Gosti N1: Nećemo dobiti nezavisno pravosuđe, ni druge grane vlasti nisu odvojene

“Uveren sam da je ovo pravosuđe koje imamo na prvom mestu politički zavisno zbog društva u kome funkcioniše, jer se ne poštuje aktuelni Ustav. Mi verujemo da će ti isti ljudi iskreno nešto učiniti, bojim se da to neće biti slučaj, voleo bih da me demantuje praksa. Ne mislim da je trenutak za ovu izmenu”, kazao je Majić. Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović kaže da bi voleo da gleda optimističnijim očima i dodaje da sadašnji ustavni aranžmani nisu toliko rđavi, već da grane vlasti nisu odvojene onako kako Ustav to predviđa. „Sve što gledamo, svakodnevno, je jedan čovek koji govori u ime svih organa – policije, tužilaštva, sudova”, rekao je Jovanović.

Škero o zakonu: Park će neko poželeti i moći će da se ekspropriše

Park će neko poželeti i moći će da se ekspropriše, kaže Vida Petrović Škero, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije, o izglasanom zakonu. Čiji je to interes – to nećemo znati, ovakve odredbe su, pre svega, moguće koruptivne, navela je gostujući u Danu uživo i dodala: “Korpucija je i koruptivna odredba koja daje mogućnost da se na ovaj način nešto radi”. Govoreći o Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, kaže da je interesantno da ne važe ista pravila za građane i partije – kada žele da upute inicijativu za promenu nekog zakona.

Beljanski: Moguća zloupotreba svih odredaba Krivičnog zakonika koje se menjaju

„Kada proveravamo neki propis, mi pravnici uvek uzmemo u obzir ekstremnu varijantu, odnosno mogućnost zloupotreba. Ja sam u svakoj odredbi koja se menja ili dopunjava našao takvu mogućnost”, naglasio je advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski na drugoj javnoj raspravi o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u Novom Sadu.

Mandić: Građani neće želeti da budu deo procesa koji “udovoljava željama vlasti”

“Vladin predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ukida uslov punovažnosti, te je rok u kom odluka građana obavezuje vlast dobila na posebnoj važnosti”, rekla je pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić za Podrinske, i dodala da će novi zakon uticati odvraćajuće od bilo kog oblika učešća u neposrednom odlučivanju, jer građani sa pravom neće videti motiv da budu deo procesa čiji je krajnji cilj neuvažavanje njihovog mišljenja.

Mandić: Ovim zakonom referendum gubi smisao

Radi se o još jednoj demonstraciji sile zakonodavne i izvršne vlasti čija je glavna poruka – sve je već unapred odlučeno, vi građani ste kulisa u našoj predstavi. Još uvek verujem da je ozbiljnijom reakcijom moguće sprečiti usvajanje predloženog Zakona o referendumu, ali i promena Ustava, kaže u intervju za nedeljnik NIN sekretarka UO Centra za pravosudna istraživanja i aktivistkinja za ljudska prava Sofija Mandić.

Kovid sertifikati: Nova preventivna mera protiv COVID-19

Ko je obavezan da poseduje Kovid sertifikat („Kovid propusnicu“) posle 20 časova? Ko proverava i kontroliše da li gosti imaju Kovid sertifikate? Koje su kazne propisane za kršenje ove obaveze? Odgovore na ova pitanja daje savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.

Predsednikov govor mržnje

Predsednik Srbije u svojim izjavama ne samo da interveniše u vršenju sudijske funkcije, već one imaju karakter govora mržnje, uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja, izjavio je danas profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Tanasije Marinković.

Vlada usvojila Predlog zakona o referendumu kojim se ukida cenzus, civilni sektor ima tri velike zamerke

Nacrt Predloga zakona o referendumu i narodnoj inicijativi objavljen je u julu usred sezone godišnjih odmora, tada je više organizacija civilnog društva reagovalo i ukazalo na ključne probleme nacrta. Problem je internacionalizovan, nacrt je zatim negativno ocenila i Venecijanska komisija, da bi Vlada uradila neke manje korekcije u oktobru i pre neki dan bez javne rasprave usvojila predlog zakona koji i dalje sadrži iste ključne mane – istakla je pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić za “Blic”.

Usvojeni Predlog zakona o referendumu ishitren, ograničava građansku suverenost

Vlada Srbije je usvojila Predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, prema kome je predviđeno njegovo hitno usvajanje i stupanje na snagu, iako su organizacije civilnog društva u više navrata ukazivale na izostanak suštinske javne rasprave o nacrtima ovog zakona, njihovu neusaglašenost sa međunarodnim standardima i brojna rešenja koja onemogućavaju ostvarivanje osnovnog prava građana da kao nosioci suverenosti putem referenduma i narodne inicijative odlučuju o najznačajnijim društvenim pitanjima.

Ništa, a ipak nešto novo

Od početka 2021. godine do sada, zaštitni znak rada Narodne skupštine jeste izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Sportski posmatrano, rezultat je 25:0 za Narodnu skupštinu koja je svih 25 poena osvojila ’’blokom’’, uz male varijacije, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbije Robert Sepi.

Utisak nedelje: Pravosuđe trpi pritiske, politiku izbaciti iz sudnica

Zloupotreba pravosuđa u dnevno-političke svrhe je veliki problem i, u narednom periodu pred izbore, bićemo svedoci što krivičnih prijava, što tužbi koje će se, nažalost, posle šest meseci zaboraviti, a pravosuđe nema mehanizam da se iz toga izvuče, ukazao je juče sudija Krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu i predsednik CEPRIS-a Aleksandar Trešnjev.

Sve što bi trebalo da znate o ozakonjenju/legalizaciji

Nelegalna gradnja je problem sa kojim se Srbija bori decenijama unazad. Postoje brojni razlozi koji objašnjavaju ovaj fenomen i svi oni se uglavnom vezuju za socijalne i političke prilike na našim prostorima koje su vladale krajem dvadestog veka, piše advokat Marija Pešović.

Studija: „Odgovornost predsednika Republike za povredu ustava – zabrana uticaja na vršenje sudijske funkcije“

Nova studija u izdanju CEPRIS-a, „Odgovornost predsednika Republike za povredu ustava – zabrana uticaja na vršenje sudijske funkcije“, rezultat je autorskog rada redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i člana CEPRIS-a, Tanasija Marinkovića, kao i saradnika CEPRIS-a koji su asistriali u prikupljanju empirijskih podataka za izradu studije.

Mandić: 2 minuta i 27 sekundi

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je utvrdio drugi Nacrt akta o promeni Ustava. Njime je prvi Nacrt – bar tako kažu članovi Odbora – usklađen sa Mišljenjem Venecijanske komisije od 18. oktobra ove godine. Na sednici nije predstavljen akt, čak ni u ključnim tačkama. Nije bilo zainteresovanih za diskusiju. Sav posao je završen za 2 minuta i 27 sekundi, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Da li je više represije manje represije?

Početkom oktobra na sajtu Ministarstva pravde osvanuo je Nacrt izmena i dopuna krivičnog zakonika sa rokom javne rasprave u trajanju od 20 dana. Nismo imali prilike da čujemo ministarku pravde, da nas uputi u izmene i razloge izmena zakona i da pozove građane i stručnjake da se uključe u javnu raspravu, već su informaciju o nacrtu mogli pronaći isključivo verni pratioci internet adrese Ministarstva, piše advokatica YUCOM-a Milena Vasić.

Majić: Javna rasprava služi da se spreče mogućnosti različitog tumačenja zakona

Prošle nedelje je završen rok za javnu raspravu o izmenama Krivičnog zakona. Na pitanja da li ova izmena doprinosi zaštiti ili sprečavanju kritičkog mišljenja, kako različita tumačenja mogu da budu opasna u samoj primeni zakona i uopšte koliko su građani upoznati sa ovim izmenama, u emisiji “Među nama” govorili su Milena Vasić iz YUCOM-a i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.

Prepreke uspešnoj borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji

Borba protiv organizovanog kriminala, ili u medijima prisutniji termin rat protiv mafije, uvek je aktuelna tema za srpske političare. Uglavnom su policijske akcije protiv kriminala ispraćene konferencijama za štampu, gde na senzacionalan način politički funkcioneri navode broj uhapšenih i krivična dela koja su učinili, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.

Novi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbama

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je revidiran Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Iako je u određenoj meri izmenjen u skladu sa primedbama Venecijanske komisije, odredbe koje su organizacije civilnog društava ranije ocenile kao sporne ostale su nepromenjene i u novom Nacrtu. O tome je za Novu ekonomiju govorila pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.

