Foto: Radmila Marković/Danas.rs
Zahvaljujući analizi i upornosti prof. D. Bodiroge, koji je kao istaknuti pravnik bio izvestilac o ovom slučaju na sednici VSS-a 23. oktobra, ova žalba je sa minimalnim brojem glasova za odluku – odbačena i Bjeloglić je upućena na spor pred Upravnim sudom. Na snimku sednice ovog organa, koja iz nepoznatih razloga nije direktno prenošena, se može videti kako je prof. Bodiroga razotkrio pokušaj manipulacije ovim organom u kome je učestvovala njegova koleginica J. Vučković, ali i odbrana takvog pristupa radu VSS-a koju je predvodila predsednica Vrhovnog suda.
Naime, imenovana članica VSS, inače profesorka ustavnog prava, je sačinila pravno mišljenje koje je dostavljeno Izbornoj komisiji u vreme odlučivanja, pa je prof. Bodiroga predložio da se izuzme iz odlučivanja, jer je unapred iznela svoj pravni stav koji podržava pravo sadašnjih članova VSS iz reda sudija na novi mandat. Usledila je urnebesna diskusija u kojoj su, uz profesore, učestvovali i članovi saveta – sudije, a koju je okončala predsednica VSS Delibašić odbijajem izuzeća.
U predmetnoj žalbi, koja je zahvaljujući internet stranici DSS-a i upravama sudova došla do sudija pre nego do onoga ko o njoj odlučuje, se između ostalog, navodi da osporavano rešenje ne poseduje pouku o pravnom leku, pa da stoga ima pravo na žalbu VSS-u čije je stalno radno telo Izborna komisija (IK). Prof. Bodiroga ne spori to pravo po čl. 36 Ustava, ali ne pred VSS-om, nego, pošto je Izborna komisija odbila da se o žalbi izjasni, pred Upravnim sudom. IK jeste radno telo VSS kome odgovara za svoj rad, ali se to svodi na izbor i razrešenje njegovih članova. Nije predviđeno odlučivanje o žalbi. Zbog toga je u zakonu ovom telu dodat epitet „nezavisno“.
Osnovni žalbeni navod je da IK nije pravilno primenila odredbe Ustava i zakona u pogledu mogućnosti njenog kandidovanja za člana VSS, smatrajući da je u pitanju ponovni izbor i da u vezi toga postoji pravna praznina. Navodi da bi prema odredbama Ustava to bila zabranjena diskriminacija u odnosu na članove postojećeg saziva VSS iz reda advokata i profesora.
Međutim, već ovde imamo ozbiljan činjenični previd u argumentaciji žalilje Bjelogrlić, jer je profesoru koji je bio član Saveta sa početkom primene novih sudskih zakona maja 2023. prestao mandat, a izbornim članovima iz reda sudija je omogućeno da saglasno odredbi čl. 64. st. 2 Zakona o VSS-u svoj mandat provedu do kraja u praktično novom sazivu VSS-a. Zatim, „privilegovana“ pozicija pomenutih profesora i advokata je predviđena i zbog uvođenja nove ustavne kategorije članova Saveta – istaknutih pravnika, što se nije menjalo u postupku izbora članova Saveta iz reda sudija.
Bjelogrlić, na primer, navodi da je IK Visokog saveta tužilaštva donela odluku da prihvati kandidature određenih tužilaca koji su članovi postojećeg saziva VST-a iz reda tužilaca, ali ne navodi da postoji razlika između ova dva organa, između ostalog, i po u tome što je VST i po nazivu postao drugi organ u odnosu na ranije Državno veće tužilaca, ali i u odonosu na druge različite odluke ovih organa, kao u slučaju omogućavanja daljeg učešća članovima sa područja APV.
Kod navođenje primera mišljenja Venecijanske komisije iz 2018. bitno je da Bjelogrlić nema pravo na status „inkubenta“, jer joj je kao nosiocu javne funkcije u trenutku stupanja na snagu izmena Ustava već omogućeno da završi započeti mandat, a u slučaju navođenja primera treće kandidature B. Tadića za predsednika Republike, uz tumačenje da mu se prvi mandat ne računa, ne pominje se činjenica da je on mesec dana pre tih izbora podneo ostavku i skratio mandat itd. Posebnu pažnju treba obratiti i na okolnost da Bjelogrlić u trenutku podnošenja kandidature na radu u VSS-u, a ne sudija u sudu.
