CEPRIS

Evropski sud za ljudska prava i Sud pravde Evropske Unije, u čemu je razlika?

U svakodnevnom govoru često čujemo izraz ‘Evropski sud’, pod kojim se podrazumeva Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Štaviše, značaj ovog suda i njegovo mesto ultimativne instance, toliko se odomaćilo u našem jeziku da je izraz ‘Ići ćemo do Strazbura’ postao česta izjava koju možete čuti od stranaka u postupku. Međutim, potrebno je imati u vidu, da pored ‘Evropskog suda’ u Strazburu, postoji takođe ’Evropski sud’, ali sa sedištem u Luksembrugu. Pa, u čemu je razlika, objašnjava pravnica Katarina Grga.

Šta da radim ako doživim akušersko nasilje?

Akušersko nasilje kao termin ne postoji u našem zakonodavstvu. Ipak, postoji niz zakonskih normi, pravila i procedura ali i međunarodnih dokumenata kojih se medicinski radnici i zdravstvene ustanove imaju pridržavati, a u suprotnom podležu sankcijama, piše pravna savetnica Una Danilović.

Privremeno obustavljena primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti

Ustavni sud Republike Srbije je privremeno obustavio primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Svrha Zakona bila je da doprinese iskorenjivanju rodne neravnopravnosti u Srbiji. Iako je jasno da sam Zakon ne može da ukine korene neravnopravnosti, on može da postavi norme ponašanja koje će u dugom roku uspeti da reformišu, ili barem ublaže, rodnu neravnopravnost. Zato je važno da Zakon postoji, piše saradnica Partnera Srbije Ana Krstić.

Saveti za pravdu po meri čoveka – pravno-sociološki kontekst

Кada bismo o naslovu ovog teksta promišljali sa filozofskog aspekta, mogli bismo reći da je u pitanju pleonazam i stilska greška. Jer je pravda, kao etički i pravno-filozofski pojam, uvek po meri čoveka. U suprotnom nije pravda, piše sudija Osnovnog suda u Somboru Dejan Petrović.

Naši podaci u rukama AI – Kako Meta koristi podatke bez našeg pristanka

Veštačka inteligencija (AI) postaje sve dostupnija građanima širom sveta, a velike tehnološke kompanije se aktivno bore za dominaciju u ovoj oblasti. Da bi došle do što većeg broja podataka za treniranje AI sistema, ove kompanije često pokušavaju da zaobiđu propise vezane za zaštitu podataka o ličnosti i poznate su po netransparentnom poslovanju u ovoj oblasti, piše advokatica Milica Tošić.

Sudijski pomoćnici – Neprimetni, ali bitni za funkcionisanje sudova

Sudijski pomoćnici su glavni saradnici sudija u sprovođenju pravde. Poslovi koje obavljaju služe da rasterete sudije od svih nesudijskih poslova. Međutim, sudijski pomoćnici nisu administrativni radnici, iako deo njihovih poslova jeste administrativno-tehničke prirode, piše predsednik Asocijacije sudijskih pomoćnika Stefan Gojković.

Prvih 48 sati u policijskoj stanici – prava uhapšenog i zadržanog lica

Bilo da neko lice učini krivično delo, svesno ili nesvesno, ili da se samo zatekne u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, prava su ista za sve. S obzirom da na policijskom zadržavanju, koje u krivičnom postupku traje do 48 sati, ne postoji pristup internetu, nije loše da ovaj tekst ipak pročitate, piše advokatica YUCOM-a Katarina Toskić.

Ponovni pokušaj mešanja izvršne vlasti u izbor sudija i tužilaca

Upozoravamo javnost da je u toku još jedan pokušaj izvršne vlasti, na čelu sa Ministarstvom pravde, da izbor sudija i tužilaca suštinski izmesti iz pravosudnih saveta u Pravosudnu akademiju, hitnim predlaganjem novog Zakona o pravosudnoj akademiji i hitnim izmenama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu. 

Javno beležništvo u Srbiji – Deset godina posle

Možemo zaključiti da je u poslednjih deset godina nakon početka primene Zakona o javnom beležništvu zaveden red i istovremeno uvedena kakva-takva pravna sigurnost u oblasti građanskog i upravnog prava, a to je sve posledica uvođenja javnih beležnika u naš pravni sistem, piše advokat Nikola B. Ivković.

Prava osuđenih lica 

Svedoci smo promovisanja i popularizacije ideala dostupnosti prava i pravde za sve društvene kategorije građana. Da li je to zaista tako, objašnjava sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Nišu Marko Đurić.

Posredovanje u prekršajnim stvarima

Posredovanje (medijacija) je nešto što, verovali ili ne, može da se primeni i u prekršajnim stvarima. To je  postupak u kom strane dobrovoljno nastoje da reše sporni odnos uz pomoć jednog ili više posrednika, piše sudija Prekršajnog suda Vladimir Živankić.

Da li je moguće isplatiti manje od minimalca? 

O pojmu minimalne zarade (u daljem tekstu: „minimalac“) ne treba trošiti reči. Opštepoznato je koliko iznosi tzv. „minimalac“ i ko odlučuje o tome koliko će iznositi minimalac za narednu godinu. Međutim, ono što je manje poznato, jeste koju proceduru je poslodavac u obavezi da ispoštuje pre nego što uvede minimalac kao i da li je moguće isplatiti manje od minimalca, piše saradnik u kancelariji Draškovć Petar Todorović.

Ima li ikakvog napretka u transparentnosti sudova u Srbiji?

Transparentnost organa vlasti predstavlja jedan od ključnih preduslova za adekvatno funkcionisanje države i izgradnju poverenja između građana i institucija. Ona nam takođe omogućava da dođemo do korisnih informacija o radu različitih organa koje su nam neophodne, da kontrolišemo rad organa vlasti, ali i unapređuje pristup građana različitim institucijama, piše istraživač Damjan Mileusnić.

Nedostaci sporazuma o priznanju krivičnog dela

Sporazum o priznanju krivičnog dela uveden je u naše zakonodavstvo Izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku iz 2009. godine, tada pod nazivom Sporazum o priznanju krivice, a kasnije Zakonikom o krivičnom postupku iz 2011. godine pod nazivom Sporazum o priznanju krivičnog dela, piše sudija Julijana Mogoš-Živković.

Hapšenja na steroidima

Ivan Bjelić, Nikola Ristić i Jevđenije Julijan Dimitrijević su uhapšeni pre tačno dve nedelje i osuđeni na kazne zatvora zbog povrede javnog reda. Pušteni su na slobodu nekoliko dana kasnije, to nam je poznato. O uverenju da je režim u avgustovsko rano nedeljno jutro reagovao represivno i politički već smo pisali, piše pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić za Peščanik.

Tužiteljka Savović o javnim nabavkama u Srbiji

O tome koliko je efikasno postupanje pravosuđa u sankcionisanju krivičnih dela u vezi sa javnim nabavkama, uzevši u obzir činjenicu da su 2018. godine osnovana Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije pri višim sudovima sudovima i tužilaštvima, za portal MojBečej govori Bojana Savović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i članica CEPRIS-a.

Vanknjižni vlasnik kao treće lice u izvršnom postupku

Izvršni postupak predstavlja prinudno namirenje potraživanja izvršnih poverilaca zasnovano na izvršnim i verodostojnim ispravama, koji se vodi pred sudovima i javnim izvršiteljima, a shodno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, piše sudija Osnovnog suda u Smederevu Milena Ristić.

U kojim situacijama se isplaćuje otpremnina?

Otpremnina ne gubi na aktuelnosti i dan danas. Tome je najviše doprineo period tranzicije i privatizacije u Srbiji. Međutim, aktuelna je i dalje, imajući u vidu reorganizacije i bankrotstva firmi prouzrokovanih recesijom, pandemijom, ratovima, kao i razvojem veštačke inteligencije i robotike, piše spoljni saradnik u advokatskoj kancelariji Drašković Petar Todorović.

Snagom mladosti protiv nasilja

Nasilje se više ne događa samo u dalekim zemljama i gradovima, odakle odavno stižu priče o krvavim masakrima. Prostor se sve više sužava, steže se obruč i polako obuhvata celu Srbiju, piše sudija Aleksandra Medurić Kalčan.

Nadoknada nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti, ugleda i časti 

U teoriji građanskog prava pojam nematerijalne štete se različito određuje, s tim da se u pravnoj literaturi koriste i različiti termini za označavanje ove vrste štete. Pored naziva „nematerijalna šteta“, koji i sam zakonodavac koristi, egzistiraju i nazivi „neimovinska šteta“, „moralna šteta“, „idealna šteta“, „materijalna šteta u ličnosti“ i drugi, piše sudija Višeg suda u Kragujevcu Darko Rašković.

