Građani u Srbiji su sa dobrim razlogom uznemireni zbog kriminala. Mnogi od njih više nikom ne veruju i sumnjaju da će kaznu zatvora u kućnim uslovima izdržavati samo „odabrani“, javne ličnosti, političari, pevači, sportisti, tajkuni, piše dr Gordana Vidojković, sutkinja Višeg suda u Požarevcu.
Radeći kod oca u advokatskoj kancelariji, neretko sam imao priliku da čujem misao kako ići u sud znači ići po pravdu. Međutim, u sadašnje vreme kada se vrednuje pragmatičnost, postavlja se pitanje da li se uopšte isplati težiti pravdi ili je pravda jedan arhaični institut koji svoje uporište ne može naći u sudskom postupku, piše advokat Lazar Borozan.
Institucionalni odgovor na nasilje tokom protesta u Beogradu početkom jula bio je usmeren najpre na ekspresno sankcionisanje demonstranata. Nasuprot tome, napori institucija da utvrde odgovornost policajaca zbog prekomerne sile bio je skoro pa beznačajan, piše istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đođević.
Da li činjenica razvoja društva i njegovi zahtevi nameću potrebu promene pristupa upravljanju sudovima? Sa kakvim preprekama i ograničenjima se susreće predsednik suda u svom radu? Možemo li primeniti određena iskustva menadžerskog upravljanja i ista prilagoditi sudskom sistemu? Odgovore daje v.f. predsednika Osnovnog suda u Velikoj Plani i zamenica predsednika Društva sudija Srbije Renata Pavešković.
„Sudija mora da govori kroz svoju presudu i da je obrazloži, što je u odlukama Prekršajnog suda donetih protiv protestanata na nedavnim protestima, u jednom delu slučajeva izostavljeno. To je grubo kršenje demokratskih principa. Sada moramo svi zajedno da kažemo – ovo predstavlja pritisak na normalno funkcionisanje sudija“, rekla je predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero.
U redovnim okolnostima građani imaju pravo da se spontano okupe kako bi negodovali povodom izjave javnog funkcionera. Odgovor na pitanje da li je ponašanje učesnika skupa u vreme proglašene epidemije COVID-19 kažnjivo nije jednostavan, usled nedostatka sudske prakse, kao i zbog čestog menjanja propisa, piše Milan Filipović, pravni savetnik u Komitetu pravnika za ljudska prava.
Pravna zaštita uzbunjivača na papiru postoji i teoretski njima ne bi smelo ništa loše da se desi. Međutim, uzbunjivači se u praksi susreću sa čitavim nizom poteškoća i prepreka – jer onima koji su na višim pozicijama nije u interesu da se saznanja o njihovim nezakonitim poslovima dalje dele, a naročito ne javnosti, piše Goran Sandić, saradnik Beogradskog centra za ljudska prava.
U Srbiji je trenutno na snazi autoritarni legalizam. Ne vidim kako drugačije možemo da imenujemo trenutnu situaciju u kojoj je neko spreman da bez razmišljanja izrekne najtežu prekršajnu meru od 60 dana zatvora nekom ko je u ovakvim okolnostima, u jednoj napetoj i uzavreloj atmosferi, opsovao policajca i rekao mu – Idi na Kosovo”, rekao je prof. dr Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović, komentarišući kažnjavanje protestanata.
Ako već medicina (tzv. „struka“) nema odgovore na sva bitna pitanja jer je bolest nedovoljno istražena, organi vlasti moraju da stave na raspolaganje građanima makar one informacije koje im jesu dostupne i nesporne, a nipošto da skrivanjem ili „kreativnim tumačenjima“ podstiču sumnje u ispravnost svog delovanja, piše Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije.
U izbornoj kampanji, plasirana je ideja da bi građani trebalo da biraju i sudije i tužioce. U ovoj ideji ima i realnosti: „pravosudni izbori“ slede, izborna kampanja za novu pravosudnu vlast samo što nije počela, a već sledeće godine, građani će imati mogućnost da menjaju „pravosudnu vlast“, piše predsednica YUCOM-a dr Katarina Golubović.