Najavljene promene u Zakonu o parničnom postupku izazvale su veliko uznemirenje među građanima koji su vodili pojedine postupke (naročito protiv banaka), a brojni advokati su protiv njih protestovali, piše programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Parnični postupak se zasniva na postojanju (najčešće) jedne stranke (tužioca) koja pred sudom tvrdi da su njeno pravo ili pravni interes napadnuti time što je neka druga stranka (tuženi) svojim ponašanjem dovela do povrede, osporavanja ili ugrožavanja tih prava, odnosno interesa, piše advokat Nenad Kovačević.
Tek su sa donošenjem Krivičnog zakonika 2006. godine alternativne sankcije ušle u naš krivičnopravni sistem u većem obimu i detaljnije su regulisane, te je na taj način prihvaćen, sa izvesnim zakašnjenjem, jedan trend koji je u evropskim zakonodavstvima već decenijama pre postojao da se za izvršenje tzv. bagatelnih, lakših krivičnih dela, kao i krivičnih dela srednje težine, rešenje nastoji tražiti u vanzavodskim sankcijama, piše predsednik Osnovnog suda u Požegi dr Olga Tešović.
Predložene izmene Zakona o parničnom postupku (ZPP) značajno umanjuju efekte Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (ZBPP) i postavljaju nove prepreke pristupu pravdi koje će pogoditi veći broj građana, pa čak i ljude sa prosečnim primanjima, piše pravni savetnik YUCOM-a Milan Filipović.
U današnje vreme u medijima i među mlađom populacijom raspravlja se sve više o tzv. reality programima, koji se bave životima učesnika u veštačkim uslovima, a većina građana retko posećuje arheološka nalazišta, odlazi u muzeje i galerije na izložbe i u bibliotekama pronalazi štivo za čitanje, piše zamenik javnog tužioca Gordana Krstić.
Sudija Višeg suda u Beogradu dr Aleksandar Trešnjev postao je novi predsednik CEPRIS-a, dok je za člana Upravnog odbora izabran zamenik javnog tužioca za ratne zločine Radovan Lazić.
Savet Evrope je usvojio niz dokumenata u borbi protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i, u manjoj meri, rodnog identiteta. Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. godine i na taj način na sebe preuzela obaveze u poštovanju značajnog korpusa ljudskih prava, koji uključuje i potrebu za unapređenjem položaja LGBT osoba, piše pravni savetnik Beogradskog centra za ljudska prava Vuk Raičević.
Nije prvenstveno reč o tome da ima vrlo upućenih i kompetentnih za ovu temu koji nisu pozvani na javno slušanje, ni o konceptu, načinu i rokovima organizovanja ovih aktivnosti. Radi se, iznad svega, o nedostatku svesti, o potrebi da se u ovim aktivnostima obezbedi maksimum poštovanje Ustava, struke i demokratska procedura, od kojih zavisi budućnost ne samo pravosuđa, nego i društva u celini, bar u pogledu vladavine prava, piše sudija Savo Đurđić.
Sudska statistika i drugi zvanični dokumenti sa podacima o radu pravosudnih organa, ne pružaju dovoljno pouzdanu osnovu za uočavanje stvarnih problema, a daju isključivo „pogled iz aviona“ u kojem se gubi perspektiva pojedinca koji traži pravdu pred sudom, piše programski menadžer Centra za evropske politike Dušan Protić.
Poreski problemi sa kojima se kripto zajednica u Srbiji susreće ili će se tek susretati ostali su u senci sukoba koji je nastao između frilensera i Poreske uprave, piše advokat Ilija Rilaković.