Narodnu skupštinu smo obavestili da u javnom slušanju nećemo učestvovati zbog dosadašnjeg odbijanja predlagača da ozbiljno razmotri naše predloge, visokog procenta odbijanja svih predloga dostavljenih u javnoj raspravi koje je učinjeno bez adekvatnog obrazloženja, izradi predloga četiri zakona koja uopšte nisu bila predmet javnog razmatranja i sumnje da bi javno slušanje trebalo da pokrije dosadašnje nedemokratsko i protivpravno postupanje Ministarstva pravde i Vlade Srbije.
“Nekoliko dana nakon završetka javne rasprave, Skupštini Srbije predati su nacrti zakona. I tu je naglo prekinuta javna diskusija. I ja se pitam da li je ta javna diskusija bila prava? Ako su zakoni već u skupštini, a poslednju javnu diskusiju smo imali pre 10-tak dana, sve više verujem da nije služilo ničemu osim predstavi“, kaže sudija i članica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za N1. Pita se i da li je sve odrađeno zbog „stvarne potrebe da napravimo nešto novo ili je potrebno da damo EU to što traži“.
Organizacije civilnog društva skrenule su pažnju predstavnicima delegacije Venecijanske komisije da je ključno da prilikom davanja mišljenja na nacrt ustavnih amandamana u oblasti pravosuđa uzmu u obzir stanje demokratskih institucija i politički kontekst od kojih zavisi da li će ustavne promene obezbediti suštinsku nezavisnost pravosuđa.
Povodom hitnog mišljenja Venecijanske komisije na Nacrt Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, objavljenog u petak, 24. septembra, organizacije civilnog društva još jednom ukazuju na problematična rešenja prisutna u aktuelnom Nacrtu, i apeluju na to da se preporuke Komisije u svemu usvoje, čime bi se na vreme sprečile izmene u ovoj oblasti koje nisu u skladu sa međunarodnim standardima, i koje bi značajno ograničile pravo građana na učešće u donošenju odluka.
Specijalni izvestioci UN za slobodu sudija i pravnika i slobodu izražavanja uputili su Vladi Srbije zahtev da se izjasni o prošlogodišnjim verbalnim napadima poslanika Narodne skupštine na sudije Apelacionog suda u Beogradu Miodraga Majića i Omera Hadžiomerovića.
Odlukom o ukidanju vanrednog stanja koju je Narodna skupština Republike Srbije donela 06. maja 2020. godine, polako se vraćamo u redovne životne tokove, te bi trebalo da se nastave i sudski postupci započeti pre proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije. Konkretnih smernica za nastavak postupaka još uvek nema, ali je Zaključkom Visokog saveta sudstva propisan niz pravila ponašanja u sudovima u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti izazvane korona virusom, piše Teodora Tomić, pravna savetnica u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM.
Važno je naći odgovor zašto policija nije reagovala kada je došlo do okupljanja desetine ljudi iz vladajuće stranke u Novom Pazaru i Nišu, kao i pod kojim okolnostima su izvršena 139 hapšenja do 4. aprila zbog kršenja mera samoizolacije. Bitno je i utvrditi kako su pojedinci dobili dozvolu da izađu na ulice kada je skoro svima zabranjeno to da učine, te palili baklje i ugrožavali bezbednost drugih ljudi, zbog čega je 12 organizacija civilnog društva i reagovalo, rekao je Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Prošle nedelje otvoreno je novo poglavlje u kršenju neodstupnih ljudskih prava, onih u koja se ne sme zadreti ni u vanrednom stanju, piše profesor Ustavnog prava dr Tanasije Marinković.
Beogradski centar za ljudska prava ukazuje na postojanje pravnih prepreka da građani koji prekrše Naredbu o ograničenju zabrani kretanja budu pravnosnažno kažnjeni u prekršajnom postupku.
Visoki savet sudstva izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog ponašanja i izjava visokih državnih funkcionera, kojima se u javnosti stvara nepoverenje u pravosuđe i ruši autoritet suda i sudija i podriva ustavom zagarantovana podela vlasti, kao temeljni osnov pravne države.