Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 01.12.2019. godine, na snagu je stupila odredba čl. 55a, sa naslovom “višestruki povrat”, kojom je predviđeno da za krivično delo učinjeno sa umišljajem za koje je propisana kazna zatvora, sud će izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima, piše zamenik javnog tužioca Nikola Nasković.
Pravo na prekid trudnoće se do 24. juna 2022. nalazilo pod ustavnom zaštitom na osnovu presuda u predmetima Roe i Casey. Sud je u tim predmetima potvrdio pravo trudnica na abortus iz raznih razloga tokom prva dva trimestra trudnoće, piše stažistkinja Beogradskog centra za ljudska prava Isabella Preissle.
In this paper, dr. Tanasije Marinkovic, full Professor of Constitutional Law, Faculty of Law examines the extent to which the High Council of Judiciary, part of the Serbian legal and political system since 2001, has profiled itself as a protector of judicial independence and professionalism, and what are the challenges to it.
Pravo deteta na izdržavanje (alimentacija), kao jedno od osnovnih postulata zaštite prava deteta, omogućava ekonomsku osnovu koja je neophodna za kvalitetan život i razvoj, piše advokat Lazar Borozan.
Ima neke čudne simbolike u činjenici da slučaj javne nabavke privatnog partnera za izgradnju železničke stanice “Prokop”, čiji je prvi deo prikazan u tekstu “Nezavisno mišljenje, na polzu naroda”, potpuno odudara od klišea koji nam najčešće nudi sedma umetnost, piše advokat Robert A. Sepi.
Uloga Sektora za ljudske resurse Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) je da u policiju zapošljava najbolje kandidate. Takva praksa nije dovoljno zastupljena pošto politički rukovodioci MUP-a i dalje odlučuju ko će biti zaposlen u policiji, piše istraživač BCBP-a Miloš Jovanović.
Građani imaju pravo na pravično suđenje, a to može da im obezbedi jedino nezavisan i nepristrasan sudija. Da bi bio takav, sudija treba da bude etičan. A šta sve to znači, kakva ponašanja od sudije građanin treba da očekuje i zahteva, to građanin saznaje iz Etičkog kodeksa sudija, piše sudija Višeg suda u Negotinu Julijana Mogoš-Živković.
Problem ozakonjenja objekata jeste problem s kojim se Republika Srbija suočava poslednjih nekoliko decenija, naročito devedesetih godina prošlog veka. Od donošenja prvog zakona, 1997. godine pa do donošenja Zakona o Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, iz 2018. godine, ovaj problem ne samo da nije rešen nego je broj nelegalno izgrađenih objekata bio sve veći, piše pravnik Vukašin Milisavljević.
U izborima „đavo leži u sitnicama“ i samo na prvi pogled tehničkim pitanjima. Ove sitnice i tehnička pitanja imaju međutim često krupne konsekvence. U ovom momentu najvažnija institucija koja reprezentuje građane i građanke – Narodna skupština je raspuštena već četiri meseca, a Vlada je u tehničkom mandatu. Neizvesno je kada će biti konstituisana i kada će biti formirana nova vlada, piše profesorka Marijana Pajvančič.
Iako deluje kao konačno dosanjani san, kupovina stana može lako da se pretvori u noćnu moru, ukoliko ne vodite računa o nekim važnim stvarima. Vreme kada se standardno prometovalo neuknjiženim i nelegalizovanim objektima za vas treba da bude prošlost, osim u izuzetnim okolnostima i pod uslovom da je cena odgovarajuća, piše advokat Stefan Dobrić.