„Nacrt Zakona o Pravosudnoj akademiji (PA) je sublimacija jednog nedemokratskog, nestručnog pristupa, nerazumevanja podele vlasti i vladavine prava, kao i nerazumevanja potrebe da se pravosuđe ojača i ohrabri, kada je u pitanju i nezavisnosti i samostalnost pravosuđa“, kaže sudija Apelacionog suda u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić na tribini „Da li će Pravosudna akademija oblikovati budućnost pravosuđa“ u Novom Sadu.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i Udruženje građana Peščanik pozivaju vas na diskusiju “Ima li zaštite za tužioce sa integritetom?” u petak, 17. januara 2025. godine u Biznis inovacionom centru u Kragujevcu (Trg topolivaca br. 4) od 18 časova.
Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći regulisani su oblici pravne pomoći, kao i pružaoci, odnosno primaoci pravne pomoći. Međutim, za početak potrebno je razlikovati pravnu pomoć od pravne podrške, piše naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović.
Ako sudski parnični postupak shvatimo kao sportsko nadmetanje, onda možemo reći da glavnu ulogu u tom takmičenju igra sudija sa svojom sopstvenom ulogom i zadacima. Širina sudijskih ovlašćenja je obrnuto proporcionalna aktivnostima učesnika u takmičenju. Što je uloga sudije uža, to je takmičarska inicijativa suparnika šira. I obrnuto, piše sudija Dejan Petković.
Za pitanje promene ličnog imena najčešće vezujemo promenu prezimena posle zaključenja ili razvoda braka, međutim ono se može dogoditi i u drugim, nešto ređim situacijama, piše pravnica Katarina Grga.
Problemi starih osoba nisu tuđi problem, već predstavljaju probleme svih nas, jer ćemo koliko već sutra biti u njihovim cipelama. Smeštanjem stare osobe u starački dom ili drugu ustanovu socijalne ili zdravstvene zaštite, nećemo rešiti njene probleme, već je potrebno raditi na širem društvenom odgovoru, piše sudijski pomoćnik Marko Đurić.
Ko je u prekršajnom postupku oštećeni, koja su svojstva u kojima oštećeni učestvuje, šta oštećeni može, a šta mora, šta sud čini za njega i čemu sve to, objašnjava sudija Prekršajnog suda Vladimir Živankić.
Nakon okončanog radnog (sudskog) spora, čije trajanje umnogome zavisi od više faktora – mogućnosti da se što hitnije izvedu svi dokazi (pribave isprave, uredno pozovu i saslušaju svedoci, sačini nalaz veštaka…), zaposleni – tužilac koji uspe u sporu ima prvenstveno doživljaj lične satisfakcije, osećaj da je pravda zadovoljena, da je „borba“ vredela. Ali, da li je to dovoljno, piše sudija Jelena Janković.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja kod pitanja odgovornosti advokata za štetu koju prouzrokuje stranci jeste pitanje da li se odgovornost advokata za štetu prema stranci, u slučaju davanja pogrešnih saveta, mišljenja i za ne(preduzete) radnje u toku sudskog postupka zasniva na ugovornoj ili vanugovornoj odgovornosti, piše sudija Darko Rašković.
Nakon što prestane zajednica života roditelja, bez obzira da li je reč o bračnim ili vanbračnim supružnicima, javlja se potreba za uređenjem načina vršenja roditeljskog prava, piše advokatica Lea Gerasimović.