“U svim ranijim slučajevima, kada se radilo o projektantima, investitorima i izvođačima radova koji nisu direktno povezani za vrhom vlasti, a bilo je žrtava, osumnjičeni su odmah nakon kritičnog događaja bili prijavljeni i izloženi istrazi”, piše sudija u penziji i član CEPRIS-a Savo Đurđić, povodom obrušavanja nadstrešnice koja je usmrtila 15 ljudi u Novom Sadu.
Pozivamo vas na tribinu “Ko može da priušti pripravnički staž – Mladi u pravosuđu između zaposlenja i volontiranja”, koja će se održati 18. novembra od 18 časova, na Pravnom fakultetu u Beogradu, u amfiteatru 2.
Tužiteljka Višeg tužilaštva u Beogradu Bojana Savović ocenila je da će zbog predloženih izmena krivičnih propisa trpeti građani, jer će, usled nedostatka kadra, postupci trajati još duže.
„U Srbiji vlada jedan sistem gde je važno da vi uhapsite, da se to objavi u svim medijima i tabloidima, i da posle toga ne snosite apsolutno nikakvu odgovornost za svoj rad ili nerad“, objašnjava tužiteljka Višeg tužilaštva u Beogradu i članica CEPRIS-a Bojana Savović u Utisku nedelje.
U postupku pripreme Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku zakazana je javna rasprava. Bitne izmene se većim delom tiču poboljšanja procesnog položaja okrivljenog, a na zakonodavcu je težak zadatak da ostvari ravnotežu između efikasne zaštite društva i garantovanja ličnih sloboda, prava i interesa građana koji se pojavljuju u svojstvu okrivljenog, piše javna tužiteljka Milena Božović.
U svakodnevnom govoru često čujemo izraz ‘Evropski sud’, pod kojim se podrazumeva Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. Štaviše, značaj ovog suda i njegovo mesto ultimativne instance, toliko se odomaćilo u našem jeziku da je izraz ‘Ići ćemo do Strazbura’ postao česta izjava koju možete čuti od stranaka u postupku. Međutim, potrebno je imati u vidu, da pored ‘Evropskog suda’ u Strazburu, postoji takođe ’Evropski sud’, ali sa sedištem u Luksemburgu. Pa, u čemu je razlika, objašnjava pravnica Katarina Grga.
Akušersko nasilje kao termin ne postoji u našem zakonodavstvu. Ipak, postoji niz zakonskih normi, pravila i procedura ali i međunarodnih dokumenata kojih se medicinski radnici i zdravstvene ustanove imaju pridržavati, a u suprotnom podležu sankcijama, piše pravna savetnica Una Danilović.
Ustavni sud Republike Srbije je privremeno obustavio primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Svrha Zakona bila je da doprinese iskorenjivanju rodne neravnopravnosti u Srbiji. Iako je jasno da sam Zakon ne može da ukine korene neravnopravnosti, on može da postavi norme ponašanja koje će u dugom roku uspeti da reformišu, ili barem ublaže, rodnu neravnopravnost. Zato je važno da Zakon postoji, piše saradnica Partnera Srbije Ana Krstić.
Šta je zastarelost potraživanja na ime komunalnih usluga, kad nastupa, kako se prekida, kao i do kada se zastarelost može istaći, odgovara sudija Višeg suda u Kragujevcu Olivera Pavlović.
Načelo ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice nije apsolutno iako tako deluje čitajući Ustav, piše spoljni saradnik u advokatskoj kancelariji Drašković Petar Todorović.