Foto: D. Jevremović
Tako, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) koje pored ostalog, vodi slučaj Generalštab, te istragu za finansijske malverzacije na rekonstrukciji železničke pruge Beograd – Kelebija, kao i železničke stanice u Novom Sadu, politička vlast planira da funkcionalno rasformira tj. stavi pod nadležnost Nenada Stefanovića. Da formira nove sudove i nova javna tužilaštva, poput Četvrtog osnovnog suda u Beogradu, takozvanog suda za EXPO i Četvrtog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, kao i sudsku jedinicu za opštinu Kosjerić. Na taj način odlučivanje u značajnim predmetima izmestiće se iz sudova i tužilaštva koji bi sada o njima odlučivali u ove novoformirane. Činjenica da se donošenje zakona predlaže po hitnom postupku, kao i da bi Visoki savet sudstva do početka primene zakona trebalo da izvrši trajni premeštaj sudija i sudija porotnika u novoformirane sudove, upućuje na sumnju da će u njima suditi isključivo sudije lojalne političkim vlastima, a ne Ustavu i zakonima. Time će se stvoriti paralelni sudski sistem. Onaj koji će obezbediti sudske odluke po volji izvršne vlasti, a ne po pravu.
Ovakvim izmenama zakona u pravni sistem bi se instalirali koruptivni mehanizmi za izbegavanje odgovornosti, te one predstavljaju pretnju ne samo pravosuđu, već i ostvarenju pravde. Da li je naivno očekivati da će najviše pravosudne institucije Visoki savet tužilaštva (VST) i Visoki savet sudstva (VSS) ispuniti svoju zakonsku obavezu i sprečiti najavljenu razgradnju pravosuđa koje je počelo da se budi? Zaključite sami.
Iako je s obzirom na samu prirodu rada tužilaštva, potrebno analizirati kako rad VST tako i JTOK-a, trenutno, za potrebe ovog članka, zadržaćemo se samo na analizi VSS, pokušavajući da nađemo odgovore na sledeća pitanja:
- Da li uopšte znamo šta je VSS i koje su njegove nadležnosti?
- Da li je i VSS odgovoran za koncentraciju vlasti kao i izostanak sistemske odgovornosti?
- Da li političke vlasti računaju na lojalnost postojećeg kao i budućih saziva VSS-a?
- Da li se i šta može izmeniti u predstojećim izborima za VSS ili … ?
Izgleda da o VSS-u ne znamo mnogo. Ne znamo čak ni u samim sudovima, iako je po slovu zakona, to nezavisan državni organ koji je nadležan da obezbeđuje i jemči nezavisnost sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika. Kako VSS u svom radu nikada nije dosegao do ovog osnova za postizanje pravde, to mu se i same sudije sve ređe obraćaju. Sve manje građani i sudstvo, a sve više političke vlasti vezuju očekivanja za ovu instituciju. Njegove nadležnosti su značajne i brojne. Sve, ukoliko bi se valjano vršile, bile bi i usmerene na efikasno i nezavisno funkcionisanje sudskog sistema. VSS odlučuje o izboru sudija, predsednika sudova i sudija porotnika, o prestanku njihovih funkcija, o njihovom razrešenju, premeštaju i upućivanju, imenuje disciplinskog tužioca i komisiju koja odlučuje o disciplinskoj odgovornosti sudija, brine o poštovanju Etičkog kodeksa koji i donosi, te predlaže obim budžetskih sredstava za pravosuđe i vrši nadzor nad njihovim trošenjem. VSS daje i mišljenja o izmenama i dopunama postojećih zakona i predlogu za donošenje novih koji uređuju položaj sudija, ali i drugih sistemskih zakona. To ujedno znači da će se upravo ovaj saziv VSS-a izjašnjavati i o pomenutom zakonu kojim se uređuju sedišta i područja sudova i tužilaštava.
Međutim, kakva mogu biti naša očekivanja kada šira javnost gotovo i ne zna za ovaj državni organ koji ima tako ključne nadležnosti. Kada ih VSS ima, a ne vrši ih! Zapravo tek u poslednje vreme o VSS-u se više priča i piše, ali ne u kontekstu očekivanja već opravdane kritike. Umesto da štiti nezavisnost sudstva kao preduslov za ostvarivanje vladavine prava a time i jednakosti građana pred sudom, stavio se u službu partije na vlasti. Zato je i pravda postala institucionalno nedostižna, pa su građani u iznudici krenuli da je traže na ulici.