Sudijama ugrožena bezbednost tvrdnjama o opozicionom i kriminalnom delovanju

Centar za pravosudna istraživanja upozorava da je u toku novi i pojačani vid napada na sudije koji se sinhrono odigrava na sednicama Narodne skupštine i tabloidnim medijima, a koji ugrožava njihovu bezbednost. Naročito zabrinjava to što se ovi napadi odvijaju u trenutku kada se predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti hvale napretkom u oblasti vladavine prava čiji je temelj podela vlasti i povinovanje svih grana vlasti Ustavu i zakonu.

Čuvajte se mišljenja o mišljenju

Nije se navršilo ni dve godine od početka primene obimnih izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ), a predložene su nove. Ovaj put daleko kraće, ali i zagonetnije. Lako ih je predstaviti, piše advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.

Kako do bolje zaštite socijalnih i ekonomskih prava u Srbiji?

Ekonomskim i socijalnim pravima dugo je osporavan karakter prava, uz isticanje da se radi o smernicama i poželjnim ciljevima za države, koji su isuviše neodređeni da bi bili utuživi ili da iziskuju prevelike resurse da bi bili ostvarivi, piše pravna koordinatorka A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava Miljana Trifković.

Da li je Venecijanska komisija više hvalila ili kritikovala – zavisi koga pitate

Ako pitate predsednika Narodne skupštine – Srbija je dobila same pohvale Venecijanske komisije za predložene ustavne promene. Međutim pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić kaže da u svom odgovoru Komisija zapravo dovodi u pitanje nezavisnost Visokog saveta sudstva u kome bi pet od 11 članova i dalje trebalo da bira Narodna skupština iz redova istaknutih pravnika.

Najvažnija prava i obaveze stanara i stanodavca

Imati svoj krov nad glavom je u današnje vreme sve više i više luksuz pa mnogi uzimaju stanove u zakup. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da se u najvećem broju slučajeva ne zaključuju ugovori, pripremili smo tekst sa najvažnijim pravima i obavezama stanara i stanodavaca koja se tada primenjuju poređanih hronološki, prateći redovan tok zakupa, piše advokat Đorđe Popović.

Jovanović: Ustav se maže na lebac onda kada se grubo krši

Profesori prava Vesna Rakić Vodinelić i Miodrag Jovanović saglasni su da predsednik Srbije Aleksandar Vučić krši Ustav, prekoračujući svoja ovlašćenja. S druge strane, advokat i poslanik Toma Fila ne vidi kršenje Ustava i to je za njega nova normalnost “da se ljudi mešaju u sve i svašta”.

Venecijanska komisija da uzme u obzir stanje demokratskih institucija

Organizacije civilnog društva skrenule su pažnju predstavnicima delegacije Venecijanske komisije da je ključno da prilikom davanja mišljenja na nacrt ustavnih amandamana u oblasti pravosuđa uzmu u obzir stanje demokratskih institucija i politički kontekst od kojih zavisi da li će ustavne promene obezbediti suštinsku nezavisnost pravosuđa. 

Sprečiti donošenje nedemokratskog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

Povodom hitnog mišljenja Venecijanske komisije na Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, objavljenog u petak, 24. septembra, organizacije civilnog društva još jednom ukazuju na problematična rešenja prisutna u aktuelnom Nacrtu, i apeluju na to da se preporuke Komisije u svemu usvoje, čime bi se na vreme sprečile izmene u ovoj oblasti koje nisu u skladu sa međunarodnim standardima, i koje bi značajno ograničile pravo građana na učešće u donošenju odluka.

Akt o promeni Ustava doraditi stavovima struke

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine (Odbor), na osnovu predloga svoje radne grupe, 6.9.2021. je utvrdio tekst akta o promeni Ustava, kao i  Ustavnog zakona za njegovo sprovođenje. Dokumenti  su  predstavljeni na javnim slušanjima  u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, a 17.9. i u Beogradu, nakon čega se odmah upućuju na mišljenje Venecijanskoj komisiji, piše sudija Savo Đurđić.

Šta donose izmene Evropske konvencije o ljudskim pravima?

Protokol 15 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima iz 1953 godine stupio je na snagu 1. avgusta 2021. On je najnoviji u nizu protokola u dugoj istoriji Konvencije, koji donosi izmene koje mogu suštinski uticati na ostvarivanje prava i sloboda građana, piše pravnik Sreten Bjeličić.

Predstavljen Model za promenu Ustava Radne grupe CEPRIS-a

Model Radne grupe CEPRIS-a za promenu Ustava predstavili su danas u Medija centru prof. dr Violeta Beširević, prof. dr Tanasije Marinković, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, advokat Rodoljub Šabić i tužilac i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović. Tekst Modela je sada dostupan i u PDF verziji.

Odredbe o sudstvu vratiti na doradu

Sadržinski posmatrano, odredbe o sudstvu mogu se razvrstati u dve grupe. Prvoj grupi pripadaju one intervencije koje su uveliko zagovarale struka i Evropa, a odnose se na ispravljanje najvećih slabosti važećeg ustava. Drugoj grupi pripadaju one odredbe koje su zadržane, a morale su da budu brisane, izmenjene ili dopunjene, naročito posle 15 godina intenzivnog domaćeg i međunarodnog bavljenja njima, piše prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.

Kako (treba da) izgleda borba protiv organizovanog kriminala u Srbiji?

Borba protiv organizovanog kriminala se, kao nepisano pravilo, koristi u svakoj predizbornoj kampanji i političke stranke na tome zasnivaju svoj politički program. Nakon dolaska na vlast, politička elita periodično objavljuje rat protiv mafije i najavljuje kako će je pobediti. Takva praksa je nastavljena i u oktobru 2020. godine. To je pogodna prilika da se podsetimo koje institucije su nadležne za borbu protiv organizovanog kriminala kao i šta predstavlja organizovani kriminal, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.

Amandmani na Ustav RS – Predstavljanje modela Radne grupe CEPRIS-a

Rezultate rada Radne grupe CEPRIS-a za promenu Ustava predstaviće u četvrtak, 16. septembra u 12 časova u Medija centru prof. dr Violeta Beširević, prof. dr Tanasije Marinković, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, advokat Rodoljub Šabić i tužilac i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović.

U susret promenama Ustava

Za pohvalu je što su u sastav Radne grupe za promenu Ustava ušli predstavnici strukovnih udruženja Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije. Međutim, zabrinjava što je među jedanaest članova te grupe jedan profesor, jedan tužilac i jedan sudija, piše redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.

Pajvančić: Momenat za promenu Ustava Srbije bio još 2006. godine, kad je i donet

Na raspravi “Dobre, loše i zle ustavne promene” govornici su se saglasili da su Srbiji neophodne ustavne promene, pre svega jer je građanima neophodno da žive u državi koja garantuje njihova prava. Međutim, kako ističe sudija Savo Đurđić, ustavni referendum će se sprovoditi u krajnje podeljenom, nezainteresovanom i nedovoljno edukovanom društvu.

Politička volja i Velja Nevolja

Kada je u oktobru prošle godine predsednik Republike objavio rat protiv mafije na svom Instagram profilu, i nakon što je borba protiv organizovanog kriminala ušla i u ekspoze nove Vlade Srbije, sve je delovalo kao još jedan vešt marketinški potez i malo ko je imao velika očekivanja od svega toga, piše istraživač BCBP-a Bojan Elek.

Borba protiv korupcije – Između želja i stvarnosti

Poslednjih godina se kao mantra ponavljaju fraze “Država objavila rat korupciji” ili “Nulta tolerancija prema korupciji”. Кako ove fraze lepo zvuče, pogotovo u ušima “običnih” ljudi. Međutim, stvarnost je malo drugačija, piše zamenik javnog tužioca u Nišu Aleksandar Radosavljević.

U medijima svemoguć, pred sudom nemoguć – čemu zaista služi poligraf?

Pozivanje na poligraf za sve i svašta je danas postalo opšteprihvaćeno kao imperativ dokazivanja nečije nevinosti ili krivice. Da li poligraf u krivičnom postupku zaista ima toliku moć kolika mu se u javnosti daje i da li je poligraf nepogrešivi i neoborivi dokaz, piše istraživačica BCBP-a Marija Pavlović.

grey concrete building

Dragoljub Popović: Stubovi pravosuđa

Profesor Dragoljub Popović analizirao je dve ustanove koje su ključne za obavljanje uloge koju sudska vlast igra u državi u društvu. Reč je o ustaljenoj sudskoj praksi i jasnom i iscrpnom obrazloženju presuda.

