja u OŠ „V. Ribnikar“ i u okolini Mladenovca zbog čega građani mesecima protestuju pod sloganom „Srbija protiv nasilja“, julskih tragedija u Bačkoj Palanci zbog nerasčišćenih posledica mikrooluje, te neispunjenih zahteva za odgovornošću, ostavkama i promenama tim i drugim povodima, Aleksandar Vučić je odlučio da usliši poslednji zahtev opozicije koja podržava ove proteste – da se vanredni parlamentarni i beogradski izbori održe do kraja godine. Međutim, kao i uvek, to čini na vrlo problematičan način i uz mnogo neizvesnosti, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Danas, online prostor predstavlja neizostavni deo života svakog pojednica, nevezano za godine starosti, piše javni tužilac Vladimir Živković.
Uspešna borba protiv korupcije se ne može zamisliti bez oduzimanja imovine čije je poreklo nezakonito, piše javna tužiteljka i članica CEPRIS-a Bojana Savović.
Kada je reč o poslednjim ustavnim reformama sudija Petrović Škero kaže za Insajder da je sam način usvajanja amandmana, koji je trajao godinama, pokazao da nema prave volje za stvarnim reformisanjem. Na pitanje da li su sve te promene obezbedile eliminaciju političkih pritisaka na sud ona kaže da nisu.
Javna tužiteljka Bojana Savović u intervjuu za Euronews Srbija kaže da je po tužilaštvo najopasnije narušavanje integriteta tužilaca i “poslušno osluškivanje atmosfere”, odnosno kakvu odluku izvršna vlast i neki pojedinci koji su bitni žele da bude doneta.
Novi članovi Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) su javna tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović, sudija Višeg suda u Novom Sadu Ana Stamenić i advokat iz Novog Sada Vladimir Horovic.
Poslovna reputacija je najvredniji nematerijalni resurs svakog privrednog subjekta i može se definisati kao percepcija javnosti o njemu i načinu na koji on funkcioniše, pišu advokati Ivan Duzlevski i Tijana Levakov.
Svaka institucija može da pogreši i svaka osoba u instituciji može da pogreši. Jačina institucija se pokazuje načinom i odgovorom na taj propust, a mi vidimo konstantno da i tužilštvo i sudovi i centri za socijalni rad kažu “kod nas nema ništa – kod nas je sve čisto”, rekla je sinoć u Insajder debati aktivistkinja za ljudska prava i pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić, komentarišući odgovornost institucija u slučaju masakra u selima oko Mladenovca i Smedereva.
Da li su i na koji način – time što po Zakonu o prekršajima (koji je uz privrednoprestupni i krivični, jedan od tri kaznena postupka koji se mogu voditi pred sudovima) sem javnog tužioca i oštećenog, postoji još neko ko je ovlašćen da neposredno inicira sudski postupak – da podnosi tužbu kojom traži pokretanje kaznenog (prekršajnog) postupka; zajemčena ljudska prava obezvređena ili teško ostvariva, da li su i koja prava okrivljenog uskraćena ili povređena i da li je ugrožena sudska nezavisnost i načelo podele vlasti, piše sudija Vladimir Živankić.
Publikacijom „Vodič kroz Advokatsku tarifu“ želimo da približimo građanima način na koji će advokat obračunavati cenu svojih usluga, kako bi oni sami u svakoj fazi postupka mogli da izračunaju koliko će ih određena radnja koštati i kako bi bili upoznati s načinom na koji se određuju ukupni troškovi advokatskih usluga na kraju postupka.
Može se reći da su građani pokazali najviše interesovanja za položaj, prava i naročito obaveze profesionalnih upravnika kao i za pitanja kome da se obrate u slučaju da upravnik ne radi svoj posao i koja su im prava koja imaju po Zakonu u takvim i sličnim situacijama, piše pravnik Ljubiša Zekić.
Istraživanja su pokazala da sve veći broj zaposlenih daje otkaz najpre zbog loših međuljudskih odnosa, kao i zbog utiska da njihov rad nije adekvatno vrednovan, piše advokat Radomir D. Radević.
Sloboda mišljenja i sloboda izražavanja smatraju se jednim od najosnovnijih ljudskih prava, odmah iza krucijalnih i esencijalnih prava (na život, slobodu i drugih) te su deo velikog broja međunarodnih dokumenata, koji su ovim pravima čoveka dali izuzetan značaj, piše javni tužilac Nikola Nasković.
Svako ko ima Facebook nalog, morao bi da zna da kontakt podatke na Facebook stranici unosi administrator iste. Dakle, administrator može kao kontakt telefon ili kontakt mejl uneti bilo koji broj, odnosno adresu elektronske pošte, npr. vladimir.putin@hotmail.com, barackobama@gmail.com ili pak office@medijator.org, piše medijator Milan Krilović.
Sve od onih davnih nesretnih devedesetih godina prošlog veka, naša kultura sećanja prepuna je tužnih uspomena o izbegličkim kolonama ljudi koji su proterani sa svojih ognjišta krenuli sa naramkom svojih uspomena u neki drugi grad, selo, napušteni hotel, sportsku halu, nečije dvorište da započnu novi život – koji mnogi nikada nisu dočekali, piše javni tužilac Dubravka Dmitrović.
U Republici Srbiji, postoji sedam laboratorija za DNК analizu, od kojih je jedna u privatnom vlasništvu, a ostale su u državnom vlasništvu, zajedno sa laboratorijom za DNК analizu pri Bezbednosno-informativnoj agenciji, piše sudija Dušan Dakić.
U skupštinskoj proceduri nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.[1] Ovo bi potencijalno moglo da bude važna vest za zaštitu ekonomskih socijalnih i kulturnih prava, ako Zakon dobije podršku u Narodnoj skupštini. Zbog čega je Opcioni protokol važan, piše doktorand međunarodnog prava i saradnik CEPRIS-a Sreten Bjeličić.
Vodič kroz pravno uređenje braka napisan je tako da na jednostavan i građanima pristupačan način pruži bitne informacije o najvažnijim pravima i obavezama koje institucija braka nosi sa sobom.
Objektivno pravo svake države priznaje fizičkim i pravnim licima subjektivna prava koja se sastoje iz ovlašćenja koja služe podmirenju njihovih interesa, piše sudija Darko Rašković.
Budžetska inspekcija u inspekcijskom nadzoru ispituje da li se javna sredstva koriste zakonito i u skladu sa opredeljenom namenom, piše savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.
U kontekstu sposobnosti korišćenja reči za saopštavanje misli i osećanja, medijacija predstavlja teren za izraz istih, upravo u cilju postizanja zajednički prihvatljivog rešenja problema, a koje je nemoguće postići usled nekomuniciranja, te sledstveno i međusobnog nerazumevanja i neuvažavanja strana u spornom odnosu, piše medijator Milan Krilović.
Brak predstavlja vezu između lica različitih polova radi zajedničkog života i stvaranja porodice. To je zajednica koja ima dvostruku ulogu. Prvo, u pitanju je zajednica u okviru koje su lica unutar te zajednice povezana osećanjima, polne, ali i čovečanske ljubavi uopšte, kaže sudija Darko Rašković.
Parnični postupci pokreću se tužbom lica koje želi da ostvari neko pravo ili smatra da mu je neko pravo ugroženo, piše advokatica YUCOM-a Katarina Toskić.
Po jednoj od definicija „Društvene mreže (social network) su onlajn veb servisi koji korisnicima omogućavaju raznovrsne vidove komunikacije i mogućnost lične prezentacije“, piše sudija Jelena Janković.
Iako postoje mnogobrojne nepoznanice i u pogledu prava na reklamaciju prema trgovcima (odeće, obuće itd.), moglo bi se reći da je to pravo (makar uopšteno gledano) već donekle i poznato svima nama, piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.
Krivični postupak je skup pravila koji ima za cilj da se adekvatno sankcionišu učinioci krivičnih dela, a da pri tome niko nevin ne bude osuđen, piše advokatica Teodora Tomić Lazarević.
Ova pitanja postala su aktuelna većini građana Srbije nakon masovnijih ekoloških protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji u novembru i decembru 2021. godine, piše predsednica YUCOM-a Katarina Golubović.
Ljudska prava i slobode odnose se kako na ljude pojedince tako i na različite vrste ljudskih skupina – društava, naročito one koje se mogu smatrati organskim ili prirodnim, kao što je porodica kao osnovna i najvažnija ćelija društva, piše sudija Darko Rašković.
