Kako smatra, 16. januara mnogi neće shvatiti da se održava referendum, imajući u vidu i epidemiološku situaciju i, kako je rekao, „jednu širu atmosferu koja se stvara i koja omalovažava značaj institucije referenduma“.
„Kada znamo koja je ideologija vladajućih političkih stranaka u Srbiji to nije čudno, oni negiraju institucije, ne poštuju ih, a ne poštuju ni sudstvo ni tužilaštvo, a samim tim ni instituciju referenduma. Građani su neinformisani, nezainteresovani, nepodstaknuti od strane državnih organa, medija, da izađu i pokažu stav. Referendum je sveta institucija za demokratiju. Građani moraju da znaju zbog čega izlaze i da izađu u što većem broju“, kaže Marinković.
Dodaje da je, u vezi sa stavovima o referendumu, opoziciona strana šarolika.
“Ima onih koji su protiv sa validnim argumentima, onih koji su protiv bez argumenata, ima onih koji bi da bojkotuju, ja ne znam koji je smisao bojkota. To govori o lošem stanju demokratije kod nas”, poručuje.
Smatra da se 16. januara, na neki način održavaju izbori i da će se na toj tački podeliti politička scena.
“Da će se na referendumu građani izjasniti, ne samo o postavljenom pitanju, nego i o onome ko zove na referendum, tako je u svim sistemima. Građani ne glasaju samo o onome šta su pitani, već o onome ko raspisuje referendum i ko se politički angažuje na referendumu. Nema veze što nema cenzusa, to je pitanje za bojkot opoziciju, zašto pozivaju na bojkot ako nema cenzusa. Podsetiću, Vlada Matea Rencija je podnela ostavku nakon propasti referenduma, Kameronova Vlada je podnela ostavku nakon Bregzita. Očekujem da Vlada Ane Brnabić podense ostavku ako referendum ne uspe”, rekao je profesor.
Na pitanje ko se može smatrati pobednikom referenduma, kaže da to zavisi od ishoda.
“Ako bude većinski za, onda je vladajuća koalicija pobednik. Imamo i epidemiološki faktor, apelovao bih na organe da podsete sve učesnike na obavezno poštovanje epidemioloških mera, to je obaveza koja je izostala, a morala se uzeti u obzir kada se organizovala Nova godina. Ako bude većinski protiv, vlast je poražena”, kaže.
Govoreći o samim amandmanima, Marinković je naveo da ima i pomaka u odnosu na postojeći Ustav, ali ima i pitanja koja su i dalje sporna i lošijih rešenja.
“Sudije posmatraju to usko statusno, ali sudstvo je kao i mi svi u društvu, ne možemo da se svedemo samo na taj akt. I sud i tužilaštvo treba da imaju u vidu širi kontekst. Da sagledaju čitav proces i mane ovih amandmana. Svi moramo da se uključimo u proces i ukazujemo na anomalije u društvu. Ako ćutimo, ne izađemo na referendum gde nam je data mogućnost da nešto kažemo. Na svima je ta obaveza, demokratija svima pripada”, napominje.
Dodaje i da se sudstvo ne oseća trećom granom vlasti i smatra sebe inferiornim.
“Ustavne promene, ne ove, nego neke poboljšane, koje bi omogućile i podstakle sudije i tužioce da se smatraju odgovornim nosiocima svojim funkcija, ali i da se pošalje poruka drugim granama da ne omalovažavaju sudstvo. Nas ovi amandmani usporavaju od evrointegracija, u narednom sazivu Skupštine, koji će, nadam se, biti demokratski, da nastavimo proces i dođemo do rešenja koja će biti bolja i da građane uključimo u proces”, rekao je Marinković.
Ostavite komentar