SLAPP postupci – Novi vid pritiska na istraživačke novinare i aktiviste

Novinari i aktivisti koji rade u odbrani javnog interesa često se susreću sa pritiscima poput javnih diskreditacija, učestalih inspekcijskih kontrola, nepovoljnijeg tretmana na konkursima koji se finansiraju javnim sredstvima ili sprovođenja istraga u vezi sa navodnim aktivnostima finansiranja terorizma ili pranja novca. Međutim, od skoro pritisci dobijaju i novi oblik, piše istraživač u Partnerima za demokratske promene Srbije Damjan Mileusnić.

Pravno nesavladana prošlost

U okretanju budućnosti često pokušavamo da pustimo prošlost, ali nama blisku prošlost još uvek nismo ni moralno ni pravno savladali. Vraćamo se pojmovima poput tranzicione pravde, istorijske nepravde prema našem (izaberi naziv) narodu, ili prosto ostajemo ravnodušni, piše saradnik BCHR Goran Sandić.

Gosti N1: Svedoci smo medijskog suđenja, sve činjeno knjiški kako ne treba

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i advokat Borivoje Borović složili su se u Novom danu da je istraga protiv klana Veljka Belivuka “pošla pogrešnim putem”. “Mislim da je centralna stvar oko svega ovoga što smo do sada imali priliku da vidimo, jedna pokazna vežba, da je ovde sve činjeno kako ne treba, knjiški kako ne treba da se čini”, kaže Majić. Borović ističe i da smo svedoci “medijskog suđenja”, kao i da je siguran da će suđenje trajati duže od dve godine.

Ponoviti javnu raspravu o Nacrtu zakona o referendumu i narodnoj inicijativi

Organizacije civilnog društva ukazuju da se Nacrtom Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi ugrožava neposredno učešće građana u donošenju odluka i umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava i sloboda. Problematične odredbe obuhvataju one koje se odnose na trajanje referenduma, njegovu punovažnost, uslove za glasanje i utvrđivanje rezultata tokom epidemije, vremensku obaveznost referendumske odluke, sprovođenje i finansiranje referendumskih aktivnosti […]

Mandić: Zakon o referendumu se menja sa čudnim ciljem

Leto nam neće doneti samo novo ustavno uređenje već i novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Ta operacija je izgleda tajna. Iako je javna rasprava u toku Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja u “Pregledu dana” tvrdi da je ona navodna i da se Zakon o referendumu menja sa čudnim ciljem.

Zadržavanje podataka naspram prisluškivanja: manje invazivno, ali sveobuhvatno

Dok se povodom (ne)zakonitog prisluškivanja nižu skandali iz godine u godinu, manje se zna o specijalnoj meri tajnog prikupljanja podataka koja je prisluškivanju slična i češće se koristi – tzv. pristup zadržanim podacima o elektronskoj komunikaciji, neretko poznatim kao „telefonski listing”, piše istraživačica BCBP-a Jelena Pejić Nikić.

Sudija Ivković sudijama Srbije

Ako mi sudije pokažemo spremnost, rešenost i istrajnost, te stanemo u odbranu pravnih načela, građani će prepoznati našu hrabrost, etičnost, kompetentnost i spremnost pa će nam biti podrška u borbi za uspostavljanjem nezavisnog pravosuđa. Dakle, znamo da smemo, a da li i možemo, to zavisi od nas samih, piše sudija Višeg suda u Požarevcu Gordana Vidojković.

bojana savovic

Tužilaštvo koje radi – košta ▶ Bojana Savović

Razgovarali smo sa Bojanom Savović, zamenicom javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, gde postupa u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. Savović je za CEPRIS govorila o problemima koji postoje u tužilaštvu, ulozi Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, pritiscima koje sistem zakonski u ovom trenutku omogućava rešenjima koje je predvideo, odnosu (ne)poverenja tužilaštva i policije, kao i budućem položaju tužilaštva nakon promene Ustava.

Problemi u кojima živi pravosuđe (a nije kriv ZPP)

U iščekivanju novog nacrta Zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, pravosuđe živi uz postojeći. I nema tu mnogo sukoba i problema, bar u odnosu sudije i ZPP-a, a rekla bih, ni advokata. Činjenica je da je potrebno ubrzati rad sudova, ali je pitanje kako, piše sudija Višeg suda u Beogradu Slađana Pantović.

O promenama Ustava ponovo – javni muk

Da li je vlast, posle kratkog pokušaja uključenja, ponovo isključila javnost i pravosuđe iz postupka kojim želi da izmeni sve odredbe Ustava o pravosuđu, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.

Kad građani “uzmu vlast u ruke” hemijskom na referendumu

Danas je gotovo nemoguće sabrati sve građane u državi na jednom mestu da izjašnjavanjem neposredno donesu državne odluke, međutim nisu sve odlike neposredne demokratije u potpunosti iščezle. Iako imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, građani su za sebe zadržali pravo da najvažnije odluke donesu sami – hemijskom olovkom na referendumu, ili zajedno sa svojim predstavnicima, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.

Osporavanje testamenta

Razloge za nevažnost testamenta Zakon o nasleđivanju deli u dve kategorije – razloge za ništavost i razloge za rušljivost, piše advokatica i članica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Studija: Normativna kontrola ustavnosti kao osnovna(?) nadležnost Ustavnog suda Srbije

Studija „Normativna kontrola ustavnosti kao osnovna(?) nadležnost Ustavnog suda Srbije (2009-2019)“ rezultat je timskog rada eksperata CEPRIS-a, nastala uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Ova studija analizira „izvorne“ nadležnosti ustavnog sudstva, odnosno način njenog vršenja od strane Ustavnog suda Srbije, u period između 2009. i 2019. godine.

Suđenje na daljinu

Radi sprečavanja širenja zaraze, tokom pandemije Kovida 19 i izbegavanja kontakata između učesnika u postupku digitalna pravda dobija na značaju, pogotovo u vreme tzv. lock-down-a, pišu sudije Višeg suda u Beogradu Dragana Marčetć i Snežana Marjanović.

Izmene Ustava mimo zakona: Predlog morali da daju poslanici

Skupština Srbije krenula je u ustavne promene u oblasti pravosuđa, ali na način koji nije predviđen ni zakonom ni Ustavom. Kako su upozorili stučnjaci, ustavne amandmane nezakonito je skrojilo Ministarstvo pravde, umesto nadležnog skupštinskog odbora, a kako se može naslutiti iz izjave premijerke Ane Brnabić, baš ti amandmani naći će se pred poslanicima. Sagovornici portala Nova.rs navode da bi taj tekst ustavnih promena morao iznova da budu pisan, da pravno ne postoji, ali i da je pitanje da li je nadležni skupštinski odbor dovoljno kompetentan da sam napiše amandmane koji će obezbediti nezavisnost pravosuđa.

Majić: Bez bitnih izmena neće biti uspešne promene Ustava

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić i zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić ocenili su da je usvojeni tekst ustavnih promena “veoma loš” i naveli da su neophodne bitne izmene kako bi se počelo sa depolitizacijom sudstva u našoj zemlji. Majić je naveo i da je jedan od najvećih razloga za ubrzani proces promene Ustava želja vlasti da se uklone prepreke u pregovorima sa Evropskom unijom.

Mandić: Ustav mora da se menja da stranke ne bi preuzele kontrolu nad sudstvom

Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja kaže da je na jučerašnjoj sednici skupštine o pokretanju procedure izmene Ustava bilo reči o svemu sem o suštinskim stvarima zbog kojih Srbija treba da izmeni Ustav. “U tekstu koji je dostavljen iz Vlade u Skupštinu navodi se da se Ustav menja jer postoji ozbiljna opasnost sa ovakvim rešenjima koje imamo iz 2006. godine da će političke stranke preuzeti kontrolu nad sudstvom, i ta rešenja su takva da ozbiljno dovode u pitanje nezavisnost sudstva”, navodi Mandić.

Stručna javnost: Pravosuđe osloboditi politike

„Nigde narod ne zna o čemu se radi, mi vidimo predsednika Skupštine koji obaveštava građane preko Javnog servisa da predmet izmena nije Kosovo, da se ne brine niko i narod odahne jer se ne dira Kosovo i ne prati niti ima gde da prati“, kaže bivša predsednica Ustavnog suda i članica CEPRIS-a Vida Petrović Škero.