Veštačka inteligencija je danas sposobna da generiše tekst, uverljive imitacije nečijeg glasa i realistične fotografije i video snimke. Prava opasnost se ne krije u stvaranju humanoidnih robota, već u ovladavanju jezikom, piše direktor istraživanja YUCOM-a Milan Filipović.
Zašto je predsednik Vrhovnog suda Mađarske 2012. godine, nakon što je javno kritikovao planirane izmene zakona o sudstvu, onemogućen da bude sudija, piše sudija Vesna Bogosavljević.
Pravo na starosnu penziju i pravo na prevremeno starosnu penziju su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za slučaj starosti. U našoj državi ovo osiguranje je obavezno i regulisano je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
Ako se sudska praksa smatra nekakvim pokazeteljem i indikatorom spornih problema, onda brojnost i raznovrsnost odluka sudova, koje se odnose na pitanje naknade štete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom, ukazuje na aktuelnost teme koja će biti obrađena i svakako opravdava da se o svemu tome kaže još nešto, uz dodatnu argumentaciju, ali bez pretenzija da se ovo pitanje uredi na jedan celovit način niti pak potpuno, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Darko Rašković.
Vodič „Moja prava u slučaju saobraćajne nezgode“ namenjen je svim učesnicima u saobraćaju na teritoriji Republike Srbije, na kopnu, vodenim površinama i u vazduhu. Napisan je na osnovu rešenja Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i pravima koja su njime zagarantovana.
Odgovor na pitanje iz naslova ne znam, ali je očigledno da problem sa davanjem javnosti tabela ima i to ne bilo ko, nego najviša institucija za suzbijanje kriminala u Republici Srbiji – Vrhovno (doskora Republičko) javno tužilaštvo, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Pojava osvetničke pornografije može se posmatrati kao jedan od novijih vidova rodno zasnovanog nasilja koji potencijalno može ugroziti sve žene, bez obzira na obrazovanje, socijalni status ili seksualno opredjeljenje, piše mlađa istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Gorana Pebić.
Foto: Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije U skladu sa pozivom CEPRIS-a kandidatima čija su prava povređena nezakonitim izborom koji je sproveo Visoki savet tužilaštva da pravnu zaštitu ostvare podnošenjem žalbe Ustavnom sudu, kandidate upućujemo na primere žalbi koje je objavilo Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, a koji mogu biti od pomoći kandidatima da se […]
Često čujemo u medijima razne vesti o nepropisnom ili neefikasnom trošenju javnih sredstava od strane grada, ministarstava i drugih javnih tela. Kada takvo što čujemo, mnogi od nas prvo pomisle da je ove slučajeve otkrilo nezavisno novinarstvo ili pak tužilaštvo, piše advokat Đorđe Popović.
Procesno posmatrano, Upravni sud je svoj raskošni talenat za inovacije iskazao kroz double (dve faze upravnog spora) – double (dva pravna instituta) učinak, piše advokat Robert A. Sepi.
Kada se spomenu prekršaji, većini je prva pomisao prelazak van pešačkog prelaza, vožnja automobila bez vezivanja sigurnosnog pojasa, prekoračenje brzine… Međutim, prekršaji u poslovanju malih i srednjih preduzeća vrlo su prisutni i obično interesovanje za njih dođe tek kada stigne poziv za sud, piše advokatica YUCOM-a Katarina Toskić.
Promet nepokretnosti je pravni posao kojim se prenosi pravo svojine na nepokretnostima ili kako se to kolokvijalno kaže “prenos vlasništva”, piše advokat Marija Pešović.
Radna grupa Nacionalnog konventa za Poglavlje 23 osuđuje nezakonit izbor novih glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca koji je 19. juna 2023. godine sproveo Visoki savet tužilaštva i time doveo u pitanje sopstvenu posvećenost sprovođenju ustavnih reformi.
Centar za pravosudna istraživanja ukazuje da je Visoki savet tužilaštva sproveo izbor glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca protivno Ustavu Republike Srbije i Zakonu o javnom tužilaštvu. Visoki savet tužilaštva je sproveo izbor delimično primenjujući odredbe starog Zakona o javnom tužilaštvu, koji je prestao da važi u maju ove godine, potpuno ignorišući cilj ustavnih promena i kršeći odrebe važećeg (novog) Zakona o javnom tužilaštvu.
Ne postoji jednostavan odgovor na postavljeno pitanje iz naslova bloga. Zašto? Iz jednog prostog razloga što je za poslednjh 17 godina, pitanje definicije, kada vam je ugrožena sigurnost, a kad ne, postala jedno od najkontraverznijih pitanja, kako u stručnoj javnosti, tako i široj, piše zamenica Apelacionog javnog tužioca u Beogradu Lidija Komlen Nikolić.
U Srbiji Dušanovog doba na snazi je bilo složeno sudsko ustrojstvo. Pripadnici klira nalazili su se pod jurisdikcijom crkvenih sudova, koji su bili nadležni i za postupanje u porodičnim, bračnim i naslednim parnicama svetovnih lica, piše advokat i saradnik CEPRIS-a Milan Momčilović.
Centar za pravosudna istraživanja ukazuje da su napadi predsednika Srbije Aleksandra Vučića na predsednika Upravnog odbora CEPRIS-a prof. dr Miodraga Jovanovića samo još jedan u nizu istupa kojima ovaj zvaničnik krši Ustav Republike Srbije. Jovanović je napadnut zbog svog istupa na poslednjem skupu „Srbija protiv nasilja“ na kome se javnosti obratio čitajući proglas velikog broja pripadnika akademske zajednice.
Iz same zakonske definicije proizilazi da se pretnja mora odnositi na napad na život ili telo, tako da pretnje koje su usmerene na neko drugo dobro, ma kako bile ozbiljne, ne predstavljaju obeležje ovog krivičnog dela. U skladu s tim, u sudskoj praksi zauzet je stav da ne postoje zakonski elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti kada okrivljeni oštećenom uputi pretnju da će potplatiti treće lice kako bi demolirao kuću oštećenog. Ne predstavlja pretnju niti izjava da će se određeni podaci dostaviti novinarima, piše sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev.
Kada poslujete, bilo da ste u privredi ili u finansijskom sektoru, važno je da pored ekonomskih pravila za uspešno poslovanje, pratite i poštujete propise zemlje kojima je to poslovanje regulisano. Ako postupite suprotno propisanom počinilac ste prekršaja, privrednog prestupa ili krivičnog dela, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.
Izdržavanje maloletnih lica predstavlja primarno pravnu i moralnu obavezu roditelja dece. Zatim, i drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, piše sudija Osnovnog suda u Kruševcu Jovana Bjelica.
U ustavnoj demokratiji, sloboda okupljanja se garantuje kako bi građani mogli da izraze nezadovoljstvo politikom vlade. U autokratiji, sloboda okupljanja služi da bi pojedinci klicali vođi, piše profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miodrag Jovanović.
Novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine uveden je i definisan rodno osetljiv jezik kao „jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu”, piše savetnica Beogradskog centra za ljudska prava Nina Miholjčić Ivković.
Кrivični postupci često izazivaju interesovanje javnosti. Građani imaju pravo na informisanje o krivičnim postupcima. Ovo pravo se realizuje kroz prisustvovanje javnim suđenjima, a osnovno pravilo je da je glavni pretres javan, ili putem medija, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.
Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015), predviđeno je da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča. Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i oštećenog u krivičnom postupku, samo ako je istakao imovinsko-pravni zahtev, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.
U prethodnom tekstu smo konstatovali da je javnost bila zatečena činjenicom da lica mlađa od 14 godina nisu krivično odgovorna. Zbog toga se čini da je potrebno dodatno objasniti način na koji krivični pravosudni sistem posmatra godine učinioca nekog nedozvoljenog dela, piše zamenica javnog tužioca Bojana Savović.
Odredbom člana 87 KZ stav 1 KZ propisano je da predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnog dela mogu oduzeti ako su svojina učinioca. U praksi, osim predmeta čije je oduzimanje po zakonu obavezno (radi zaštite interesa bezbednosti ili razloga morala) to je neretko i novac, druge pokretne stvari kao što su predmeti od vrednosti, motorna vozila itd, piše sudija Marina Barbir.
