Foto: Vedran Bukarica
Na pitanje šta misli o tome što „Odbrana struke“ u više saopštenja proziva predsednika Republike zato što svakodnevno krši Ustav, ugrožava sudsku nezavisnost i pretvara organe vlasti u svoju pretorijansku gardu, kao i o tome što je u Novom Sadu 5. septembra izvršena represija vlasti nad golorukim građanima – Boljević je odgovorila da je DSS od novembra 2024. izdalo 15-ak saopštenja u kojima je upozorilo i predsednika Republike da ne zadire u nadležnosti pravosuđa, ali je to činilo na sudijski uzdržan način, tako da se ne povredi sudska nepristrasnost.
Poznato joj je da se grupa od otprilike 240 sudija pomenute zajednice obratila Međunarodnom udruženju sudija (MUS) sa pismom slične sadržine: „Mi smo MUS-u, kao jedino udruženje iz Srbije koje je član tog međunarodnog tela, napisali da ne podržavamo „Odbranu struke“ i da to ne treba tako da se radi“.
Sledeće pitanje je bilo da li i među sudijama postoji polarizacija kao u društvu, na koje je ona odgovorila da je „mnogo veća većina koja nije militantna i radi svoj posao“, jer su samo oko 10% predmeta pravosuđa krivični predmeti i tu „imamo buru“, ali to je vrlo mali broj ljudi, a između postoji veliki broj ljudi (sudija) koji nisu ni tamo ni ovamo.
Citirane reči ukazuju da su rukovodstvo pravosuđa i sudijska udruženja izgubili kopču sa realnošću, sa svojom bazom i ulogom sudstva u okolnostima ugroženosti pravne države. Prema svim domaćim, ali i dokumentima EU i Saveta Evrope, sudije tada ne samo da treba, nego i moraju da govore.
Dakle, bez obzira na to što su se predstavnici DSS-a u Radnoj grupi za izradu Akta o promeni Ustava protiv predloga struke saglasili sa normom da je sudijama „zabranjeno političko delovanje“, i bez obzira na to što su sudije Boljević i Bjelogrlić 2022. pristale da se odreknu svih bitnih, već usaglašenih stavova utvrđenih na Radnoj grupi za izradu sudskih zakona – aktuelni vrh pravosuđa i DSS-a svoje nelegitimne odluke i dalje poteže kao izgovor za to što nema odgovore i stav o aktuelnim pravosudnim i društvenim pitanjima. Između ostalog, oni nemaju odgovor na pitanje da li podržavaju opravdane zahteve za funkcionisanje pravne države, poštovanje zakona, jednakost zakona prema svima i svih pred zakonom, što je i suština društvene uloge sudije – ili im je ipak bolje da ostanu nemi, uz skute političko-izvršne vlasti.
Aktuelnom autoritarnom režimu koji sve više praktikuje ogoljenu represiju i totalitarizam prema neistomišljenicima smeta sve, pa i ovakav DSS i ovakvo izlaganje počasne predsednice, ali im je još značajnije da sudstvo ostane podeljeno, otuđeno od sudija i građana i podložno ucenama. Stoga su negativan odnos DSS-a – za koji Boljević tvrdi da ima preko 1.100 članova (u stvarnosti ih je znatno manje, sudije ga svakodnevno napuštaju, dok pojedina saopštenja „Odbrane struke“ potpisuje i preko 600 sudija i tužilaca) – prema najvećem građanskom i studentskom otporu aktuelnom režimu u istoriji Srbije, kao i opstrukcije od strane rukovodstva DSS-a usmerene na kolege koje su se zbog umrtvljenih pravosudnih institucija samoorganizovali – ozbiljna kočnica sveukupnih promena bez kojih se ne može zaustaviti višegodišnje urušavanje pravosuđa.
***
Da bi se obnovili kadrovski sastav i narušeni kredibilitet ovih organa potrebno je pozvati sve sudije i tužioce da aktivno učestvuju u procesu aktuelnog izbora novih sastava Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST). To mogu učiniti u započetom procesu kandidovanja na sastancima svih sudija, gde se predlažu kandidati o kojima se tajno glasa. Veoma je važno da se predlože sudije koje uz stručnost krasi i integritet ličnosti, kao i doslednost u sprovođenju programa i načela.
