Zakon o javnom informisanju i medijima uređuje pravila o javnom informisanju i obezbeđuje i štiti iznošenje, primanje i razmenu informacija, ideja i mišljenja putem medija. Šta je ovim zakonom zabranjena informacija, ko ima pravo na tužbu u slučaju njenog iznošenja i zbog čega, između ostalog, objašnjava advokatica Dejana Ukropina.
„Kod nas se svi medijski ili politički predmeti dodeljuju istim tužiocima po tužilaštvima. Isti tužilac u jednom tužilaštvu odlučuje o svim incidentima koji se dogode na protestima, da li je u pitanju krivično delo, prekršaj ili nema ničega. To je ogromna poluga moći i uticaja u rukama jednog čoveka“, kaže tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i članica CEPRIS-a Bojana Savović na tribini “Ima li zaštite za tužioce sa integritetom?” u Kragujevcu.
Pod posebno osetljivim društvenim grupama, podrazumevaju se one grupe stanovnika koje se nalaze pod rizikom od socijalne isključenosti i siromaštva. To su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, starije osobe, pripadnici etničkih grupa, pripadnici LGBTI zajednice, neobrazovana lica, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo koje živi u seoskim sredinama, piše naučna saradnica na Institutu za uporedno pravo Jelena Kostić.
Кo se smatra nezaposlenim i koja prava ima nezaposleni, objašnjava sudija Bojana Simonović.
Danas je internet najpopularniji i najmasovniji vid komunikacije. Pružanje usluga u digitalnom prostoru je izuzetno rasprostranjeno, kao što je to slučaj npr. sa onlajn bankarstvom, onlajn kupovinom preko različitih aplikacija i platformi… Kriptovalute postaju sve rasprostranjeniji način plaćanja, ali i sve češći oblik investicionog ulaganja od strane građana, piše tužiteljka Višeg javnog tužilaštva Gordana Krstić.
Femicid je rodno zasnovano ubistvo žene i predstavlja najekstremniju manifestaciju muškog nasilja. Veoma često se čuje da je to “ubistvo žene zato što je žena”, što donekle može izazvati zabunu u razumevanju ovog društvenog fenomena, piše programska direktorka FemPlatz-a Kosana Beker.
„Nacrt Zakona o Pravosudnoj akademiji (PA) je sublimacija jednog nedemokratskog, nestručnog pristupa, nerazumevanja podele vlasti i vladavine prava, kao i nerazumevanja potrebe da se pravosuđe ojača i ohrabri, kada je u pitanju i nezavisnosti i samostalnost pravosuđa“, kaže sudija Apelacionog suda u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić na tribini „Da li će Pravosudna akademija oblikovati budućnost pravosuđa“ u Novom Sadu.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i Udruženje građana Peščanik pozivaju vas na diskusiju “Ima li zaštite za tužioce sa integritetom?” u petak, 17. januara 2025. godine u Biznis inovacionom centru u Kragujevcu (Trg topolivaca br. 4) od 18 časova.
Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći regulisani su oblici pravne pomoći, kao i pružaoci, odnosno primaoci pravne pomoći. Međutim, za početak potrebno je razlikovati pravnu pomoć od pravne podrške, piše naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović.
Ako sudski parnični postupak shvatimo kao sportsko nadmetanje, onda možemo reći da glavnu ulogu u tom takmičenju igra sudija sa svojom sopstvenom ulogom i zadacima. Širina sudijskih ovlašćenja je obrnuto proporcionalna aktivnostima učesnika u takmičenju. Što je uloga sudije uža, to je takmičarska inicijativa suparnika šira. I obrnuto, piše sudija Dejan Petković.