Glasači su imali jasan izbor: opstanak ili konačna kapitulacija. Odlučivali su da li će ih predstavljati kolege kojima veruju, ili će o njihovim karijerama, ugledu, pa i životima, odlučivati ljudi sklepani u agitpropovskim kancelarijama GONGO udruženja, čija imena preko kafanskog ovala mrmljaju upregnuti predsednici sudova i partijski komesari, piše sudija Miodrag Majić za NIN.
Slobodno se može reći da i danas u javnosti, uključujući i pravničku, postoji podeljeno mišljenje o značaju načela materijalne i formalne istine u sudskom postupku, kao i kojem načelu dati prednost, piše sudija Prekršajnog suda u Novom Sadu dr Sanja Strgar.
Najavljene promene Ustava Republike Srbije u domenu pravosuđa predviđaju da prvi izbori na funkcije sudije i zamenika javnog tužioca budu uslovljeni prethodno završenom obukom na Pravosudnoj akademiji. Tim povodom izdvajaju se pitanja i dileme u vezi statusa, organizacije i poslova “nove” Akademije, piše sudija Prekršajnog suda u Kruševcu Dušan Milošević.
Ovdašnji političari se trude da zadrže stanje u kojem je pravosuđe zavisno od njihove volje. Time sebi, dok su na vlasti, obezbeđuju nedodirljivost i krivično-pravni imunitet. Ono što najčešće ne shvataju je da će onog momenta kada izgube vlast, i sami postati žrtve tako skrojenog modela – kaže sudija Apelacionog suda u Beogradu i član UO CEPRIS-a Miodrag Majić, u intervjuu za Direktno.rs.
Pored osnovnog oblika krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga, prošle godine je u Krivični zakonik uveden teži oblik dela koji podrazumeva neovlašćeno držanje supstanci u velikoj količini. Međutim, zakonodavac nije odredio šta je velika količina, piše zamenik javnog tužioca Gordana Krstić.
Novi članovi CEPRIS-a su prof. dr Tanasije Marinković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, advokatice Ljubica Tomić i Nataša Stojadinović, kao i Slađana Pantović, sudija Višeg suda u Beogradu.
Ujednačena sudska i tužilačka praksa doprinosi unapređenju poverenja javnosti u rad pravosuđa, a kad je rad sudova i javnih tužilaštava transparentan, veća je odgovornost i nezavisnost u postupanju sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika, piše naučna saradnica Instituta za uporedno pravo dr Jelena Kostić.
“Zakonodavna vlast liči na pozorišnu režiju, ono čime se poslanici bave nema veze sa nadležnostima Skupštine, izvršna vlast se pretvorila od vlade i predsednika u šefa države, a sudska vlast učestvuje u nečemu što se nikako ne može nazvati demokratijom”, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero na online raspravi “Kakvo nam pravosuđe treba”.
Da vlast hoće da se umeša u izbor pravosudnih funkcionera, možda još više i direktnije nego ranije, videli smo i u postupku izbora za članove Državnog veća tužilaca, u kojem je Udruženje javnih tužilaca prozvalo državnog sekretara Ministarstva pravde da vrši uticaj da se izaberu određeni kandidati, što taj funkcioner nije demantovao, a izjava Ministarstva pravde tim povodom se svela na – pojednostavljeno – da su u toku ustavne promene o pravosuđu, piše sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Savo Đurđić.
Centar za pravosudna istraživanja organizuje poslednju raspravu u Beogradu na temu “Kakvo nam pravosuđe treba?” u ponedeljak, 7. decembra u online formatu sa početkom u 18 časova. Gosti četvrte diskusije biće sudija Vida Petrović Škero i tužilac Predrag Milovanović.