Foto:Youtube/Screenshot
Izmene Krivičnog zakonika i Zakona o Krivičnom postupku dovele su do promene statusa tužioca.
Tužilac ima manje odgovornosti nego do sad, zato što u istrazi ima manje intervencije nego sud, zato što sud može da ispita svedoka, da izvede dokaznu radnju, sud odlučuje o žalbi na rešenje o sprovođenju istrage, sud odlučuje o statusu žalbi i o statusu posebno osetljivog svedoka.
„A ona dođete do glavnog pretresa i tu prepuštate loptu sudiji“, kaže tužiteljka Savović.
Kako naglašava, u tužilaštvu je doneto 15 pravilnika i poslovnika, a najvažniji „Pravilnik o javnom tužilaštvu“ nije donet, iako je rok za to bio u maju 2024. godine.
„Mi smo se nadali da će u tom Pravilniku biti i pravo na slučajnog tužioca, dakle da ne može svako da ti uzima i vraća predmet, da ne može da te prebacuje iz odeljenja na odeljenje i slično“, objašnjava Savović.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu i član Upravnog odbora CEPRIS-a Miodrag Majić smatra da su izmene povratak na „stari sistem koji smo baštinili sve do 2011. godine.“
„Najpre ono što se ne kaže u zakonu, ali što je nesporno ovde, jeste to što katastrofalnom kadrovskom politikom, zakonodavac definitivno odustaje od ideje da je tužilac osposobljen, ili da će ikada to biti, da zapravo radi svoj posao u punoj meri, a to je da sam na osnovu dokaza koje prikupi, sopstvene inteligencije, sposobnosti, pred sudom, dokazuje slučajeve. To se ovim potpuno briše“, ističe sudija Majić.
Kako objašnjava Majić, ta kadrovska politika, odnosno potpuna politizacija tužilaštva, će i dalje imati sa jedne strane tužioca, koji je savršeno sposoban za ono za šta je on osposobljavan i za šta se svi ti politički kadrovi i dovede, „a to je da bude sigurna kuća za političare, braću, kumove, rođake, poslovne partnere, sve pajtaše iz tog sveta politike“.
„Tužilaštvo će nastaviti za njih da bude sigurna kuća i društvo gde apsolutno nikakve šanse nema da ijedna korupcionaško-narko afera koja ikakvog doticaja sa vlašću ima bude procesuirana“, zaključuje sudija.
Ostavite komentar