Pravda za sve – realnost ili zabluda

“Ići sudiji znači ići pravdi, jer sudija želi da bude oličenje pravednosti” – Aristotel. Navedena sentenca velikog antičkog filozofa sažeta je u srpskoj izreci “idem sudu, idem pravdi”. Međutim, postavlja se pitanje da li je navedeni citat primenljiv i ostvarljiv u stvarnom životu ili se radi o nekom, za običnog čoveka, dalekom i nedostižnom idealu, piše sudijski pomoćnik Osnovnog suda u Nišu Marko Đurić.

Smisao i značaj osnivanja lokalnih Saveta za pravdu po meri čoveka

“Samo udruženi možemo više!” – slogan je koji reflektuje univerzalne vrednosti socijalnog života i kao takav predstavlja platformu na kojoj započinju sve značajnije društvene inicijative, a do posebnog izražaja dolazi upravo u lokalnim zajednicama. Tako i ideja o osnivanju lokalnih Saveta za pravdu po meri čoveka (u daljem tekstu Savet) već u samom startu ima svoje opravdanje i izvesnu neophodnost, piše specijalista medijacije Ivana Kulić.

Kada policija može da vam upadne u stan bez sudskog naloga?

Jedna od najspornijih odredbi čuvenog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima, koji je u decembru 2022. po drugi put povučen nakon oštrih reakcija javnosti, odnosila se na ulazak policije u stan bez sudskog naloga. Kontroverzni član Nacrta sadržao je osnove za ulazak policije u stan bez naredbe suda preuzete iz Zakonika o krivičnom postupku, sa jednim novim rešenjem – postojanjem osnova sumnje da se priprema, vrši ili je izvršeno krivično delo, piše istraživačica BCBP-a Milica Starinac.

Postupak za obezbeđenje dokaza

Cilj postupka obezbeđenja dokaza, prema odredbi člana 284. Zakona o parničnom postupku, jeste da omogući izvođenje dokaza u slučaju opravdane opasnosti da se taj dokaz kasnije neće moći izvesti ili će njegovo izvođenje biti otežano. Ovaj predlog za izvođenje dokaza može se podneti kako pre pokretanja parnice, tako i tokom samog postupka, piše sudija Jovana Bjelica.

Zašto sudiju ne može da zameni veštačka inteligencija?

Poznato je da sa razvojem industrije i novih tehnologija, neka zanimanja bez kojih se svet ranije nije mogao zamisliti, takoreći preko noći postaju izlišna. Štaviše, nekada je na internetu teško pobeći od članaka koji nas obaveštavaju koja su zanimanja izumrla, a koja će najverovatnije nestati u decenijama koje dolaze, piše sudija Jelisaveta Pavlović.

Dobili ste otkaz zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline? Evo šta treba da znate!

Samo objašnjenje pojma „otkaz“ bi bilo nepotrebno jer svaki zaposleni zna suštinu otkaza. Međutim, ono što većina zaposlenih ne zna, a tiče se njihovih prava iz radnog odnosa, jeste upravo poznavanje procedure koju je poslodavac dužan da primenjuje prilikom otkazivanja ugovora zaposlenom, kao i mehanizama zaštite koji zaposlenima stoje na raspolaganju u slučaju da je otkaz nezakonit, piše saradnik u advokatskoj kancelariji Drašković Petar Todorović.

Deca kao svedoci u krivičnom postupku – ima li razloga za strah?

Deca mogu učestvovati u krivičnom postupku kao svedoci i njihov položaj je drugačiji u odnosu na odrasle kako zbog nedovoljne fizičke, psihičke i emocionalne zrelosti, tako i zbog težine posledica krivičnog dela koje ih pogađaju, piše javna tužiteljka Gordana Krstić.

Godišnji odmor – pravo ili luksuz?

Iako je međunarodnim pravom, kao i domaćim zakonskim i podzakonskim propisima, pa i Ustavom Srbije utvrđeno pravo na plaćen godišnji odmor, pravo je jedno, a pravda nešto sasvim drugo, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.

Odluka Ustavnog suda u korist porodilja

Odlukom Ustavnog suda omogućeno je pravo na naknadu štete određenim porodiljama u kontekstu iznosa naknada zarada za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, piše advokat Đorđe Popović.

Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje njihovo maloletno dete

Tema odgovornosti za štetu koju prouzrokuju maloletna lica, čini se, imajući u vidu period koji je za nama, nije samo tema koja interesuje pravnički svet već je to tema koja okupira misli svakog običnog čoveka – građanina. Štaviše, interesovanje šire javnosti za ovu temu je postalo toliko veliko i značajno da bi svaki odgovor pravničke struke bio koristan u cilju otklanjanja dezorijentisanosti laičke javnosti u poimanju ovog pitanja i problema, piše sudija Višeg suda u Kragujevcu Darko Rašković.

(Zlo)upotreba bolovanja – “šta mi možeš, šta mi smeš“?

Gde je pravo, tu je i obaveza, a gde je upotreba tu je i zloupotreba, jeste korelacija koju studenti prava uče još na uvodnim predmetima studija. Problematiku pitanja iz naslova ovog teksta može nam ilustrovati jedna priča koja se dogodila u našoj advokatskoj praksi. Zaposleni se obratio smenovođi sa zahtevom za odsustvo narednog radnog dana, jer je “planirao da taj dan kolje svinje”, piše advokatica Aleksandra Rajić.

Naknada štete zbog nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa

U materiji radnih odnosa pravda je vrlo značajna vrednost, kako za poslodavca tako i za radnika, ali nije i apsolutna. Ona se u radnim odnosima veoma često ostvaruje grubim pravnim sredstvima. Zbog toga je pravičnost u radnim odnosima od izuzetnog značaja, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Bojana Simonović.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom – humanost ili korist?

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom, kao osetljive kategorije društva, može se smatrati napretkom u razvoju odgovornosti u međuljudskim odnosima, kao i razvoju empatije prema osobama koje nemaju potpunu radnu sposobnost, ali imaju volju i želju da i sa ograničenom radnom sposobnošću daju svoj doprinos društvu u kome žive, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.

Zašto je Srbija lider organizovanog kriminala u regionu?

Prema poslednjem Globalnom indeksu organizovanog kriminala, Srbija je treća u Evropi i lider u regionu u organizovanom kriminalu. Kako se navodi u obrazloženju, političari štite organizovane kriminalne grupe u Srbiji, koje najviše sarađuju sa kriminalnim grupama iz Crne Gore, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.

Pravo na dom u svetlu Evropske konvencije i Evropskog suda za ljudska prava

Tumačenjem odluka Evropskog suda za ljudska prava, proizlazi da se pod pojmom doma u vezi člana 8 Konvencije, podrazumeva prostor sa kojim osoba ima trajnu i jaku povezanost, u kome je zasnovala porodičan život, a bez obzira da li nad tim prostorom ima pravo svojine ili je zakupac, odnosno iako u istom prostoru nezakonito boravi, piše advokatica i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.

Hitno postupanje kao pravni standard

Iako to možda nije dovoljno vidljivo široj javnosti, ali je poznato svima koji se bave izborima, odluke Upravnog suda imaju odlučujući značaj za zakonitost izbornog procesa. Zakonodavac je ovom sudu poverio rešavanje po žalbama na rešenja Republičke izborne komisije i propisao kratak rok za odlučivanje (72 časa), kako bi se što pre otklonile sumnje u regularnost izbornog postupka, piše pravni savetnik Transparentnosti Srbije Robert A. Sepi.

Zaštita od propusta u organizaciji putovanja – šta je potrebno da znamo?

U letnjem periodu su učestala putovanja – odlasci na more, a nemali broj putnika odlučuje da svoje letovanje uplati i organizaciju u bitnom prepusti turističkoj agenciji. Kako postoje brojne turističke agencije koje nude raznovrsne putne aranžmane sa manjim ili većim stepenom kvalitetne i uspešne realizacije, na putniku je da se radi zaštite svojih interesa informiše o pravima i dužnostima organizatora putovanja, piše advokatica i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.

Izveštaji koji menjaju svet

Sigurno ste mnogo puta čuli za ESG, koji je sve više prisutan među nama, ali šta je to zapravo ESG? ESG izveštavanje, kao skraćenica za izveštavanje o životnoj sredini, (Environmental), društvenom okruženju (Social) i korporativnom upravljanju (Governance), predstavlja način izveštavanja u kome kompanija deli informacije o svom uticaju na životnu sredinu, društvene odnose i korporativnom upravljanju, piše advokatica Dejana Ukropina.

Neurednost tužbe i drugi razlozi za odbačaj tužbe u upravnom sporu

Tužba se, pre svega, može odbaciti zbog neurednosti, odnosno u slučaju kada je nepotpuna ili nerazumljiva. U tom slučaju tužilac će biti pozvan od strane sudije pojedinca da u ostavljenom roku tužbu uredi, pojasni ili dopuni, odnosno otkloni nedostatke, uz ukazivanje na posledice nepostupanja po nalogu, objašnjava predsednik Asocijacije sudijskih pomoćnika Stefan Gojković.

