Izmene kaznene politike koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osim što su populističke i predstavljaju mešanje izvršne u sudsku vlast, još jednom pokazuju da živimo u autoritarnoj državi u kojoj su institucije odavno mrtve i u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu, slažu se sagovornici Istinomera.
“Polako, ali sigurno dobijamo nešto što zaista nismo imali, bar ne u poslednjih 30 godina, a to je da vam neko otvoreno na televiziji, sa nacionalnom frekvencijom, kaže da ima ambiciju da sudi, presuđuje, prikuplja dokaze i mislim da svakog ko ima i malo zdravog razuma to mora da plaši“, kaže u razgovoru za Istinomer Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) povodom najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će u roku od mesec dana doći do izmene kaznene politike, pre svega kad je reč o minimalnoj i maksimalnoj kazni zatvora, koja podrazumeva i uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela.
“Biće teška borba jer će sada stručnjaci da krenu da pričaju o ljudskim pravima, ujediniće se kriminalci jer će dobijati manje para, a ja im poručujem da će država da vas pobedi. Obećavam građanima Srbije da će država da pregazi kriminalce”, , između ostalog, predsednik Vučić na konferenciji za novinare 12. januara.
Od tada se ne stišavaju reakcije javnosti, pre svega one stručne. Saopštenjima su se oglasili Advokatska komora Beograda, Udruženje Tužilaca, Komitet za zaštitu ljudskih prava (YUCOM). Zajednička ocena pravnika, sudija i advokata je da inicijativa za izmenu kaznene politike ne može da potekne od predsednika države, jer to pre svega predstavlja mešanje izvršne u sudsku vlast. Istovremeno se naglašava da je za ovako najavljenu opsežnu reformu kaznene politike neophodno vreme, temeljna analiza i konsultacije sa predstavnicima struke, što do sada nije urađeno, kaže u razgovoru za Istinomer Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu i predsednik UO Centra za pravosudna istraživanja.
“Ako se samo pola toga što je najavljeno i ostvari, to će biti jedna od najvećih reformi krivičnog zakonodavstva. Ali tu je nabacano jako mnogo stvari koje se tiču ne samo materijalnog, već i proceduralnog prava i to bi zahtevalo jedan jako dug i jako ozbiljan rad. Da li oni zaista nameravaju da urade sve najavljeno, deo toga ili ne nameravaju, mi to zaista ne znamo dok ne vidimo“, kaže Majić.
Prema informacijama dostupnim na sajtu Ministarstva pravde, ministarka pravde 31. decembra 2018. formirala je Radnu grupu za izmenu i dopune Krivičnog zuakonika koja će se, kako je naglašeno, baviti razmatranjem inicijative fondacije “Tijana Jurić” za uvođenje kazne doživotnog zatvora. Ne postoji informacija da li se ova radna grupa do sada sastala, niti ko je čini. Još je veća nepoznanica kako je moguće da za mesec dana od najave predsednika države i mesec i po od formiranja radne grupe budu donete i usvojene najavljene izmene Zakona.
“Može se sve. Ako imate skupštinsku većinu možete svaki zakon da izglasate, drugo je pitanje da li je ozbiljno uopšte i razmišljati o tako nečem“, kaže sudija Majić, dodajući da to, pre svega, nije jedan Zakon, kako se predstavlja, već “čitav niz Zakona koje bi trebalo promeniti u oblasti proceduralnog, materijalnog prava i izvršenja krivičnih sankcija, kao i čitav niz paralenih Zakona”.
“Ako oni to misle za mesec dana da završe, neka nam je sa srećom. Ili možda već imaju nešto što do sada niko nije video, ili će to da opet završi u nekom uskom krugu… sve je teoretski moguće”, kaže Majić.
Sudija Majić kao najveći problem predloženih izmena krivičnog Zakona navodi uvođenje doživotne kazne za najveća krivična dela, bez mogućnosti pomilovanja, kako predlaže fondacija “Tijana Jurić, iz više razloga. Kao jedan od razloga navodi da “evropski sud za ljudska prava doživotnu kaznu bez mogućnosti pomilovanja vidi kao nehumanu kaznu i svakako da ćemo imati problema tim povodom”, a kao drugi to što “ne postoji analiza na osnovu koje je takav predlog donet”.
“Kako može da se dođe do zaključka da kazna zatvora od 40 godina nije efikasna kada niko još nije ni izdržao tu kaznu do kraja. Uostalom, ne može ta kazna tek tako da se ubaci u pravni sistem. Prosto, vi ne možete da, primera radi, uvedete doživotnu kaznu zatvora za ubistvo deteta, a ne za, recimo, krivično delo genocida ili ratnog zločina“, naglašava Majić.
Inače, doživotna kazna zatvora postoji u većini evropskih zemalja. Ne primenjuje se u Portugalu, Norveškoj, na Islandu, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, dok se u Albaniji, Rusiji i Belorusiji primenjuje pod specifičnim uslovima. U Srbiji je do 2006. primenjivana i smrtna kazna, a te godine je zakonom ukinuta. Prema istraživanju javnog mnjenja iz septembra 2018. godine, 56 odsto ispitanika je za njeno uvođenje. Protiv smrtne kazne je 24 odsto ispitanika, dok je 20 odsto neodlučnih.
Za Sofiju Mandić iz CEPRIS-a dodatni problem u vezi za najavljenim izmenama je i uvođenje mogućnosti preventivnog hapšenja.