Dok je cela zemlja bila u šoku zbog masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u selima blizu Mladenovca, prvog dana po isteku trodnevne žalosti i u danu protestnih šetnji građana i opozicije tim povodom – petočlana komisija najviših skupštinskih funkcionera održala je kratku sednicu i izabrala 7 istaknutih pravnika za članove najviših pravosudnih organa, iako je ovaj posao mogla da obavi do kraja ovog meseca, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Opšte znanje o radu i pravima iz radnog odnosa, na žalost, uglavnom se svodi na znanje – kada će biti plata i koliki je njen iznos. Iako živimo u veku interneta, osim ljudi iz struke, malo ko će „nepotrebno“ trošiti vreme na pretraživanje informacija o svojim pravima iz rada, piše sudija sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
Kada se utvrdi da diploma magistarskih i doktorskih studija nije rezultat samostalnog rada kandidata (plagijat), za poništavanje diplome o stečenom visokom obrazovanju nadležni su univerzitet, akademija strukovnih studija i visoka škola, piše savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.
Prosečna zarada u Srbiji dostigla 1.000 evra. Da bi mogli od svojih prosečnih zarada da zadovolje sve zakonske obaveze, zaposleni i članovi njihovih porodica u Srbiji već decenijama su gladni i žedni, piše potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
Stravična tragedija u kojoj je dete od trinaest godina ubilo devet osoba u OŠ „Vladislav Ribnikar“ pogodila je pre svega porodice žrtava, ali i sve nas. Otvorena su brojna pitanja – pravna, psihološka, psihijatrijska, sociološka, piše zamenica tužioca Bojana Savović.
Posle dva masovna ubistva i brojnih naknadnih napada i pretnji oružjem, Srbijom teku „one gorke suze posle“. Tako je 2010. Srđa Popović naslovio knjigu u kojoj tvrdi da je srpsko društvo osuđeno na takve suze, jer uporno odbija da prekine nit nasilja koja ga vodi u nove krugove nesreće, piše pravnica Sofija Mandić.
Šta ako Vam se desi da Vas u cik zore probudi zvono, a na vratima se pojave uniformisana lica sa zahtevom da Vam pretresaju stan, jer možda postoji sumnja da se u stanu u kome boravite mogu pronaći droga, oružje ili neki begunac, piše zamenica tužioca Leposava Vujanović Porubović.
Obrada podataka o ličnosti uopšteno se u javnosti vezuje za Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je usklađen sa GDPR (General data protection regulation) te tek u skorije vreme ova tema dobija na značaju, piše sudija Osnovnog suda u Somboru Nemanja Rilke.
Već neko vreme u javnosti kruže vesti kojima se građanstvo plaši uz pretnje da ćemo vrlo brzo ostati bez svojih poslova, a đaci se ohrabruju da više neće morati da pišu domaće zadatke i eseje jer će, navodno, to moći brže i efikasnije da radi veštačka inteligencija (eng: Artificial Intelligence– AI), piše advokat Dušan B. Kovačević.
U vremenu kada vas kroz medije bombarduju informacijama o nikad manjoj stopi nezaposlenosti, velikom broju stranih kompanija koje su otvorene u Srbiji i o prosečnoj zaradi od sedam stotina evra, nakon bezbroj poslatih prijava na konkurse za posao, neuspešno okončanih dobijanjem odbijenice, čujete od prijatelja da lokalni supermarket traži radnike, odlazite da se raspitate, a ponuda koja se (ne) odbija, glasi: „rad bez zaključenog ugovora, sedam dana nedeljno, devet časova dnevno, bez plaćenih putnih troškova i toplog obroka, zarada do 42.000,00 dinara, i to pod uslovom da se u toku jednomesečnog probnog rada dokažete“, piše sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Paraćinu Andrija Duvnjak.
Sreda, kišno popodne, nepregledna kolona vozila na mostu Gazela. Vozač Citroena, očajan zbog svakodnevnih gužvi u gradu, naročito kada padne kiša, menja stanicu na radiju, utonio u svoje misli i ne vidi da su se vozila ispred njega pokrenula, piše zamenica tužioca Marija Lukić.
Sudija Miodrag Majić izjavio je za N1 da nije siguran da se ponovo neće desiti rušenje kao što je zabeleženo u Savamali u Beogradu, i da je sada preostalo”samo da se nadamo da ti ljudi, koji imaju takvu moć – ne požele nešto naše”.
Nedavno su mediji objavili da je Goran Colić postavljen za novog načelnika Sektora unutrašnje kontrole (SUK) u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP). Naime, on je bio načelnik Pete uprave Bezbednosno-informativne agencije (BIA), tj. uprave za kontraobaveštajnu zaštitu. Pored Colića, u MUP su prebačeni i drugi kadrovi BIA-e, a među njima su i novi načelnici Sektora za ljudske resurse i Sektora za materijalno-finansijske poslove MUP-a. Tako je nastavljen proces debeizacije MUP-a, koji predstavlja prebacivanje kadrova BIA-e u MUP. Sve ovo se dešava nekoliko meseci nakon što je Bratislav Gašić sa mesta direktora BIA postavljen za ministra unutrašnjih poslova, piše istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miloš Jovanović.
Shvatanje kazne kao čiste odmazde za izvršeno krivično delo bilo je primereno srednjem veku. U novije vreme prihvatamo da je svrha kažnjavanja delovanje na učinioca da ne ponovi kriminalno ponašanje uz istovremeno uticanje na građane da se uzdrže od vršenja krivičnih dela i izražavanje društvenog stava prema kriminalitetu uopšte, piše tužilački saradnik iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Tatjana Petković.
Protekle nedelje poslanici Narodne skupštine su glasali o istaknutim pravnicima, budućim članovima pravosudnih saveta, piše pravnica Sofija Mandić.
Prvog aprila je održano petočasovno javno slušanje 8 kandidata za istaknute pravnike članove Visokog saveta sudstva (VSS) i tročasovno za članove Visokog saveta tužilaštva (VST). Kao i martovsko slušanje, i ovo je prošlo u znaku neuspelih pokušaja da se prijavljeni kandidati predstave u poželjnom svetlu i za vlast i za opoziciju, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Pravo svojine predstavlja najbitnije imovinsko pravo. Stambeni krediti se vraćaju decenijama, nasledna prava se prenose sa generacije na generaciju, upravo kako bismo stekli svojinu na stanu, kući ili lokalu, piše advokat Lazar Borozan.
Sudija je dominus litis (gospodar postupka) u sudnici i u očima onih kojima sudi. Da bi to ostao i van suđenja, mora biti dovoljno stručan i posvećen kada odlučuje o nečijem životu, slobodi i imovini, da nađe pravu meru pravednosti i pravičnosti i dovoljno etičan da izabere, gde zakon to dozvoljava, zatvor i novčanu kaznu […]
Tek kad budemo imali znanja da prepoznamo i hrabrosti da pomenemo nesporne unutrašnjopolitičke deformacije i nezakonite uticaje na pravosuđe, moći ćemo osnovano i objektivno da razgovaramo i o realnom uticaju stranog faktora na njega, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić za Politiku.
Većina građana i građanki u Srbiji je upoznata sa pravom majke na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Postavlja se pitanje zašto je svega 350 očeva u 2022. godini (zvanični podaci Ministarstva za brigu o prorodici i demografiju) koristilo prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kada uzmemo u obzir činjenicu da je u istoj godini ukupan broj korisnika iznosio 57.000, piše pravnik Vukašin Milisavljević.
Američki pravni rečnik definiše sporazum o priznanju krivice („Plea bargain“), kao sporazum između optuženog i tužioca u kojem okrivljeni pristaje da prizna krivicu za neke ili sve optužbe protiv njega u zamenu za ustupke od strane tužioca. U Sjedinjenim Američkim Državama velika većina krivičnih predmeta ne ide na suđenje, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.
Nedavno smo obeležili mesec dana od kada su tužiteljkama Savović i Paunović oduzeti predmeti, a one premeštene iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u opšte odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT). Tada smo postavili pitanje – da li Državno veće tužilaca (DVT) ima nameru da se sastane i odluči da li ovakvo premeštanje predstavlja nedozvoljeni uticaj na rad tužiteljki, piše pravnica Sofija Mandić.
Posle najnovijeg saopštenja Poverenika za samostalnost Državnog veća tužilaca (DVT) od 4. aprila o slučaju preraspoređenih, u stvari smenjenih sa predmeta EPS-a zamenica VJT-a u Beogradu Jasmine Paunović i Bojane Savović, pokazuje se da je bio u pravu uvaženi sudija Vrhovnog suda u penziji Zoran Ivošević. On je 2017. povodom uvođenja Poverenika izmenama Poslovnika o radu DVT-a, postavio pitanje: „U Zakonu, a i u Ustavu, piše da su oni garant samostalnosti javnih tužilaca. Ako je neko obrazovan da se stara o nezavisnosti suda ili samostalnosti javnih tužilaca, pa ima li onda smisla da on ima nekog staraoca, koji će voditi računa o njihovoj nezavisnosti?”, piše sudija Savo Đurđić za Peščanik.