Masovni sporovi – rešenje (masovnih problema) ili (masovni) problem?

Parnični postupak se zasniva na postojanju (najčešće) jedne stranke (tužioca) koja pred sudom tvrdi da su njeno pravo ili pravni interes napadnuti time što je neka druga stranka (tuženi) svojim ponašanjem dovela do povrede, osporavanja ili ugrožavanja tih prava, odnosno interesa, piše advokat Nenad Kovačević.

Alternativne sankcije i potreba za stručnim izveštajima o učiniocu krivičnog dela

Tek su sa donošenjem Krivičnog zakonika 2006. godine alternativne sankcije ušle u naš krivičnopravni sistem u većem obimu i detaljnije su regulisane, te je na taj način prihvaćen, sa izvesnim zakašnjenjem, jedan trend koji je u evropskim zakonodavstvima već decenijama pre postojao da se za izvršenje tzv. bagatelnih, lakših krivičnih dela, kao i krivičnih dela srednje težine, rešenje nastoji tražiti u vanzavodskim sankcijama, piše predsednik Osnovnog suda u Požegi dr Olga Tešović.

Predložena rešenja Nacrtom zakona o parničnom postupku mogu dovesti do uništavanja najvećeg dela lokalnih medija

“Poslednjih meseci podnet je veliki broj tužbi protiv medija, u kojima su tražene nadoknade po 200 i 300 odsto veće nego što je dosadašnja sudska praksa. Što je veća visina nadoknade koja se traži, veće su i sudske takse i za tužbu i za odgovor na tužbu. Za mali lokalni medij u unutrašnjosti Srbije to može da znači uništenje“, objašnjava članica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za Cenzolovku.

Kulturna dobra kao plen kriminalaca

U današnje vreme u medijima i među mlađom populacijom raspravlja se sve više o tzv. reality programima, koji se bave životima učesnika u veštačkim uslovima, a većina građana retko posećuje arheološka nalazišta, odlazi u muzeje i galerije na izložbe i u bibliotekama pronalazi štivo za čitanje, piše zamenik javnog tužioca Gordana Krstić.

Izabrani novi organi CEPRIS-a

Sudija Višeg suda u Beogradu dr Aleksandar Trešnjev postao je novi predsednik CEPRIS-a, dok je za člana Upravnog odbora izabran zamenik javnog tužioca za ratne zločine Radovan Lazić. 

Pravno regulisanje istopolnih partnerstava je obaveza Srbije kao države članice Saveta Evrope

Savet Evrope je usvojio niz dokumenata u borbi protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i, u manjoj meri, rodnog identiteta. Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine i na taj način na sebe preuzela obaveze u poštovanju značajnog korpusa ljudskih prava, koji uključuje i potrebu za unapređenjem položaja LGBT osoba, piše pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vuk Raičević.

Ako se struka i pravosuđe ne uvaže, promene Ustava – neprihvatljive

Nije prvenstveno reč o tome da ima vrlo upućenih i kompetentnih za ovu temu koji nisu pozvani na javno slušanje, ni o konceptu, načinu i rokovima organizovanja ovih aktivnosti. Radi se, iznad svega, o nedostatku svesti, o potrebi da se u ovim aktivnostima obezbedi maksimum poštovanje Ustava, struke i demokratska procedura, od kojih zavisi budućnost ne samo pravosuđa, nego i društva u celini, bar u pogledu vladavine prava, piše sudija Savo Đurđić.

Pravnica CEPRIS-a o nadi premijerke da će naredni non-pejper EU o vladavini prava u našoj državi "biti mnogo bolji" Sofija Mandić: Srbija u važnim oblastima ili nazaduje ili stagnira

Povodom premijerkine izjave da je „u mandatu ove Vlade mnogo urađeno“ za unapređivanje vladavine prava, pravnica Sofija Mandić kaže za Danas da bi bilo dobro da čujemo šta je tačno urađeno što bi moglo da dovede do značajno boljih ocena, naročito imajući u vidu da mandat ove Vlade traje nešto više od šest meseci.

Ocena stanja u pravosuđu iz ugla civilnog sektora

Sudska statistika i drugi zvanični dokumenti sa podacima o radu pravosudnih organa, ne pružaju dovoljno pouzdanu osnovu za uočavanje stvarnih problema, a daju isključivo „pogled iz aviona“ u kojem se gubi perspektiva pojedinca koji traži pravdu pred sudom, piše programski menadžer Centra za evropske politike Dušan Protić.

Kripto porez

Poreski problemi sa kojima se kripto zajednica u Srbiji susreće ili će se tek susretati ostali su u senci sukoba koji je nastao između frilensera i Poreske uprave, piše advokat Ilija Rilaković.

Majić o promeni Ustava: Bojim se da je formalna proklamacija

„Pogledajte nekoliko sednica parlamenta, način na koji su poslanici govorili o pravosuđu. Treba da se zapitamo da li je realno od tog i takvog Parlamenta očekivati da će doneti nezavisnot pravosuđa”, rekao je sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić u emisiji “Pregled dana” NewsMax Adrie.

Sednica o izmeni Ustava najavljena, Majić očekuje simuliranje rasprave

Prošlog četvrtka skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo usvojio je predlog izmene Ustava u oblasti pravosuđa, a odluci je prethodilo javno slušanje, gde se nisu čuli glasovi Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i nevladinih organizacija poput YUCOM-a i Centra za pravosudna istraživanja. A i oni koji su sastanku prisustvovali konstatuju da nije bilo reči o debati. 

Gonjenje najtežih slučajeva korupcije u Srbiji

Iako se na osnovu dugogodišnjeg iskustva lako može zaključiti da spremnost, otkrivanje i rešavanje slučajeva korupcije na visokom nivou zavisi od vanpravnih elemenata, poput političke podrške (koja bi, paradoksalno, trebalo da dođe upravo od onih koji bi bili potencijalna meta takvih istraga), to ne znači da bi naš sistem za borbu protiv korupcije bio dovoljno dobar, sve i kada bi se ovaj čvor nekako razvezao, piše programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Objavljen Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu

U dosadašnjoj analitičkoj praksi organizacija civilnog društva, preovlađuje fragmentarni pristup, kojim se obrađuju pojedine uže tematske celine od značaja za pristup pravdi ili zaštitu prava, dok je ovaj izveštaj prvi pokušaj procene rada pravosudnog sistema u celosti.

Kako zaštiti žrtve u krivičnom postupku?

U žiži javnosti se sve češće pojavljuje pitanje da li žrtve krivičnog dela mogu biti zaštićene tokom krivičnog postupka i/ili nakon njegovog okončanja i na koji način, piše sudija i član UO CEPRIS-a dr Aleksandar Trešnjev.

Zbornik „Srpsko pravosuđe na ustavnoj stranputici“

Uoči promena Ustava u oblasti pravosuđa, CEPRIS podseća na Zbornik „Srpsko pravosuđe na ustavnoj stranputici“ prof. dr Gorana Dajovića, koji sistematično predstavlja razvoj inicijative za izmenu Ustava Srbije tokom 2017. i 2018. godine.

Održan kurs Teorija i praksa pravnog rasuđivanja

Kurs Teorija i praksa pravnog rasuđivanja, koji su organizovali Srpsko udruženje za pravnu i socijalnu filozofiju i Institut za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta održan je na Pravnom fakultetu u Beogradu od 26. do 29. aprila 2021. godine.

"Slučaj" najnovijih pritisaka na Centar za pravosudna istraživanja Vlast bez granica je kao auto bez kočnica

CEPRIS je poslednjih nedelja, iako ne po prvi put, izložen jasnom pritisku državnih vlasti. Već po uhodanoj matrici, napadi su započeli u Skupštini Srbije. Ono što je, tom prilikom, ipak bilo novo je da su napade na sudiju Majića pratile i kvalifikacije da je CEPRIS „parapolitička organizacija“ čiji su izvori finansiranja nepoznati, piše profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Goran Dajović.

Diskriminacija – šta je to?

Funkcionalni sistem zaštite ljudskih prava nezamisliv je bez zabrane diskriminacije kao opšteg principa. U tom sistemu jednakost nesumnjivo zauzima centralno mesto. Pravo na jednakost i načelo jednakosti sastavni su deo i preduslov ostvarivanja i efikasne zaštite svakog drugog ljudskog prava, piše sudija Osnovnog suda u Nišu Ljiljana Marjanović Andrić.