Prekršajni postupci koje pokreće REM i njihova sudbina

Osporavanje načina rada Regulatornog tela za elektronske medije (i naročito njegovog upravljačkog tela, Saveta) su brojna, a veoma često i dobro utemeljena. Ovaj tekst će osvetliti jedan segment rada Regulatora u kojem dolazi u dodir sa pravosuđem, odnosno prekršajnim sudovima, ali i probleme u vezi sa radom tih sudova po prijavama REM-a, piše programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić.

Medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama i femicidu u Srbiji – Šta se nalazi iza naslova?

Kada je u pitanju termin femicid, on se u medijskim tekstovima vrlo retko spominje, što ukazuje na činjenicu da femicid nije prepoznat kao specifična pojava u srpskom društvu protiv koje se treba boriti. Umesto toga, mediji često potpiruju stanje nasilja u društvu, okrivljujući žrtvu i pronalazeći razloge zašto je “zaslužila” ili kako je “isprovocirala” počinioca i samim tim izazvala svoje ubistvo, objašnjava asistentkinja Partnera Srbije Lena Nedeljković.

Kako da naplatim zaostale alimentacije?

Zaostale alimentacije – novčane iznose na ime zakonskog izdržavanja zajedničkog deteta koji nisu uplaćivani, možete naplatiti pre svega u postupku izvršenja. Ovaj postupak je predviđen da bi se, u situacijama kada neko ne postupi po presudi suda, ta odluka sprovela prinudno. U ovom tekstu objasnićemo kako se pokreće postupak izvršenja kada se presudom utvrđeni novčani iznosi (ili određeni procenat plate) ne uplaćuje redovno na vaš račun, piše advokatica iz YUCOM-a Katarina Toskić.

Kad preduzetnica zatrudni – prava žena koje obavljaju samostalnu delatnost na trudničko i porodiljsko odsustvo

Saznali ste da ste trudni, a obavljate samostalnu ili poljoprivrednu delatnost? Čestitamo! Ovaj tekst se odnosi na sve trudnice i mame koje nisu u radnom odnosu, ali obavljaju neku privatnu delatnost, kao što su umetnice, advokatice, stomatološkinje ili programerke, odnosno vlasnice biznisa koji je registrovan kod Agencije za privredne registre u formi preduzetnika i plaćaju paušalni porez, piše advokatica iz YUCOM-a Teodora Tomić Lazarević.

Evropski sud za ljudska prava – stanica na putu do kllimatske pravde

Medijima je odjeknula vest – Evropski sud za ljudska prava je doneo istorijsku odluku. Po prvi put je utvrđena obaveza država ugovornica Evropske konvencije o ljudskim pravima (EKLJP), da preduzmu neophodne mere da spreče štetne efekte klimatskih promena na dobrobit građana i građanki, piše doktorand međunarodnog prava i saradnik CEPRIS-a Sreten Bjeličić.

Model Poslovnika o radu VSS i Model Poslovnika o radu VST

Model Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva (VSS) i Model Poslovnika o radu Visokog saveta tužilaštva (VST) rezultat su rada Marijane Pajvančić, profesorke Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji i Sofije Mandić, diplomirane pravnice, koje su obe članice CEPRIS-a. Pri izradi ovih modela, autorke su kao osnove rešenja koristile komentare i sugestije koje je CEPRIS upućivao VSS i VST u postupku izrade oba poslovnika, a koji su tek u manjem obimu prihvaćeni.

Slađana Pantović: SLAPP tužbama treba da se bavi specijalizovani sud

Prilikom postupanja po SLAPP tužbama, ili medijskim postupcima, bilo bi celishodno da se zadrži nadležnost jednog suda u Srbiji, da postoji posebno odeljenje specijalizovano za medijske sporove u kojem bi sudile specijalizovane sudije sa dobijenom licencom, kao i da postoje specijalizovana veća u drugostepenom sudu”, kaže sudija Višeg suda u Beogradu i članica CEPRIS-a Slađana Pantović za Autonomiju.

Nenad Stefanović nastavlja obračun sa tužiteljkama Savović i Božović

Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, nastavlja obračun sa njemu nepodobnim tužiteljkama iz javnog tužilaštva kojim rukovodi – Bojanom Savović, članicom CEPRIS-a i dobitnicom Ninovog priznanja „Ličnost godine“ i Milenom Božović. Reč je o javnim tužiteljkama koje su, za razliku od Stefanovića, svojim radom zadobile i opravdale poverenje javnosti i građana Srbije.

Model Poslovnika o radu Komisije za odlučivanje o prigovorima

Model Poslovnika o radu Komisije za odlučivanje o prigovorima rezultat je rada Radovana Lazića, javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu upućenog u Tužilaštvo za ratne zločine, zajedno sa saradnicama – Bojanom Savović, javnom tužiteljkom u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i Anom Zdravković, doktorantkinjom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Model CEPRIS-a predviđa različita rešenja u odnosu na Poslovnik koji je usvojio Visoki savet tužilaštva kada je u pitanju, između ostalog, sastav Komisije, kvorum za rad Komisije, kao i izuzeće člana Komisije.

VJT u Beogradu ignoriše ustavni i zakonski položaj tužilaca

Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) upozorava da Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) u svojim učestalim saopštenjima, među kojima je poslednje o odbacivanju krivične prijave u slučaju Mala Krsna, uporno ignoriše ustavni i zakonski položaj javnih tužilaca kao nosilaca javnotužilacke funkcije. Potrebno je da VJT u saopštenjima bez izuzetka, navede ime i prezime javnog tužioca koji je doneo odluku koja je predmet saopštenja.

Odmetnuta policija – Radovan Lazić i Bojana Savović

Ko stvarno rukovodi predistražnim postupkom i šta će nam tužilačka policija? Za Peščanik emisiju govore javni tužioci, članovi Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i autori uporedne analize „Korak bliže ka tužilačkoj policiji“ Bojana Savović i Radovan Lazić.

Model Pravilnika o vrednovanju rada sudija i predsednika sudova

Model Pravilnika o kriterijumima, pokazateljima, načinu i postupku vrednovanja rada sudija i predsednika sudova rezultat je rada Ane Stamenić, sudije Višeg suda u Novom Sadu, zajedno sa saradnicima – profesorom Miodragom Jovanovićem i advokaticom Natašom Stojadinović. Model sadrži konkretne pravce za ostvarivanje svrhe vrednovanja rada sudija – procenu, održavanje i unapređenje kvaliteta rada, uz poštovanje nezavisnosti sudije u cilju jačanja poverenja javnosti u rad sudije i suda.

Tužiteljka Savović: Policija je pravi šef predistražnog postupka 

“Nama treba nezavisno tužilaštvo, a da bi nezavisno tužilaštvo moglo da radi njemu je potrebna policija. Najpotpunije rešenje je da se formira kriminalistička policija koja bi bila deo javnog tužilaštva”, rekao je juče tužilac i autor analize “Korak bliže ka tužilačkoj policiji” Radovan Lazić na stručnoj raspravi CEPRIS-a na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Insajder intervju: Aleksandar Trešnjev

“Ja nisam video u medijima informaciju da je istraga u slučaju zločina u Banjskom polju pokrenuta. Postupak je izgleda u predistražnoj fazi. Prema zakoniku o krivičnom postupku predistražnim postupkom rukovodi tužilac. U najmanju ruku sam očekivao da javni tužilac izađe sa saopštenjima šta se dešava. Naravno ta saopštenja bi bila prilagođena trenutku, želji javnosti i potrebi da sazna određene činjenice ali i potrebama istrage da se sve činjenice ne otkriju. Proveravao sam sajtove Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru i Republičkog javnog tužilaštva i nigde nisam video takvo saopštenje. Ne mogu da verujem da se tužilaštvo u momentu kada se cela zemlja podigla na noge zbog nestanka tog deteta nije oglasilo”, izjavio je u Insajder intervjuu Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu, predsednik CEPRIS-a i docent na Pravnom fakultetu Union, komentarišući ponašanje institucija države u slučaju zločina u okolini Bora.

Sitnice i tehnička pitanja – uticaj na rezultate izbora i zaštitu izbornog prava

Na prvi pogled jedna od tih sitnica i naizgled samo tehničko pitanje je sadržaj zapisnika o radu biračkog odbora. Zašto sadržaj zapisnika nije ni sitnica ni tehničko pitanje?
Zato što se na osnovu podataka iz zapisnika o radu biračkog odbora, kao javne isprave, utvrđuju rezultati izbora. Svaki detalj u zapisniku relevantan, a podaci moraju biti pouzdani i proverljivi, piše profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu u penziji dr Marijana Pajvančić.

Pravo na odgovor

Mediji B92, Novosti, Alo, Kurir i Informer su objavili tekstove u kojima se insinuira da je tužiteljka Bojana Savović učestvovala u prikrivanju uzroka smrti dve osobe preminule u zatvorskoj bolnici. Uprkos zakonskoj obavezi, nijedan od medija nije objavio odgovor tužiteljke Savović, koji ovde objavljujemo u celosti.

