“Vlast deluje nezainteresovano za referendum, jer ne zna kako da brani ta rešenja. Ona ih nije pisala, već ih je pro forme usvojila da bi se postigli rezultati u Briselu i da se onda to naplati na izobrima. Nema tu iskrenosti, vidimo mnogo glumatanja predstavnika vlasti”, smatra profesor ustavnog prava Tanasije Marinković.
“Ne može se preći preko činjenice da ova vlast, koja se siledžijski ponaša prema pravosuđu, sada treba da upiše sebi poen promenom Ustava tvrdeći da je pravosuđe učinila boljim i to tri meseca pre izbora” rekao je profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović i dodao da naši problemi svakako nisu u tekstu Ustava već na drugom mestu.
Pravnica CEPRIS-a Sofija Mandić istakla je da 92 odsto građana ne zna zašto se menja Ustav. Ona je podsetila da je Venecijanska komisija i 2007. i 2021. godine rekla da je zabrinjavajuće da postoji politička većina koja upravlja tužilaštvom i dodala da u novom aktu „ostaje ‘vojna hijerarhija’, protiv koje su se tužioci godinama bunili, nazivajući je sovjetskom i monokratskom“.
Već gotovo pet godina Srbija se nalazi u intenzivnoj strukovnoj i akademskoj borbi za definisanje ustavnih jemstava boljeg – nezavisnog i stručnog – sudstva, piše profesor Pravnog fakulteta Tanasije Marinković za Danas.
Gosti emisije “Pravi ugao” na RTV-u bili su Miodrag Majić, član CEPRIS-a i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, oboje sudije Apelacionog suda u Beogradu.
“Referendumom o izmenama ustava dobićemo jednu klasičnu dnevno-političku mobilizaciju po linijama stranačke opredeljenosti, gde će rezultat zavisiti od toga koliko će uspešno vladajuća stranka da mobiliše svoje glasače“, rekao je profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović za RTV i dodao da je uveren da veliki broj građana ne zna šta se menja jer nije bilo nikakvih ozbiljnih stručnih rasprava niti pokušaja da se javnosti to približi. Kada je reč o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, Jovanović smatra da on dobro ilustruje stanje institucija u Srbiji i to kako institucije vide ustav.
“Kada vlast dotera dotle da potpisujete peticije, argumentujete i kada dođete do kraja puta, a druga strana kaže da ima većinu, onda građani koji su suvereni imaju pravo da pruže otpor i kroz građansku neposlušnost koja prevazilazi granice zakona”, objasnila je Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja (CERPIS).
“Uveren sam da je ovo pravosuđe koje imamo na prvom mestu politički zavisno zbog društva u kome funkcioniše, jer se ne poštuje aktuelni Ustav. Mi verujemo da će ti isti ljudi iskreno nešto učiniti, bojim se da to neće biti slučaj, voleo bih da me demantuje praksa. Ne mislim da je trenutak za ovu izmenu”, kazao je Majić. Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović kaže da bi voleo da gleda optimističnijim očima i dodaje da sadašnji ustavni aranžmani nisu toliko rđavi, već da grane vlasti nisu odvojene onako kako Ustav to predviđa. „Sve što gledamo, svakodnevno, je jedan čovek koji govori u ime svih organa – policije, tužilaštva, sudova”, rekao je Jovanović.
Park će neko poželeti i moći će da se ekspropriše, kaže Vida Petrović Škero, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije, o izglasanom zakonu. Čiji je to interes – to nećemo znati, ovakve odredbe su, pre svega, moguće koruptivne, navela je gostujući u Danu uživo i dodala: “Korpucija je i koruptivna odredba koja daje mogućnost da se na ovaj način nešto radi”. Govoreći o Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, kaže da je interesantno da ne važe ista pravila za građane i partije – kada žele da upute inicijativu za promenu nekog zakona.
„Kada proveravamo neki propis, mi pravnici uvek uzmemo u obzir ekstremnu varijantu, odnosno mogućnost zloupotreba. Ja sam u svakoj odredbi koja se menja ili dopunjava našao takvu mogućnost”, naglasio je advokat i potpredsednik CEPRIS-a Slobodan Beljanski na drugoj javnoj raspravi o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u Novom Sadu.