Zbog širenja zarazne bolesti COVID-19, vanredno stanje u Srbiji je proglašeno 15. marta i ukinuto 6. maja 2020. godine. Osim ograničavanja prava građana i potpuno izmenjenog režima svakodnevnog života, ovaj događaj je imao značajne implikacije i na već temeljno uzdrmani princip podele vlasti, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić za Tužilačku reč.
U proteklih 10 godina Ustavni sud je rešio ukupno 2.840 predmeta normativne kontrole, gde se najviše izdvajaju zakoni i opšti pravni akti Narodne skupštine. To govori o kvalitetu ovih propisa, manjkavosti i nedostacima na koje ukazuju subjekti koji trpe posledice zakonskih rešenja i obraćaju se Ustavnom sudu sa zahtevom da oceni njihovu ustavnost ili zakonitost, piše prof. dr članica CEPRIS-a Marijana Pajvančić.
Osnovna nadležnost Ustavnog suda, ocena ustavnosti i zakonitosti, u 2019. godini. je predstavljala manje od 1 odsto u ukupnom broju predmeta Ustavnog suda. Dominantna nadležnost Ustavnog suda postala je zaštita ljudskih prava, piše prof. članica CEPRIS-a Marijana Pajvančić.
Ceo svet očekuje vakcinu protiv pandemijskog virusa. Dok planeta čeka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je „da postoje razgovori sa jednom zemljom koja je završila vakcinu protiv korona virusa“ i da „očekuje da će Srbija pre kraja godine imati tu vakcinu“. U poznatom maniru, govornik nije želeo da odgovori na pitanje sa kojom zemljom će Srbija potpisati protokol o nabavci vakcine. To je valjda njegova privatna stvar, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.
Šta je od početka pandemije moglo da bude bolje? Naizgled primenjeno pravo; naizgled pravna država; naizgled funkcionalna podela vlasti; naizgled nezavisni državni organi. Objašnjava prof. dr Pravnog fakulteta i članica CEPRIS-a Radmila Vasić.
Rezultat rada Ustavnog suda u oblasti zaštite ustavnosti i zakonitosti u prethodnih nekoliko mjeseci može se sumirati rečenicom: Odbačene su incijative za ocjenu ustavnosti tako što su odbijene, uz podrobno obrazloženje očiglednosti nepostojanja razloga za postupanje Suda, piše docent Pravnog fakulteta i član Upravnog odbora CEPRIS-a Bojan Spaić.
Malo ljudi ima priliku da se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela, ali ako se ipak zateknete, kasno je da tek tada počnete da razmišljate šta treba da radite. Zato je možda bolje da se na vreme informišete, piše dr Aleksandar Trešnjev, sudija krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu i član Upravnog odbora CEPRIS-a.
Kako masovne tužbe utiču na rad sudova? Kako obezbediti delotvoran pristup pravdi u slučajevima masovnih povreda prava? Šta predstavlja mehanizam kolektivne zaštite? Odgovore daje prof. dr Nevena Petrušić, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu i članica CEPRIS-a.
Šta je redovno, a šta vanredno stanje stvari u nekoj zemlji, posebno u Srbiji? Šta su za nas normalne, a šta nenormalne prilike i okolnosti? Odgovore daje prof. dr Jasminka Hasanbegović, redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i članica CEPRIS-a.
Imali smo prilike da čujemo mišljenja da je mandat Narodne skupštine istekao, da u Srbiji više nema Narodne skupštine, a da je upitan i status Vlade koju je taj skupštinski saziv izabrao. Odgovor na pitanje da li je prestao mandat Narodne skupštine na prvi pogled je jednostavan i jednoznačan, međutim da bismo odgovorili na pitanje nužno je najpre precizno identifikovati šta o tome kaže Ustav Srbije, piše prof. dr Marijana Pajvančić.