Foto: N1
Predlog nacrta o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika biće tokom oktobra na javnoj raspravi. Predviđena su nova krivična dela, brisanje nekih postojećih, pooštravanje kazni, zaštita prosvetara i medicinara posebnim krivičnim delima. Jedan od predloga izmena, koji je privukao najviše pažnje, je uvođenje krivičnog dela objavljivanja materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela.
„Mogu samo da se složim sa svima koji su već rekli da je delo u vezi sa objavljivanjem sadržaja, koje bi moglo biti neka vrsta saveta u izvršenju krivičnog dela, previše široko i da se može tumačiti na najrazličitije načine. Isto tako, da nije dovoljno dobro obrazloženje ministarke pravde da je to zbog nekakvih informacija koje kruže internetom, dakle zbog opštih saveta kako učiniti neka krivična dela“, rekla je za N1 Sofija Mandić.
Ona je podsetila da su pravni stručnjaci skretali pažnju da je u Srbiji već kažnjivo „savetovanje konkretnog učinioca za konkretno izvršenje krivičnog dela“.
„Zato je ostalo nejasno zbog čega moramo da imamo jedno delo u koje može da se “ulije” sve“, kazala je Sofija Mandić.
Ona je dodala da deluje da je cilj izmene Krivičnog zakonika da okrivljenih i osuđenih “bude što više”.
“Čini se da je u najširem smislu ideja ovih izmena da okrivljenih, a isto tako i osuđenih bude što više. To nije ideja krivičnog zakonodavstva. Ideja krivičnog zakonodavstva je zaštita ljudskih prava i nekih dobara koje su za celo društvo važne”, naglasila je Mandić.
Tri segmenta izmena Krivičnog zakonika
Ona je rekla da predložene izmene Krivičnog zakonika imaju, kako je rekla, tri segmenta.
„Jedno je segment kukavičjeg jajeta, dakle nešto ćemo ubaciti i onda tom mrežom možemo da hvatamo i ekološke aktiviste i one koji slobodno misle… Imamo segment, mogu tako da kažem, populizma, gde se jedan deo građanstva pokušava zadovoljiti, bilo da su to prosvetari ili zdravstveni radnici… I na kraju, mislim da država, pre svega izvršna vlast, represijom, pojačavanjem kaznene politike, pokazuje nemoć, jer ona očigledno ni na jedan drugi način ne može da smiri nezadovoljstvo u društvu, osim da preti strožim kaznama, krivičnim progonom, zatvorima“, navela je Mandić.
Četiri vrste tajnih podataka
Ona je objasnila da u zakonodavstvu Srbije postoje “četiri vrste tajnih podataka koje nose oznaku “interno”, “poverljivo”, strogo poverljivo” i “državna tajna”.
„Do sada ste mogli da krivično odgovarate samo ukoliko otkrijete tu najozbiljniju tajnu… Sada (prema predlogu izmena zakona) ako državni organ kaže da je nešto interni podatak, (a o tome neko govori u javnosti) može da završi pred sudom. Dakle, “rastezanje” svega što je nedozvoljeno u demokratskom društvu, vodi utisku da se povećava prostor za represiju neposlušnih, kritičara ili protivnika vlasti i da će postojaati dodatni prostor da oni budu progonjeni”, zaključila je za N1 Mandić.
Ostavite komentar