Иако закон судијама дозвољава да се удружују да би очували независност, о томе ће се данас расправљати у Високом савету судства.
Аутор: Мирослава Дерикоњић
Bисоки савет судства требало би данас да одлучује о спојивости судијске функције са чланством у недавно основаном Центру за правосудна истраживања (ЦЕПРИС). Чланови највишег судског тела одлучиваће о томе да ли судија мора да бира између функције коју обавља или чланства у струковној невладиној организацији чији је циљ изучавање и унапређење правосуђа.
Подсећамо да је председник Вишег суда Александар Степановић крајем прошлог месеца, потписао решење којим је судију Вишег суда Александра Трешњева због „сумње у пристрасност” изузео из већа које води поступак против бившег градоначелника Новог Сада Борислава Новаковића а који је у завршној фази. Своје наводе образложио је чињеницом да су и судија Трешњев и адвокат оптуженог Владимир Бељански, чланови ЦЕПРИС-а.
Иако, за сада, ова невладина организација има само 12 чланова, међу њима су еминентна имена српског судства, професуре и адвокатуре: судија Уставног суда Горан П. Илић, судије Апелационог суда у Београду Миодраг Мајић, некадашња председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро, професори београдског Правног факултета Миодраг Јовановић и Зоран Мирковић, адвокати Слободан и Владимир Бељански, Владимир Ђерић, Небојша Мараш… Осим њих, у ЦЕПРИС-у је и известан број младих сарадника који нису његови чланови.
Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног суда и чланица ЦЕПРИС-а, каже да се плаши тврдње било ког правника који каже да судија неће бити непристрастан током суђења зато што је члан истог удружења као и адвокат у поступку који води. Такође, наводи бивша председница Врховног суда, о праву удруживања судија у удружења која се боре за независност говори се и у Закону о судијама.
– Као правнику, није ми јасно шта је прави разлог за изузеће судије Трешњева. ЦЕПРИС као организација нема неморалне циљеве, не ради против државног уређења. Значи, све је у складу са законом. Оно што је, можда, и најбитније нагласити јесте да се у Закону о судијама наводи да судије имају право да се удружују у удружење чији је циљ борба за независност и развијање правосудног система, односно, све оно за шта се залаже ЦЕПРИС. Удружење није ни почело са радом, а председник Вишег суда Степановић у решењу којим се судија Трешњев изузима из судског већа, анализира начин конституисања и рада новооснованог удружења. То није у надлежности председника суда, а посебно не представља разлог за изузеће. Такође, у закону се наводи да је основна обавеза судије да одржава своје право на независност и непристрасност. У конкретном случају, тако нешто уопште није могуће – објашњава Петровић Шкеро.
ВСС и о приговору Трешњева
Бивша председница Врховног суда која је сада у пензији, наводи и да ситуација са ЦЕПРИС-ом недвосмислено подсећа на ону од пре петнаестак година када су судије санкционисане због учлањења у тада новоосновано Друштво судија Србије.
Према речима Драгомира Милојевића, председника Врховног касационог суда и ВСС, иако је планирано, није сигурно да ће ово тело данас донети одлуку да ли је судијска функција неспојива са чланством у ЦЕПРИС-у. За „Политику” каже да одлуку у конкретном случају никако не треба доносити „преко колена”.
– Нисам спреман да одлучујем док се детаљно не упознам са статутом, начином рада и другим појединостима у вези са поменутим удружењем. Судијска функција би, сигурно, била неспојива са чланством у неком удружењу у вези са финансијама или нечим сличним. Оваква подела нам није била потребна пред отварање поглавља 23 – рекао је Милојевић за наш лист.
Незванично сазнајемо да је данашња расправа стављена на дневни ред ВСС-а на предлог Александра Степановића. У Вишем суду замолили смо за коментар председника ове установе у вези са неспојивошћу судског посла и чланства у струковној организацији, али и питали да ли је баш он предложио ту тачку на седници ВСС-а.
– Седницу ВСС сазива председник овог тела, а позив за седницу садржи дан, час и место одржавања седнице као и предлог дневног реда (члан 19 Пословника о раду ВСС). Члан савета има право да предложи измену дневног реда који је наведен у позиву за седницу уз усмено образложење предлога (члан 23 Пословника). Председник Вишег суда у Београду, као што знате, није члан ВСС, па не знамо одакле вам нетачна информација – наводи се у штуром одговору из Вишег суда.
Ostavite komentar