Foto: Medija centar
Predstavljajući svoj model ustavnih amandmana na današnjoj konferenciji za medije, sami autori su ga okarakterisali kao “utopijski”. Međutim, kako je istakao profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Tanasije Marinković, upravo takva rešenja su neophodna u postojećoj pravosudnoj kulturi u zemlji.
– Naše sudstvo sebe ne vidi kao granu vlasti, već kao podgranu izvršne vlasti. Mi smo u pisanju ovog modela amandmana pošli upravo od takve pravosudne kulture, smatrajući da moramo da predložimo rešenja koja će to promeniti. Uostalom, i Sretenjski ustav kojim se sada svi dičimo je bio daleko ispred svog vremena, kazao je Marinković izražavajući žaljenje što stručna i šira javnost ne pokazuje dovoljno interesovanja za ovu bitnu temu.
Govoreći o konkretnim rešenjima koje model CEPRIS-a predviđa, Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije je naglasila nekoliko novina, piše Danas.
– Prema našem modelu u Ustavu treba da se nalazi odredba prema kojoj Visoki savet sudstva i sami sudovi samostalno raspolažu svojim budžetima. Ova odredba se ranije nije nalazila u Ustavu, već u zakonu i videli smo da je to zloupotrebljeno. Zakon je tri puta menjan čime je odlagano da se pravosuđu omogući samostalno upravljanje budžetom, nakon čega je Ustavni sud rekao da je ta odredba neustavna. Iz tog razloga smatramo da bi ovo trebalo da bude u Ustavu, rekla je Škero.
Visoki savet sudstva bi, prema CEPRIS-ovom modelu, trebalo da ima 11 članova, gde bi sedam činili sudije koje bi birale kolege, zajedno sa predsednikom Vrhovnog suda. Njima bi se pridružila dva “istaknuta pravnika” koja bi birala Narodna skupština, kao i predstavnik univerziteta. Ovakvo telo bi imalo znatno šira ovlašćenja od postojećeg VSS-a i obuhvatile bi “sve najbitnije funkcije”. Odluke bi se donosile dvotrećinskom većinom kod bitnijih, i prostom većinom prisutnih kod manje bitnijih pitanja.
Po modelu ogledala, sličan sastav i funkcije CEPRIS-ovi amandmani daju i Visokom savetu tužilaštva. Obrazlažući ostale novine njihovog predloga, Predrag Milovanović, aktuelni član Državnog veća tužilaštva je kao najznačajniju naglasio ukidanje monokratskog načela po kojem rukovodilac tužilaštva formalno postupa u svim predmetima, a zamenici samo sprovode njegove odluke.
– Taj model, koji korene vuče iz sovjetske ere omogućava kontrolu tužilaštva i može lako da sklizne u zloupotrebu. Starešine tužilaštva su trenutno mali bogovi u tužilaštvima koje vode i mi sa ovim idemo u korak sa vremenom. Takođe, naš model tužilaštvo definiše ne samo kao samostalan, već i kao nezavisan organ. Ovakve promene bi, nadam se, dovele i do promene svesti unutar tužilačke organizacije, navodi Milovanović.
CEPRIS je, kako je naglašeno, svoj model amandmana predstavio kao doprinos javnoj raspavi, imajući u vidu da su trenutno u toku javna slušanja o nacrtu koji je izradila radna grupa parlamentarnog odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Depolitizacija pravosuđa kroz izmene Ustava obaveza je Srbije u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Procedura nalaže da se nakon što skupština usvoji predlog nacrta, o njemu izjasne građani na referendumu.
Ostavite komentar