Sumnjiva lica ili CEPRIS u provlačenju kroz rešeto

Da jednom zasvagda razrešimo tu “misteriju” ko konkretno finansira projektne aktivnosti CEPRIS-a, pa isti oni koji zdušno finansijski potpomažu različite politike ove vlade, piše redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik UO CEPRIS-a Miodrag Jovanović za NIN.

Beljanski: Kada se radi iza zatvorenih vrata, gubi se poverenje u institucije

Kako smo došli do toga da se ne veruje ni pravnim instancama, da se stvari prikrivaju ili da nisu dovoljno transparentne i da počinjemo da sumnjamo u presude, u podatke tajnih službi, u objektivnost onih tela čiji je posao upravo da se bore protiv zloupotreba. Donose se presude bez svih dokaza i to se čak i ne krije. Da li je na pomolu konačan rasplet borbe protiv medija koji pišu i govore drugačije od vlasti, jer sila prava ne može da ih zaštiti. O dilemama, sumnjama i otvorenim namerama u emisiji “Pregled dana” govori predsednik Advokatske komore Vojvodine i član
CEPRIS-a Vladimir Beljanski.

Pravo na život i prekršajna evidencija

Dana 25.03.2021. godine, Evropski sud za ljudska prava sa sedištem u Strazburu doneo je presudu u postupku Smiljanić protiv Hrvatske broj 35983/14, a koja je pravno značajna iz više razloga, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.

Testament: vrste i pravila sačinjavanja

Koje su osnovne odlike testamenta? Koji oblici zaveštanja postoje? Na ova, ali i na mnoga druga pitanja, odgovore daje advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Pregled dana: Profesor Marinković o mogućim promenama Ustava

Premijerka Brnabić kaže da je Vlada dobila odobrenje Venecijanske komisije za predložene amandmane za promenu Ustava i da je 3. decembra prošle godine usvojila i inicijativu za promene u oblasti pravosuđa. Kakve nas promene čekaju i kakva je procedura objašnjava profesor na Pravnom fakutetu u Beogradu i član CEPRIS-a Tanasije Marinković.

Da li je srpskom pravosuđu potrebna veštačka inteligencija?

U decembru 2020. godine, predsednik Vučić rekao je da je za Srbiju i njeno pravosuđe važno da u sudove uvede veštačku inteligenciju i tzv. predictive justice („predvidiva pravda“). Međutim, imajući u vidu da koncept predictive justice ima dosta šire značenje, nije jasno da li je inicijativa usmerena na upotrebu samo u oblasti saobraćajnih prekršaja, ili bi dobila i širu primenu, piše izvršna direktorka Partnera za demokratske promene Srbije Ana Toskić Cvetinović.

Profesorka: Ako prođu ustavni amandmani u problemu su sudije, a još više tužioci

Profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Violeta Beširević kaže za N1 da joj ponovno aktuelizovanje teme ustavnih promena u oblasti pravosuđa izgleda kao da smo “drugi put na početku”. Dodaje da je bitno napomenuti, da ovaj predlog vlade ne sadrži amandmane koje je struka oštro kritikovala jer ne obezbeđuju nezavisnost pravosuđa, “sadrži jedan član u kojem se kaže koje se odredbe Ustava predlažu za promene i obrazloženje”. Ističe i da ako Odbor za ustavne promene “uzme u obzir pomenute amandmane, bićemo u velikom problemu, jer rešenja njima predviđena ne lišavaju pravosudne organe uticaja izvršne vlasti”.

Mandić: Brojni propusti pratili izbor Jasmine Vasović

Pravnica i aktivistkinja Centra za pravosudna istraživanja Sofija Mandić bila je gost večerašnje emisije NewsMax Adria “Pregled dana”. Ona je ocenila da je ceo proces izbora nove predsednice Vrhovnog kasacionog suda Jasmine Vasović protekao tajno i sa brojnim propustima.

Ustav, podela vlasti i nezavisnost sudstva

U okviru rasprave inicirane objavljivanjem Radnog teksta amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije, 15 eminentnih stručnjaka su, između ostalog, naveli, “slikovito rečeno, da je demokratija i kada o tome šta će biti za ručak glasaju dva vuka i ovca – upravo da bi građani bili zaštićeni od takvog ishoda glasanja neophodno je nezavisno sudstvo”, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.

Majić: Došli smo do ivice iza koje ide nasilje

Stvorili smo društvo međusobne mržnje, polarizovano do krajnjih granica, a kada dođemo do ovakve debate u skupštini došli smo do ivice iza koje ide nasilje, ocenio je večeras u „Utisku nedelje“ sudija Apelacionog suda Miodrag Majić, dodajući da, nažalost, u ovoj zemlji nije retko da ljudi nestaju samo zato što je neko upro prstom u njih kao političke neprijatelje.

Zaposleni i mogućnost obavezne vakcinacije

Dugotrajna i za sve iscrpljujuća borba sa korona virusom još uvek traje. Međutim, za razliku od prošle godine kada su maske i distanca bile gotovo jedina zaštita, sada smo ušli u novu fazu, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.

(Uvod u) Pitanja prava i zdravlja

Ljudi imaju sve ove viruse, ne štite se i ne štite druge od sebe. Takođe, fokusirali smo se na lekare koji su opterećeni brojnim pacijentima, stresom i žurbom i njihove greške sa ozbiljnim i manje ozbiljnim posledicama, piše zamenica javnog tužioca u Lazarevcu Jasmina Krštenić.

Da li je nasilje u porodici privatna stvar?

Najveći problem u praksi nastaje zbog primene procesnog zakona, odnosno člana 94. Zakona o krivičnom postupku koji oslobađa od dužnosti svedočenja bračne partnere, najbliže srodnike, usvojenike i maloletna lica, piše zamenik tužioca Marija Ranđelović.

Zaštita životne sredine u građanskom pravu

“Nacionalni i multinacionalni privredni subjekti, ali i pojedinci, povodeći se za svojim, pojedinačnim i grupnim ekonomskim ili drugim interesima, uglavnom nisu voljni da učine ozbiljniji korak da se ovakav trend zagađenja vazduha u gradovima Srbije zaustavi”, pišu sudije Višeg suda u Beogradu Dragana Marčetić i Snežana Marjanović.

Škero o aferama: Nereagovanje postalo normalna stvar, sve traje dva-tri dana

Predsednica Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero govorila je sinoć  o slučaju “Cvijan”, prisluškivanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića i aferama u pravosuđu u emisiji “Među nama” na Novoj S. Ona je ocenila da su kod nas sve vesti, pa i čovekov život, negde u trajanju od dva-tri dana.

Kodeks narodnih poslanika i pravosuđe

Zašto se uopšte donosi Kodeks? Koje su obaveze narodnih poslanika predviđene Kodeksom? Ko se stara o njegovoj primeni? Odgovore na ova pitanja daje Nemanja Nenadića, programski direktor Transparentnosti Srbija.

(Ne)poverenje građana u javno tužilaštvo

Vladavine prava nema bez institucija, a bez vladavine prava nema ni demokratskog društva slobodnih građana. Međutim, nije dovoljno samo postojanje institucija, već da one efikasno rade svoj posao. Za to im je potrebna nezavisnost, piše zamenik tužioca i član CEPRIS-a Radovan Lazić.

Kada Administrativni odbor administrira

U iščekivanju pismenog otpravka odluke Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja (u daljem tekstu: Odbor), čiju je izradu javno najavio predsednik Odbora, narodni poslanik Aleksandar Martinović, moramo ukratko da se osvrnemo na neke od najzanimljivijih trenutaka sednice od 23.3.2021. na kojoj su ”razmatrane” prijave podnete zbog povreda odredaba Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbije.

The report “Protection of Freedom of Speech in the Judicial System of Serbia” Rare verdicts for threats and attacks against journalists in Serbia, excessively long media disputes before the courts

Only one in every ten reported case of threats and attacks against journalists culminates with a final court verdict in Serbia, according to research conducted jointly by the Slavko Ćuruvija Foundation and the Centre for Judicial Research (CEPRIS). See the full analysis in English.

Miodrag Majić: Kada ste videli predstavnika aktuelne vlasti pred tužilaštvom i sudom?

Isti tužioci i sudije, koji su štitili tog čoveka dok je bio politički moćnik, onog trenutka kada izgubi taj oreol zaštićenog političkog belog medveda, postaju najbolji progonitelji, jer tada pokušavaju da dokažu svoju pravovernost i vernost novom režimu, rekao je sudija Apelacionog suda u Beogradu i član UO CEPRIS-a dr Miodrag Majić u emisiji “Bez ustručavanja” KTV-a.