CEPRIS protiv privatizacije JT za ratne zločine

Nakon pisanja medija da je Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) još jedno u nizu tužilaštava u kojima se krše profesionalni standardi i standardi upravljanja, CEPRIS ističe da je pozitivno i ohrabrujuće što su se tužioci „Tužilaštva za uhlebljenje“, kako je ono preimenovano u medijima, našli način da se suprotstave daljoj privatizaciji javnog tužilaštva, negativnim mišljenjem o ponovnom izboru Snežane Stanojković za glavnog javnog tužioca ovog tužilaštva.

Stefanović nastavlja obračun sa tužiocima u koje građani imaju poverenje

Jučerašnjim saopštenjem, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, krijući se iza Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, nakon podnošenja jedanaest disciplinskih prijava, nastavlja obračun sa javnom tužiteljkom Bojanom Savović, članicom CEPRIS-a, dobitnicom NIN-ovog priznanja „Ličnost godine“ i jednom od retkih javnih tužilaca u koga stručna javnost i građani Srbije nisu izgubili poverenje. Stefanovićevo saopštenje, predstavljeno kao saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, iako većina javnih tužilaca ovog tužilaštva ni na koji način nije učestvovala u njegovom sačinjavanju, niti je upoznata sa njegovim objavljivanjem, guši i ono malo poverenja građana u javno tužilaštvo.

Izborna kampanja ili krivično delo davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem?

Već više od 10 godina izborni proces u Srbiji pratim isključivo kao posmatrač. Ovo ne činim iz razloga što me izbori ne interesuju – naprotiv, pripadam onom delu društva koje ih smatra izuzetno važnim, te sam saglasan sa mišlju: „okreni se prema politici ili će se politika okrenuti prema tebi“, već zbog toga što je moj izbor profesije, delom ograničio tu moju slobodu, piše tužilac Nikola Nasković.

Podmićivanje birača i nezakonito finansiranje kampanje kao krivična dela

Sa stanovišta jedinstva pravnog poretka poželjno je da sva krivična dela budu propisana u Krivičnom zakoniku, što sada nije slučaj. U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, u članu 40, propisano je krivično delo kojem zakonodavac nije nadenuo čak ni ime, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Ugovor o doživotnom izdržavanju u pravnom sistemu Republike Srbije

Pojam ugovora o doživotnom izdržavanju određen je odredbom člana 194 stav 1 Zakona o nasleđivanju. Naime, ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani, piše sudija Jovana Bjelica.

Raspoređivanje zaposlenog na drugo radno mesto – potreba posla ili kazna?

Sam osnov za donošenje odluke o raspoređivanju zaposlenih crpi se iz autonomije poslodavca u donošenju odluka, a što je regulisano Zakonom o privrednim društvima, ako su u pitanju privredni subjekti ili posebnim propisima, ako su u pitanju državni organi, organizacije, ustanove i slično. Pravo je svakog od navedenih pravnih subjekata da u zakonskim okvirima obezbede najbolje moguće funkcionisanje, piše sudija Jelena Janković.

Saopštenje povodom Stefanovićeve prijave tužiteljke Bojane Savović Etičkom odboru VST

Juče je objavljena vest da je tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Nenad Stefanović, još pre mesec dana podneo takozvanu “inicijativu za davanje mišljenja” Etičkom odboru Visokog saveta tužilaštva, kojom traži da se preispitaju izjave tužiteljke Bojane Savović, članice CEPRIS-a. Istog dana, na vratima prostorija organizacije pojavila su se dvojica nepoznatih muškaraca, koja su članici CEPRIS-a i pravnici Sofiji Mandić izrazila tobožnju želju da se učlane u organizaciju.

Kako ostvariti prava putnika u slučaju problema sa letovima?

Iako je u poslednjih nekoliko godina putnički avio-saobraćaj osetno poskupeo, činjenica da se i dalje može naći veliki broj letova jeftinijih od drugih vidova transporta, utiče na i dalje ogromnu potražnju. Međutim, navedena potražnja je ujedno i čest uzrok problema u vidu kašnjenja, otkazivanja i slično, piše advokat Đorđe Popović.

Šta novi predlozi Strategije za borbu protiv korupcije za period 2023-2028. godine i Akcionog plana za njeno sprovođenje za period 2023-2024. godine predviđaju za pravosuđe u Srbiji?

Kao što pravila nalažu i ova strategija propisuje posebne ciljeve koje je neophodno postići radi ostvarenja Opšteg cilja – stalne posvećenosti organa javne vlasti i političkih subjekata suzbijanju korupcije i efikasnoj i doslednoj primeni i stalnom unapređenju antikorupcijskih pravila, blagovremenom otkrivanju i adekvatnom kažnjavanju koruptivnog ponašanja i jačanju svesti o uzrocima, stanju i štetnosti korupcije, piše advokat Robert Sepi.

Osnovne informacije o radu sudova i tužilaštava na jednom mestu – „Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu“

U pogledu informacija o radu sudova i tužilaštava, najveći broj osnovnih informacija trebalo bi da bude dostupan u jednom dokumentu – informatoru o radu. Izrada, ažuriranje i objavljivanje ovog dokumenta predviđeni su Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (članom 39), koji se odnosi i na sudove i tužilaštva, piše istraživačica Kristina Obrenović.

Običan slučaj neobičnog sudije Miodraga Majića

Već godinama se ispod nebaždarenog radara nacionalnih medija odvija rasprava o tome koji su oblici javnog delovanja sudija opravdani, a koji nisu. Preciznije, rasprava se vodi o tome koji su oblici javnog delovanja jednog sudije opravdani, a koji nisu. Sasvim precizno, ne vodi se nikakva rasprava već se jedan tačno određeni sudija Apelacionog suda u Beogradu, dr Miodrag Majić, javno optužuje da je svaki oblik njegovog javnog delovanja neopravdan, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Spaić.

Kako upotreba informacionih tehnologija može učiniti sudske postupke efikasnijim, ekonomičnijim i transparentnijim?

Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) imaju ili su imale ključan uticaj na razvoj brojnih oblasti. Različite privredne grane, u čemu prednjače intelektualne usluge i industrija, ubrzano su se razvijale upravo zahvaljujući primeni IKT, koje su omogućile bolju, bržu i efikasniju upotrebu mehaničkih, ekonomskih i ljudskih resursa, piše advokat Stefan Vlatković.

Radovan Lazić: Tužilaštvo je na žalost i dalje mač u rukama vlasti

Radovan Lazić, tužilac, predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije i član Upravnog odbora CEPRIS-a, ocenio je u Insajder intervjuu da su normativne promene samo početak procesa koji bi trebalo da dovede do osamostaljivanja tužilaštva koje je, kako je rekao “I dalje mač u rukama vlasti, svake vlasti”.

Uvođenje nezakonitog bogaćenja u krivični sistem – dug put koji još traje

Kao potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije UNCAC (Sl.list SCG – Međunarodni ugovori br.12/2005), Republika Srbija se saglasila sa odredbom čl.20 Konvencije kojom se pozivaju države članice da u svoj pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje, piše sudija i članica CEPRIS-a Ana Stamenić.

Pravo na besplatnu pravnu pomoć

Donošenjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći („Sl. glasnik RS, broj 87/2018) i samom njegovom primenom uveden je jedan humaniji pristup primeni prava. Ovim zakonom omogućeno je svim građanima Srbije da i oni, kao i ostali stanovnici država u regionu koji su slabijeg materijalnog stanja, mogu svoju pravnu zaštitu da ostvare pred pravosudnim i upravnim organima bez novčane nadoknade, piše v.d. direktorka Biroa za pružanje pravne pomoći Grada Novog Sada Gordana Moravski.

Majić u Utisku nedelje: Ovo je društvo institucionalizovane nepravde

“Ovde najviše nedostaje pravde. Ovo je društvo gotovo institucionalizovane nepravde“, istakao je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić u „Utisku nedelje“ i dodao da je poruka Kecmana, policijskog inspektora u penziji koji je radio na rasvetljavanju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, ta da se „on sada plaši države“.

Šta kazuje Vučićeva direktiva za izbore

Posle tragičnih majskih događaja u OŠ „V. Ribnikar“ i u okolini Mladenovca zbog čega građani mesecima protestuju pod sloganom „Srbija protiv nasilja“, julskih tragedija u Bačkoj Palanci zbog nerasčišćenih posledica mikrooluje, te neispunjenih zahteva za odgovornošću, ostavkama i promenama tim i drugim  povodima, Aleksandar Vučić je odlučio da usliši poslednji  zahtev opozicije koja  podržava ove proteste – da se vanredni parlamentarni i beogradski izbori održe do kraja godine. Međutim, kao i uvek, to čini na vrlo problematičan način i uz mnogo neizvesnosti, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

CEPRIS primio nove članove

Novi članovi Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) su javna tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović, sudija Višeg suda u Novom Sadu Ana Stamenić i advokat iz Novog Sada Vladimir Horovic.

