U prvom članu našeg Ustava stoji da je Republika Srbija „država… zasnovana na vladavini prava“. Ustavne proklamacije ne poklapaju se, međutim, nužno sa ustavnom stvarnošću. Da u slučaju Srbije postoji zjap između norme i realnosti svedoči i poslednji izveštaj EU iz 2024. godine, u kojem se kaže da će „[u]kupan tempo pregovora i dalje zavisiti od reformi vladavine prava“, piše profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović.
Postupanje policije, odnosno policijska brutalnost, zabeležena na demonstracijama širom Srbije u proteklih mesec dana, bila je tema i tribine na Fakultetu političkih nauka ove nedelje, a jedna od govornica, između ostalog, bila je i tužiteljka Bojana Savović. Posle tog nastupa u tabloidima je prozvana teroristkinjom. Bojana Savović je u Novom danu rekla da je tom prilikom doslovno citirala zakon i pravilnik.
Stotine ljudi je poslato iza rešetaka zbog svojih političkih uverenja. Ako se prihvate predložene izmene Zakona o taksama koje predviđaju veliko poskupljenje sudskih taksi, još stotine hiljada građana će pred boginjom pravde biti diskriminisano – sada zbog svog socijalnog položaja.
“Marković se stavio u ulogu branioca okrivljene, njenog agenta, a to nije smeo da učini. Tužilac ima pravo da odustane od optužbe, a onda oštećena može da nastavi sa gonjenjem, a uradio je najgoru moguću stvar, pripremio je teren za pomilovanje, pozvao predsednika da je pomiluje zaista se stavljajući u ulogu advokata devojke koja je izvršila ovo delo”, kaže Sofija Mandić za N1, povodom disciplinske prijave protiv tužioca Miodraga Markovića koju je podneo CEPRIS, zbog postupanja u slučaju devojke koja je na januarskom protestu na Novom Beogradu automobilom udarila studentkinju.
“Posebno je problematičan slučaj u kojem je glavni javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović oduzeo predmet postupajućoj tužiteljki Jeleni Belopalović i dodelio ga svom zameniku Miodragu Markoviću, koji je potom promenio kvalifikaciju dela, ukinuo predlog za pritvor i potom u medijima pozvao predsednika da pomiluje okrivljenu”, istakla je pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić juče na konferenciji Beogradskog centra za ljudska prava i dodala da će CEPRIS podneti disciplinsku prijavu protiv Miodraga Markovića.
Komentarišući istragu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK) i saslušanja bivših ministara Momirovića, Vesića i njihovih saradnika u vezi sa projektom obnove železničke pruge zbog sumnje da su oštetili budžet Srbije, tužilac i član Upravnog odbora CEPRIS-a Radovan Lazić ističe da se započinjanje jednog takvog predmeta visokoprofilisane korupcije u koji su umešani najviši državni funkcioneri nije desio decenijama unazad u Srbiji.
„Sud mora imati ulogu nepristrasnog posmatrača koji samo izuzetno može da izvodi određene dokaze kao što je to sadašnjim zakonom propisano, a sudovi i sada često prekorače ta svoja ovlašćenja, pa se stavljaju na stranu tužilaštva i pomažu u dokazivanju“, kaže advokat i član CEPRIS-a Vladimir Beljanski komentarišući izmene Zakona o krivičnom postupku, odnosno mogućnost da i sud prikuplja dokaze, a ne samo tužioci.
Da li su hapšenja osumnjičenih kao odgovornih za tragediju u Novom Sadu jedna velika predstava i deo dogovora ili je tužilaštvo “oteto” tema je emisije Utisak nedelje, čiji su gosti bili potpredsednik CEPRIS-a, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović, član CEPRIS-a i predsednik Advokatske komore Vojvodine Vladimir Beljanski, kao i tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Jasmina Paunović.
“U trenutku kada se s pravom traži odgovornost za krivce novosadske tragedije, oni koji bi trebalo da pokažu najveći stepen skrušenosti, ako ni zbog čega drugog ono zbog toga što se nalaze na najodgovornijim javnim funkcijama – predsednik Republike, predsednica Narodne skupštine i predsednik Vlade – takmiče se u bahatosti. Novosadskom tragedijom se dodatno narušava kult graditelja koji je Aleksandar Vučić brižljivo stvarao o sebi, više ili manje suptilnim mehanizmima propagandne i ekonomske represije”, kaže u intervjuu za Radar profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasije Marinković.
Pozivamo vas na hibridnu diskusiju “Tipovi sudija – pokušaj definisanja sudijske kulture” koja će se održati u četvrtak, 14. novembra 2024. godine, od 17 do 20 časova na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Bulevar Kralja Aleksandra 67).