CEPRIS

  • Email
  • Facebook
  • Instagram
  • Twitter
  • Naslovna
  • O nama
    • Ko čini CEPRIS?
    • Saradnici CEPRIS-a
    • “Slučaj CEPRIS”
    • Statut CEPRIS-a
    • Program Centra za pravosudna istraživanja
  • Aktivnosti
    • Stručni skupovi
    • Edukacija
    • Istraživanja i Analize
    • Projekat “All Eyes on Justice”
    • Projekat “Deset rasprava o pravosuđu”
  • Vesti
    • Najnovije vesti
    • Reakcije
    • CEPRIS u Medijima
    • Lični stavovi
    • Stav CEPRIS-a
  • Događaji
  • Podcast
  • Pravosuđe u slikama
  • Kontakt
  • Kako se finansiramo?

Polazne osnove za ustavnu reformu pravosuđa

Г Р А Ђ А Н И М А   Р Е П У Б Л И К Е   С Р Б И Ј Е

Поводом планираних измена Устава Републике Србије у делу који се односи на правосуђе, на које се Република Србија обавезала у преговорима за приступ Европској унији,

Имајући у виду да нема сазнања о постојању и раду Радне групе за измену Устава, ни о предлогу измена Устава иза којег стоји Министарство правде, као и да консултације које спроводи Министарство правде не представљају стварну јавну расправу и скрећу пажњу с кључне теме – политичког утицаја на правосуђе,

Будући да су се одазвала позиву министарства правде и доставила, као и организације цивилног друштва, своје виђење измене Устава,

Подсећајући да број посланика спремних да гласају за измену није пресудан за демократски карактер устава,

Очекујући узајамно уважавање актера у том процесу и њихову спремност на уступке ради изналажења најбољих решења,

Указујући на значај стварне јавне расправе о изменама Устава Републике Србије у делу који се односи на правосуђе,

У жељи да широка и суштинска јавна дебата изнедри демократски и дуговечни Устав Републике Србије,

СТРУКОВНА УДРУЖЕЊА СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА

Н А Г Л А Ш А В А Ј У

  • од устава, који је основни и највиши правни акт државе, зависе људска права грађана
  • Република Србија припада европском систему права и јединство њеног правног поретка не треба нарушавати
  • достигнути ниво независности судства и самосталности тужилаштва не сме да буде умањен
  • устав треба да садржи само најопштије принципе и правила
  • владавину права обезбеђују и за њу су подједнако одговорне све три гране власти

П Р Е Д Л А Ж У

ПОЛАЗНЕ   ОСНОВЕ   ЗА   УСТАВНУ   РЕФОРМУ   ПРАВОСУЂА

  • Правосуђе треба да буде заштитник интереса грађана, а не власти

Судство и тужилаштво морају бити уставом заштићени од злоупотребе политичке моћи и независни од законодавне и извршне власти; свако, па и највиши државни функционери, морају бити одговорни за злоупотребу и несавесност у вршењу јавне функције.

  • Правосуђе треба да буде гарант владавине права, људских права и грађанских слобода

Судска власт и тужилаштво, као и надлежност судова и јавног тужилаштва, морају бити уставом установљени као гарант уставности и законитости, људских права и грађанских слобода.

  • Уставне гаранције независности судства и самосталности тужилаштва треба ојачати

Достигнуте гаранције независности и самосталности не смеју да буду нарушене, а треба да буду унапређене. Независност и самосталност нису привилегије судија и тужилаца, већ гаранција грађанима да ће правда бити остварена – независније правосуђе – извеснија правда.

Устав треба да гарантује материјалну независност и самосталност судства и тужилаштва.

Разлози за престанак функције и разрешење судија и тужилаца треба да буду уставна брана од недозвољених утицаја на правосуђе и средство да се уклоне нестручни и подложни недозвољеним утицајима; разрешење не сме да буде средство застрашивања или елиминације непожељних.

  • Искључење политике из избора и напредовања судија и тужилаца

О избору и напредовању судија и председника судова, јавних тужилаца и главних јавних тужилаца треба да одлучују правосудни савети, а не Народна скупштина, нити било који други државни орган.

Стручност, интегритет и отпорност на притиске треба да буду основни критеријуми за избор судија и тужилаца.

