Foto: N1
Udruženje sudija i tužilaca zatražilo je da Uprava za sprečavanje pranja novca proveri i Društvo sudija, Udruženje tužilaca Srbije i Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS), što je mnoge začudilo i zbunilo. Sofija Mandić iz Ceprisa za N1 objašnjava da je Udruženje sudija i tužilaca formirano od strane vlasti kao lažno civilno društvo, pa otud ne čudi i ovakav zahtev. Dodaje da se pomenuta udruženja u kojima su aktivni nosioci pravosudnih funkcija nisu našla na spisku Uprave jer bi to bilo previše sumnjivo i dodatno diskreditovalo akciju.
Ona objašnjava da Udruženje sudija i tužilaca već duže vreme izaziva zabunu u javnosti samim svojim imenom.
“Radi se o udruženju čija je svrha da stvori zabunu o svom identitetu. U nekim međunarodnim izveštajima i domaćoj javnosti okarakterisno je kao paravan udruženje osnovano od strane vlasti, kao lažni kritičar ili lažno civilno društvo”, rekla je Mandić u Danu uživo.
Napominje da se veza između ovog udruženja i struktura vlasti i vidi od toga na koji način je registrovano, do toga što su njihovi predlozi prethodnica državnih predloga, a mišljenja i stavovi su im, kaže Mandić, u skladu sa onim što vlast planira da predloži.
Prema njenoj oceni, sama činjenica da se neko udruženje ili pojedinac našlo na spisku Uprave, čini ga gorim nego što je do sada bilo, a do sada su, podseća, označavani kao neprijatelji države, izdajnici, dok je sudija Miodrag Majić u tabloidima optuživan da sprema zaveru protiv predsednika Aleksandra Vučića.
“Na sve to bi trebalo da dođe sumnja da peremo novac i finansiramo terorizam. To bi vlasti dobro došlo i onda dolazite u defanzivnu poziciju i morate da pravdate novac koji trošite”, objašnjava sagovornica N1 i podseća da pranje novca znači da se novac koji je stečen izvršenjem krivičnog dela ubacuje u legalne tokove.
Upitana ko sve može biti predmet provere Uprave za kontrolu pranja novca, Mandić napominje da to mogu biti sva udruženja, pa i Cepris, a da se po zakonu provera može vršiti ukoliko postoji osnov sumnje da se vrši pranje novca ili finansira terorizam.
Dodaje da u ovom slučaju, osnov sumnje nije naveden.
“Ukoliko bi postojali osnovi sumnje da činimo nešto od ova dva mi bi smo mogli biti predmet provere i nismo izuzeti od zakona ove zemlje. Druga strana je htela da nas dovede u situaciju kao da smo iznad zakona. Ali provera moda da se vrši u skladu sa zakon, a zakon kaže da mora da postoji osnov sumnje. U dopisu koji je stigao bankama ne navodi se nikakav osnov sumnje, nema ni jedne jedine reči o tome, postoji samo spisak, i da se dostave sve transakcije u poslednjih godinu i po dana pojedinaca i transakcija”, napominje Mandić.
Kaže i da su banke same dužne da sumnjive transakcije prijave, a da ih je bilo one bi to sigurno u učinile. A da nisu učinile, Uprava bi mogla da traži podatke ali ako predoči osnove sumnje, što se u ovom slučaju nije dogodilo, ponavlja sagovornica N1.
Govoreći o tome šta mogu da urade oni koji su se bez osnova sumnje našli na spisku za proveru, Mandić kaže da pre svega banke, koje su dužne da sve račune čuvaju kao bankarsku tajnu, mogu da ulože prigovor Upravi i traže osnove sumnje za proveru računa.
S druge strane, oni čiji ugled je narušen time što su se našli na spisku za proveru da li peru novac ili finansiraju terorizam, mogu da podnesu kriviče prijave protiv odgovornih u Upravi.
“Ne samo zato što nisu naveli osnove sumnje, nego su imena nekih organizacija pogrešno napisana. Eto toliko su se oni tome posvetili”, zaključuje Mandić.
Ostavite komentar