Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu dolazi u momentu kada je pažnja javnosti fokusirana na sistemske promene u pravosuđu, na nedavno sproveden referendum o ustavnim amandmanima čiji je cilj jačanje pravosudnih institucija, veće garancije nezavisnosti i samostalnosti, sve u cilju unapređenja vladavine prava. Povod za ove izmene, kojima je predviđena reforma sastava i nadležnosti Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva (do sada, Državno veće tužilaca), i naročito značajna promena u pogledu načina izbora sudija i javnih tužilaca, vezuje se za napredak Republike Srbije na putu pristupanja Evropskoj uniji i potrebe, pa čak i neophodnosti sprovođenja ovih promena radi ostvarivanja postavljenih merila u tom procesu i ispunjavanja zahtevanih evropskih standarda. Na taj način, paradigma evropskih integracija i dalje predstavlja ključni pokretački faktor i glavni političko-strateški razlog za sprovođenje sistemskih promena u pravosuđu. Istovremeno, paralelno sa ovim poslednjim talasom sistemskih reformskih zahvata, odvija se redovan život pravosudnih institucija i postupci u kojima stranke pokušavaju da ostvare ili zaštite svoje subjektivno pravo.
Glavni cilj ovog Izveštaja je da se osvetli postojeće stanje u normativnom pogledu i u praksi pravosudnih organa, upravo iz ugla pojedinca, građanina i građanke koji traži i očekuje sudsku zaštitu prava. Kako zaista funkcioniše ostvarivanje sudske zaštite, kakve prepreke se javljaju građanima na putu pristupa sudu, kakva je pravna predvidljivost sudske prakse, da li postoje odgovarajući mehanizam pravne pomoći, kako se odvija sudski postupak u praksi iz ugla stranke u postupku, neka su od mnogih pitanja na koja ovaj Izveštaj traži i nalazi odgovore.
Izveštaj je pripremljen na platformi saradnje organizacija civilnog društva i projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, okupljenih oko zajedničke vrednosti unapređenja vladavine prava putem jačanja mehanizama sudske pravne zaštite građana. Preduslovi za ostvarivanje tih vrednosti su nezavisno sudstvo, stručnost i nepristrasnost sudija, neselektivno i samostalno postupanje javnih tužilaca, ali i niz materijalnih, tehničkih i organizacionih uslova za uspešno i efikasno funksionisanje sudstva. Na osnovu posebne, originalne metodologije istraživanja, ovi sistemski preduslovi se posmatraju i ocenjuju u kontekstu stvarnog okruženja i ostvarivanja zaštite prava građana u sudskom postupku.
Izveštaj predstavlja rezultate drugog ciklusa praćenja stanja u pravosuđu, godinu dana nakon sprovođenja prvog ciklusa i obavljivanja polaznog Izveštaja o stanja u pravosuđu za 2020. godinu, odnosno obrađuje izveštajni period koji je okončan zaključno sa krajem 2021. godine. Sadrži nezavisnu i objektivnu ocenu stanja, prema istovetnim indikatorima i standardima na kojim je zasnovan prethodni izveštaj, na koji način pruža i informaciju o eventualnim promenama koje su zabeležene u proteklom periodu između dva izveštaja. Naredni izveštaj će obuhvatiti dvogodišnji ciklus, obradiće podatke i promene tokom 2022. i 2023. godine, kada treba očekivati značajnije promene posmatranih indikatora i standarda, posebno u vezi sa sprovođenjem nedavno usvojenih ustavnih amandmana, predstojećim usklađivanjem pravosudnog zakonodavstva sa ovim ustavnim izmenama, kao i implementacijom novih zakonskih rešenja u kontekstu ostvarivanja sudijske i tužilačke funkcije u praksi.
Ceo izveštaj možete pogledati OVDE.
Ostavite komentar