Zaštita reputacije kompanije

Poslovna reputacija je najvredniji nematerijalni resurs svakog privrednog subjekta i može se definisati kao percepcija javnosti o njemu i načinu na koji on funkcioniše, pišu advokati Ivan Duzlevski i Tijana Levakov.

Insajder Debata – Lice i naličje odgovornosti (institucija)

Svaka institucija može da pogreši i svaka osoba u instituciji može da pogreši. Jačina institucija se pokazuje načinom i odgovorom na taj propust, a mi vidimo konstantno da i tužilštvo i sudovi i centri za socijalni rad kažu “kod nas nema ništa – kod nas je sve čisto”, rekla je sinoć u Insajder debati aktivistkinja za ljudska prava i pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić, komentarišući odgovornost institucija u slučaju masakra u selima oko Mladenovca i Smedereva.

Obratite pažnju na tužioca u prekršajnom postupku

Da li su i na koji način – time što po Zakonu o prekršajima (koji je uz privrednoprestupni i krivični, jedan od tri kaznena postupka koji se mogu voditi pred sudovima) sem javnog tužioca i oštećenog, postoji još neko ko je ovlašćen da neposredno inicira sudski postupak – da podnosi tužbu kojom traži pokretanje kaznenog (prekršajnog) postupka; zajemčena ljudska prava obezvređena ili teško ostvariva, da li su i koja prava okrivljenog uskraćena ili povređena i da li je ugrožena sudska nezavisnost i načelo podele vlasti, piše sudija Vladimir Živankić.

Vodič kroz Advokatsku tarifu

Publikacijom „Vodič kroz Advokatsku tarifu“ želimo da približimo građanima način na koji će advokat obračunavati cenu svojih usluga, kako bi oni sami u svakoj fazi postupka mogli da izračunaju koliko će ih određena radnja koštati i kako bi bili upoznati s načinom na koji se određuju ukupni troškovi advokatskih usluga na kraju postupka.

Uopšte o stambenim zajednicama i njihovim upravnicima

Može se reći da su građani pokazali najviše interesovanja za položaj, prava i naročito obaveze profesionalnih upravnika kao i za pitanja kome da se obrate u slučaju da upravnik ne radi svoj posao i koja su im prava koja imaju po Zakonu u takvim i sličnim situacijama, piše pravnik Ljubiša Zekić.

Zaštita građana na društvenim mrežama

Svako ko ima Facebook nalog, morao bi da zna da kontakt podatke na Facebook stranici unosi administrator iste. Dakle, administrator može kao kontakt telefon ili kontakt mejl uneti bilo koji broj, odnosno adresu elektronske pošte, npr. vladimir.putin@hotmail.com, barackobama@gmail.com ili pak office@medijator.org, piše medijator Milan Krilović.

Da li svet voli migrante?

Sve od onih davnih nesretnih devedesetih godina prošlog veka, naša kultura sećanja prepuna je tužnih uspomena o izbegličkim kolonama ljudi koji su proterani sa svojih ognjišta krenuli sa naramkom svojih uspomena u neki drugi grad, selo, napušteni hotel, sportsku halu, nečije dvorište da započnu  novi život – koji mnogi nikada nisu dočekali, piše javni tužilac Dubravka Dmitrović.

Кontraverzni DNК tragovi na predmetima u smeću

U Republici Srbiji, postoji sedam laboratorija za DNК analizu, od kojih je jedna u privatnom vlasništvu, a ostale su u državnom vlasništvu, zajedno sa laboratorijom za DNК analizu pri Bezbednosno-informativnoj agenciji, piše sudija Dušan Dakić.

Jesmo li blizu nove “adrese” za zaštitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava?

U skupštinskoj proceduri nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.[1] Ovo bi potencijalno moglo da bude važna vest za zaštitu ekonomskih socijalnih i kulturnih prava, ako Zakon dobije podršku u Narodnoj skupštini.  Zbog čega je Opcioni protokol važan, piše doktorand međunarodnog prava i saradnik CEPRIS-a Sreten Bjeličić.

Vodič kroz pravno uređenje braka

Vodič kroz pravno uređenje braka napisan je tako da na jednostavan i građanima pristupačan način pruži bitne informacije o najvažnijim pravima i obavezama koje institucija braka nosi sa sobom.

Integrativna medijacija

U kontekstu sposobnosti korišćenja reči za saopštavanje misli i osećanja, medijacija predstavlja teren za izraz istih, upravo u cilju postizanja zajednički prihvatljivog rešenja problema, a koje je nemoguće postići usled nekomuniciranja, te sledstveno i međusobnog nerazumevanja i neuvažavanja strana u spornom odnosu, piše medijator Milan Krilović.

Postupak za razvod braka

Brak predstavlja vezu između lica različitih polova radi zajedničkog života i stvaranja porodice. To je zajednica koja ima dvostruku ulogu. Prvo, u pitanju je zajednica u okviru koje su lica unutar te zajednice povezana osećanjima, polne, ali i čovečanske ljubavi uopšte, kaže sudija Darko Rašković.

Društvene mreže (i sudije) – Za ili protiv?

Po jednoj od definicija „Društvene mreže (social network) su onlajn veb servisi koji korisnicima omogućavaju raznovrsne vidove komunikacije i mogućnost lične prezentacije“, piše sudija Jelena Janković.

Sloboda izražavanja sudija

Zašto je predsednik Vrhovnog suda Mađarske 2012. godine, nakon što je javno kritikovao planirane izmene zakona o sudstvu, onemogućen da bude sudija, piše sudija Vesna Bogosavljević.

Starosna i prevremena starosna penzija – šta treba znamo?

Pravo na starosnu penziju i pravo na prevremeno starosnu penziju su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za slučaj starosti. U našoj državi ovo osiguranje je obavezno i regulisano je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.

Odgovornost poslodavca za štetu koju zaposleni pretrpi na radu i u vezi sa radom

Ako se sudska praksa smatra nekakvim pokazeteljem i indikatorom spornih problema, onda brojnost i raznovrsnost odluka sudova, koje se odnose na pitanje naknade štete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom, ukazuje na aktuelnost teme koja će biti obrađena i svakako opravdava da se o svemu tome kaže još nešto, uz dodatnu argumentaciju, ali bez pretenzija da se ovo pitanje uredi na jedan celovit način niti pak potpuno, piše sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Darko Rašković.

Tajne „sublimacije“ ili zašto je problem dati tabele?

Odgovor na pitanje iz naslova ne znam, ali je očigledno da problem sa davanjem javnosti tabela ima i to ne bilo ko, nego najviša institucija za suzbijanje kriminala u Republici Srbiji – Vrhovno (doskora Republičko) javno tužilaštvo, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

Primeri žalbi Ustavnom sudu povodom odluka VST o izboru javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca

Foto: Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije U skladu sa pozivom CEPRIS-a kandidatima čija su prava povređena nezakonitim izborom koji je sproveo Visoki savet tužilaštva da pravnu zaštitu ostvare podnošenjem žalbe Ustavnom sudu, kandidate upućujemo na primere žalbi koje je objavilo Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, a koji mogu biti od pomoći kandidatima da se […]

Uloga i utisci o radu Državne revizorske institucije

Često čujemo u medijima razne vesti o nepropisnom ili neefikasnom trošenju javnih sredstava od strane grada, ministarstava i drugih javnih tela. Kada takvo što čujemo, mnogi od nas prvo pomisle da je ove slučajeve otkrilo nezavisno novinarstvo ili pak tužilaštvo, piše advokat Đorđe Popović.

Prekršajni postupak

Kada se spomenu prekršaji, većini je prva pomisao prelazak van pešačkog prelaza, vožnja automobila bez vezivanja sigurnosnog pojasa, prekoračenje brzine… Međutim, prekršaji u poslovanju malih i srednjih preduzeća vrlo su prisutni i obično interesovanje za njih dođe tek kada stigne poziv za sud, piše advokatica YUCOM-a Katarina Toskić.

O prometu nepokretnosti i katastru

Promet nepokretnosti je pravni posao kojim se prenosi pravo svojine na nepokretnostima ili kako se to kolokvijalno kaže “prenos vlasništva”, piše advokat Marija Pešović.

Izbor javnih tužilaca protivan Ustavu Srbije i Zakonu o javnom tužilaštvu

Centar za pravosudna istraživanja ukazuje da je Visoki savet tužilaštva sproveo izbor glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca protivno Ustavu Republike Srbije i Zakonu o javnom tužilaštvu. Visoki savet tužilaštva je sproveo izbor delimično primenjujući odredbe starog Zakona o javnom tužilaštvu, koji je prestao da važi u maju ove godine, potpuno ignorišući cilj ustavnih promena i kršeći odrebe važećeg (novog) Zakona o javnom tužilaštvu. 

Kada vam je ugrožena lična sigurnost?

