Sporazum o priznanju prekršaja je izuzetno koristan institut, jer ubrzava postupak, smanjuje troškove i omogućava nijansiranje odgovornosti za prekršaje. Očigledno je da okrivljeni može samo da ima koristi od informisanja kod podnosioca zahteva o mogućem sporazumu i da ukoliko smatra da je predlog neadekvatan pravdu potraži u sudskom postupku, piše sudija Prekršajnog suda Sanja Strgar.
Centar za pravosudna istrazivanja (CEPRIS) i Slavko Ćuruvija Fondacija, u nastojanju da pomognu medijima da bolje izveštavaju o sudskim postupcima, nude slikoviti prikaz najčešćih omaški i načine da se one ubuduće izbegnu.
građani imaju pravo da očekuju najviše standarde pravičnog, stručnog i efikasnog procesuiranja, na žalost, u stvarnosti, ta očekivanja se pokazuju kao nerealna, piše zamenica javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Bojana Savović.
Dana 16.11.2021. godine, stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (”Sl. glasnik RS” br. 105/2021), a koji je počeo da se primenjuje nakon tri meseca od dana stupanja na snagu, piše sudija Dušan Milošević.
Izveštaj, pripremljen na platformi saradnje organizacija civilnog društva i projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, predstavlja rezultate drugog ciklusa praćenja stanja u pravosuđu, godinu dana nakon sprovođenja prvog ciklusa i obavljivanja polaznog Izveštaja o stanja u pravosuđu za 2020. godinu. On sadrži nezavisnu i objektivnu ocenu stanja u pravosuđu, na koji način pruža i informaciju o eventualnim promenama koje su zabeležene u proteklom periodu između dva izveštaja.
Ostalo je još samo nekoliko dana do predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora 3. aprila i izborne kampanje su u velikom jeku. Međutim, ono što je obeležilo poslednjih nekoliko izbora, posebno lokalnih, bilo je selektivno (ne)postupanje policije tokom izbornog dana. Navodi o kupovini glasova, pritisci i zastrašivanje postali su sastavni deo izbornih kampanja, pogotovo na lokalu gde primeri pokazuju da policija ne reaguje na prijave građana i u nekim slučajevim može da služi i kao instrument zastrašivanja, piše istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Pavlović.
Rat je strašna i skupa reč. Možda i najstrašnija imajući u vidu da se po razaranjima i tuzi koju donosi može meriti samo sa velikim prirodnim nepogodama. Ali tu je i caka – rat je ljudska aktivnost i zavisi isključivo od ljudi, njihovih stavova, uverenja, namera. Međutim, čak i među oružjem, pravo ne ćuti, piše saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Goran Sandić.
Poverenje građana u rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca postaje posebno značajno nakon usvajanja Akta o promeni Ustava kojim su pravosudni saveti dobili nove nadležnosti, uključujući i izbor svih sudija i javnih tužilaca, osim izbora najvišeg tužioca. Zbog čega rad VSS I DVT nije dostupan za posmatrače i zbog čega se najbolje može opisati kao rad u medijskom mraku i institucionalnoj senci zakonodavne i izvršne vlasti? Zbog čega je većina odluka zabeležena u zapisnicima o radu doneta na kratkim sednicama, bez suštinske rasprave i jednoglasno, razgovaraju autorka Izveštaja o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca Sofija Mandić i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.
Izveštaj o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca odražava nastojanje da se ukaže na potrebu da stručna, ali i opšta javnost budu bolje informisane o radu dva pravosudna organa koja su dužna da brinu o samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva. Adekvatna informisanost o radu Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) preduslov je za razumevanje stanja u pravosuđu, a zatim i njegovo unapređenje.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i Slavko Ćuruvija Fondacija organizuju dvodnevni stručni skup “Sloboda izražavanja pred sudom: podaci o zaštiti u građanskopravnom postupku (2017-2021) i rasprava o izmeni institucionalnog okvira za rad”, u četvrtak i petak, 24. i 25. marta 2022. godine od 10 časova.