Još jedni važni izbori – Ko će i da li će da štiti samostalnost javnih tužilaca?

Decembar 5, 2025 CEPRIS

Foto:N1

Da li je zaista tako i da li je manjinski deo Srbije (samo 30% upisanih birača)^[1] glasao za formu, a ne za suštinu u ustavnoj reformi pravosuđa 2022. godine.  

Kada bismo izašli na ulicu i pitali ljude da nabroje makar jednog člana VST, da li bi se setili nekog? Barem nekog „istaknutog pravnika“ ?

Dana 23. 12. 2025. godine se organizuju izbori za članove VST, za one koji će birati javne tužioce kao zaštitnike javnog interesa i one koji imaju obavezu da ih štite.

Da li će se ponovo desiti da kandidati za članove VST budu puki klimači glavom, slepi poslušnici, ljudi trivijalnih biografija i još trivijalnijih nastupa na sednicama VST, nepoznati i tužilačkoj javnosti a kamoli široj zajednici, da li će to biti ljudi koji se i pored vrlo jasnog ustavnog rešenja o jednom mandatu i još jasnije odluke Visokog saveta sudstva ponovo kandiduju i tako postaju profesionalni birači javnih tužilaca. 

Čini se da značaj sastava i uloge VST ne uviđaju ne samo šira javnost, nego i sami tužioci. Da nije tako, očekivano je bilo mnogo više reakcija, sugestija i kritika od strane tužilaca kada su donošeni zakonski i podzakonski akti koji uređuju rad VST, ali i veće angažovanje prilikom izbora tela VST (Disciplinskog tužioca i Disciplinske komisije, Poverenika za samostalnost, Etičkog odbora i članova Komisije koja odlučuje o prigovoru javnih tužilaca protiv obavežnog uputstva koje im izdaje Glavni javni tužilac, kada se ne slažu sa njegovim nalogom).

VST ima 11 članova i to:  četiri „istaknuta pravnika“, Ministra pravde (koji je samo član VST, ali ne i Visokog saveta sudstva, pa se zaključuje da je važniji uticaj izvršne vlasti na tužioce), pet tužilaca koje biraju njihove kolege tužioci i Vrhovnu javnu tužiteljku, samim položajem, dakle niko je ne bira.^[2]

Tih pet tužilaca, koji faktički imaju najveći legitimitet jer ih biraju njihove kolege koje ih poznaju, u stvarnosti imaju najmanje uticaja. To je i logično i očekivano. Ministar pravde i Vrhovna tužiteljka, po svojim uticajima, imaju zlatne glasove, ka kojima se ostali članovi VST orijentišu. I kod tih izabranih tužilaca, glas svakog tužioca ne vredi jednako jer oko 200 tužilaca viših javnih tužilaštva bira jednog predstavnika u VST, a oko 12 tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva takođe ima jednog predstavnika, ali i Vrhovnu javnu tužiteljku, pa tako suštinski imaju dva predstavnika u VST. Dakle glas tužilaca u Vrhovnom javnom tužilaštvu vredi 20 puta više od onih koji rade najteže predmete u zemlji. Time imamo elitističko predstavljanje tužilaca u VST, a ne kako to Ustav predviđa u čl. 163 da se „prilikom izbora javnih tužilaca u Visoki savet tužilaštva vodi računa o najširoj predstavljenosti javnih tužilaca“.

Posebna tema su tzv. „istaknuti pravnici“. Njihovih biografija nema na sajtu VST, a ako se pomučite i pronađete ih, ostaćete iznenađeni. To su ljudi koji se nisu mogli pohvaliti nikakvim intervjuima, gostovanjima u emisijama, tribinama, objavljenim radovima (osim profesora koji ima radove kao i svaki drugi profesor) ili poznatim predmetima na kojima su radili, ljudi za koje niko iz pravosuđa nije čuo, a izabrani su za „istaknute pravnike“. Jedan „istaknuti pravnik“ je pokušavao da popuni svoju biografiju citiranjem odredbi Zakona o Pravosudnoj akademiji (ko su osnivači Pravosudne akademije, organi, šta joj je delatnost…), a kao referenca „istaknutosti“ je i da se kao advokat bavio pružanjem pravne pomoći kako u krivičnom pravu, tako i vezano „za ostale grane prava“, pa u biografiji nabraja „stvarno pravo, nasledno pravo, obligaciono pravo, porodično pravo, radno pravo, ustavno pravo, upravno pravo, privredno pravo, koju pomoć pruža kako fizičnim tako i pravnim licima koja imaju širok spektar poslovnih aktivnosti (građevinski poslovi, trgovina, osiguranje, visoko obrazovanje)“.  Objašanjava i da pravnu pomoć pruža pred sudovima opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji, pa nabraja sve sudove i organe koji postoje u Srbiji. 