Ne postoji jednostavan odgovor na postavljeno pitanje iz naslova bloga. Zašto? Iz jednog prostog razloga što je za poslednjh 17 godina, pitanje definicije, kada vam je ugrožena sigurnost, a kad ne, postala jedno od najkontraverznijih pitanja, kako u stručnoj javnosti, tako i široj, piše zamenica Apelacionog javnog tužioca u Beogradu Lidija Komlen Nikolić.

Napadi na Miodraga Jovanovića – još jedan u nizu kršenja Ustava od strane predsednika

Centar za pravosudna istraživanja ukazuje da su napadi predsednika Srbije Aleksandra Vučića na predsednika Upravnog odbora CEPRIS-a prof. dr Miodraga Jovanovića samo još jedan u nizu istupa kojima ovaj zvaničnik krši Ustav Republike Srbije. Jovanović je napadnut zbog svog istupa na poslednjem skupu „Srbija protiv nasilja“ na kome se javnosti obratio čitajući proglas velikog broja pripadnika akademske zajednice. 

Ugrožavanje sigurnosti – obeležja krivičnog dela

Iz same zakonske definicije proizilazi da se pretnja mora odnositi na napad na život ili telo, tako da pretnje koje su usmerene na neko drugo dobro, ma kako bile ozbiljne, ne predstavljaju obeležje ovog krivičnog dela. U skladu s tim, u sudskoj praksi zauzet je stav da ne postoje zakonski elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti kada okrivljeni oštećenom uputi pretnju da će potplatiti treće lice kako bi demolirao kuću oštećenog. Ne predstavlja pretnju niti izjava da će se određeni podaci dostaviti novinarima, piše sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev.

Privredni prestup

Kada poslujete, bilo da ste u privredi ili u finansijskom sektoru, važno je da pored ekonomskih pravila za uspešno poslovanje, pratite i poštujete propise zemlje kojima je to poslovanje regulisano. Ako postupite suprotno propisanom počinilac ste prekršaja, privrednog prestupa ili krivičnog dela, piše pravni savetnik YUCOM-a Dragiša Ćalić.

Izdržavanje maloletne dece

Izdržavanje maloletnih lica predstavlja primarno pravnu i moralnu obavezu roditelja dece. Zatim, i drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, piše sudija Osnovnog suda u Kruševcu Jovana Bjelica.

26. maj 2023.

U ustavnoj demokratiji, sloboda okupljanja se garantuje kako bi građani mogli da izraze nezadovoljstvo politikom vlade. U autokratiji, sloboda okupljanja služi da bi pojedinci klicali vođi, piše profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miodrag Jovanović.

Zašto nam je potreban rodno osetljiv jezik? 

Novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine uveden je i definisan rodno osetljiv jezik kao „jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu”, piše savetnica Beogradskog centra za ljudska prava Nina Miholjčić Ivković.

Najčešće greške u izveštavanju u krivičnim postupcima

Кrivični postupci često izazivaju interesovanje javnosti. Građani imaju pravo na informisanje o krivičnim postupcima. Ovo pravo se realizuje kroz prisustvovanje javnim suđenjima, a osnovno pravilo je da je glavni pretres javan, ili putem medija, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.

Viktimizacija po drugom pravnom osnovu 

Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 40/2015), predviđeno je da postupak u kome se štiti pravo na suđenje u razumnom roku počinje podnošenjem prigovora. Prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča. Pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i oštećenog u krivičnom postupku, samo ako je istakao imovinsko-pravni zahtev, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.

Stanje uma i duše i krivična odgovornost

U prethodnom tekstu smo konstatovali da je javnost bila zatečena činjenicom da lica mlađa od 14 godina nisu krivično odgovorna. Zbog toga se čini da je potrebno dodatno objasniti način na koji krivični pravosudni sistem posmatra godine učinioca nekog nedozvoljenog dela, piše zamenica javnog tužioca Bojana Savović.

Oduzimanje imovine

Odredbom člana 87 KZ stav 1 KZ propisano je da predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje krivičnog dela mogu oduzeti ako su svojina učinioca. U praksi, osim predmeta čije je oduzimanje po zakonu obavezno (radi zaštite interesa bezbednosti ili razloga morala) to je neretko i novac, druge pokretne stvari kao što su predmeti od vrednosti, motorna vozila itd, piše sudija Marina Barbir.

Izabrani u senci tragedije

Dok je cela zemlja bila u šoku zbog masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u selima blizu Mladenovca, prvog dana po isteku trodnevne žalosti i u danu protestnih šetnji građana i opozicije tim povodom – petočlana komisija najviših skupštinskih funkcionera održala je kratku sednicu i izabrala 7 istaknutih pravnika za članove najviših pravosudnih organa, iako je ovaj posao mogla da obavi do kraja ovog meseca, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

Privremeno i povremeno – i tako sve do penzije?

Opšte znanje o radu i pravima iz radnog odnosa, na žalost, uglavnom se svodi na znanje – kada će biti plata i koliki je njen iznos. Iako živimo u veku interneta, osim ljudi iz struke, malo ko će „nepotrebno“ trošiti vreme na pretraživanje informacija o svojim pravima iz rada, piše sudija sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Jelena Janković.

Postupak poništavanja diploma magistarskih i doktorskih studija

Kada se utvrdi da diploma magistarskih i doktorskih studija nije rezultat samostalnog rada kandidata (plagijat), za poništavanje diplome o stečenom visokom obrazovanju nadležni su univerzitet, akademija strukovnih studija i visoka škola, piše savetnik za propise i inspekcije Milan Stefanović.

Bosi građani

Prosečna zarada u Srbiji dostigla 1.000 evra. Da bi mogli od svojih prosečnih zarada da zadovolje sve zakonske obaveze, zaposleni i članovi njihovih porodica u Srbiji već decenijama su gladni i žedni, piše potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković.

Prvi put smo saglasni: svi smo krivi

Stravična tragedija u kojoj je dete od trinaest godina ubilo devet osoba u OŠ „Vladislav Ribnikar“ pogodila je pre svega porodice žrtava, ali i sve nas. Otvorena su brojna pitanja – pravna, psihološka, psihijatrijska, sociološka, piše zamenica tužioca Bojana Savović.

One gorke suze posle

Posle dva masovna ubistva i brojnih naknadnih napada i pretnji oružjem, Srbijom teku „one gorke suze posle“. Tako je 2010. Srđa Popović naslovio knjigu u kojoj tvrdi da je srpsko društvo osuđeno na takve suze, jer uporno odbija da prekine nit nasilja koja ga vodi u nove krugove nesreće, piše pravnica Sofija Mandić.

Nalog za pretres stana

Šta ako Vam se desi da Vas u cik zore probudi zvono, a na vratima se pojave uniformisana lica sa zahtevom da Vam pretresaju stan, jer možda postoji sumnja da se u stanu u kome boravite mogu pronaći droga, oružje ili neki begunac, piše zamenica tužioca Leposava Vujanović Porubović.

Radnici svih zemalja – zaštitite svoje podatke

Obrada podataka o ličnosti uopšteno se u javnosti vezuje za Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je usklađen sa GDPR (General data protection regulation) te tek u skorije vreme ova tema dobija na značaju, piše sudija Osnovnog suda u Somboru Nemanja Rilke.

Kada poslodavac gazda postane – kako da zaštitiš svoja radna prava?

U vremenu kada vas kroz medije bombarduju informacijama o nikad manjoj stopi nezaposlenosti, velikom broju stranih kompanija koje su otvorene u Srbiji i o prosečnoj zaradi od sedam stotina evra, nakon bezbroj poslatih prijava na konkurse za posao, neuspešno okončanih dobijanjem odbijenice, čujete od prijatelja da lokalni supermarket traži radnike, odlazite da se raspitate, a ponuda koja se (ne) odbija, glasi: „rad bez zaključenog ugovora, sedam dana nedeljno, devet časova dnevno, bez plaćenih putnih troškova i toplog obroka, zarada do 42.000,00 dinara, i to pod uslovom da se u toku jednomesečnog probnog rada dokažete“, piše sudijski pomoćnik u Osnovnom sudu u Paraćinu Andrija Duvnjak.

Novi/stari problemi Sektora unutrašnje kontrole MUP-a Srbije

Nedavno su mediji objavili da je Goran Colić postavljen za novog načelnika Sektora unutrašnje kontrole (SUK) u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP). Naime, on je bio načelnik Pete uprave Bezbednosno-informativne agencije (BIA), tj. uprave za kontraobaveštajnu zaštitu. Pored Colića, u MUP su prebačeni i drugi kadrovi BIA-e, a među njima su i novi načelnici Sektora za ljudske resurse i Sektora za materijalno-finansijske poslove MUP-a. Tako je nastavljen proces debeizacije MUP-a, koji predstavlja prebacivanje kadrova BIA-e u MUP. Sve ovo se dešava nekoliko meseci nakon što je Bratislav Gašić sa mesta direktora BIA postavljen za ministra unutrašnjih poslova, piše istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miloš Jovanović.

