Godinu za nama tresle su brojne afere. Najviše se “grmelo” oko “Jovanjice” i “Krušika”. Državni funkcioneri odbacivali su optužbe, da bi prvog dana Nove godine predsednik Vučić u novogodišnjem intervjuu “Blicu” priznao da su u slučaj “Jovanjica” bili umešani pojedinci iz MUP-a, BIA i vojnih struktura. Dva dana kasnije on nastavlja o tome da priča, iako je u slučaju “Jovanjica” pokrenut predistražni postupak. Šta za to vreme radi tužilaštvo i da li može nesmetano da obavlja posao pod sve većim pritiscima?
Treći dan, Nova 2020. Javnost u Srbiji nije dugo čekala da Aleksandar Vučić na Pinku ponovo progovori o aferama, nakon što se najveća evropska plantaža marihuane “Jovanjica” našla na naslovnici prorežimskog Srpskog telegrafa.
“Ko je šta zataškavao i zbog čega je zataškavao, to ćemo da vidimo. Jer, moraće i to veštačenje telefonsko da se završi. Ne pregled, već veštačenje. Moraće da se završi jedanput. Moraću da budem pozvan, po više krivičnih prijava. Niko me još nije pozvao da idem na poligraf, niko nije pozvao mog brata. Mi smo obojica spremni da idemo na poligraf, zato što ja mislim da je taj slučaj užasno važan da bi ljudi u Srbiji mogli da razumeju kako fabrike laži funkcionišu”, kaže Vučić.
I praksa je ostala stara – šef države komentariše postupke i direktno krši Ustav. Ni u buduće, kaže, neće odustati od komentarisanja što je obećao poredeći sebe sa rimskim državnikom iz doba pre Hrista:
“Veliki Katon Drugi je uvek govorio, započinjao i završavao svaki svoj govor, rimski senator: ‘Uostalom, smatram da Kartaginu treba razoriti'”.
Vučić bi posebno trebalo da se uzdrži od komentarisanja slučaja “Jovanjica” u kome je protiv njega krivičnu prijavu podneo njegov stranački kolega. To je, prema rečima člana CEPRIS-a i tužioca Radovana Lazića, do sada neviđen korak.
“Izgleda kao da se tužilaštvo koristi kao neka vrsta monete za potkusurivanje u političkim obračunima. Taj funkcioner koji je involviran u taj predmet o tome daje izjave što svakako ne bih rekao da je samo pritisak na tužilaštvo, nego je jedna vrsta omalovažavanja, potcenjivanja i zloupotrebe tužilaštva u političke svrhe”, ističe Lazić.
I ponovo se nameće pitanje da li je tužilaštvo, koje se tek incidentno oglašava o slučajevima od javnog interesa, nemo pred sve brojnijim aferama?
“Tužilaštvo nema direktnu obavezu da se oglašava u javnosti tim povodom, ali ima potrebu da se oglašava u javnosti. Jer ako ćutite o nekom predmetu i ako nešto što javnost zanima vi uporno držite što dalje od javnosti, onda na taj način stvarate sumnju u postupanje u tom predmetu”, kaže Lazić.
Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku podseća da prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku, tužilaštvo nema mehanizme da natera ili sankcioniše policijske službenike ukoliko ne postupi po njihovim nalozima.
Kada postoji sumnja da je u aferu umešan aktuelni političar, ogromne su šanse da policija dobije dva različita naređenja povodom istog slučaja, kaže Đorđević.
“Sve mere koje su tužiocima na raspolaganju da nateraju policiju da radi svoj posao su kozmetičke prirode. Da od tužioca i svog rukovodioca dobije dva različita naređenja, naravno da će policija poslušati šefa iz svoje ‘kuće'”, ukazuje on.
Prema izjavama funkcionera Narodne stranke Miroslava Aleksića, Vučić je tekstom koji se u Srpskom telegrafu reklamira kao “ekskluzivno otkriće” da su delovi policije nameštali njemu i njegovom bratu aferu “Jovanjica”, direktno napao ministra policije Nebojšu Stefanovića, ne bi li zaštitio svog brata Andreja.
Sudeći po tome koliko se tužilaštvo do sada oglašavalo o toj, ali i o aferi “Krušik” pitanje je da li će i kada istina biti javnosti dostupna.
Tekst je objavljen na N1.
Ostavite komentar