Nova demonstracija bahatosti u Skupštini: Jednim udarcem ugasiti N1 i Novu S i disciplinovati sve u Savetu REM-a

Samo nekoliko nedelja posle odluke REM-a da pod redovni nadzor stavi kablovske televizije N1 i Nova S, narodni poslanik Marijan Rističević predlaže izmene zakona koje mogu dovesti do gašenja televizija N1, Nova S i Sport klub u Srbiji. Koliko god izazivao nevericu, činjenica da je predlog ušao u skupštinsku proceduru govori da je sasvim realno očekivati i njegovo usvajanje.

(Pred)bračni ugovor – i živeli su srećno do kraja života

Predbračni ugovor jedan je od pravnih instituta koji izaziva polemike i rasprave kako kod nas, tako i u svetu. Vezuje se za holivudske brakove i njihove egzotične zahteve o kojima se kasnije govori u rubrikama žute štampe. Dok ga svetski poznate zvezde prilikom ulaska u brak podrazumevaju, ostaloj populaciji predstavlja tabu temu, doživljava se kao uvreda, izraz nepoverenja i nedostatka ljubavi. Razume se da se u brak ulazi sa uzajamnim poverenjem, uz reči “dok nas smrt ne rastavi”, piše advokatica Marija Pešović.

Parnični postupak i stranka

Nerazrešeni spor i učešće u sudskom postupku gotovo uvek izaziva nelagodu i strepnju, pa i strah, čak i kada smo uvereni da smo u pravu. U parničnom postupku moramo dokazati da smo u pravu, a naš uspeh zavisi od više činilaca, piše sudija Apelacionog suda u Kragujevcu Nadežda Vidić.

Kako do efikasnog prekršajnog postupka

Efikasnost prekršajnog postupka bi značila da se postupak sprovede u prihvatljivo kratkom vremenu, sa što manje troškova (nepotrebnih procesnih radnji), uz poštovanje materijalne i formalne istine u skladu sa Zakonom o prekršajima, piše sudija Prekršajnog suda u Novom Sadu dr Sanja Strgar.

Sigurna kupovina nepokretnosti

Kupovina nepokretnosti predstavlja izrazito značajnu imovinsku i životnu odluku. Modernizacijom sistema overe i implementiranjem instituta javnog beležništva znatno je povećana pravna sigurnost prometa nepokretnosti. Međutim, lična aktivnost je i dalje neophodna radi izbegavanja svih potencijalnih rizika, piše advokat Lazar Borozan.

Sporan postupak predlaganja kandidata za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda

Član 144. st. 1. Ustava Republike Srbije glasi: „Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog Savet sudstva, po pribavljenom mišljenju Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština”, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.

Miodrag Jovanović: Društvo linča

Srbija se već neko vreme bez ikakvog preterivanja može okarakterisati kao društvo medijskog linča. On se odvija po dobro uhodanom obrascu, piše prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović.

O delegaciji predmeta

Kada je nedavno u medijima objavljena vest da će Vrhovni kasacioni sud delegirati predmete Prvog i Trećeg osnovnog suda u Beogradu po tužbama građana protiv poslovnih banaka drugim sudovima u Srbiji, građani su bili zatečeni podacima da je u tom trenutku sudija parničnog odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu prosečno imao u radu oko 1000 predmeta, a sudija Trećeg osnovnog suda i preko 2000 predmeta, piše sutkinja Prvog osnovnog suda u Beogradu Nada Đorđević.

Majić: Vučićeva konferencija je degradacija pravosuđa

Nedavna konferencija za novinare na kojoj su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar policije Aleksandar Vulin, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, objavljivili fotografije odsečenih glava i osakaćenih tela žrtava kriminalne grupe Veljka Belivuka koje su ubijene na monstruozan način, predstavlja još jednu degradaciju pravosuđa, ocenio je u emisiji “Među nama” sudija Apelacionog suda Miodrag Majić.

Lav na papiru

U društvu u kojem ni jedna radna nedelja ne prođe bez pozivanja na odgovornost javnog tužilaštva, zbog postupanja ili nepostupanja u nekom medijski interesantnom slučaju, stihovi Duška Radovića cinično podsećaju na trenutno stanje srpskih pravosudnih institucija i sudske vlasti, piše zamenik javnog tužioca Ivan Duzlevski.

Petrović Škero: Nezakonitost i neustavnost postaju realnost, poligraf nije dokaz

Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i predsednica Centra za pravosudna istraživanja izjavila je u Pressingu da “nezakonitost postaje realnost”. “Predsednik nema nikakve nadležnosti u odnosu na sudsku vlast, on sve to zna, sve to radi, i neverovatno nezakonitost, ovde čak i neustavnost postaje realnost”, kaže ona.

Nužni naslednici – ko su i šta im pripada

U našem pravu postoje dva osnova za nasleđivanje: testament i zakon. Ukoliko testamenta nema ili isti ne ispunjava uslove kako bi proizveo pravno dejstvo, imovina će biti raspodeljena zakonskim naslednicima na osnovu zakonskih pravila, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Vida Petrović Škero: Nema nezavisnog sudstva uz osionu vlast

“Kada imate situaciju da narodni poslanik i predsednik Odbora za pravosuđe, kao advokat, zastupa jednog od okrivljenih u najvećoj aferi, postavlja se pitanje da li će građani smatrati da je sudija u pomenutom postupku presudu doneo jer zaista tako misli ili zbog nekih drugih razloga”, kaže u velikom intervjuu za portal Nova.rs Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i predsednica CEPRIS-a.

Nedovoljne izmene neprimenjenog zakona

Fenomen da se zakon menja pre nego što je njegova primena počela u Srbiji nije potpuno nov – setimo se samo raznih verzija Zakonika o krivičnom postupku, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Istraživanje CEPRIS-a i SĆF: Retke presude za pretnje i napade na novinare, predugi medijski sporovi

Tek svaki deseti prijavljeni slučaj pretnji i napada na novinare završava se pravnosnažnom sudskom presudom, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Istovremeno, medijski sporovi u slučajevima govora mržnje, zaštite maloletnih lica, obezbeđivanja dostojanstva žrtava nasilja i zaštite časti i ugleda u proseku traju oko dve godine, i pored hitnosti predviđene Zakonom o javnom informisanju i medijima. Dužina trajanja ovih postupaka onemogućava zaštitu tužilaca ili tuženih.

Profesor Miodrag Jovanović: Kako je sve Vučić kršio Ustav

Od trenutka izbora na mesto predsednika Republike, Aleksandar Vučić je u velikom broju situacija izlazio izvan propisanih ustavnih okvira. Tako je predsednik ocenjivao rad ministara, te je najavljivao smene istih, obećavao zabranu gradnje MHE, javno presuđivao ko je kriv a ko nije, iznosio informacije iz istraga, javno čitao podatke iz tajnih dokumenata…

Građani i Ustavni sud: Kako podneti inicijativu za ocenu ustavnosti?

Da li su Vam nekada odredbe nekog zakona ili odluke skupštine opštine u kojoj živite izgledale kao da nije sve u redu sa njima i da zadiru u prava i slobode više nego što bi trebalo i što im Ustav dozvoljava? Ovde ćemo se potruditi da ukratko prikažemo šta Vi i ja kao “obični građani” možemo da uradimo tim povodom, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.

O troškovima prekršajnog postupka

Troškovi prekršajnog postupka su predmet ozbiljnih rasprava u stručnoj javnosti, mada opšti je utisak da zakonodavac ovoj temi nije pristupio temeljno, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.

Troškovi parničnog postupka, zakonska regulativa i praksa

Troškove parničnog postupka zakonodavac definiše kao izdatke učinjene u toku ili povodom postupka, uključujući i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. Shodno definiciji i raznovrsnosti postupaka pred sudom, oni mogu biti vrlo različiti, piše sudija osnovnog suda u Nišu Ljiljana Marjanović Andrić.

Sudije i tužioci „na mala vrata“ prestaju da budu javni funkcioneri?