Iako su svi koji zaključe bilo kakav ugovor ili stupe u bilo kakav pravni odnos načelno jednaki, naravno da postoje (svakodnevne) situacije kada to baš i nije slučaj, piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.
Debata „Ne pristajem!” održana je 30. marta 2023. godine u Pančevu u znak podrške smenjenim tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunović, a u organizaciji Građanske akcije Pančevo, Peščanika i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).
Povodom zakazanog javnog slušanja na kojem će se predstaviti kandidati koje je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva i za prvi izbor članova Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika, zakazanog za subotu, 1. april 2023. godine, članice Radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 23 izražavaju nezadovoljstvo jer poziv za prisustvo nije upućen svima koji su aktivno učestvovali u procesu izmena Ustava i usvajanja pravosudnih zakona, piše u dopisu Radne grupe za poglavlje 23 Narodnoj skupštini.
Beskućništvo predstavlja uskraćivanje osnovnih ljudskih prava. Države nastoje da upravljaju problemom beskućništva umesto da ga iskorene zbog čega rešavanje ovog pitanja često postaje i deo problema koji ima dva aspekta, piše koordinatorka Beogradskog centra za ljudska prava Jelena Ilić.
Još uvek traje institucionalni muk o slučaju nominalno dve (a zapravo najmanje sedam) zamenica tužiteljki u Višem javnom tužilaštvu koje su se požalile da su profesionalno razmeštene i lično šikanirane od Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Prošlo je tačno mesec dana od kada je Bojani Savović, a zatim i Jasmini Paunović, u sred radnog dana oduzet predmet o poslovanju JP Elektroprivreda Srbije. Prošlo je tri nedelje od kada su Savović i Paunović o ovom slučaju dale usmene, a zatim i pisane izjave Povereniku za samostalnost Državnog veća tužilaca, piše pravnica Sofija Mandić.
S namerom da pančevačku javnost upozna sa stanjem u pravosuđu i da pruži podršku tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojani Savović i Jasmini Paunović, Peščanik, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i Građanska akcija Pančevo organizuju debatu „Ne pristajem!”, u četvrtak, 30. marta 2023. godine, od 19 časova u klubu „Kupe” (Ulica braće Jovanovića 5 u Pančevu).
Vest da je Hrvatska u potpunosti ukinula upotrebu matičnog broja za potrebe identifikacije svojih građana, odjeknula je početkom godine i u Srbiji, i aktuelizovala diskusiju o tome da li i naša zemlja treba da odustane od upotrebe JMBG-a, i pređe na neki drugi sistem evidencije i identifikacije građana, piše izvršna direktorka Partnera za demokratske promene Srbije Ana Toskić Cvetinović.
U Republici Srbiji radni sporovi se prvenstveno rešavaju sudskim putem, uglavnom pred sudovima opšte nadležnosti, ali je prisutno i alternativno rešavanje radnih sporova, piše direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova dr Ivica Lazović.
Temelj svake pravne države predstavlja zakonito i efikasno funkcionisanje javnih službi. Lica koja zloupotrebljavaju službena ovlašćenja koja su im poverena, ne samo da su nedostojna takvih ovlašćenja, zbog čega moraju biti podvrgnuta moralnoj i društvenoj osudi, već su radnje takvih lica do te mere društveno opasne da iziskuju snažnu reakciju države u vidu bezuslovnog krivičnog gonjenja i strogog kažnjavanja, piše tužilački saradnik u Višem javnom tužilastvu u Novom Sadu Tatjana Petković.
U ovom tekstu ću se pozabaviti zakonskim kriterijumima za izbor članova Saveta, ali i jednim mogućim rešenjem nedoumica koje postoje u vezi sa pravnicima koji su prijavljeni na javni konkurs za izbor, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Bojan Spaić.
U zemljama večite tranzicije, sa sve više izraženim ekonomskim razlikama među stanovništvom, postavlja se pitanje (među tim istim stanovništvom) – da li je opravdano da neko nema posao, a da neko ko je već stekao pravo na penziju može i dalje da legalno radi i da nekom drugom „oduzima posao“, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
U zemlji u kojoj je nemoguće sprovesti istragu u javnim preduzećima ili protiv javnih funkcionera, nema istrage, nema tužilaštva i nema pravde. To je zemlja u kojoj postoje samo tlačitelji i potlačeni. Postoje oni koji odgovaraju kada ulicu pređu van pešačkog prelaza – to smo svi mi. Ali postoje i oni koji ne odgovaraju ni za šta, jer su pripadnici nekažnjive kaste.
Zahtevi građana i struke su jasni. Prvi zahtev je da se zamenice tužioca iz Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Bojana Savović i Jasmina Paunović koje su iznenadnom, svojevoljnom i bahatom odlukom Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića i njegove zamenice Brankice Marić, premeštene iz Odeljenja za borbu protiv korupcije i sa predmeta visoke korupcije u EPS-u, vrate u svoje odeljenje i na predmet. One su skinute sa predmeta u trenutku kada su donele rešenje o hapšenju šestorice osumnjičenih.
Viši javni tužilac Nenad Stefanović je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije i sa predmeta EPS u trenutku hapšenja šestorice osumnjičenih, iznenadnom promenom godišnjeg rasporeda rada smenio svoje zamenice Bojanu Savović i Jasminu Paunović, bez ikakvog opravdanog razloga, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Članom 179. Zakona o radu u stavu 5. tačka 1. propisano je da zaposlenom može prestati radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Navedeni prestanak radnog odnosa kolokvijalno je poznat kao „otkaz proglašenjem zaposlenog za (tehnološki) višak”, piše advokatica i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.
Prema Aktu o promeni Ustava Visoki Savet sudstva (VSS) uz šest sudija koje biraju sudije i predsednika Vrhovnog suda po funkciji, čine i četiri istaknuta pravnika. Njih bira Narodna skupština među pravnicima sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, piše sudija Savo Đurđić.
Budimo aktivni i istrajni u podršci onome što su započele hrabre zamenice tužioca u VJT-u u Beogradu iznoseći u javnost istinu o radu ovog organa. Jedino tako možemo doći do prvog praktičnog uspeha u reformi pravosuđa u Srbiji – rehabilitacije statusa i karijera ne samo tužiteljica Savović i Paunović, nego vremenom i svih drugih potcenjenih i nepravedno degradiranih poslenika pravosuđa. U tom smislu neophodno je insistirati da Državno veće tužilaca pokrene postupak razrešenja Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Dok se to ne izdejstvuje, ne treba prekidati proteste, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Čini mi se da je jedan od osnovnih problema zbog čega nema poverenja građana, što se nedovoljno radi na izgradnji objektivnog autoriteta pravosuđa u komunikaciji sa javnošću. Pre svega, kod nas se pitanje pravosuđa i njegove reforme ne doživljavaju kao pitanje struke, nauke i istraživanja, nego kao i sva druga – stranački. Ustav i vladavina prava se sa samog vrha države ne sprovode čak i u pogledu osnovnih načela i odnosa, pojedini zakoni se ne primenjuju ili se to čini selektivno i diskriminatorski. U javnosti nema reči i diskusije o programu i politici razvoja treće, stručne grane državne vlasti, osim kada je to iznuđeno obavezama u procesu pridruživanja EU, kaže sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić u intervjuu za Paragraf.
Svima nama je dobro poznata mogućnost moratorijuma – pauze u otplati rata koja je postojala za vreme vanrednog stanja usled epidemije COVID-19. Sa druge strane, mnogima nije poznato da banke to i dalje mogu i mimo vanrednog stanja i mimo bilo kakve ekonomske krize. Kako se ekonomska kriza možda poslednjih godinu dana čak i pogoršala u odnosu na vanredno stanje zbog COVID-19, ova tema bi trebala ponovo biti aktuelizovana, piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.
Vodič za obraćanje Ustavnom sudu vam nudi odgovore na mnogobrojna pitanja: Šta je i ko čini Ustavni sud? Šta je ustavna žalba i kada se može izjaviti? Šta ustavna žalba mora da sadrži? Ko i na koji način može izjaviti ustavnu žalbu? Kako će Ustavni sud odlučiti o ustavnoj žalbi? Šta nakon odluke Ustavnog suda? U njemu takođe možete pronaći primere usvojene (dobro argumentovane) ustavne žalbe, primer opredeljenog zahteva o kom Ustavni sud treba da odluči, primer specijalnog punomoćja za izjavljivanje ustavne žalbe, rokove za izjavljivanje žalbe i obrazac za podnošenje ustavne žalbe.