Navedene nadležnosti VSS-a upućuju na zaključak da je upravo ovo jedna od pravosudnih institucija koja je dužna da obezbedi da sudstvo bude uravnoteženi instrument razvoja društva, da obezbedi ravnotežu poretka neutrališući tendenciju koncentrisanja vlasti, i da vrši njenu kontrolu kroz obezbeđivanje vladavine prava. Shodno tome, nesporno je da VSS snosi deo odgovornosti za nastalu duboku društveno-političku, pa i bezbednosnu krizu.
Danas, u Srbiji u kojoj je vlast koncentrisana ne samo u jednoj grani vlasti, već i u ličnosti samo jednog čoveka, s pravom se pitamo da li bi se sve te afere vlasti zauzdale da je VSS obezbedio da sudije rade bez uticaja i pritisaka politike. Da je obezbedio da pravo bude iznad politike. Da je birao najbolje, a ne najposlušnije sudije. Da su sudije napredovale na osnovu iskazanog integriteta i postignutih rezultata rada, a ne lojalnosti vlasti. Da su birani predsednici sudova koji će najbolje brinuti o kvalitetu, efikasnosti i organizaciji suda, a ne o nekontrolisanom boravku na vlasti. Predsednici mnogih sudova postali su „doživotni predsednici“, produžena ruka izvršne vlasti. Ruka, koja će vršiti najrazličitije vidove pritisaka na sudije koje nisu pristajale da sude po nalogu već su sudile po zakonu. Predsednici koji će uticati na dodelu predmeta, premeštati sudije u druge sudeće materije, uskraćivati im stručno usavršavanje, dok će poslušnima davati privilegije i povlastice u pogledu manjeg i lakšeg obima posla, većih primanja, većeg broja stručnih saradnika, zapisničara, boljih uslova rada, pa sve do korišćenja službenog vozila ili bar besplatnog parking mesta.
Tako su vladajuće partije svoj dug, nesmetan, nekontrolisan a time i nekažnjiv boravak na vlasti obezbeđivale pored ostalog, upravo i preko VSS-a, Ustavnog suda, kao i ljudi na najvišim funkcijama u pravosuđu. Zato i nadalje svoja očekivanja vezuju za njih. Očekuju da uz njihovu pomoć i pored mnogih dokaza o sistemskoj korupciji koja seže do samog vrha vlasti ostanu nekažnjeni, pa time i dalje na vlasti. Očekuju podršku za preuzimanje sudske nadležnosti od strane zakonodavne u neustavnom lex speciijalisu za Generalštab. Očekuju da se to planirano, a sada već i najavljeno trajno premeštanje sudija kao i svi budući izbori, imenovanja, napredovanja i ocene profesionalnog rada sudija ne sprovode nezavisno, transparentno i uz striktnu primenu unapred postavljenih kriterijuma i procedure, već po volji izvršne vlasti. Očekuju da u pravosudni sistem uđu i napreduju samo poslušni, a ne stručni. Očekuju da sudije koje sude po Ustavu i zakonu a ne naređenju, prepuste „na milost i nemilost“ tabloidnih medija, te da ih zastraše kroz vođenje disciplinskih postupaka, pa i razreše ako zatreba. Da stvore kod njih čak i osećaj ugroženosti lične bezbednosti kao i bezbednosti njihovih porodica. Očekuju da VSS nastavi sa svojim netransparentnim radom i da ne sarađuje sa pravosudnim organima kao i relevantnim organima na evropskom i međunarodnom nivou. Očekuju da i dalje budu njihovi saveznici u potpunom potčinjavanju pravosudne vlasti, a time i vladavine prava.
Pod pretpostavkom da vam je izneta argumentacija prihvatljiva, složićete se da je pravosuđe jedan od važnih faktora odgovornih za nastanak krize u kojoj se naše društvo našlo. Zato je i pozvano da bude deo razrešenja problema. Zato je svaki sudija pozvan da uradi najviše što može!
Kako uskoro predstoje izbori za pet izbornih članova VSS-a na svakom od sudija je da se pre svega pažljivo upozna sa biografijama i rezultatima rada kandidata. Da dobro proceni njihov integritet, stručnost i predložene programe rada, te da glasa za kandidata koji će raditi u funkciji pravde, a ne službi političkih vlasti. Za kandidata kome će pravo biti iznad politike, a opšti interes iznad individualnog. Sudije svojim izborom i glasom moraju osujetiti nameru režima da utiče na konačni rezultat i opet dođe do novog lojalnog sastava VSS-a. Moraju osujetiti upliv politike kao i lobiranje od strane vlasti jer je ugroženo pravo čitavog društva. Da je to osujećenje moguće pokazali su i skorašnji izbori u Advokatskoj komori Beograda. Glas svakog od nas biće značajan ne samo individualno za nas, ne samo za pravosuđe u celini, već i za razrešenje nastale krize. Jer pravda se neće vratiti sama. Mora se osvojiti!
Ostavite komentar