Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu i predsednik CEPRIS-a, objašnjava za NIN da Nacrt izmena Zakonika o krivičnom postupku suštinski pomera teret dokazivanja u pravcu suda. „Prebacivanjem tereta dokazivanja na sud, on se izmešta iz položaja neutralnog učesnika u postupku. Sud je i ranije imao mogućnost da izuzetno sam izvodi dokaze, ali u korist okrivljenog. Sada će, međutim, morati to da čini u korist tužilaštva, što suštinski menja položaj suda.”
U ime „srpske pravne tradicije“ članovi tajne radne grupe za izmene Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) predvideli su ukidanje koncepta neutralnog sudije i uvođenje inkvizitornog pretresnog sudije. Sud se time svrstava na stranu tužilaštva, policije, BIA… Ako za nešto budete okrivljeni, u vašem timu biće samo advokat i bog pravde. Za emisiju Peščanika govore sudija Miodrag Majić i advokat Sead Spahović.
Mi nemamo tužilaštvo koje radi svoj posao i istražuje ugovore i tokove novca, a ima sve mehanizme za to. Preko jednog klika mogu da provere bankarske račune i da vide sve ljude koji su dobili novac, na osnovu čega su ga dobili, šta su za taj novac uradili. To je posao tužilaštva, kaže tužiteljka i članica CEPRIS-a Bojana Savović.
“Čini se da je ideja ovih izmena da okrivljenih, a i osuđenih bude što više”, izjavila je pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić, govoreći o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Ocenila je da izvršna vlast u Srbiji “represijom i pojačavanjem kaznene politike pokazuje nemoć”, jer ne može “da smiri nezadovoljstvo u društvu”.
„Neozbiljno je od države da za javnu raspravu ostavi mesec dana. Menjate pet zakona od toga tri ogromna i krupna, sa velikim promenama koje suštinski zadiru u naš pravni sistem“, objašnjava tužiteljka i članica CEPRIS-a Bojana Savović za N1.
Aktuelna politička vlast u Srbiji zadržava monopol na svim normativnim promenama u oblasti pravosuđa, a bez prethodnih stručnih analiza ili diskusija. Umesto da se širi, prostor za to je minimizovan. Nadležne institucije – ćute, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić.
I na ovim protestima prosvetara ponovo je istaknut zahtev da im se dodeli status službenih lica. Nakon brojnih napada na novinare i lekare i nakon njihovog vapaja za dobijanje ovog statusa, postavlja se pitanje da li svaki građanin u nasilnom društvu treba da dobije taj status da bi se osećao sigurnije ili se jedino otklanjanjem uzroka nasilja može rešiti problem, piše tužiteljka i članica CEPRIS-a Bojana Savović.
Profesori pravnih fakulteta u Srbiji, među kojima je dosta članova i članica CEPRIS-a, obratili su se Ustavnom sudu sa zahtevima da se obustavi postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao i da bez odlaganja zakaže javnu raspravu kako bi se temeljno raspravila sporna pitanja.
O tome koliko je efikasno postupanje pravosuđa u sankcionisanju krivičnih dela u vezi sa javnim nabavkama, uzevši u obzir činjenicu da su 2018. godine osnovana Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije pri višim sudovima sudovima i tužilaštvima, za portal MojBečej govori Bojana Savović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i članica CEPRIS-a.
Prilikom postupanja po SLAPP tužbama, ili medijskim postupcima, bilo bi celishodno da se zadrži nadležnost jednog suda u Srbiji, da postoji posebno odeljenje specijalizovano za medijske sporove u kojem bi sudile specijalizovane sudije sa dobijenom licencom, kao i da postoje specijalizovana veća u drugostepenom sudu”, kaže sudija Višeg suda u Beogradu i članica CEPRIS-a Slađana Pantović za Autonomiju.