Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je utvrdio drugi Nacrt akta o promeni Ustava. Njime je prvi Nacrt – bar tako kažu članovi Odbora – usklađen sa Mišljenjem Venecijanske komisije od 18. oktobra ove godine. Na sednici nije predstavljen akt, čak ni u ključnim tačkama. Nije bilo zainteresovanih za diskusiju. Sav posao je završen za 2 minuta i 27 sekundi, piše pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić.
Nije se navršilo ni dve godine od početka primene obimnih izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ), a predložene su nove. Ovaj put daleko kraće, ali i zagonetnije. Lako ih je predstaviti, piše advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski.
Sadržinski posmatrano, odredbe o sudstvu mogu se razvrstati u dve grupe. Prvoj grupi pripadaju one intervencije koje su uveliko zagovarale struka i Evropa, a odnose se na ispravljanje najvećih slabosti važećeg ustava. Drugoj grupi pripadaju one odredbe koje su zadržane, a morale su da budu brisane, izmenjene ili dopunjene, naročito posle 15 godina intenzivnog domaćeg i međunarodnog bavljenja njima, piše prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.
Za pohvalu je što su u sastav Radne grupe za promenu Ustava ušli predstavnici strukovnih udruženja Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije. Međutim, zabrinjava što je među jedanaest članova te grupe jedan profesor, jedan tužilac i jedan sudija, piše redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.
U žiži javnosti se sve češće pojavljuje pitanje da li žrtve krivičnog dela mogu biti zaštićene tokom krivičnog postupka i/ili nakon njegovog okončanja i na koji način, piše sudija i član UO CEPRIS-a dr Aleksandar Trešnjev.
Vladavine prava nema bez institucija, a bez vladavine prava nema ni demokratskog društva slobodnih građana. Međutim, nije dovoljno samo postojanje institucija, već da one efikasno rade svoj posao. Za to im je potrebna nezavisnost, piše zamenik tužioca i član CEPRIS-a Radovan Lazić.
Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, izjavio je da je Srbija danas mnogo bliža arhaičnim orijentalnim despotijama nego modernoj, manifestno željenoj Evropi.
Srbija se već neko vreme bez ikakvog preterivanja može okarakterisati kao društvo medijskog linča. On se odvija po dobro uhodanom obrascu, piše prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović.
U našem pravu postoje dva osnova za nasleđivanje: testament i zakon. Ukoliko testamenta nema ili isti ne ispunjava uslove kako bi proizveo pravno dejstvo, imovina će biti raspodeljena zakonskim naslednicima na osnovu zakonskih pravila, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.
Naše pravo poznaje ugovore naslednog prava koji su regulisani Zakonom o nasleđivanju. To su ugovor o doživotnom izdržavanju i ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života. Drugi naslednopravni ugovori – poput ugovora kojima se neko obavezuje da nekome ostavi svoju imovinu u nasleđe ili se unapred odriče naslednog prava, zabranjeni su u domaćem pravu, piše advokatica i saradnica CEPRIS-a Aleksandra Pravdić.