“Kada god sudija progovori, a da to nisu hvalospevi vlasti, tog trenutka postaje nepisani dnevni red Narodne skupštine i medija. Sudija tad postaje ćutljiv, ne želi da učestvuje u vršenju svoje vlasti i rezultat svega toga je da postoji samo jedan kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda”, rekla je bivši sudija i predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero za N1.
“Zakonodavna vlast liči na pozorišnu režiju, ono čime se poslanici bave nema veze sa nadležnostima Skupštine, izvršna vlast se pretvorila od vlade i predsednika u šefa države, a sudska vlast učestvuje u nečemu što se nikako ne može nazvati demokratijom”, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero na online raspravi “Kakvo nam pravosuđe treba”.
“Čini se da aktuelna vlast još od 2016. godine izlazi u susret zahtevima Evropske unije za prilagođavanje i dalje razvijanje našeg sudskog i pravosudnog sistema, a u stvari su na indirektan način u Ustav ugradili instrumente kojima i dalje mogu da vrše uticaje i pritiske na sve odluke pravosudne vlasti”, rekao je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić, na onlajn diskusiji “Status sudije u društvu”.
„Javno komentarisanje sudskih odluka od strane političara je na dva načina štetno za pravosuđe: Prvo sudije čuju šta političari očekuju, a drugo sudije znaju da ne postoje dovoljno jaki mehanizmi koji će ih zaštiti od takvih uticaja”, rekao je sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev na raspravi “Legitimni i nelegitimni uticaji na pravosuđe” u KC Gradu.
“Kada tekst obraćanja predsednika na naslovnoj strani novina počinje rečenicom ‘Mi znamo ko je ubio čoveka u Belvilu’, jasno je da se pitanje da li nam je pravosuđe uopšte potrebno svakodnevno postavlja”, rekao je prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović na raspravi “Zašto nam je uopšte potrebno pravosuđe” u KC Gradu.
Od uvođenja vanrednog stanja do dana današnjeg mi imamo u funkciju samo jednu granu vlasti – sudsku vlast. Zakondovna vlast je radila možda tri ili četiri dana i to da bi pretočila u zakon uredbe i odluku o vanrednom stanju. Uredbe i odluke, sa druge strane, donete su na neustavan način bez poštovanja procedure, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero na skupu Društva sudija, u prenosu Peščanik TV.
Kada u državi republičkog javnog tužioca bira Narodna skupština na predlog Vlade, naravno da će politika imati ozbiljan uticaj na republičkog tužioca, a preko njega dalje uticati na svaku istragu koju vodi bilo koji tužilac protiv bilo koga.
“Posle 30 godina tranzicije mi smo i dalje na početku, i dalje ne znamo šta su ljudska prava. Niko ne zna ni zašto se menja Ustav. I onda se pitamo šta mi radimo- simuliramo sve procese, pa i ustavne reforme”, rekla je danas predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero na završnoj konferenciji “Ko brani branitelja” Instituta za evropske poslove u Beogradu.
U okviru projekta “Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti – stanje i perspektive” tokom oktobra i novembra održana su tri Okrugla stola CEPRIS-a u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, gde su autori naučnih radova prezentovali svoje zaključke o transparentnosti i načinu rada Ustavnog suda u prethodnih pet godina. Poseban akcenat stavljen je na pitanja o radu Ustavnog suda koja se direktno tiču građana, kao što je odlučivanje o inicijativama za ocenu ustavnosti i zakonitosti i odlučivanje o ustavnim žalbama.