Zakon ne predviđa nikakve dodatne uslove za istaknute pravnike. Osim neosuđivanosti, predviđen je uslov da nisu stariji od 65 godina, što je diskriminatorski uslov i ne vidi se kako on obezbeđuje autonomiju, naročito jer bi se nezavisnost pre mogla očekivati za ljude starije od 65. godine. Takođe, pravim uslovima se sigurno ne mogu smatrati oni diskrecioni i apsolutno neodredivi uslovi, kao što je da imaju „iskustvo i znanje od značaja za rad pravosuđa“ i „dostojnost“. Sve navedeno je paradoks sam po sebi koji je iznedrio i istaknutu pravnicu koja je pre toga radila u Bezbednosno-informativnoj agenciji čiji su sinonim tajnost i diskrecija u radu. Važno je pomenuti da NIKO od istaknutih pravnika u VST nije izabran redovnom procedurom, jer nisu imali potrebnu 2/3 podršku u Narodnoj skupštni, već su svi izabrani od strane komisije koju čine: Predsednik Ustavnog suda, Predsednik Vrhovnog suda, Vrhovna javna tužiteljka, Predsednik Narodne skupštine i Zaštitnik građana (dakle, najistaknutije političke figure), a što je Zakon predvideo kao izuzetak, pa se i tu postavlja pitanje njihovog legitimiteta. 

Percepciji šire, ali i stručne javnosti o VST naročito doprinosi njegova konstantna netransparentnost u mnogim segmentima njegovog rada. Tako je posebna netransparentnost u radu VST izražena kod izbora članova Etičkog odbora, Disciplinskog tužioca, njegovih zamenika, Disciplinske komisije, Komisije za vrednovanje rada tužilaca, Komisije koja odlučuje o prigovoru koje neki javni tužilac izjavi protiv obaveznog uputstva Glavnog javnog tužioca kada se ne slaže sa njegovim nalozima.

Ne samo da nigde nema objavljene biografije članova ovih tela, što je minimum koji se očekuje u demokratskom društvu za ljude na tako važnim funkcijama koji odlučuju o sudbinama svih tužilaca i svih „škakljivih predmeta“ u Srbiji, već nedostaju i detaljna obrazloženja da li je bilo drugih kandidata za ove pozicije, te ukoliko jeste, zbog čega su izabrani kandidati bolji. Tamo gde nije bilo drugih kandidata, ili je bilo pro forme jedan ili dva protiv kandidata, izostaje ozbiljna analiza razloga zbog kojih hiljade tužilaca ne žele te pozicije ili misle da nemaju šanse za njih. 

Dalje, za razliku od Visokog saveta sudstva na čijem sajtu su objavljene biografije kandidata za Visoki savet sudstva, program rada i skenirani potpisi svih sudija koji su ih podržali u kandidaturi, kod VST to nedostaje. 

Takođe, iako se sednice VST snimaju i prenose javno, na Youtube kanalu VST zabranjeni su komentari na te sednice.

Koliko je VST neefikasan u svojim osnovnim funkcijama (izbor javnih tužilaca i odlučivanje o postojanju neprimerenog uticaja na rad nosilaca javnotužilačke funkcije) govori i činjenica da se sednice retko održavaju, često odlažu ili nemaju potreban kvorum za odlučivanje (iako je nekim članovima to jedina obaveza koju imaju).  

Neefikasnost dobro ilustruje i poslednja održana sednica VST od 17. novembra ove godine koja je trajala ukupno pet i po sati, a u kom vremenu nije izabran niti jedan tužilac, ali se čak 56 minuta posvetilo izvesnoj Vesni Veizović i njenom portalu (koji nije registrovan kao medij), a na kom se često kritikuju Vrhovna javna tužiteljka i rad VST, dok se glorifikuje Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović. 

Iako su ovoj sednici, kao i mnogim drugim, prethodili neprimereni napadi na tužioce, u vidu targetiranja na režimskim tabloidima u kojima su tužioci označavani kao kriminalci, teroristi, strani plaćenici i sl, iako je ceo grad bio oblepljen slikama Glavnog javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Mladena Nenadića sa privatne večere i natpisom „Ruke su vam krvave“, iako su se Povereniku  obratili tužioci Tužilaštva za organizovani kriminal  povodom uvreda koje je na njihov račun, ne prvi put, izneo Predsednik republike (nazivajući ih korumpiranom bandom koja je izmislila slučaj Generalštaba, pozivajući prezimenom i kolege Isailovića i Bajića koji rade na tom predmetu, navodeći da gone jer je stigao nalog spolja, da ga 10% stanovništva ne podnosi zbog korumpirane bande sudija i tužilaca i dr.), Poverenik za samostalnost ne samo da nije postupao  po službenoj dužnosti, već je na ovoj sednici, pitanju neprimerenog uticaja posvetio čitavih 2 minuta i 04 sekunde. 

Posledice ovakvih postupanja su brojne, pa tako ne treba da nas čudi i podatak da je okrivljeni Milinko Brašnjović (optužen da je kao pripadnik kriminalne grupe Darka Šarića, Radoja Zvicera i Veljka Belivuka ubio u Atini S. S. i I. D.) na suđenju pred specijalnim sudom, 18. novembra ove godine izjavio da će se složiti sa izjavom predsednika Aleksandra Vučića da imamo posla sa mafijom i kriminalcima i da ne želi da učestvuje u tom suđenju.^[3]  

Ipak, iako u VST ostaju isti „istaknuti pravnici“ i još istaknutiji Ministar pravde i Vrhovna javna tužiteljka, ostaje skromna nada da će bar izborni članovi VST manje gledati u pravcu interesa izvršne vlasti, a više u oči kolega koje treba da biraju i u oči onih kolega koji su baš njih tu izabrali. Zato pozivam tužioce da u što većem broju izađu na izbore za izborne članove VST i da izaberu one predstavnike koji će štititi njihovu samostalnost, one koji neće služiti izvršnoj vlasti, koji neće trgovati kandidatima za svoje lične interese i koji neće glumiti fikuse u najvažnijem organu koji utiče na rad tužilaštava.