Troškove parničnog postupka zakonodavac definiše kao izdatke učinjene u toku ili povodom postupka, uključujući i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. Shodno definiciji i raznovrsnosti postupaka pred sudom, oni mogu biti vrlo različiti, piše sudija osnovnog suda u Nišu Ljiljana Marjanović Andrić.
Pred Narodnom skupštinom se našao predlog autentičnog tumačenja, koji bi, ukoliko bude bio usvojen, značajno suzio obim primene Zakona o sprečavanju korupcije. Naime, na osnovu ovog „tumačenja“ ni jedna zabrana, obaveza ili ograničenje iz ovog zakona više ne bi važila za nekoliko hiljada javnih funkcionera, među kojima su i nosioci nekih od ključnih državnih funkcija, piše programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Mudrost iz naslova pripisuje se junacima stripa „Alan Ford“ i teško je ne složiti se s njom. Međutim, novi Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, čija primena počinje polovinom marta 2021. godine, preti da ugrozi spokojstvo onih građana kod kojih Poreska uprava utvrdi da postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda, a koja je veća od 150.000 evra, piše advokat Ilija Rilaković.
Aktuelnim Krivičnim zakonikom Republike Srbije, i prethodnim takođe, kao mera bezbednosti u članu 79. predviđeno je da se učiniocu krivičnog dela može izreći mera proterivanje stranca iz zemlje. Pod uslovima predviđenim istim zakonikom, određene mere bezbednosti mogu se izreći i neuračunljivom licu koje je učinilo protivpravno delo u zakonu predviđeno kao krivično delo, piše sudija Osnovnog suda u Novom Sadu Dušan Dakić.
Visoki savet sudstva (VSS) je 23. decembra 2020. pod tačkom „Razno“ doneo saopštenje kojim „najoštrije osuđuje tendenciozno napravljenu bazu podataka „Krikova baza o sudstvu“ i ocenio „neprimerenim istup predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića u delu u kojem kritički ocenjuje rad Tužilaštva za organizovani kriminal i Republičkog javnog tužioca“, iako je 17. decembra VSS saopštio da je informacija da se to priprema – neistina, piše sudija i član Visokog saveta sudstva Savo Đurđić.
Poslednjih nekoliko dana medijski prostor Srbije je preplavljen tekstovima i prilozima koji se odnose na seksualno zlostavljanje. Čuli smo nekoliko potresnih ispovesti žrtava, ali smo imali prilike i da čujemo zlurada pitanja: “Zašto do sada nije prijavila? Šta je čekala?”, kao i konstatacije da je “sigurno svojim ponašanjem izazvala” ili da “nisu tu baš čista posla”, piše advokatica YUCOM-a Milena Vasić.
Iako je opšteprihvaćeni stav savremenog društva, pa samim tim i Srbije, da nasilje u porodici nedvosmisleno predstavlja vid nedozvoljenog, štetnog i kriminalnog ponašanja, koje se mora sprečiti i kažnjavati, svedoci smo činjenice da se radi o široko rasprostranjenoj pojavi, koja se javlja u raznim oblicima i često završava na najtragičniji način, piše sudija Osnovnog suda u Nišu Ivana Milovanović.
Svi smo čuli za izreku da je tanka linija između ljubavi i mržnje. Ovaj tekst nastoji da utvrdi još jednu granicu – između pristojnog udvaranja, s jedne strane i proganjanja ili čak polnog uznemiravanja „projektovanog“ partnera, s druge strane, piše zamenik javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i član Udruženje tužilaca Srbije Nikola Pantelić.
Posebna zaštita žena pre i nakon porođaja regulisana je kako Ustavom, kao najvišim pravnim aktom Republike Srbije, tako i Zakonom o radu koji kao posebni zakon reguliše prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih po osnovu rada. U tom smislu, Zakon o radu predviđa posebnu zaštitu od otkaza za ovu kategoriju zaposlenih, piše advokatica Jovana Milić.
Naizgled kontradiktorno naslovno pitanje, predstavlja stvarnu dilemu koja može da se pojavi u izvršnom postupku. Malo je poznato da je zakonska dužnost javnog izvršitelja da posreduje između stranaka radi sporazumnog namirenja izvršnog poverioca, piše programski menadžer Centra za evropske politike Dušan Protić.