Pritvor – procesna mera ili odmazda za učinjen zločin?

Shvatanje kazne kao čiste odmazde za izvršeno krivično delo bilo je primereno srednjem veku. U novije vreme prihvatamo da je svrha kažnjavanja delovanje na učinioca da ne ponovi kriminalno ponašanje uz istovremeno uticanje na građane da se uzdrže od vršenja krivičnih dela i izražavanje društvenog stava prema kriminalitetu uopšte, piše tužilački saradnik iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Tatjana Petković.

Napravi komisiju

Protekle nedelje poslanici Narodne skupštine su glasali o istaknutim pravnicima, budućim članovima pravosudnih saveta, piše pravnica Sofija Mandić.

Istaknuti

Prvog aprila je održano petočasovno javno slušanje 8 kandidata za istaknute pravnike članove Visokog saveta sudstva (VSS) i tročasovno za članove Visokog saveta tužilaštva (VST). Kao i martovsko slušanje, i ovo je prošlo u znaku neuspelih pokušaja da se prijavljeni kandidati predstave u poželjnom svetlu i za vlast i za opoziciju, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

Izbaci uljeza

Pravo svojine predstavlja najbitnije imovinsko pravo. Stambeni krediti se vraćaju decenijama, nasledna prava se prenose sa generacije na generaciju, upravo kako bismo stekli svojinu na stanu, kući ili lokalu, piše advokat Lazar Borozan.

Rad u javnom interesu i kriterijum odabira osuđenika

Sudija je dominus litis (gospodar postupka) u sudnici i u očima onih kojima sudi. Da bi to ostao i van suđenja, mora biti dovoljno stručan i posvećen kada odlučuje o nečijem životu, slobodi i imovini, da nađe pravu meru pravednosti i pravičnosti i dovoljno etičan da izabere, gde zakon to dozvoljava, zatvor i novčanu kaznu […]

O uticajima ambasadora na pravosuđe

Tek kad budemo imali znanja da prepoznamo i hrabrosti da pomenemo nesporne unutrašnjopolitičke deformacije i nezakonite uticaje na pravosuđe, moći ćemo osnovano i objektivno da razgovaramo i o realnom uticaju stranog faktora na njega, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić za Politiku.

Porodiljsko za muškarce

Većina građana i građanki u Srbiji je upoznata sa pravom majke na porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Postavlja se pitanje zašto je svega 350 očeva u 2022. godini (zvanični podaci Ministarstva za brigu o prorodici i demografiju) koristilo prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kada uzmemo u obzir činjenicu da je u istoj godini ukupan broj korisnika iznosio 57.000, piše pravnik Vukašin Milisavljević.

„Plea bargain“ na srpski način

Američki pravni rečnik definiše sporazum o priznanju krivice („Plea bargain“), kao sporazum između optuženog i tužioca u kojem okrivljeni pristaje da prizna krivicu za neke ili sve optužbe protiv njega u zamenu za ustupke od strane tužioca. U Sjedinjenim Američkim Državama velika većina krivičnih predmeta ne ide na suđenje, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.

Pravo lice prazne stolice

Nedavno smo obeležili mesec dana od kada su tužiteljkama Savović i Paunović oduzeti predmeti, a one premeštene iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u opšte odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT). Tada smo postavili pitanje – da li Državno veće tužilaca (DVT) ima nameru da se sastane i odluči da li ovakvo premeštanje predstavlja nedozvoljeni uticaj na rad tužiteljki, piše pravnica Sofija Mandić.

Poverenik zaobilazi činjenice, DVT ćuti

Posle najnovijeg saopštenja Poverenika za samostalnost Državnog veća tužilaca (DVT) od 4. aprila o slučaju preraspoređenih, u stvari smenjenih sa predmeta EPS-a zamenica VJT-a u Beogradu Jasmine Paunović i Bojane Savović, pokazuje se da je bio u pravu uvaženi sudija Vrhovnog suda u penziji Zoran Ivošević. On je 2017. povodom uvođenja Poverenika izmenama Poslovnika o radu DVT-a, postavio pitanje: „U Zakonu, a i u Ustavu, piše da su oni garant samostalnosti javnih tužilaca. Ako je neko obrazovan da se stara o nezavisnosti suda ili samostalnosti javnih tužilaca, pa ima li onda smisla da on ima nekog staraoca, koji će voditi računa o njihovoj nezavisnosti?”, piše sudija Savo Đurđić za Peščanik.

(Ne)jednakost potrošača i toplana 

Iako su svi koji zaključe bilo kakav ugovor ili stupe u bilo kakav pravni odnos načelno jednaki, naravno da postoje (svakodnevne) situacije kada to baš i nije slučaj, piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.

Tužilaštvo kao pretorijanska garda

Debata „Ne pristajem!” održana je 30. marta 2023. godine u Pančevu u znak podrške smenjenim tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunović, a u organizaciji Građanske akcije Pančevo, Peščanika i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).

Dopis Narodnoj skupštini RS: Javno slušanje povodom izbora istaknutih pravnika 

Povodom zakazanog javnog slušanja na kojem će se predstaviti kandidati koje je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio za prvi izbor članova Visokog saveta sudstva i za prvi izbor članova Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika, zakazanog za subotu, 1. april 2023. godine, članice Radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 23 izražavaju nezadovoljstvo jer poziv za prisustvo nije upućen svima koji su aktivno učestvovali u procesu izmena Ustava i usvajanja pravosudnih zakona, piše u dopisu Radne grupe za poglavlje 23 Narodnoj skupštini.

Beskućnici u Srbiji – Na rubu margine

Beskućništvo predstavlja uskraćivanje osnovnih ljudskih prava. Države nastoje da upravljaju problemom beskućništva umesto da ga iskorene zbog čega rešavanje ovog pitanja često postaje i deo problema koji ima dva aspekta, piše koordinatorka Beogradskog centra za ljudska prava Jelena Ilić.

Svilen konac

Još uvek traje institucionalni muk o slučaju nominalno dve (a zapravo najmanje sedam) zamenica tužiteljki u Višem javnom tužilaštvu koje su se požalile da su profesionalno razmeštene i lično šikanirane od Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Prošlo je tačno mesec dana od kada je Bojani Savović, a zatim i Jasmini Paunović, u sred radnog dana oduzet predmet o poslovanju JP Elektroprivreda Srbije. Prošlo je tri nedelje od kada su Savović i Paunović o ovom slučaju dale usmene, a zatim i pisane izjave Povereniku za samostalnost Državnog veća tužilaca, piše pravnica Sofija Mandić.

Debata „Ne pristajem!” o stanju u pravosuđu

S namerom da pančevačku javnost upozna sa stanjem u pravosuđu i da pruži podršku tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojani Savović i Jasmini Paunović, Peščanik, Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i Građanska akcija Pančevo organizuju debatu „Ne pristajem!”, u četvrtak, 30. marta 2023. godine, od 19 časova u klubu „Kupe” (Ulica braće Jovanovića 5 u Pančevu).

Da li je vreme da matični broj ode u istoriju?

Vest da je Hrvatska u potpunosti ukinula upotrebu matičnog broja za potrebe identifikacije svojih građana, odjeknula je početkom godine i u Srbiji, i aktuelizovala diskusiju o tome da li i naša zemlja treba da odustane od upotrebe JMBG-a, i pređe na neki drugi sistem evidencije i identifikacije građana, piše izvršna direktorka Partnera za demokratske promene Srbije Ana Toskić Cvetinović.

Da li radni sporovi mogu da se reše mirnim putem?

U Republici Srbiji radni sporovi se prvenstveno rešavaju sudskim putem, uglavnom pred sudovima opšte nadležnosti, ali je prisutno i alternativno rešavanje radnih sporova, piše direktor Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova dr Ivica Lazović.

„Legalizacija“ primanja mita od strane lekara – da li građani imaju moć?

Temelj svake pravne države predstavlja zakonito i efikasno funkcionisanje javnih službi. Lica koja zloupotrebljavaju službena ovlašćenja koja su im poverena, ne samo da su nedostojna takvih ovlašćenja, zbog čega moraju biti podvrgnuta moralnoj i društvenoj osudi, već su radnje takvih lica do te mere društveno opasne da iziskuju snažnu reakciju države u vidu bezuslovnog krivičnog gonjenja i strogog kažnjavanja, piše tužilački saradnik u Višem javnom tužilastvu u Novom Sadu Tatjana Petković.

Normalni test istaknutosti pravnika

U ovom tekstu ću se pozabaviti zakonskim kriterijumima za izbor članova Saveta, ali i jednim mogućim rešenjem nedoumica koje postoje u vezi sa pravnicima koji su prijavljeni na javni konkurs za izbor, piše vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Bojan Spaić.