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero ocenila je da izjava predsednika Republike Aleksandra Vučića da se protiv višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića vodi “politička hajka”, jeste vrsta pritiska.
Centar za pravosudna istraživanja svesrdno podržava organizaciju skupa podrške tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunović koji će biti održan 2. marta u Beogradu u 15h, ispred Vlade Republike Srbije. Tužiteljke Savović i Paunović svojim profesionalnim, a od skoro i javnim angažmanom, na najbolji način izražavaju vrednosti kojima pravosuđe u Srbiji treba da teži.
Jaz između hvalospeva reformi pravosuđa i rezultata u svakodnevnom radu se produbljuje. Svež primer su događanja posle hapšenja 6 osoba koje se sumnjiče da su oštetile EPS. Usledila je vest da su postupajućoj zamenica javnog tužioca Bojani Savović i njenoj koleginici Jasmini Paunović faktički oduzeti ovi predmeti, piše sudija Apelacionog suda u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović napominje da je premeštanje dve tužiteljke i sklanjanje sa predmeta „situacija paradigmatičnog sukoba dve vizije tužilačke profesije“, a da su tužiteljke pokazale šta znači integritet tužilačke profesije.
“Tužiteljka Bojana Savović vrlo neuobičajeno iskače iz tog činovničnog, poslušničkog profila koji je apsolutni model u državnim institucijama, a posebno u tužilaštvu. Umela je da ne postupa horski, da misli svojom glavom, odnosno nije neko koga je lako kontrolisati i bio je samo trenutak kada će naići na tu minu”, rekao je sinoć u Utisku nedelje sudija Apelacionog suda Miodrag Majić komentarišući premeštanje tužiteljke Savović.
Zamenik tužioca Radovan Lazić smatra nelogičnim objašnjenje Višeg javnog tužilaštva da su zamenice tužioca Bojana Savović i Jasmina Paunović smenjene jer su odugovlačile predmet. „Predmet se nalazi u policiji, a tužilac je tu u poziciji da urgencijama može samo da ubrzava taj postupak, nikako da ga odugovlači”, objašnjava Lazić i dodaje da njegove koleginice svoj posao rade „veoma savesno, odgovorno i pošteno”.
CEPRIS najoštrije osuđuje odluke Višeg javnog tužilaštva na osnovu kojih Bojana Savović i Jasmina Paunović nisu više postupajuće tužiteljke u slučaju osumnjičenih za malverzacije u EPSu.
U momentu u kome pisac ispisuje ove redove, narodni poslanici su usvojili set izmenjenih tužilačkih zakona. I dobro, sada će se čitalac zapitati šta će usvajanje ovih zakona njemu značiti i od kakvog je to uticaja na njegov život, piše zamenik tužioca i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović.
Imajući na umu da je Narodna skupština 10. februara, samo dan nakon što je usvojila pravosudne zakone, raspisala konkurs za izbor članova Visokog saveta sudstva koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika, kao i da rok za prijavu kandidata uskoro ističe, Centar za pravosudna istraživanja saopštava da neće učestvovati u postupku predlaganja ili javne podrške bilo kom kandidatu za člana VSS koje bira Narodna skupština.
Sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja vrstu ugovora koji se zaključuje između javnog tužioca i okrivljenog, uz obavezno prisustvo branioca, i to od donošenja naredbe o sprovođenju istrage do završetka glavnog pretresa, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.
U skupštinskoj raspravi o pravosudnim zakonima odbačeno je preko hiljadu amandmana opozicije. To su komentari profesije i struke koje je Ministarstvo pravde izbrisalo u pripremi zakona, a u javnoj raspravi ih odbilo u 90-95% slučajeva, piše sudija Savo Đurđić.
Sudija Miodrag Majić izjavio je na debati „Nova reforma pravosuđa – završna reč“ da će u narednih 10 godina u penziju otići oko 60 odsto sudija i da će doći do smene generacija, te da se može dogoditi tihi reizbor za temeljno menjanje pravosuđa.
U decembru 2022. godine u žižu javnosti ponovo je dospeo Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima. U nešto izmenjenom ruhu, stavljen je na javnu raspravu pred praznike sa još pet zakona iz oblasti unutrašnjih poslova, i dodatnih pet pravosudnih zakona, ali je ubrzo opet povučen.To ne znači da se od njega odustalo i da će proces izrade ovog propisa krenuti ispočetka, što je bio prvobitni apel organizacija civilnog društva, piše viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić Nikić.
Vodič „Kako da pomognem da izborna kampanja bude poštenija?“ namenjen je svakome ko prepozna da se krši neko od pravila koja su uspostavljena kako bi izborna kampanja bila poštena i ravnopravna. U jednakoj meri, vodič je namenjen svakome ko uoči da bi neki postupak mogao da naruši ravnopravnost učesnika, prava građana i javni interes, ali nije siguran da li su prekršena neka pravila.
Još se nije ohladio papir Službenog glasnika na kome su odštampani pravosudni zakoni usvojeni u četvrtak, 9. februara, a predsednik Skupštine je raspisao i objavio konkurs na internet stranici parlamenta, kao početak procesa izbora istaknutih pravnika u oba pravosudna tela, piše predsednica YUCOM-a dr Katarina Golubović.
Da li će pravosudni zakoni dovesti do otklanjanja političkog uticaja na pravosuđe i kakve će dugoročne posledice usvojena rešenja proizvesti? CEPRIS i Peščanik pozivaju vas na diskusiju “Nova reforma pravosuđa – završna reč” u utorak 14. februara 2023. godine u Medija centru od 14:30 časova.
Članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero smatra da će pravosudni zakoni imati “etiketu”, budući da se referendum o promeni Ustava u delu pravosuđa sprovodio pred izbore. “Neće se dobiti ništa novo što se tiče brzine stizanja do pravde”, dodaje Petrović Škero.
U krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije krivična dela koja se odnose na neovlašeno držanja opojnih droga određena su članom 246a Krivičnog zakonika, piše zamenik tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju Nikola Nasković.
Nakon emisije Newsnight u kojoj su učestvovali sudije Miodrag Majić i Dragana Boljević, a čija je tema bila usvajanje pravosudnih zakona, Društvo sudija se dan kasnije na društvenim mrežama oglasilo saopštenjem u kojem je ad hominem napadnut sudija Majić.
Sudija Apelacionog suda i član CEPRIS-a Miodrag Majić smatra da je ceo proces promene Ustava, odnosno zakona koji regulišu rad sudija i tužilaca, od početka morao da se vodi drugačije i da je trebalo da se „sačeka trenutak daleko većeg legitemiteta parlamenta”, imajući u vidu da je on u trenutku promene Ustava bio jednopartijski.
Umetnost je odraz kreativnosti pojedinaca, i to ne običnih pojedinaca, već onih „izvanrednih“, „posebnih“, talentovanih, koji svojim delima doprinose razvoju društva u celini. Ovi pojedinci, stvaraoci, po definiciji i po prirodi „posla“ su slobodni i samostalni. A da li uopšte i kakav značaj zakonski propisi daju ovoj društvenoj kategoriji, o tome piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
Biti žena u državi opterećenoj jačanjem desnice, kršenjima medijskih sloboda, gde svake godine u proseku preko 20 žena izgubi život od strane partnera ili člana porodice je pravi izazov, piše pravnica Mreže CHRIS u Nišu Maja Kamenov.
U vreme kada je donet „novi“ Zakonik o krivičnom postupku iz 2012. godine, mnogi teoretičari prava su kao neverne Tome odmahivali glavom tvrdeći da uvođenje tužilačke istrage neće doneti dobro krivičnom postupku, dok su donosioci ovog zakona pomalo ljutito to osporavali, tvrdeći da će naprotiv uvođenjem novih instituta (u vidu tri vrste sporazuma sa tužiocem) krivični postupak postati mnogo brži i efikasniji i skratiti trajanje suđenja, piše zamenik javnog tužioca u Tužilaštvu za organizovani kriminal Dubravka Dmitrović.
Tekst koji sledi može se smatrati svojevrsnim nastavkom prethodnog. U novembru smo pisali o odluci Ustavnog suda, značajnoj za ostvarenje ljudskih prava, u kojoj je utvrđena neustavnost i suprotnost Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima odredbe Zakona o prekršajima, piše doktorand međunarodnog prava i član CEPRIS-a Sreten Bjeličić.
