Foto: CEPRIS
Tužiteljka i koautorka analize Bojana Savović naglasila je da su po Zakoniku o krivičnom postupku tužioci navodno rukovodioci predistražnog postupka i istrage i da su policijski službenici dužni da postupe po svakom njihovom nalogu.
“Međutim, u praksi se to ne dešava. Potpuno je jasno da je policija pravi gospodar predistražnog postupka”, rekla je Savović.
Tužiteljka je kao dobar primer iz susedstva navela Hrvatsku i Severnu Makedoniju u kojima tužioci mogu da biraju sa kojim policijskim službenicima žele da sarađuju.
“Jedan od dobrih primera je i Rumunija koja ima pravosudnu policiju pri odeljenju za borbu protiv korupcije i kriminala, koju biraju sami tužioci. Dakle, napredovanje i nazadovanje u karijeri direktno zavisi od tužilaca”, istakla je Savović.
Lazić je dao primer reforme pravosuđa u Italiji koja je policiju potpuno pripojila tužilaštvu, kao i Švajcarskoj u kojoj je tužilac istovremeno i šef pravosudne policije.
Savović je navela da postoje propusti u komunikaciji tužilastva i policije koji tužiocu onemogućava da na adekvatan način rukovodi radom policije.
“Mi nikada ne obaveštavamo policiju o aktuelnoj praksi niti postoji kanal komunikacije kojim možemo da ih uputimo na pravosudne odluke koje se direktno odnose na njihov način rada”, pojasnila je Savović.
Ona je naglasila da bi se snimanjem razgovora između tužilaštva i policije povećala odgovornost i jedne i druge strane. Kao jedan od problema Savović prepoznaje i to što u Srbiji tužilac nema nikakav uticaj na karijeru policijskog službenika.
“Čak i Zakon o policiji obavezuje policijskog službenika da izvrši svako naređenje svog pretpostavljenog, ako nije krivično delo. Postavlja se pitanje šta kad je to naređenje u suprotnosti sa zahtevom tužioca. Naravno da će po prirodi stvari policijski službenik poslušati svog starešinu”, pojasnio je Lazić.
Autori analize izložili su i tri moguća rešenja koja bi bolje uredila odnos između policije i tužilaštva.
Jedno od mogućih rešenja je formiranje javnotužilačke policije koju bi činili istražitelji kao ovlašćena službena lica javnog tužilaštva, a drugo unapređenje postojećih zakonskih rešenja.
“U prvom slučaju, poput u Italiji i Severnoj Makedoniji, formirala bi se jedinica javnotužilačke policije koja bi bila odgovorna tužilaštvu, a u drugom slučaju tužilac bi morao da bude ovlašćen da vodi disciplinski postupak protiv pripadnika MUP-a i da utiče mnogo jače na kadrovska rešenja u policiji, poput toga da ima ozbiljan uticaj na imenovanja policijskih službenika”, objasnio je Lazić.
Kako je zaključio najpotpunije je treće rešenje po kojem kriminalističku policiju treba izmestiti iz MUP i praktično pripojiti javnom tužilaštvu.
Rasprava CEPRIS-a održana je u cilju sprovođenja stručne rasprave kao sastavnog dela analize Radovana Lazića i Bojane Savović “Korak bliže ka tužilačkoj policiji”, koju možete preuzeti ovde.
Ostavite komentar