Pred Narodnom skupštinom se našao predlog autentičnog tumačenja, koji bi, ukoliko bude bio usvojen, značajno suzio obim primene Zakona o sprečavanju korupcije. Naime, na osnovu ovog „tumačenja“ ni jedna zabrana, obaveza ili ograničenje iz ovog zakona više ne bi važila za nekoliko hiljada javnih funkcionera, među kojima su i nosioci nekih od ključnih državnih funkcija, piše programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Škero: Građani su zaboravili da su oni suverenitet vlasti

“Kada god sudija progovori, a da to nisu hvalospevi vlasti, tog trenutka postaje nepisani dnevni red Narodne skupštine i medija. Sudija tad postaje ćutljiv, ne želi da učestvuje u vršenju svoje vlasti i rezultat svega toga je da postoji samo jedan kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda”, rekla je bivši sudija i predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za N1.

“Bolje biti bogat nego ne biti“

Mudrost iz naslova pripisuje se junacima stripa „Alan Ford“ i teško je ne složiti se s njom. Međutim, novi Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, čija primena počinje polovinom marta 2021. godine, preti da ugrozi spokojstvo onih građana kod kojih Poreska uprava utvrdi da postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, a koja je veća od 150.000 evra, piše advokat Ilija Rilaković.

Proterivanje neuračunljivog stranca iz Republike Srbije

Aktuelnim Krivičnim zakonikom Republike Srbije, i prethodnim takođe, kao mera bezbednosti u članu 79. predviđeno je da se učiniocu krivičnog dela može izreći mera proterivanje stranca iz zemlje. Pod uslovima predviđenim istim zakonikom, određene mere bezbednosti mogu se izreći i neuračunljivom licu koje je učinilo protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.

Sloboda mišljenja i pravosuđe – pravo predsednika suda, predsednika Republike ili svih nas?

Visoki savet sudstva (VSS) je 23. decembra 2020. pod tačkom „Razno“ doneo saopštenje kojim „najoštrije osuđuje tendenciozno napravljenu bazu podataka „Krikova baza o sudstvu“ i ocenio „neprimerenim istup predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića u delu u kojem kritički ocenjuje rad Tužilaštva za organizovani kriminal i Republičkog javnog tužioca“, iako je 17. decembra VSS saopštio da je informacija da se to priprema – neistina, piše sudija i član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.

Kandidat za predsednika najvišeg suda Srbije da se izjasni o predstojećim ustavnim promenama

Centar za pravosudna istraživanja, YUCOM, Transparentnost Srbija, Evropski pokret u Srbiji i Beogradski centar za ljudska prava pozivaju jedinu kandidatkinju za predsednika Vrhovnog kasacionog suda Srbije da se izjasni u odnosu na predstojeće ustavne promene koje će se odnositi na pravosuđe, a Visoki savet sudstva da proces izbora učini javno dostupnim sudijama i široj javnosti.

Ugovori u naslednom pravu – još jedan od načina raspolaganja imovinom

Naše pravo poznaje ugovore naslednog prava koji su regulisani Zakonom o nasleđivanju. To su ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života. Drugi naslednopravni ugovori – poput ugovora kojima se neko obavezuje da nekome ostavi svoju imovinu u nasleđe ili se unapred odriče naslednog prava, zabranjeni su u domaćem pravu, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Iz drugog ugla: zašto je važno ne porediti udvaranje i seksualno nasilje?

Poslednjih nekoliko dana medijski prostor Srbije je preplavljen tekstovima i prilozima koji se odnose na seksualno zlostavljanje. Čuli smo nekoliko potresnih ispovesti žrtava, ali smo imali prilike i da čujemo zlurada pitanja: “Zašto do sada nije prijavila? Šta je čekala?”, kao i konstatacije da je “sigurno svojim ponašanjem izazvala” ili da “nisu tu baš čista posla”, piše advokatica YUCOM-a Milena Vasić.

Pravni mehanizmi i problemi u suzbijanju nasilja u porodici

Iako je opšteprihvaćeni stav savremenog društva, pa samim tim i Srbije, da nasilje u porodici nedvosmisleno predstavlja vid nedozvoljenog, štetnog i kriminalnog ponašanja, koje se mora sprečiti i kažnjavati, svedoci smo činjenice da se radi o široko rasprostranjenoj pojavi, koja se javlja u raznim oblicima i često završava na najtragičniji način, piše sudija Osnovnog suda u Nišu Ivana Milovanović.

Koliko košta nezavisno pravosuđe?

Da li je moguće da izvršna vlast od koje u najvećoj meri zavise pozitivne promene, ne želi da ih sprovede? Šta se time može izgubiti? Zašto ne omogućiti sudijama, tužiocima i advokatima bolje uslove rada? Da li je delotvoran i efikasan pristup pravdi zbog nečeg problem za ostale dve grane vlasti, piše član CEPRIS-a i advokat Vladimir Beljanski.

Udvaranje, proganjanje i polno uznemiravanje

Svi smo čuli za izreku da je tanka linija između ljubavi i mržnje. Ovaj tekst nastoji da utvrdi još jednu granicu – između pristojnog udvaranja, s jedne strane i proganjanja ili čak polnog uznemiravanja „projektovanog“ partnera, s druge strane, piše zamenik javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i član Udruženje tužilaca Srbije Nikola Pantelić.

Zaštita od otkaza zaposlenim ženama za vreme trudnoće i odsustva nakon porođaja

Posebna zaštita žena pre i nakon porođaja regulisana je kako Ustavom, kao najvišim pravnim aktom Republike Srbije, tako i Zakonom o radu koji kao posebni zakon reguliše prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih po osnovu rada. U tom smislu, Zakon o radu predviđa posebnu zaštitu od otkaza za ovu kategoriju zaposlenih, piše advokatica Jovana Milić.

Može li javni izvršitelj da bude posrednik između poverioca i dužnika?

Naizgled kontradiktorno naslovno pitanje, predstavlja stvarnu dilemu koja može da se pojavi u izvršnom postupku. Malo je poznato da je zakonska dužnost javnog izvršitelja da posreduje između stranaka radi sporazumnog namirenja izvršnog poverioca, piše programski menadžer Centra za evropske politike Dušan Protić.

Komunalna milicija trenira strogoću

Prvi komunalni policajci pojavili su se na ulicama većih gradova Srbije novembra 2010. godine, prepoznatljivi po svojim teget uniformama i sa zadatkom da pomognu u rešavanju komunalnih problema koji građanima otežavaju život, poput buke iz kafića i održavanja čistoće javnih površina. Tačno deceniju kasnije, ulicama šetaju komunalni milicajci sa ovlašćenjima da rade u civilu, pozivaju ljude na informativne razgovore, kao i da koriste biber sprej protiv svojih sugrađana, piše istraživač Beogradskog cntra za bezbednosnu politiku Bojan Elek.

Utisak: Prisluškivanje Vučića je zamajavanje javnosti

Prisluškivanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića ne predstavlja državnu udar već zamajavanje javnosti, skretanje pažnje sa onoga što se dešava u zemlji, a cela priča predstavlja strašno poniženje za pravosuđe, ukazali su gosti “Utiska nedelje” advokat i član CEPRIS-a Vladimir Beljanski, general Momir Stojanović i potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić.

Nova funkcija pravosuđa za jači pravni sistem

Kao što je poznato, započet je postupak za promenu Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, gde je poseban akcenat na izmenama u oblasti pravosuđa. Možda je to prilika da se ukaže i na određena pravna rešenja i uzmu u obzir predlozi stručne i druge javnosti, piše sudija Prekršajnog suda u Novom Sadu dr Sanja Strgar.

Govor mržnje u sudnici

Usvojene definicije govora mržnje, prihvaćene širom evropskih i svetskih pravosudnih i naučnih poprišta najčešće označavaju komunikaciju koja omalovažava pojedinca ili grupu. Međutim, da bi omalovažavanje imalo karakter „govora mržnje“ (Hate speech) ono mora da usledi, uglavnom zbog nečije posebnosti po osnovu religije, etničke i nacionalne pripadnost, rase, boje kože, pola i seksualne orijentacije, piše zamenik tužioca i član Udruženja tužilaca Srbije Nikola Pantelić.

Pravosuđe na udaru – odustajanje od promena Ustava i EU ili nova taktika?

Pravosuđe je svim vlastima, posebno u društvima nedovršene tranzicije, koja prihvataju autokrаtizam i populizam, vrlo zgodna igračka – ukoliko ne pruži otpor – za najrazličitije poene i kampanje političara. Nažalost, kasno se sazna i utvrdi da je ono što vladajuća „elita“ govori ili sprovodi – stručno neutemeljeno, nedemokratski, netransparentno, agresivno ili autodestruktivno, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.