“Šta to zapravo znači, ko će procenjivati kada neko može biti preventivno uhapšen. Na ovaj način se ugrožava pravo na slobodu i bezbednost građana, kao i na mogućnost pravičnog suđenja“, kaže Mandić.
Sve najavljene mere predstavnici udruženja sudija, tužilaca i advokata vide, pre svega, kao “populističke“, koje “ne rešavaju problem“. Problem je, kaže Miodrag Majić, znatno dublji i “seže u povezanost države i kriminala”.
“Ono što se predlaže je najjednostavnije i deluje ljudima kao neki čaroban potez, koji će da promeni stvari. To nema nikakve veze. Sve ostalo je mnogo teže, a to podrazumeva čišćenje državnog aparata koji učestvuje u procesuiranju krivičnih dela, pre svega policije, tužilaštva, sudstva od bilo kakvih kontakata sa kriminalnim elementima, sklanjanje onih koji su podložni korupciji, popravljanje ambijenta u kojem pravosuđe radi, sklanjanje te šape politike od pravosuđa“, kaže Majić, dodajući da ovim poslom očigledno niko neće da se pozabavi.
Posle iznetih kritika, predsednik Srbije Aleksandar Vućić određene sudije, među njima pre svega Miodraga Majića, označio je kao “žute” sudije, koje “ne procesuiraju kriminalce” i “idu u strane ambasade po mišljenje”. Upitan da prokomentariše izneto mišljenje Miodraga Majića o najavljenim izmenama krivičnog Zakonika Vučić je rekao:
“Ne možete nikog drugog da čitate, pošto ne silazi sa Šolakovih i Đilasovih medija. Bogom dan da soli pamet, a prvo svrati do nekih ambasada da mu oni kažu šta da misli o tome. Pa se onda pojavi da nam objasni šta misli o tome.“
Ne želeći da komentariše Vučićeve optužbe, Majić je za Istinomer rekao da ovakav način komunikacije samo potvrđuje iznete tvrdnje o političkim pritiscima na sudstvo.
“Ovo je upravo potvrda onog o čemu govorim, a gomila ljudi ćuti. Prosto, nemate ambijent u kojem je pravosuđe ostavljeno bez pritiska politike. To nije ambijent u kojem pravosuđe može da da neke ozbiljnije rezultate, osim onih koji su naručeni i koji su onakvi kakve gledamo sve ove godine, pa i decenije. Ništa se ne može promeniti dok se ne ukloni politički pritisak na prvosuđe i sve njegove organe”, kaže Majić.
Za Majićevu koleginicu Sofiju Mandić direktna prozivka sudija od strane predsednika Vučića predstavlja, kako je rekla, otvorenu pretnju, koja se “iz okruženja predsednika sada prebacila na centar, odnosno dolazi od samog predsednika”, što, smatra Mandić, “kvalitetno menja stvari”.
“Time je apsolutno ugrožena bezbednost tih ljudi, iako oni to možda sami neće reći, ali oni nemaju nikakvu zaštitu, kreću se, kao i svi mi, na ulici, u sudovima… I kada neko, kao što je predsednik države, kaže da vi idete u strane ambasade, da služite stranim državama, a ne zakonima i Ustavu vaše zemlje, to je znak da bilo ko može da vam naudi“, kaže Sofija Mandić u razgovoru za Istinomer, dodajući da će posle taj isti koji je stvarao atmosferu u kojoj je napad moguć reći: “Pa, da, ali mi nismo pozvali da neko bude fizički napadnut, baš nam je žao, mi ćemo tražiti da se vinovnici uhapse“… „To su već viđeni scenariji, tako da ne mislim da je previše paranoično reći da takve izjave, konkretno o sudiji Majiću, ugrožavaju njegovu bezbednost“, kaže Mandić.
Ona smatra da su poslednji potezi predsednika Vučića vezani za pravosuđe samo još jednom pokazali da živimo u autoritarnoj državi u kojoj su institucije odavno mrtve i u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu. “Mislim da je odlična izjava momaka iz Lokalnog fronta koji su, na ‘Ibarskom maršu’ kada su stigli pred Beograd, rekli: “Nalazimo se pred ulaskom u prestonicu države koja ne postoji’“, kaže Mandić.
“Time je apsolutno ugrožena bezbednost tih ljudi, iako oni to možda sami neće reći, ali oni nemaju nikakvu zaštitu, kreću se, kao i svi mi, na ulici, u sudovima… I kada neko, kao što je predsednik države, kaže da vi idete u strane ambasade, da služite stranim državama, a ne zakonima i Ustavu vaše zemlje, to je znak da bilo ko može da vam naudi“, kaže Sofija Mandić u razgovoru za Istinomer, dodajući da će posle taj isti koji je stvarao atmosferu u kojoj je napad moguć reći: “Pa, da, ali mi nismo pozvali da neko bude fizički napadnut, baš nam je žao, mi ćemo tražiti da se vinovnici uhapse“… „To su već viđeni scenariji, tako da ne mislim da je previše paranoično reći da takve izjave, konkretno o sudiji Majiću, ugrožavaju njegovu bezbednost“, kaže Mandić.
Ona smatra da su poslednji potezi predsednika Vučića vezani za pravosuđe samo još jednom pokazali da živimo u autoritarnoj državi u kojoj su institucije odavno mrtve i u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu. “Mislim da je odlična izjava momaka iz Lokalnog fronta koji su, na ‘Ibarskom maršu’ kada su stigli pred Beograd, rekli: “Nalazimo se pred ulaskom u prestonicu države koja ne postoji’“, kaže Mandić.
Ostavite komentar