Danas je internet najpopularniji i najmasovniji vid komunikacije. Pružanje usluga u digitalnom prostoru je izuzetno rasprostranjeno, kao što je to slučaj npr. sa onlajn bankarstvom, onlajn kupovinom preko različitih aplikacija i platformi… Kriptovalute postaju sve rasprostranjeniji način plaćanja, ali i sve češći oblik investicionog ulaganja od strane građana, piše tužiteljka Višeg javnog tužilaštva Gordana Krstić.
Femicid je rodno zasnovano ubistvo žene i predstavlja najekstremniju manifestaciju muškog nasilja. Veoma često se čuje da je to “ubistvo žene zato što je žena”, što donekle može izazvati zabunu u razumevanju ovog društvenog fenomena, piše programska direktorka FemPlatz-a Kosana Beker.
„Nacrt Zakona o Pravosudnoj akademiji (PA) je sublimacija jednog nedemokratskog, nestručnog pristupa, nerazumevanja podele vlasti i vladavine prava, kao i nerazumevanja potrebe da se pravosuđe ojača i ohrabri, kada je u pitanju i nezavisnosti i samostalnost pravosuđa“, kaže sudija Apelacionog suda u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić na tribini „Da li će Pravosudna akademija oblikovati budućnost pravosuđa“ u Novom Sadu.
Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i Udruženje građana Peščanik pozivaju vas na diskusiju “Ima li zaštite za tužioce sa integritetom?” u petak, 17. januara 2025. godine u Biznis inovacionom centru u Kragujevcu (Trg topolivaca br. 4) od 18 časova.
Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći regulisani su oblici pravne pomoći, kao i pružaoci, odnosno primaoci pravne pomoći. Međutim, za početak potrebno je razlikovati pravnu pomoć od pravne podrške, piše naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović.
Ako sudski parnični postupak shvatimo kao sportsko nadmetanje, onda možemo reći da glavnu ulogu u tom takmičenju igra sudija sa svojom sopstvenom ulogom i zadacima. Širina sudijskih ovlašćenja je obrnuto proporcionalna aktivnostima učesnika u takmičenju. Što je uloga sudije uža, to je takmičarska inicijativa suparnika šira. I obrnuto, piše sudija Dejan Petković.
Za pitanje promene ličnog imena najčešće vezujemo promenu prezimena posle zaključenja ili razvoda braka, međutim ono se može dogoditi i u drugim, nešto ređim situacijama, piše pravnica Katarina Grga.
Problemi starih osoba nisu tuđi problem, već predstavljaju probleme svih nas, jer ćemo koliko već sutra biti u njihovim cipelama. Smeštanjem stare osobe u starački dom ili drugu ustanovu socijalne ili zdravstvene zaštite, nećemo rešiti njene probleme, već je potrebno raditi na širem društvenom odgovoru, piše sudijski pomoćnik Marko Đurić.
Ko je u prekršajnom postupku oštećeni, koja su svojstva u kojima oštećeni učestvuje, šta oštećeni može, a šta mora, šta sud čini za njega i čemu sve to, objašnjava sudija Prekršajnog suda Vladimir Živankić.
Nakon okončanog radnog (sudskog) spora, čije trajanje umnogome zavisi od više faktora – mogućnosti da se što hitnije izvedu svi dokazi (pribave isprave, uredno pozovu i saslušaju svedoci, sačini nalaz veštaka…), zaposleni – tužilac koji uspe u sporu ima prvenstveno doživljaj lične satisfakcije, osećaj da je pravda zadovoljena, da je „borba“ vredela. Ali, da li je to dovoljno, piše sudija Jelena Janković.