Nejednak tretman novinara i političkih funkcionera u slučajevima ugrožavanja bezbednosti

Broj slučajeva ugrožavanja sigurnosti predsednika Republike Srbije koji su dobili sudski epilog dva i po puta je veći od slučajeva u kojima je ugrožena bezbednost novinara, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS). Jedan od zaključaka drugog redovnog izveštaju o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije – „Sloboda izražavanja pred sudom“, koji je posmatrao pravnosnažne presude za krivično delo ugrožavanje sigurnosti, jeste da pravosuđe nije uspelo da obezbedi ravnopravan tretman svih građana pred zakonom.

Februar 23, 2022 CEPRIS

Foto: Slavko Ćuruvija Fondacija

Za razliku od prijavljenih pretnji novinarima izrečenih u kondicionalu, koje po pravilu bivaju odbačene već u tužilaštvu, ovakve pretnje izrečene predsedniku dovode do sudskih postupaka i sankcija za učinioce. Od predsednika nije traženo da lično da iskaz u postupcima, dok je za novinare to obavezan deo postupka. Za krivično delo ugrožavanje sigurnosti novinara nije izrečena ni jedna kazna zatvora koja je trebalo da bude izdržana u zatvorskim uslovima. Ovo, međutim, nije slučaj u postupcima koji su vođeni radi zaštite sigurnosti političkih funkcionera – predsednika, narodnih poslanika i članova Vlade.

U izveštaju smo posmatrali i primenu načela oportuniteta u slučajevima napada na novinare. I kod ovog instrumenta je uočen nejednak tretman oštećenih: obaveze nametnute osobi koja je uputila pretnje uredniku provladinog tabloida, uveliko prevazilaze obaveze nametnute učiniocima dela u kojima su oštećeni nezavisni novinari.

Kada je reč o medijskim sporovima u slučajevima govora mržnje, zaštite maloletnih lica, obezbeđivanja dostojanstva žrtava nasilja i zaštite časti i ugleda, u drugom redovnom izveštaju posmatrali smo predmete koji su vođeni protiv onih medija za koje je Savet za štampu utvrdio da retko krše Kodeks novinara Srbije, odnosno da u svom radu pretežno postupaju profesionalno. Analiza dostupnih predmeta je pokazala da su mediji koji retko krše Kodeks daleko ređe tuženi od medija koji to čine učestalo. Tužbe protiv profesionalnih medija u posmatranom periodu ne samo da nisu bile masovne, već su mahom bile i neuspešne po tužioce – manje od polovine tužbenih zahteva je usvojeno i to samo delimično.

Međutim, 2021. godine uočavamo značajnu promenu i pojavu tužbi za koje postoji sumnja da predstavljaju tzv. SLAPP tužbe – strateške tužbe protiv učešća javnosti. Analiza predočava i neke od pravnih i praktičnih mogućnosti rešavanja problema SLAPP tužbi protiv medija u domaćem pravosudnom sistemu.

Autorke analize su Vida Petrović Škero, Kruna Savović, Nataša Jovanović, Ana Zdravković i Nataša Stojadinović.