Ustavni amandmani donose esencijalnu novinu u funkcionisanju javnog tužilaštva. Prema prethodnom tekstu Ustava i zakonima, funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac i drugi javni tužioci, ali su izostavljeni zamenici javnog tužioca, koji su po slovu zakona samo „opunomoćenici“ javnih tužilaca iliti svojih nadređenih starešina.
Novim zakonom treba regulisati da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac (Republički javni tužilac se mora preimenovati u Vrhovnog javnog tužioca, zato što se menja nedovoljno precizan naziv Vrhovnog kasacionog suda u Vrhovni sud Srbije, pred kojim treba da postupa tužilaštvo odgovarajućeg ranga), zatim glavni javni tužilac (izmenama Ustava sadašnji javni tužioci ili rukovodioci tužilaštva postaju glavni javni tužioci) i javni tužioci (izmenama Ustava postojeći zamenici javnog tužioca su preimenovani u javne tužioce).
Od monistički organizovanog organa, tužilaštvo je ustavnim amandmanima transformisano u jedan sui generis kolektivni organ.
Ključne tačke koje treba urediti novim Zakonom o javnom tužilaštvu su:
- Funkcija i rukovođenje javnim tužilaštvom
- Samostalnost javnog tužilaštva
- Odgovornost
- Hijerahijska ovlašćenja i izdavanje obaveznih uputstava
- Prigovor na obavezna uputstva
- Rukovođenje upravom u javnom tužilaštvu i Akt o upravi u javnom tužilaštvu
- Odnos javnog tužilaštva i policije
Polazne osnove za usvajanje Zakona o javnom tužilaštvu rezultat su rada zamenika tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu Predraga Milovanovića zajedno sa saradnicima – zamenicom javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Bojanom Savović i advokatima Vladimirom Beljanskim i Milanom Momčilovićem.
Loading…
Reload document 
Open in new tab Napomena: Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) formirao je u julu 2022. godine pet radnih grupa koje su sačinile polazne osnove za usvajanje pet zakona – Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva. Polazne osnove treba da ukažu na ključna pitanja koja sada moraju biti regulisana pomenutim zakonima, uz predlaganje konkretnih rešenja, a imajući u vidu izmenjeni Ustav.
Izradu ovog teksta podržali su Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Američkih Država i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.
Ostavite komentar