Govor na trećem protestu podrške premeštenim tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva Sofija Mandić: Ko danas nije ovde

U zemlji u kojoj je nemoguće sprovesti istragu u javnim preduzećima ili protiv javnih funkcionera, nema istrage, nema tužilaštva i nema pravde. To je zemlja u kojoj postoje samo tlačitelji i potlačeni. Postoje oni koji odgovaraju kada ulicu pređu van pešačkog prelaza – to smo svi mi. Ali postoje i oni koji ne odgovaraju ni za šta, jer su pripadnici nekažnjive kaste.

Govor na trećem protestu podrške premeštenim tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva Savo Đurđić: Zahtevamo zaštitu tužiteljki i bolje pravosuđe

Zahtevi građana i struke su jasni. Prvi zahtev je da se zamenice tužioca iz Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu Bojana Savović i Jasmina Paunović koje su iznenadnom, svojevoljnom i bahatom odlukom Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića i njegove zamenice Brankice Marić, premeštene iz Odeljenja za borbu protiv korupcije i sa predmeta visoke korupcije u EPS-u, vrate u svoje odeljenje i na predmet. One su skinute sa predmeta u trenutku kada su donele rešenje o hapšenju šestorice osumnjičenih. 

Hrabre tužiteljke i Srbija vladavine prava

Viši javni tužilac Nenad Stefanović je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije i sa predmeta EPS u trenutku hapšenja šestorice osumnjičenih, iznenadnom promenom godišnjeg rasporeda rada smenio svoje zamenice Bojanu Savović i Jasminu Paunović, bez ikakvog opravdanog razloga, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

Višak zaposlenih – pravila za poslodavce i zaštita zaposlenih

Članom 179. Zakona o radu u stavu 5. tačka 1. propisano je da zaposlenom može prestati radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Navedeni prestanak radnog odnosa kolokvijalno je poznat kao „otkaz proglašenjem zaposlenog za (tehnološki) višak”, piše advokatica i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.

Konkurs za najbolje pravnike ili stranačke lobiste?

Prema Aktu o promeni Ustava Visoki Savet sudstva (VSS) uz šest sudija koje biraju sudije i predsednika Vrhovnog suda po funkciji, čine i četiri istaknuta pravnika. Njih bira Narodna skupština među pravnicima sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika, piše sudija Savo Đurđić.

Razrešenje tužioca Stefanovića ili nastavak protesta

Budimo aktivni i istrajni u podršci onome što su započele hrabre zamenice tužioca u VJT-u u Beogradu iznoseći u javnost istinu o radu ovog organa. Jedino tako možemo doći do prvog praktičnog uspeha u reformi pravosuđa u Srbiji – rehabilitacije statusa i karijera ne samo tužiteljica Savović i Paunović, nego vremenom i svih drugih potcenjenih i nepravedno degradiranih poslenika pravosuđa. U tom smislu neophodno je insistirati da Državno veće tužilaca pokrene postupak razrešenja Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Dok se to ne izdejstvuje, ne treba prekidati proteste, piše sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

Novi mehanizmi (ne)skrivenih uticaja na pravosuđe

Čini mi se da je jedan od osnovnih problema zbog čega nema poverenja građana, što se nedovoljno radi na izgradnji objektivnog autoriteta pravosuđa u komunikaciji sa javnošću. Pre svega, kod nas se pitanje pravosuđa i njegove reforme ne doživljavaju kao pitanje struke, nauke i istraživanja, nego kao i sva druga – stranački. Ustav i vladavina prava se sa samog vrha države ne sprovode čak i u pogledu osnovnih načela i odnosa, pojedini zakoni se ne primenjuju ili se to čini selektivno i diskriminatorski. U javnosti nema reči i diskusije o programu i politici razvoja treće, stručne grane državne vlasti, osim kada je to iznuđeno obavezama u procesu pridruživanja EU, kaže sudija i član CEPRIS-a Savo Đurđić u intervjuu za Paragraf.

Moratorijum na rate kredita i posle vanrednog stanja

Svima nama je dobro poznata mogućnost moratorijuma – pauze u otplati rata koja je postojala za vreme vanrednog stanja usled epidemije COVID-19. Sa druge strane, mnogima nije poznato da banke to i dalje mogu i mimo vanrednog stanja i mimo bilo kakve ekonomske krize. Kako se ekonomska kriza možda poslednjih godinu dana čak i pogoršala u odnosu na vanredno stanje zbog COVID-19, ova tema bi trebala ponovo biti aktuelizovana, piše advokat YUCOM-a Đorđe Popović.

Ustavna žalba – vodič za obraćanje Ustavnom sudu

Vodič za obraćanje Ustavnom sudu vam nudi odgovore na mnogobrojna pitanja: Šta je i ko čini Ustavni sud? Šta je ustavna žalba i kada se može izjaviti? Šta ustavna žalba mora da sadrži? Ko i na koji način može izjaviti ustavnu žalbu? Kako će Ustavni sud odlučiti o ustavnoj žalbi? Šta nakon odluke Ustavnog suda? U njemu takođe možete pronaći primere usvojene (dobro argumentovane) ustavne žalbe, primer opredeljenog zahteva o kom Ustavni sud treba da odluči, primer specijalnog punomoćja za izjavljivanje ustavne žalbe, rokove za izjavljivanje žalbe i obrazac za podnošenje ustavne žalbe.

CEPRIS podržava javno okupljanje protiv pritisaka na pravosuđe

Centar za pravosudna istraživanja svesrdno podržava organizaciju skupa podrške tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunović koji će biti održan 2. marta u Beogradu u 15h, ispred Vlade Republike Srbije. Tužiteljke Savović i Paunović svojim profesionalnim, a od skoro i javnim angažmanom, na najbolji način izražavaju vrednosti kojima pravosuđe u Srbiji treba da teži.

Reformska bajka i slučaj tužiteljke Savović

Jaz između hvalospeva reformi pravosuđa i rezultata u svakodnevnom radu se produbljuje. Svež primer su događanja posle hapšenja 6 osoba koje se sumnjiče da su oštetile EPS. Usledila je vest da su postupajućoj zamenica javnog tužioca Bojani Savović i njenoj koleginici Jasmini Paunović faktički oduzeti ovi predmeti, piše sudija Apelacionog suda u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.

Majić o tužiteljki Savović: Bilo je samo pitanje kada će naleteti na „minu“ jer iskače iz profila poslušničkog modela

“Tužiteljka Bojana Savović vrlo neuobičajeno iskače iz tog činovničnog, poslušničkog profila koji je apsolutni model u državnim institucijama, a posebno u tužilaštvu. Umela je da ne postupa horski, da misli svojom glavom, odnosno nije neko koga je lako kontrolisati i bio je samo trenutak kada će naići na tu minu”, rekao je sinoć u Utisku nedelje sudija Apelacionog suda Miodrag Majić komentarišući premeštanje tužiteljke Savović.

Lazić o smenjivanju tužiteljki: Javnost je u ovom trenutku najjača zaštita

Zamenik tužioca Radovan Lazić smatra nelogičnim objašnjenje Višeg javnog tužilaštva da su zamenice tužioca Bojana Savović i Jasmina Paunović smenjene jer su odugovlačile predmet. „Predmet se nalazi u policiji, a tužilac je tu u poziciji da urgencijama može samo da ubrzava taj postupak, nikako da ga odugovlači”, objašnjava Lazić i dodaje da njegove koleginice svoj posao rade „veoma savesno, odgovorno i pošteno”.

Saopštenje za javnost

CEPRIS najoštrije osuđuje odluke Višeg javnog tužilaštva na osnovu kojih Bojana Savović i Jasmina Paunović nisu više postupajuće tužiteljke u slučaju osumnjičenih za malverzacije u EPSu.

Kuda plovi tužilački brod?

U momentu u kome pisac ispisuje ove redove, narodni poslanici su usvojili set izmenjenih tužilačkih zakona. I dobro, sada će se čitalac zapitati šta će usvajanje ovih zakona njemu značiti i od kakvog je to uticaja na njegov život, piše zamenik tužioca i član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović.

CEPRIS neće učestvovati u postupku predlaganja ili podrške istaknutim pravnicima

Imajući na umu da je Narodna skupština 10. februara, samo dan nakon što je usvojila pravosudne zakone, raspisala konkurs za izbor članova Visokog saveta sudstva koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika, kao i da rok za prijavu kandidata uskoro ističe, Centar za pravosudna istraživanja saopštava da neće učestvovati u postupku predlaganja ili javne podrške bilo kom kandidatu za člana VSS koje bira Narodna skupština. 

Sporazum o priznanju krivičnog dela

Sporazum o priznanju krivičnog dela predstavlja vrstu ugovora koji se zaključuje između javnog tužioca i okrivljenog, uz obavezno prisustvo branioca, i to od donošenja naredbe o sprovođenju istrage do završetka glavnog pretresa, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.

CEPRIS

Nevladina organizacija za proučavanje, istraživanje i obuku u pravosuđu

Beograd, Njegoševa 22
tel:011/451 3051
info@cepris.org

Newsletter

Najnoviji tekstovi

Stranice: