Razgovarali smo sa Jelenom Stevančević, javnom tužiteljkom Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, o brojnim izazovima sa kojima se suočavaju tužioci u Srbiji. Stevančević je za CEPRIS govorila o nedostatku transparetnosti izbornog procesa za tužioce, o tome zašto je saradnja sa policijom otežana i kako problemi sa kojima se suočavaju tužioci utiču na kvalitet rada tužilaštva, kao i na poverenje građana u pravosuđe.
Poverenje građana u rad Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca postaje posebno značajno nakon usvajanja Akta o promeni Ustava kojim su pravosudni saveti dobili nove nadležnosti, uključujući i izbor svih sudija i javnih tužilaca, osim izbora najvišeg tužioca. Zbog čega rad VSS I DVT nije dostupan za posmatrače i zbog čega se najbolje može opisati kao rad u medijskom mraku i institucionalnoj senci zakonodavne i izvršne vlasti? Zbog čega je većina odluka zabeležena u zapisnicima o radu doneta na kratkim sednicama, bez suštinske rasprave i jednoglasno, razgovaraju autorka Izveštaja o javnosti rada Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca Sofija Mandić i članica CEPRIS-a Nataša Stojadinović.
Kako je ideja vodilja promene Ustava otklanjanje političkog uticaja na sudstvo i tužilaštvo, poslednja predreferendumska epizoda podkasta “Pritisak” posvećena je pritiscima kojima se CEPRIS bavio u publikaciji “Odgovornost predsednika za povredu Ustava – zabrana uticaja na sudije”, objavljenoj tokom jeseni 2021. godine. Ona predočava dokaze da je predsednik republike Aleksandar Vučić od svog izbora 2017. pa zaključno sa polovinom 2020. godine, svojim javnim nastupima intezivno uticao na sudije i tužioce i time prekršio Ustav najmanje 25 puta. O tome da li vlast koja vrši uticaj na rad, kako tužilaštva, tako i sudstva, ima legitimitet i kredibilitet da predlaže ustavne promene, koje upravo treba da otklone uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na pravosuđe, razgovarali smo sa redovnim profesorom Ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu i autorom studije dr Tanasijem Marinkovićem.
U susret referendumu 16. januara 2022. godine, na kojem će se glasati o promeni Ustava Srbije, razgovarali smo sa Goranom Ilićem, zamenikom republičkog javnog tužioca, članom Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i članom Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava. Da li će promene Ustava omogućiti načelni cilj da se pravosuđe osamostali? Kako trenutno izgleda tužilaštvo, a kakvo predviđa tekst novog Ustava? Da li je nedostatak političkog konsenzusa nadomešćen konsenzusom sa jednim delom struke? Kako i zašto je došlo do uključivanja strukovnih udruženja u Radnu grupu za promenu Ustava? Zašto građani nemaju poverenje u tužilaštvo i kako to može da se promeni?
U susret referendumu 16. januara 2022. godine, na kojem će se glasati o promeni Ustava Srbije, razgovarali smo sa Vidom Petrović Škero, nekadašnjom predsednicom Vrhovnog suda Srbije i članicom CEPRIS-a. Da li će ovaj ustav uspeti da otkloni mogući politički pritisak na pravosuđe i obezbedi nezavisnost sudstva ili će institucionalni pritisci sada postati lakši? Zašto se uopšte menja Ustav? Šta piše u Aktu o promeni Ustava? Da li se ustavni referendum sprovodi u skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi? Kako je došlo do toga da je manje od 10 odsto građana informisano o promenama Ustava i koji su to argumenti protiv, a koji za predložene ustavne amandmane?
Razgovarali smo sa Bojanom Savović, zamenicom javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, gde postupa u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije. Savović je za CEPRIS govorila o problemima koji postoje u tužilaštvu, ulozi Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, pritiscima koje sistem zakonski u ovom trenutku omogućava rešenjima koje je predvideo, odnosu (ne)poverenja tužilaštva i policije, kao i budućem položaju tužilaštva nakon promene Ustava.
Razgovarali smo sa Predragom Milovanovićem, tužiocem kome je nekadašnji predsednik opštine Grocka rekao da “mu se može desiti da uopšte više ne radi kao tužilac”. Milovanović je za CEPRIS govorio o pretnjama smenom, položaju javnog tužilaštva u Srbiji, slobodi govora javnih tužilaca i šansama za izgradnju komunikacije i poverenja građana i tužilaštva.