“Nažalost, žao mi je što sam vesnik loših vesti, ali ja sam potpuno uveren da nam ovo suštinski ne donosi ništa novo, da je ovo još jedna propuštena prilika da se reformiše pravosuđe”, rekao je Majić u Novom danu, komentarišući izmene Ustava u oblasti pravosuđa koje će doneti pravosudni zakoni.
Posle simulirane javne rasprave, skupština će za nekoliko dana usvojiti 5 ključnih pravosudnih zakona. Veće su šanse da dobijemo bitku za Kosovo nego za nezavisno pravosuđe. Govore profesori prava i članovi CEPRIS-a (Centra za pravosudna istraživanja) Miodrag Jovanović i Tanasije Marinković.
Nakon krajnje neprimerene situacije, da predlog zakona bude upućen u Skupštinu pre nego što se objavi izveštaj sa sprovedene javne rasprave (17.1.2023) i protesta organizacija koje su dale predloge, Ministarstvo pravde je veoma brzo reagovalo, objavivši 20.1.2023. taj izveštaj i impozantan (na preko 200 stranica) spisak dobijenih predloga kao i razloga za njihovo odbijanje (u velikoj većini slučajeva) ili pak prihvatanje (u manjem delu), piše programski direktor Transparentosti Srbija Nemanja Nenadić.
Od početka procesa izmene Ustava 2017. godine, koje je vodilo Ministarstvo pravde, centralno pitanje je bilo – sastav budućih pravosudnih tela, piše predsednica YUCOM-a dr Katarina Golubović.
Narodnu skupštinu smo obavestili da u javnom slušanju nećemo učestvovati zbog dosadašnjeg odbijanja predlagača da ozbiljno razmotri naše predloge, visokog procenta odbijanja svih predloga dostavljenih u javnoj raspravi koje je učinjeno bez adekvatnog obrazloženja, izradi predloga četiri zakona koja uopšte nisu bila predmet javnog razmatranja i sumnje da bi javno slušanje trebalo da pokrije dosadašnje nedemokratsko i protivpravno postupanje Ministarstva pravde i Vlade Srbije.
Vlada Srbije je usvojila predloge pravosudnih zakona. U narednim danima predstoji procedura u Narodnoj skupštini. O tome za Peščanik govori potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.
Nacrti pravosudnih zakona, koji su bili na javnoj raspravi do 15. januara 2023, sadrže mnoge odredbe koje su sporne zbog toga što stvaraju rizike od korupcije, ne sadrže dovoljno antikorupcijskih mehanizama ili zbog drugih normativnih manjkavosti, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Da li i kome treba Ministarstvo pravde koje ne uvažava usaglašene predloge sopstvene Radne grupe za izradu sudskih zakona ili Vlada koji ne sprovodi zaključak o javnoj raspravi? Nikome. Osim održavanju iluzije naročitog uspeha i zaštiti nagomilanih privilegija ljudi sa vrha piramide vlasti i moći. Najmanje pravosuđu, njegovoj dograđenoj ustavnoj ulozi i reformi koja izmenama sistemskih zakona treba da unapredi nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
Čitalac se seća da je pre nešto više od godinu dana Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio Nacrt akta o promeni Ustava za čitavih 2 minuta i 27 sekundi. Odbor je tada uspostavio sprint-tempo u rešavanju srpskog pravosudnog pitanja. Stoga ne čudi što se 5 pravosudnih zakona našlo u skupštinskoj proceduri 17. januara, samo dan i po (36 sati) nakon završetka javne rasprave, piše pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić.
Put u nepoznato nastavljen je, sa istom neizvesnošću svojstvenoj Nacrtu zakona o javnom tužilaštvu, i izradom Nacrta zakona o sudijama. Zato je bilo izuzetno značajno da Agencija za spečavanje korupcije bude u prilici da se o njima izjasni, piše advokat Robert A. Sepi.
“Nekoliko dana nakon završetka javne rasprave, Skupštini Srbije predati su nacrti zakona. I tu je naglo prekinuta javna diskusija. I ja se pitam da li je ta javna diskusija bila prava? Ako su zakoni već u skupštini, a poslednju javnu diskusiju smo imali pre 10-tak dana, sve više verujem da nije služilo ničemu osim predstavi“, kaže sudija i članica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za N1. Pita se i da li je sve odrađeno zbog „stvarne potrebe da napravimo nešto novo ili je potrebno da damo EU to što traži“.
Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 upozorava javnost da je pet predloga pravosudnih zakona usvojeno od strane Vlade Republike Srbije i ušlo u skupštinsku proceduru 17. januara 2023. godine svega 36 časova od završetka javne rasprave. Na ovaj način dovodi se u pitanje smisao javne rasprave, održanih 5 sastanaka sa stručnom javnosti, kao i više od 50 priloga sa komentarima koje su dostavljeni Ministarstvu pravde, koje je bilo praktično nemoguće razmotriti u tom roku.
Pitanja koja se neminovno nameću u vezi sa donošenjem seta novih pravosudnih zakona su: Da li su ova ili bilo koja druga zakonska rešenja dovoljna da probude hrabrost kod nosilaca javnotužilačke funkcije, piše zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Bojana Savović.
Borba za nezavisnost i samostalnost pravosuđa zahteva nešto više od pukog “prenošenja” ustavnih amandmana u zakone posvećene sudijama i javnim tužiocima, piše advokat Robert A. Sepi.
Javna rasprava u vezi sa setom nacrta zakona o pravosuđu je u toku i traje do 15. januara 2023. godine. Prevashodni cilj donošenja zakona je usklađivanje sa izmenama Ustava iz februara 2022. godine, odnosno da se pravosudnim organima obezbedi veća nezavisnost i unapredi njihov položaj, piše istraživačica u Partnerima za demokratske promene Srbije Kristina Kalajdžić.
Zamislite situaciju iz svakodnevnog života u kojoj odete u prodavnicu i kupite cipele, a u roku od tri meseca od kupovine odlepi se đon. Revoltirani podnesete reklamaciju trgovcu, ali vas on odbije uz obrazloženje da niste adekvatno koristili obuću, a vi posle toga ne znate šta da radite, piše sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Somboru Nemanja Rilke.
Кoliko ima različitih ljudi i odnosa među njima, očigledno isto toliko ima različitih advokata i odnosa advokata sa klijentima, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Ana Burić.
Nakon što je prošle godine Skupština Srbije proglasila Akt o promeni Ustava, javila se potreba za izmenom dva tužilačka zakona – Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva. Početkom decembra 2022. godine Ministarstvo pravde je objavilo nacrte navedenih zakona i zakazalo javne rasprave povodom primedbi, predloga i sugestija u vezi sa nacrtima. CEPRIS je iskoristio svoje pravo i dostavio Ministarstvu pravde Polazne osnove za usvajanje tužilačkih zakona, nakon toga Primedbe na njihove radne verzije, a sad i Primedbe na nacrte pomenutih zakona.
Nakon što je prošle godine Skupština Srbije proglasila Akt o promeni Ustava, javila se potreba za izmenom tri sudska zakona – Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova i Zakona o Visokom savetu sudstva. Početkom decembra 2022. godine Ministarstvo pravde je objavilo nacrte navedenih zakona i zakazalo javne rasprave povodom primedbi, predloga i sugestija u vezi sa nacrtima. CEPRIS je iskoristio svoje pravo i dostavio Ministarstvu pravde Polazne osnove za usvajanje sudskih zakona, nakon toga Primedbe na njihove radne verzije, a sad i Primedbe na nacrte pomenutih zakona.
Za nekoga ko zna kojim poslom želi da se bavi i može to da ostvari – da uživa u svom radu i pritom obezbedi egzistenciju sebi (i članovima porodice), da se razvija profesionalno, svaki radni dan je ispunjen zadovoljstvom i smislom, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.
Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) je istakla da je javnost uveravana da će nesavršena ustavna rešenja biti popravljena novim zakonima, međutim da se sada vidi da se može dogoditi samo obrnuto – da se ustavna rešenja zakonima mogu samo dodatno okruniti. “Zakon ne može „probiti“ granice Ustava, te smo ostavljeni sa lošim i polovičnim rešenjima koja smo usvojili u januaru”, istakla je Mandić.
Već smo pisali o medijskoj tišini, anesteziranom pravosuđu i skandalu neposredno pre objavljivanja prvih radnih tekstova Zakona o sudijama, Zakona o uređenju sudova i Zakona o Visokom savetu sudstva. Ministarstvo pravde (MP) je iz ovih tekstova, iako je trebalo samo da ih tehnički sredi, izostavilo brojna nova zakonska rešenja o kojima se prethodno njihova stručna Radna grupa potpuno usaglasila, piše sudija Savo Đurđić za Peščanik.
Vlada Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova su u ponedeljak, 26. decembra 2022, povukli Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima (Nacrt ZUP) i Nacrt zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova (Nacrt ZOPEOUP). Isto je bilo učinjeno i u jesen 2021. godine, piše pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić.
Ugovor o zakupu stvari regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima i definiše se kao ugovor kod kojeg se jedna strana – zakupodavac obavezuje da preda određenu stvar drugoj strani – zakupcu na upotrebu, a zakupac se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu i da stvar vrati po isteku ugovora, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
Sloboda izražavanja kao jedno od najznačajnih političkih prava uživa veoma visok stepen zaštite i prema svim međunarodnim standardima njeno ograničavanje mora biti veoma restriktrivno, samo izuzetno, pod uslovima koji su strogo regulisani ustavom i zakonom. Ona obezbeđuje pluralitet glasova koji se čuju iz javnog prostora, a u sferi digitalnih tehnologija, daje mogućnost svakom pojedincu da bude kritički glas za sebe, piše advokatica YUCOM-a Milena Vasić.
Prema podacima MUP-a Republike Srbije[1], od početka krize u Ukrajini do novembra 2022. godine, na teritoriji Srbije je boravak registrovalo preko 120.000 stranaca, mahom ruske i ukrajinske nacionalnosti. Iako su nagađanja o konačnim posledicama ovog rata na našu privredu, cene nekretnina, pa i na sektor zapošljavanja veoma različita, jedna stvar se može precizno utvrditi – prava i obaveze koje naše zakonodavstvo propisuje za strance koji se nađu na našoj teritoriji, piše advokat Jovan Milosavljević.
Osnovna načela koja odlikuju potrošački spor su: načelo hitnosti, načelo ekonomičnosti i načelo celishodnosti, piše sudija Osnovnog suda u Kruševcu Jovana Bjelica.
U jeku opštih povećanja svih cena pa i zakupnina sve se češće čuju i mišljenja da je podrška države urgentno potrebna. Međutim, čini se da je jedan vid već propisane mogućnosti države da pruži podršku potpuno zaboravljen. Radi se o pravu na tzv. stambeni dodatak iliti Subvencionisanje zakupnine stana u bilo kom obliku svojine iz člana 95. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (dalje: „Zakon“), piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.
Podsećamo na prošlogodišnji tekst člana Upravnog odbora CEPRIS-a prof. dr Gorana Ilića koji, u sklopu javne rasprave o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, ukazuje na granice i neophodne garancije obrade podataka o ličnosti, uključujući tu i automatsku obradu biometrijskih podataka.
Pozivamo vas na zajedničku konferenciju za štampu organizacija civilnog društva 20. decembra u 12h u Press centru Udruženja novinara Srbije (Knez Mihailova 6, Beograd) povodom objavljenog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima i drugih pratećih zakona.
Na samom početku važno je znati da je zlostavljanje životinja svako loše postupanje ili nepostupanje sa životinjama kojim se namerno ili iz nehata izaziva bol, patnja, strah, stres, povreda, narušava genetska celovitost životinje i izaziva smrt i da takvo postupanje nije dozvoljeno, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.
U Srbiji se u poslednjoj deceniji beleži ozbiljno urušavanje građanske demokratije i vladavine prava kao osnovnih ustavnih načela. Vladavina prava, kao osnovna pretpostavka Ustava, obuhvata slobodne i neposredne izbore. Predsednički, republički i lokalni izbori održani 3. aprila 2022. godine bili su, prema dostupnim podacima, izbori sa najviše povreda prava u poslednjih dvadeset godina.
U publikaciji “Izbori 2022. godine pred Upravnim sudom- pregled postupanja i odluka“ koja je danas predstavljena u Medija centru u Beogradu, Centar za pravosudna istraživanja analizira 484 presude Upravnog suda o izbornim sporovima i zaključuje da sudska zaštita, kao suštinski način zaštite izbornog prava, nije bila dostupna, efikasna i delotvorna.
Кrivično delo nasilničko ponašanje iz čl. 344. Кrivičnog zakonika, koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine, predviđa da delo čini ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče, ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, dok je st. 2. istog člana predviđen kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela, tako što je određeno da će isti postojati ukoliko je delo iz st. 1. izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, piše zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju Nikola Nasković.
Upravni postupak sprovode organi javne uprave kada postupaju u upravnim stvarima, tj. u pojedinačnim situacijama u kojima, neposredno primenjujući zakon i druge propise, pravno ili faktički utiču na položaj stranke, i to najčešće tako što donose upravne akte (rešenja i zaključke), piše savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.
Pozivamo vas da prisustvujete predstavljanju analize CEPRIS-a „Izbori 2022. godine pred Upravnim sudom – pregled postupanja i odluka“ sutra, 13. decembra od 11 časova u Medija centru u Beogradu ili online putem njihovih kanala.
Izvršni postupak je postupak u kom poverilac traži namirenje svog potraživanja (novčanog ili nenovčanog), zasnovanog na izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ukoliko dužnik istu ne ispuni dobrovoljno u određenom roku, piše sudija Privrednog apelacionog suda Branka Žerajić.
Preduzetništvo danas predstavlja vrlo čest oblik privrednog delovanja. Ono omogućava građanima da se samostalno bave nekom privrednom delatnošću i tako steknu ekonomsku nezavisnost, radeći za sebe, i samostalno snoseći odgovornost za svoje poslovanje, piše pravnica Katarina Grga.
Neretko se u javnom prostoru čuje kako će građani „ići i do Strazbura“ kako bi došli do pravde koju nisu mogli da ostvare pred sudskim organima svoje zemlje. Većina ljudi u Srbiji nije, međutim, u potpunosti upoznata s radom Evropskog suda za ljudska prava i s time kako on zapravo funkcioniše.
Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, sastao se 16. novembra sa austrijskim kancelarom Кarlom Nehamerom i premijerom Mađarske, Viktorom Orbanom. Tom prilikom je potpisan Memorandum o razumevanju između Austrije, Mađarske i Srbije o jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija, pišu advokat Marko Štambuk i pravnik BCHR-a Miloš Tasovac.
Bude to tako da neko puca na javnom mestu iz „drugog oružja“ (koje nije vatreno) pa se i sam zbuni što ga prekršajni sud osudi za pucanje, a oslobodi za nošenje. Iako jeste nosio sa sobom startni revolver na javnom mestu, piše sudija Prekršajnog suda u Kikindi Vladimir Živankić.
Pravo konkurencije (engl. competition law, antitrust law) je skup pravnih pravila kojim se obezbeđuje da privredni subjekti koji posluju i takmiče se na slobodnom tržištu ne organičavaju konkurenciju i time onemogućavaju odvijanje normalnih tržišnih tokova po principu optimalne raspodele resursa na osnovu ponude i potražnje, piše advokat Ivan Duzlevski.
Komparativna analiza uređenja sudova prof. dr Bojana Spaića obrađuje dva zakona koja moraju da se usklade sa izmenjenim Ustavom – Zakon o uređenju sudova i Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. U Analizi se razmatra postojeća organizacija sudova i organizacija sudova u drugim evropskim državama, da bi se konačno izložili mogući zaključci i preporuke za reformu organizacije sudstva.
Reč je o lakšim krivičnim delima, kada javni tužilac na neki način postiže dogovor sa osumnjičenim kako bi mu odložio krivično gonjenje. Naredbom koju donosi uslovljava ga da ispuni jednu ili više obaveza u određenom roku, koji ne može biti duži od godinu dana, te ukoliko sve što je tužilac naložio bude ispunjeno on će odustati od daljeg krivičnog gonjenja tog lica, odnosno odbaciće krivičnu prijavu, piše viši sudijski pomoćnik Aleksandra Šućurović
Povratak načelu dvostepenosti upravnog sudstva doneo bi bez sumnje višestruke koristi. Tačno je da je teritorija Republike Srbije manja od one koju je imala Кraljevina Jugoslavija. Međutim, notorna je činjenica da se u međuvremenu broj upravnih sporova drastično povećao, piše advokat i saradnik CEPRIS-a Milan Momčilović.