Разраду ових питања треба уредити законом.

  • Искључење политике из функционисања правосуђа

За недостатке у функционисању правосуђа (напр. недовољна ефективност, неуједначеност судских одлука), осим судске, одговорне су и законодавна и извршна власт (због честих, неодговарајућих и неусаглашених закона, неодговарајућих надлежности, подручја и организације рада правосудних органа, структуре и броја запослених у њима и услова у којима они раде).

Начини решавања ових питања (применљиви закони, растерећење/равномерно оптерећење, одговарајућа обука судија и тужилаца, вредновање њиховог рада, уједначена примена права, унапређење аргументовања одлука, посебно оних које доносе судови највиших инстанци, приступ бази прописа и одлука и њихово лако претраживање) могу бити различити, зависно од процене њихове целисходности и од променљивих могућности друштва, па њима није место у уставу, већ у законима. Ти начини не треба да дестабилизују правни поредак, нити смеју да угрожавају независност судија и самосталност тужилаца.

  • Искључење политике из правосудних савета

Из састава Високог савета судства и Државног већа тужилаца треба изоставити политичаре – представнике законодавне и извршне власти.

Већину у саветима треба да чине судије, односно тужиоци.

  • Право судија и тужилаца да мисле и говоре треба да буде неприкосновено

Уставом потврдити право судија и тужилаца на слободу мисли и изражавања у вези са професијом и заштитом независности и самосталности правосуђа.

  • Тужилаштво треба да буде уставом оспособљено да одговори изазовима савременог друштва

Тужилаштво треба да постане правосудни орган, а у вршењу своје надлежности треба да буде независно од политике и извршне власти. У оквиру и поред основне функције – заштите друштва од криминала, тужилаштво треба да штити основне правне вредности – уставност и законитост, људска права и грађанске слободе свих у правном поретку (права радника и других).

Потребно је укидање превазиђеног уређења јавног тужилаштва, тако да сви који врше функцију у јавном тужилаштву постану јавни тужиоци са пуним правима и одговорношћу.

  • О Б А В Е Ш Т А В А Ј У

Да ће заједно са партнерима из цивилног друштва организовати јавне расправе о уставним изменама са представницима правосуђа и грађанима и

  • П О З И В А Ј У

ЗАКОНОДАВНУ И ИЗВРШНУ ВЛАСТ, да о изменема Устава отворено дебатују, а не да их изгласавају. Питање најбољег правосудног система за наше друштво и државу је питање свих, а не питање једне власти. У дебати о Уставу рокови не смеју бити ограничавајући фактор.

СТРУЧНУ И ШИРУ ЈАВНОСТ, да се укључе у дебату о уставним променама са пажњом коју захтева доношење основног и највишег правног акта наше државе.

МЕДИЈЕ, да посвете посебну пажњу процесу измене Устава и о том питању, које је од суштинског значаја за свако демократско друштво, објективно извештавају грађане.

 

 

Друштво судија Србије

Удружење тужилаца Србије

Центар за правосудна истраживања

CEPRIS

Nevladina organizacija za proučavanje, istraživanje i obuku u pravosuđu

Beograd, Njegoševa 22
tel:011/451 3051
info@cepris.org

Newsletter

Najnoviji tekstovi

  • Svilen konac
  • Debata „Ne pristajem!” o stanju u pravosuđu
  • Da li radni sporovi mogu da se reše mirnim putem?
  • Normalni test istaknutosti pravnika
  • Sofija Mandić: Ko danas nije ovde
  • Savo Đurđić: Zahtevamo zaštitu tužiteljki i bolje pravosuđe
  • Razrešenje tužioca Stefanovića ili nastavak protesta
  • Email
  • Facebook
  • Instagram
  • Twitter
  • Podrži rad Ceprisa

Stranice:

  • Centar za pravosudna istraživanja
  • “Slučaj CEPRIS”
  • CEPRIS u medijima
  • Događaji
  • Ko čini CEPRIS?
  • Kontakt
  • Lični stavovi
  • Najnovije vesti
  • Podcast
  • Reakcije
  • Stav CEPRIS-a
  • Projekat “All Eyes on Justice”

CEPRIS Copyright © 2023 · Log in