Prilozi za evoluciju prekršajnog prava u Republici Srbiji

Odnedavno, “prekšajno sudstvo” postalo je deo sudske grane vlasti. Samim tim, i prekršajno pravo Republike Srbije pretrpelo je izvesne promene na organizacionom, materijlano-pravnom i procesno-pravnom planu. Ipak, opšti je utisak da se napred navedenoj tranziciji nije pristupilo temeljno. Tim povodom, trebalo bi ukazati na izvesne nedoumice i nedostatke, ali i izneti određene predloge za unapređenje prekršajno-pravnog okvira, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.

Pametni ugovori – revolucija u ugovornom pravu?

Ugovori koji se sami izvršavaju, bez ljudske intervencije uskoro neće predstavljati detalj iz naučno-fantastičnih knjiga i filmova. Pametni ugovori, iako i dalje suočeni sa određenim tehničkim i pravnim izazovima, predstavljaju revoluciju u pravnom prometu današnjice, piše studentkinja treće godine doktorskih studija Pravnog fakulteta Andrea Đurović.

Građani više veruju korumpiranoj policiji nego (korumpiranom) pravosuđu

Građani Srbije veruju policiji iako smatraju da je korumpirana, a najmanje poverenja imaju u pravosuđe, pokazuje poslednje sprovedeno istraživanje, kao i ona godinama unazad. Ovi rezultati daju krvnu sliku zarobljene države – građani vide da se institucije zloupotrebljavaju, veliki je procenat onih koji im se ne bi obratili za probleme, već izlaz vide u uzimanju pravde u svoje ruke, piše istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Jelena Pejić Nikić.

Ima li vladavine prava bez vladavine sudova?

Kada bih vam rekao da je vladavina prava jedan od onih pojmova koja su domaći i međunarodni političari upotrebili toliko puta da ga skoro više i ne čujemo kada ga izgovore – verovatno biste se saglasili sa tim. Međutim, iza tog silnog ponavljanja mora da se krije nešto važno – čak i ako su to zaboravili upravo oni koji ponavljaju, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.

Disciplinska odgovornost zaposlenog – kada i kako ga poslodavac može „kazniti“

Disciplinska odgovornost zaposlenog predstavlja odgovornost za skrivljenu povredu radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline predviđene zakonom, opštim aktom – pravilnikom o radu/kolektivnim ugovorom, kao i ugovorom o radu, a za koju poslodavac može izreći zakonom predviđenu disciplinsku sankciju, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Majić: Sudije se trude da ne dođu pod udar političara, nisu spremni na žrtve

“Jasno je da se sudije, kao i većina predstavnika drugih profesija, trude da ne dođu pod udar političara. To čini probleme čoveku, njegovoj porodici, i zaustavlja na jedan duži rok, razmišljanje o njegovom karijernom kretanju. Znači, potrebne su žrtve. Ljudi nisu spremni na žrtve, kako u drugim profesijama, tako i u mojoj, i trude se da neobeleženi prođu i da neko drugi obavi taj posao. Bojim se da ovde niko drugi neće obavljati naše poslove, i da će žrtve biti nužne ako želimo da se pomerimo”, izjavio je sudija Miodrag Majić u Danu uživo.

Boli pendrek, ali boli i neodgovornost

Pitanje nezavisnog i profesionalnog rada policije je ključni problem reforme policije u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji. Za bolje poznavaoce, ovo je i ključni kamen spoticanja u dijalogu o ovoj reformi koji (pokušavaju da) vode udruženja građana i MUP, piše istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek.

Računovodstveni propisi i odgovornost za njihovo kršenje

Srbija trenutno ima dva zakona o računovodstvu: prvi je usvojen 2013. godine i biće na snazi naredne dve godine u delu koji se odnosi na finansijsko izveštavanje, dok se drugi primenjuje od 1. januara 2020. godine, piše programski direktor Transparetnosti Srbije Nemanja Nenadić.

Javno tužilaštvo – čuvar srpske demokratije

Republički javni tužilac čuva demokratiju od njenih neprijatelja koji vrebaju pogodnu priliku da je ukinu. Iako ova tvrdnja mnogima zvuči nerealna, a ova nadležnost „potrošena“, kako tvrde pojedini pisci, stvarnost svedoči suprotno, piše zamenik javnog tužioca i član Udruženja tužilaca Srbije Nikola Pantelić.

Drugačije mišljenje o aktuelnostima u sudstvu

Želim da upoznam sudsku, pravničku i najširu javnost da se ograđujem od saopštenja Visokog saveta sudstva donetog 23. decembra i da nisam učestvovao u radu ove sednice. Zbog važnosti razmatrane problematike želim da iznesem svoje drugačije mišljenje o sadržini ovog saopštenja, iako nisam prisustvovao sednici VSS-a jer se nalazim na godišnjem odmoru, piše sudija i član VSS Savo Đurđić.

Sloboda medija i zaštita građana – gde je granica?

Kada u medijima dominantnu ulogu ima tzv. žuta štampa, sklona senzacionalizmu i preterivanju, posebno je važno znati koje su granice slobode izveštavanja, odnosno dokle mediji mogu da zadiru u ličnu sferu pojedinaca, piše advokatica i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.

Izbori u pravosuđu kao plebiscit Majić: Borba protiv planiranog „blickriga”

Glasači su imali jasan izbor: opstanak ili konačna kapitulacija. Odlučivali su da li će ih predstavljati kolege kojima veruju, ili će o njihovim karijerama, ugledu, pa i životima, odlučivati ljudi sklepani u agitpropovskim kancelarijama GONGO udruženja, čija imena preko kafanskog ovala mrmljaju upregnuti predsednici sudova i partijski komesari, piše sudija Miodrag Majić za NIN.

Veštačenje u prekršajnom postupku – korak ka istini

Slobodno se može reći da i danas u javnosti, uključujući i pravničku, postoji podeljeno mišljenje o značaju načela materijalne i formalne istine u sudskom postupku, kao i kojem načelu dati prednost, piše sudija Prekršajnog suda u Novom Sadu dr Sanja Strgar.

Pravosudna akademija u predstojećoj promeni Ustava Republike Srbije

Najavljene promene Ustava Republike Srbije u domenu pravosuđa predviđaju da prvi izbori na funkcije sudije i zamenika javnog tužioca budu uslovljeni prethodno završenom obukom na Pravosudnoj akademiji. Tim povodom izdvajaju se pitanja i dileme u vezi statusa, organizacije i poslova “nove” Akademije, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.

Miodrag Majić: Najveći problem pravosuđa su uplašenost i činovnički mentalitet

Ovdašnji političari se trude da zadrže stanje u kojem je pravosuđe zavisno od njihove volje. Time sebi, dok su na vlasti, obezbeđuju nedodirljivost i krivično-pravni imunitet. Ono što najčešće ne shvataju je da će onog momenta kada izgube vlast, i sami postati žrtve tako skrojenog modela – kaže sudija Apelacionog suda u Beogradu i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić, u intervjuu za Direktno.rs.

Koja količina opojne droge je dovoljna da završite iza rešetaka?

Pored osnovnog oblika krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga, prošle godine je u Krivični zakonik uveden teži oblik dela koji podrazumeva neovlašćeno držanje supstanci u velikoj količini. Međutim, zakonodavac nije odredio šta je velika količina, piše zamenik javnog tužioca Gordana Krstić.

CEPRIS želi dobrodošlicu novim članovima

Novi članovi CEPRIS-a su prof. dr Tanasije Marinković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, advokatice Ljubica Tomić i Nataša Stojadinović, kao i Slađana Pantović, sudija Višeg suda u Beogradu.

Uputstva Republičkog javnog tužioca – preporuka za unapređenje prakse

Ujednačena sudska i tužilačka praksa doprinosi unapređenju poverenja javnosti u rad pravosuđa, a kad je rad sudova i javnih tužilaštava transparentan, veća je odgovornost i nezavisnost u postupanju sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika, piše naučna saradnica Instituta za uporedno pravo dr Jelena Kostić.

Četvrta rasprava u okviru serije razgovora “Pravosuđe za neupućene“ Škero: Potrebno nam je neuplašeno pravosuđe

“Zakonodavna vlast liči na pozorišnu režiju, ono čime se poslanici bave nema veze sa nadležnostima Skupštine, izvršna vlast se pretvorila od vlade i predsednika u šefa države, a sudska vlast učestvuje u nečemu što se nikako ne može nazvati demokratijom”, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero na online raspravi “Kakvo nam pravosuđe treba”.