Foto: Screenshot/Webex
Institucionalno postoje načini da se odgovori na pritiske prema sudijama – sudije mogu i same i putem kolegijuma da pokušaju da se zaštite. Međutim, glavnu zaštitu u slučaju neopravdanih pritisaka od strane političara putem medija ili na neki drugi način, sudijama treba da pruži Visoki savet sudstva.
“Da je Visoki savet sudstva efikasan i ažuran, mi bismo imali bolju zaštitu. Institucionalno imamo mehanizme, ali ti mehanizmi se ne koriste usled pritisaka. Osnovni problem u svakom trenutku je u prevelikom uticaju zakonodavne i izvršne vlasti”, rekao je sudija Đurđić, koji je i sam član Visokog saveta sudstva.
Kratak rok koji je predviđen za predstavljanje kandidata sudija na budućim izborima za Visoki savet sudstva, koji će se održati 7. decembra, kao i činjenica da ne postoje jasna pravila za predstavljanje kandidata, dovodi u pitanje transparetnost samih izbora.
Prema rečima sudije Apelacionog suda u Beogradu Dragane Boljević, Visoki savet sudstva se ne meša mnogo u svoj posao i dozvolio je da izbori budu raspisani tako da za 19 radnih dana kandidati za članove treba da se predstave u 111 sudova i pred oko 1800 sudija.
“Društvo sudija Srbije poziva već šest godina Visoki savet sudstva da uspostavi jasna pravila za predstavljanje kandidata. Potpuno je netransparentno kako se taj postupak sprovodi, po principu – snalazi se kako ko zna i ume, a oni kandidati koji imaju uverenje da su sigurni kandidati, oni se nikome ne predstavljaju”, rekla je Boljević.
Đurđić se osvrnuo na svoju nedavnu analizu programa rada kandidata za članove, sa aspekta njihovog pristupa promenama Ustava, kao i sistemskim promenama, koje očekuju sudstvo i budući saziv Visokog saveta sudstva.
“Vrlo malo kandidata odgovara u svojim programima na konkretna pitanja. Većinu tih programa je mogao da napiše bilo ko”, istakao je on.
Boljević je objasnila kako predstavljanje kandidata u stvarnosti izgleda.
“Predsednik jednog suda pozove predsednika drugog suda i kaže mu: ‘Ja danas dolazim sa kandidatom, obezbedi da sve sudije budu prisutne, a posle idemo na ručak’. Svima je jasno da je to kandidat za koga treba glasati. Istovremeno, drugi kandidat koji dođe u sud nema kome da se predstavi, nijedan sudija nije prisutan, zato što predsednik suda nije nikog obavestio da će doći taj kandidat”, rekla je ona.
Boljević smatra da je status sudije u društvu paradoksalan, jer je sudstvo nezavisno, a sa druge strane, najviše normirana vlast.
“Srbija je u Ustavu definisana kao država vladavine prava sa nezavisnim sudstvom, a istovremeno izvršna i zakonodavna vlast, koje su takav Ustav donele, ne žele da poštuju vladavinu prava”, objasnila je ona.
Iako u Ustavu stoji da je sudstvo nezavisna grana vlasti, izvršna i sudska vlast smatraju da jedino oni imaju legitimitet jer su učestvovali na izborima. Kako navodi Boljević kad god nemaju drugi argument u razgovoru sa sudijama, oni će reći: “Izađite na izbore, osvojite vlast, pa uređujte sudstvo kako želite”.
Boljević ističe da se zapanjujuće drastično povećao broj autentičnih tumačenja u Narodnoj skupštini, što praktično znači da poslanici žele da za određene pravne situacije oni odrede sudijama kako da sude.
Istraživanje Društva sudija Srbije “Jačanje nezavisnosti i integriteta sudija u Srbiji”, pokazalo je da 28 odsto sudija ne poznaje mehanizme koji mogu da ih zaštite od neprimerenih uticaja i pritisaka zakonodavne i izvršne vlasti.
Prema mišljenju sudije Boljević, čak i kad se poznaju mehanizmi i obraća Visokom savetu sudstva ta zaštita čestp izostaje. Ona je navela primer bivšeg sudije Vladimira Vučinića, koji je sada advokat, a koji se obratio Visokom savetu sudstva u cilju zaštite od pritisaka predsednika suda.
Naime, sudija Vučinić je doneo naredbu prema kojoj je biznismenu Miroslavu Miškoviću vraćen pasoš. Tri dana kasnije, predsednik suda mu je “sugerisao” da povuče naredbu. Kako je objasnila Boljević, Visoki savet sudstva je na veoma neozbiljan način odgovorio na apel sudije da bude zaštićen.
“Otprilike su rekli – jeste ti pretio predsednik suda, ali to je bilo i prošlo. To naravno nije prošlo, postupak suđenja i pritisci su se i dalje nastavili. Vučnić je u narednih nekoliko godina prošao strašne pritiske, uvrede i neprijatnosti. Jasno je da sudije prođu još gore kada se obrate Viskom savetu sudstva. Znaju da ih niko neće zaštiti”, objasnila je ona.
Jedino čime je sudija zaštićen u svojoj sudijskoj karijeri je znanjem i principijalnošću, zaključak je sudije Boljević.
Potpuno pogrešno se uopšte ne postavlja pitanje DA LI SUDIJE SUDE GRAĐANIMA PO ZAKONU ILI PO SLOBODNOM SUDIJSKOM UVERENJU BEZ OBZIRA NA ZAKON. Da li građani imaju pravo na pravično suđenje, a ne da na osnovu čl. 8 Zakona o parničnom postupku, sudija ima pravo da sudi po svom uverenju i to je pitanje da li ima korupcije u našem sudstvu.