Г Р А Ђ А Н И М А Р Е П У Б Л И К Е С Р Б И Ј Е
Поводом планираних измена Устава Републике Србије у делу који се односи на правосуђе, на које се Република Србија обавезала у преговорима за приступ Европској унији,
Имајући у виду да нема сазнања о постојању и раду Радне групе за измену Устава, ни о предлогу измена Устава иза којег стоји Министарство правде, као и да консултације које спроводи Министарство правде не представљају стварну јавну расправу и скрећу пажњу с кључне теме – политичког утицаја на правосуђе,
Будући да су се одазвала позиву министарства правде и доставила, као и организације цивилног друштва, своје виђење измене Устава,
Подсећајући да број посланика спремних да гласају за измену није пресудан за демократски карактер устава,
Очекујући узајамно уважавање актера у том процесу и њихову спремност на уступке ради изналажења најбољих решења,
Указујући на значај стварне јавне расправе о изменама Устава Републике Србије у делу који се односи на правосуђе,
У жељи да широка и суштинска јавна дебата изнедри демократски и дуговечни Устав Републике Србије,
СТРУКОВНА УДРУЖЕЊА СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА
Н А Г Л А Ш А В А Ј У
- од устава, који је основни и највиши правни акт државе, зависе људска права грађана
- Република Србија припада европском систему права и јединство њеног правног поретка не треба нарушавати
- достигнути ниво независности судства и самосталности тужилаштва не сме да буде умањен
- устав треба да садржи само најопштије принципе и правила
- владавину права обезбеђују и за њу су подједнако одговорне све три гране власти
П Р Е Д Л А Ж У
ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА УСТАВНУ РЕФОРМУ ПРАВОСУЂА
- Правосуђе треба да буде заштитник интереса грађана, а не власти
Судство и тужилаштво морају бити уставом заштићени од злоупотребе политичке моћи и независни од законодавне и извршне власти; свако, па и највиши државни функционери, морају бити одговорни за злоупотребу и несавесност у вршењу јавне функције.
- Правосуђе треба да буде гарант владавине права, људских права и грађанских слобода
Судска власт и тужилаштво, као и надлежност судова и јавног тужилаштва, морају бити уставом установљени као гарант уставности и законитости, људских права и грађанских слобода.
- Уставне гаранције независности судства и самосталности тужилаштва треба ојачати
Достигнуте гаранције независности и самосталности не смеју да буду нарушене, а треба да буду унапређене. Независност и самосталност нису привилегије судија и тужилаца, већ гаранција грађанима да ће правда бити остварена – независније правосуђе – извеснија правда.
Устав треба да гарантује материјалну независност и самосталност судства и тужилаштва.
Разлози за престанак функције и разрешење судија и тужилаца треба да буду уставна брана од недозвољених утицаја на правосуђе и средство да се уклоне нестручни и подложни недозвољеним утицајима; разрешење не сме да буде средство застрашивања или елиминације непожељних.
- Искључење политике из избора и напредовања судија и тужилаца
О избору и напредовању судија и председника судова, јавних тужилаца и главних јавних тужилаца треба да одлучују правосудни савети, а не Народна скупштина, нити било који други државни орган.
Стручност, интегритет и отпорност на притиске треба да буду основни критеријуми за избор судија и тужилаца.
Разраду ових питања треба уредити законом.
- Искључење политике из функционисања правосуђа
За недостатке у функционисању правосуђа (напр. недовољна ефективност, неуједначеност судских одлука), осим судске, одговорне су и законодавна и извршна власт (због честих, неодговарајућих и неусаглашених закона, неодговарајућих надлежности, подручја и организације рада правосудних органа, структуре и броја запослених у њима и услова у којима они раде).
Начини решавања ових питања (применљиви закони, растерећење/равномерно оптерећење, одговарајућа обука судија и тужилаца, вредновање њиховог рада, уједначена примена права, унапређење аргументовања одлука, посебно оних које доносе судови највиших инстанци, приступ бази прописа и одлука и њихово лако претраживање) могу бити различити, зависно од процене њихове целисходности и од променљивих могућности друштва, па њима није место у уставу, већ у законима. Ти начини не треба да дестабилизују правни поредак, нити смеју да угрожавају независност судија и самосталност тужилаца.
- Искључење политике из правосудних савета
Из састава Високог савета судства и Државног већа тужилаца треба изоставити политичаре – представнике законодавне и извршне власти.
Већину у саветима треба да чине судије, односно тужиоци.
- Право судија и тужилаца да мисле и говоре треба да буде неприкосновено
Уставом потврдити право судија и тужилаца на слободу мисли и изражавања у вези са професијом и заштитом независности и самосталности правосуђа.
- Тужилаштво треба да буде уставом оспособљено да одговори изазовима савременог друштва
Тужилаштво треба да постане правосудни орган, а у вршењу своје надлежности треба да буде независно од политике и извршне власти. У оквиру и поред основне функције – заштите друштва од криминала, тужилаштво треба да штити основне правне вредности – уставност и законитост, људска права и грађанске слободе свих у правном поретку (права радника и других).
Потребно је укидање превазиђеног уређења јавног тужилаштва, тако да сви који врше функцију у јавном тужилаштву постану јавни тужиоци са пуним правима и одговорношћу.
- О Б А В Е Ш Т А В А Ј У
Да ће заједно са партнерима из цивилног друштва организовати јавне расправе о уставним изменама са представницима правосуђа и грађанима и
- П О З И В А Ј У
ЗАКОНОДАВНУ И ИЗВРШНУ ВЛАСТ, да о изменема Устава отворено дебатују, а не да их изгласавају. Питање најбољег правосудног система за наше друштво и државу је питање свих, а не питање једне власти. У дебати о Уставу рокови не смеју бити ограничавајући фактор.
СТРУЧНУ И ШИРУ ЈАВНОСТ, да се укључе у дебату о уставним променама са пажњом коју захтева доношење основног и највишег правног акта наше државе.
МЕДИЈЕ, да посвете посебну пажњу процесу измене Устава и о том питању, које је од суштинског значаја за свако демократско друштво, објективно извештавају грађане.
Друштво судија Србије
Удружење тужилаца Србије
Центар за правосудна истраживања