Sadašnji funkcioneri ovih organa iz reda sudija i velika većina iz reda tužilaca nisu zaslužili ni da završe mandat, što im je posle donošenja Akta o promenama Ustava omogućeno na osnovu odredbi Ustavnog zakona za sprovođenje ovog Akta. Pojedini od njih bi sada hteli da tim zakonom neosnovano ustanovljene privilegije, predviđene samo za predsednicu Vrhovnog suda i Vrhovnu javnu tužiteljku – prisvoje i za sebe.
Međutim, oni koji rade u pravosuđu ili prate dešavanja u njemu nisu zaboravili da je sve vreme izostalo izjašnjavanje svih pomenutih organa i funkcionera o aktuelnim uzavrelim dešavanjima u društvu i državi, a koja se itekako odnose na pravosuđe, a delom i potiču iz njega, uz ignorisanje zahteva za podnošenje ostavki. Oglašavali su se par puta pozivajući MUP da nasilno otera nezadovoljne građane ispred suda/tužilaštva, a predlagali su i da se zaposlenima u pravosuđu koji štrajkuju oduzmu dnevnice. Nije bilo ni pokušaja da se napravi analiza i zauzme stav povodom brojnih zahteva onih koji mesecima protestuju zbog opstrukcija u utvrđivanja odgovornosti povodom pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu koja je ubila 16 ljudi, kao niti povodom često neosnovanog procesuiranja i pritvaranja studenata, srednjoškolaca i drugih građana.
Kada je 18. septembra na sednici VSS-a aktuelna predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić najavila da će konkurisati za novi mandat, „Odbrana struke“ se oglasila saopštenjem u kome se kaže da je to protivno odredbama članova 152 st. 1 i 2 Akta o promeni Ustava („Član VSS bira se na period od pet godina. Isto lice ne može biti ponovo birano u VSS“), a koje odredbe su ponovljene u čl. 16 i precizirane u čl. 64 st. 2 Zakona o VSS-u („Izuzetno, od st. 1 ovog člana, član postojećeg saziva VSS-a koji je izabran iz reda sudija nastavlja da obavlja funkciju kao član Saveta, do isteka mandata na koji je izabran“).
Dakle, aktuelni članovi VSS-a iz reda sudija su konzumirali mandat kao izabrani članovi prethodnog saziva VSS-a, ali i kao članovi aktuelnog saziva, pa bi njihovo pravo da konkurišu za još jedan mandat značilo učešće i u trećem sazivu, na šta apsolutno nemaju pravo. Oni se uzdaju u odredbu st. 4 navedenog člana Zakona o VSS, prema kojoj „član prethodnih saziva VSS-a može biti biran za člana Saveta u skladu sa odredbama ovog zakona“, a što povezano sa svim citiranim odredbama nikako ne može da se odnosi na njih. Pretpostavka je da je zakonodavac mislio na eventualno pravo nekih ranijih članova VSS-a da konkurišu za člana Saveta iz reda novouspostavljene kategorije istaknutih pravnika, iako je i to sporno zbog izričite ustavne odredbe da „isto lice ne može biti ponovo birano u VSS“.
O ovom pitanju će uskoro odlučivati Izborna komisija VSS-a koju čine uglavnom sudije Vrhovnog suda: Gordana Komnenić, Miroljub Tomić, Svetlana Tomić Jokić, Irena Vuković i Svetlana Aleksić, a možda i Visoki savet sudstva kome ova nezavisna komisija odgovara za svoj rad. Od njihovih odluka će zavisiti da li će najavljena prijava Snežane Bjelogrlić za novi mandat biti prihvaćena ili odbačena, a onda i nekih drugih ranijih članova VSS-a, ali i da li će biti ugrožen legalitet i legitimitet predstojećih izbora i novog saziva VSS-a.
Autor teksta je Savo Đurđić – sudija u penziji, član Društva sudija od osnivanja, član CEPRIS-a i bivši član VSS-a.
Ostavite komentar