„Ustavna žalba je ubedljivo najčešća pravna forma kojom se građani i institucije obraćaju Ustavnom sudu i ona, u proseku, čini 95 odsto svih predmeta ovog tela. Ipak, više od dve trećine tih predmeta Ustavni sud odbacuje, tj. ne uzima dalje u razmatranje i odlučivanje, čime je ona postala nedelotvorno pravno sredstvo, odnosno sredstvo koje ne vrši svoju osnovnu funkciju“, navodi se u saopštenju, prenosi Danas.
Dodaje se da „zabrinjava podatak da je osam puta veći broj ustavnih žalbi koje gradjani podnesu Ustavnom sudu od broja žalbi koje Sud usvoji“.
U saopštenju je ocenjeno da je osnovna nadležnost Ustavnog suda, ocena ustavnosti i zakonitosti, potisnuta u drugi plan i „gotovo neprimetna“ u praksi Suda.
Ustavni sud ne vodi proaktivnu komunikaciju sa javnošću pa je tako navedena studija pokazala da u poslednjih pet godina, Ustavni sud nije organizovao nijednu konferenciju za novinare, niti je, kako se ističe u saopštenju, sudeći prema sadržaju sajta te institucije, izdao saopštenje za medije.
„U analizi 80 sajtova medija, udruženja, političkih stranaka i institucija, najveći broj vesti je objavljen na sajtovima online izdanja medija poput Danasa, N1, RTS, Politike, zatim na sajtovima udruženja penzionera kao što su Penzin i Penzioner vojni“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da navedeni podaci ukazuju da je „hitno potrebno ispitati načine i mehanizme odlučivanja Ustavnog suda“.
Studiju „Odnos Ustavnog suda i sudske vlasti – stanje i perspektive“ izradili su profesori ustavnog prava i pravnici, članovi tog strukovnog udruženja, analizirajući rad tog Suda od 2014. do 2018. godine, odnosno od 2008. do 2014. godine kada je u pitanju odnos Ustavnog suda prema praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Leave a Reply