Foto:CEPRIS
Jedna od centralnih tema svakog razgovora o srpskom pravničkom obrazovanju tiče se pitanja koliko ono adekvatno priprema buduće pravnike za rad u pravnoj praksi. Ta dilema seže do samih početaka pravničkog obrazovanja u Srbiji.
Jaz između toga kako se pravo podučava i kako se ono primenjuje u praksi i dan-danas se opisuje čuvenom krilaticom „jedno je teorija, drugo je praksa“.
Osnovna ideja ovog sociološko-pravnog istraživanja jeste upravo da se utvrdi u kojoj meri znanja i veštine koje se stiču tokom osnovnog univerzitetskog pravničkog obrazovanja, a potom i na profesionalnim obukama, osposobljavaju buduće sudije i tužioce za rad u tim profesijama.
U tom pogledu, istraživanje “Percepcija o praktičnim pravničkim znanjima i veštinama stečenim tokom studija i pripravničkog rada” predstavlja pokušaj jedne delimične institucionalne samorefleksije na datu temu.
Ona je delimična jer se fokusira na svršene diplomce Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su se opredelili za rad u pravosuđu – sudstvu i tužilaštvu.
Istraživanje predstavlja vid institucionalne samorefleksije zato što su je sproveli saradnici Centra za temeljna pravna znanja Instituta za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz svesrdnu pomoć predstavnika sudijske i javnotužilačke struke sa područja grada Beograda.
Kao i u bilo kom obliku samorefleksije koju preduzima „strukturisana institucija“, i ovde je reč o pokušaju da se uči na prošlim iskustvima odnosno greškama, sa ciljem da se ponude pravci reforme pravničkog obrazovanja koji bi ga adaptirali na promenjeno društveno, političko i ekonomsko okruženje.
Ostavite komentar