Zbog svega iznetog, u vezi ovog slučaja i dalje podržavamo stav neformalnog udruženje više stotina sudija i tužilaca „Odbrana struke“ koje se ranije oglasilo saopštenjem da je ponovna kandidatura S. Bjelogrlić protivna odredbama članova 152 st. 1 i 2 Akta o promeni Ustava („Član VSS bira se na period od pet godina. Isto lice ne može biti ponovo birano u VSS.“), a koje odredbe su ponovljene u čl. 16 i precizirane u čl. 64 st. 2 Zakona o VSS-u („član postojećeg saziva VSS-a koji je izabran iz reda sudija nastavlja da obavlja funkciju kao član Saveta, do isteka mandata na koji je izabran“).
Aktuelnom autoritarnom režimu smeta sve, pa i ovakav DSS i ovakvo delovanje njene predsednice, ali im je još značajnije da sudstvo ostane podeljeno, otuđeno od sudija i od građana i da mogu da ih ucenjuju, kao što su to letos učinili, a pošto je suprug S. Bjelogrlić na elektronskoj sednici VSS izabran za v.f. predsednika Osnovnog suda u Ivanjici. Takvi napadi, koje, nažalost, i sada prenose i ponavljaju novine koje su se pretvorile u provladine tabloide, kroz naručene tekstove, pogrdne reči i personalne napade, sprovodi poslanik SNS koji je i predsednika Odbora Narodne skupštine za pravosuđe.
Međutim, problem je što neposredne povode za ovakve destruktivne nastupe daje vrh DSS, uključujući i njenu počasnu predsednicu. Podlegli su svojim ličnim ambicijama i prekinuli saradnju i zajednički rad sa trenutno najaktivnijem delom sudske baze. Nastavljaju sa samounuštavanjem interesa sudstva, čak i preostalog kandidata za VSS koga podržavaju. Radi se o izboru sudije Višeg suda u Beogradu Nade Đorđević za sudiju Apelacionog suda, a koji je diskvalifikuje kao kandidata iz reda sudija viših sudova.
Nažalost, proces odlučivanja o izboru kandidata za sudije apelacionih i viših sudova sproveden 23.10. je u celini sporan. Naime, članovi VSS-a nisu prvo glasali o usaglašenim predlozima svojih komisija za svaki oglas, nego su se, kao u nekoj kockarnici, sa ograničenim brojem prava na glasanje, izjašnjavali o svim kandidatima koje je na toj sednici predložio bilo koji član VSS-a i to po azbučnom redosledu?!?
Na osnovu iznetog, očigledno je da je u VSS-u u toku „veliko spremanje“ za izbore, otvorena Pandorina kutija ispravnosti dosadašnjeg načina rada. Na dnevnom redu sednice koja je održana 23.10. je i bilo i donošenje odluke o konkursa za izbor predsednika Vrhovnog suda.
To će biti prilika se se proveri šta o svemu misli najšira sudska baza, a ne samo kolege iz VSS-a i istaknuti pravnici u čijem izboru je neposredno učestvovala predsednica Vrhovnog suda. Konačno ćemo saznati da li i aktuelna predsednica tog suda i članica VSS po funkciji, sudija Jasmina Vasović, posle svega, namerava da konkuriše za još jedan petogodišnji mandat. Sa kakvim rezultatima rada sudstva, ličnim doprinosom i programom?
Da bi se obnovio kadrovski sastav i narušeni kredibilitet najviših pravosudnih organa, potrebno je još jednom pozvati sve sudije i tužioce da aktivno učestvuju u procesu aktuelnog kandidovanja i izbora novih sastava VSS i VST. Vrlo je značajno da se predlože sudije koje uz stručnost krasi i integritet ličnosti, doslednost u sprovođenju programa i načela zbog kojih se kao predstavnici profesije i biraju.
Autor teksta je Savo Đurđić – sudija u penziji, član CEPRIS-a i nekadašnji član Visokog saveta sudstva
Ostavite komentar