Pravo potrošača na pravnu zaštitu je pravo koje je u Republici Srbiji zajemčeno Ustavom, brojnim zakonima i drugim opštim pravnim aktima i potvrđenim međunarodnim ugovorima, piše zamenik javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Užicu Vladimir Bošković.
Osporena odredba Zakona o prekršajima ima direktni upliv na zaštitu ljudskih prava jer je njenim uklanjanjem, uklonjen restriktivan uslov za obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava. O čemu se tačno radi, piše diplomirani pravnik i saradnik CEPRIS-a Sreten Bjeličić.
Sudije kao intelektualci koji obavljaju izuzetno odgovornu, tešku i društveno korisnu funkciju ne bi trebalo da imaju zaradu koja je niža od dvostruke prosečne zarade u zemlji. Takvo povećanje, u poređenju sa koristima koje bi ono donelo, sigurno predstavlja odličnu investiciju u dobrobit zemlje i građana, pišu sudije Višeg suda u Beogradu Dragana Marčetić i Snežana Marjanović.
Adopted constitutional amendments pertaining to the judicial branch of government imposed the obligation of the state to change and harmonize the norms that comprise the Law on judges, the Law on Organization of Courts and the Law on High Judicial Council. The legal experts of CEPRIS have prepared the standing points for changes to these laws.
Nakon parlamentarnih izbora održanih u aprilu ove godine, trinaesti saziv Narodne skupštine otpočeo je sa radom. Formiranje novog saziva predstavlja priliku za građane da ostvare bolju komunikaciju sa narodnim poslanicima, piše istraživač i projektni koordinator u Partnerima za demokratske promene Srbije Damjan Mileusnić
Due to harmonization with the new constitutional solutions, it is necessary to adopt new laws on the High Prosecutor’s Council and the Public Prosecutor’s office. As the goal of the constitutional amendments was to reduce the political influence on the Public Prosecutor’s Office and to strengthen its autonomy, the new legislative solutions should reflect that task. For that purpose, the law experts of CEPRIS prepared the Standing points for adopting the Law on the High Prosecutorial Council and the Law on Public Prosecutor’s office.
U poslednjih nekoliko meseci, svedoci smo sve češćih otkazivanja, kašnjenja i gužvi na aerodromima. Slike prepunih terminala na kojima putnici satima čekaju ukrcavanje, ležeći po neudobnim aerodromskim čekaonicama, nervoza, neizvesnost i kašnjenje, sve češće se pojavljuju u vestima, piše pravnica Katarina Grga.
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija, u kom je finim, diplomatskim rečnikom napredak Srbije ocenjen kao “ograničen” teško da izaziva iznenađenje kod stručnjaka iz različitih oblasti koje obuhvata izveštaj, piše advokatica YUCOM-a Milena Vasić.
Ne samo da „tumačenje“ jasne zakonske definicije nije bilo potrebno, već je originalni predlog suštinski nove definicije, uvijene u formu „autentičnog tumačenja“ isključivao većinu sudija, javnih tužilaca, dve trećine sudija Ustavnog suda i mnoge druge nosioce visokih funkcija, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Judges in Serbia generally do not perceive themselves as a separate branch of governmental power and they generally do not act like one. They consider the judiciary to be a contentious branch of the executive power, in contrast to the administration, which applies the law in non-contentious cases.
Zajednička svojina bi se mogla definisati kao pravo svojine dva ili više lica (zajedničara) na istoj stvari, ali tako da njihovi udeli nisu određeni, ali su odredivi. To znači da pravo svojine na stvari imaju svi zajedničari kao celina, s tim da su njihovi udeli u pravu svojine neodređeni, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
U susret izradi novih pravosudnih zakona koji će, između ostalog, obuhvatiti i novi ili značajno izmenjen i dopunjen Zakon o javnom tužilaštvu, pravni stručnjaci CEPRIS-a sačinili su predloge i sugestije za njegovu izmenu.
Radi usklađivanja sa novim ustavnim rešenjima usvojenim početkom 2022. godine, neophodno je doneti novi zakon o Visokom savetu tužilaštva. Kako je cilj ustavnih promena bio da se smanji politički uticaj na javno tužilaštvo i da se ojača samostalnost javnog tužilaštva, nova zakonodavna rešenja morala bi da odgovore tom zadatku. Pravnici CEPRIS-a izradili su u tu svrhu Polazne osnove za usvajanje Zakona o Visokom savetu tužilaštva.
Sudije odlučuju o najvažnijim ljudskim pravima i slobodama. Svaka stranka koja se nađe pred sudom želi da uspe u postupku. Kako bi uspeli u sporu ili kako bi ishodovali odluku koja im odgovara, nekad pribegavaju i neprimerenim uticajima na sudije, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.
Beograd je ove godine bio domaćin Evroprajda 2022, međunarodnog LGBTI+ događaja, koji se odvijao od 12. do 18. septembra. Iako organizacija Parade ponosa svake godine izaziva burne reakcije domaće javnosti, situacija je ovaj put dodatno zaoštrena zbog toga što su se u Beogradu okupili pripadnici i borci za prava LGBTI+ zajednice iz čitave Evrope, piše mlađa istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Ivana Ranković.
U Ustavu Srbije nije definisan položaj sudske vlasti niti je odnos tri grane vlasti određen i ograničen u skladu sa načelom vladavine prava. To iziskuje da se posebna pažnja pri donošenju Zakona o sudijama posveti osnovnim načelima koja treba da obezbede vladavinu prava i pravde. Pravnici CEPRIS-a izradili su polazne osnove za usvajanje ovog zakona, kao pravac u kom ga treba menjati u najbitnijim pitanjima.
U susret izradi novih pravosudnih zakona koji će, između ostalog, obuhvatiti i novi ili značajno izmenjen i dopunjen Zakon o Visokom savetu sudstva, pravni stručnjaci CEPRIS-a sačinili su dokument o viziji, predlozima i sugestijama za unapređenje položaja i uloge Saveta.
Donošenje ustavnih amandmana, kojima su izvršene ustavne promene u regulisanju sudske grane vlasti, nametnulo je obavezu države da se izvrši promena i usklađivanje normi koje čine sadržinu Zakona o uređenju sudova. Pravni stručnjaci CEPRIS-a sačinili su polazne osnove za izmene ovog zakona.
„Neće šetati“, „Ubi pedera“, samo su neke od poruka koje se mogu čuti na ulicama skoro svakog septembra. Povod za ovakva dešavanja naroda je šetnja koju predstavnici LGBT zajednice organizuju kako bi skrenuli pažnju javnosti na njihov položaj u društvu, piše advokat Milan Marković.
Pod upravljanjem parničnim postupkom podrazumeva se aktivnost suda, odnosno preduzimanje parničnih radnji kojima sud rukovodi radnjama stranaka i drugih učesnika u parnici i određuje kako će se postupiti u pojedinim procesnim situacijama, sa ciljem pravilnog i celishodnog odvijanja parnice, piše advokat Stefan Vlatković.
Kupili ste automobil, registrovali ga uplativši usput i premiju osiguranja tzv. autoodgovornosti jer suštinski niste ni imali izbora budući da je to osiguranje obavezno. Taj deo nam je svima poznat. Sa druge strane, jednako je važno znati šta treba činiti ako do štete ili nezgode ipak dođe, piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.
Dobro došli u pristojnu Srbiju – jedna je od surovih poruka političke elite, koja od radnika, naših državljana, ali i sve više stranih, ne traži nikakvo poznavanje matematike, već da logično razmišljaju samo pri držanju šrafcigera, piše potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.
„Vodič kroz ostavinski postupak“ nastao je kako bi se građanima i građankama približila osnovna pravila ostavinskog postupka i kako bi se na vreme upoznali sa svojim pravima i obavezama u postupku pred sudom i pred javnim beležnicima.
Ovaj vodič nastoji da približi građanima jedan od međunarodnih mehanizama zaštite ljudskih prava koji dosad nije korišćen u znatnoj meri i koji predstavlja nepoznanicu i za pravnike, advokate i aktiviste koji se bave zaštitom ljudskih prava.
Roditeljsko pravo predstavlja posebnu ulogu roditelja da kroz prava i obaveze koje su propisane Porodičnim zakonom zastite ličnost i interese deteta, piše advokat Nikolija Ilić.
Mark Tven je svojevremeno rekao da prava reč može biti efektna, ali nikada nije bila tako efektna kao ćutanje u pravom trenutku. Sa ovom tvrdnjom bi se verovatno složila većina advokata koji u krivičnom postupku učestvuju kao branioci okrivljenih, piše advokat Jovan Milosavljević.