Već gotovo pet godina Srbija se nalazi u intenzivnoj strukovnoj i akademskoj borbi za definisanje ustavnih jemstava boljeg – nezavisnog i stručnog – sudstva, piše profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković za Danas.
Povodom Nacrta izmena i dopuna Krivičnog zakonika Beljanski: Manjak slobode i višak spokojstva
Sadašnjoj vlasti nije bila dovoljna ni puna decenija da Srbiju iz tranzicione faze dovede nadomak konsolidovanoj demokratiji. Nije posredi stagnacija, već očita degradacija. Pritom toliko odmakla da bi cilj vlasti, da joj je do toga uopšte stalo, sada mogao biti samo pokušaj da sasvim izražene crte apsolutizma preobrati u kakav-takav hibridni poredak. U teorijskom smislu ne teži se deliberaciji nego agregaciji, ne podstiče se pribrano razmatranje različitih stavova i debata u njima, nego iskorenjivanje svega što je volji jednog čoveka suprotno, piše advokat Slobodan Beljanski.
Mandić: 2 minuta i 27 sekundi
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je utvrdio drugi Nacrt akta o promeni Ustava. Njime je prvi Nacrt – bar tako kažu članovi Odbora – usklađen sa Mišljenjem Venecijanske komisije od 18. oktobra ove godine. Na sednici nije predstavljen akt, čak ni u ključnim tačkama. Nije bilo zainteresovanih za diskusiju. Sav posao je završen za 2 minuta i 27 sekundi, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.
Čuvajte se mišljenja o mišljenju
Nije se navršilo ni dve godine od početka primene obimnih izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ), a predložene su nove. Ovaj put daleko kraće, ali i zagonetnije. Lako ih je predstaviti, piše advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.
Odredbe o sudstvu vratiti na doradu
Sadržinski posmatrano, odredbe o sudstvu mogu se razvrstati u dve grupe. Prvoj grupi pripadaju one intervencije koje su uveliko zagovarale struka i Evropa, a odnose se na ispravljanje najvećih slabosti važećeg ustava. Drugoj grupi pripadaju one odredbe koje su zadržane, a morale su da budu brisane, izmenjene ili dopunjene, naročito posle 15 godina intenzivnog domaćeg i međunarodnog bavljenja njima, piše prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.
U susret promenama Ustava
Za pohvalu je što su u sastav Radne grupe za promenu Ustava ušli predstavnici strukovnih udruženja Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije. Međutim, zabrinjava što je među jedanaest članova te grupe jedan profesor, jedan tužilac i jedan sudija, piše redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.
Kako zaštiti žrtve u krivičnom postupku?
U žiži javnosti se sve češće pojavljuje pitanje da li žrtve krivičnog dela mogu biti zaštićene tokom krivičnog postupka i/ili nakon njegovog okončanja i na koji način, piše sudija i član UO CEPRIS-a dr Aleksandar Trešnjev.
(Ne)poverenje građana u javno tužilaštvo
Vladavine prava nema bez institucija, a bez vladavine prava nema ni demokratskog društva slobodnih građana. Međutim, nije dovoljno samo postojanje institucija, već da one efikasno rade svoj posao. Za to im je potrebna nezavisnost, piše zamenik tužioca i član CEPRIS-a Radovan Lazić.
Piše sudija Miodrag Majić: Društvo devastiranih institucija
Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, izjavio je da je Srbija danas mnogo bliža arhaičnim orijentalnim despotijama nego modernoj, manifestno željenoj Evropi.
Miodrag Jovanović: Društvo linča
Srbija se već neko vreme bez ikakvog preterivanja može okarakterisati kao društvo medijskog linča. On se odvija po dobro uhodanom obrascu, piše prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović.
- 1
- 2
- 3
- …
- 6
- Next Page »