Trešnjev podseća da su takozvana “skajp suđenja” prvobitno bila uvedena na osnovu preporuke Ministarstva pravde što, kako kaže, naravno nije moglo, posle čega je usledila Uredba Vlade Srbije koja je regulisala takva suđenja.
“Problem je što je ta uredba regulisana samo sa dva člana, a drugi član se odnosi na vreme stupanja na snagu uredbe. Zakon o krivičnom postupku kao jedno od osnovnih prava okrivljenih prepoznaje prisustvo okrivljenih u sudnici. Kada se odustane od tog principa onda ga morate detaljno regulisati, inače će se pojaviti problemi u praksi”, napominje sagovornik Novog dana.
Objašnjava da su se pojavila pitanja kako je okrivljeni komunicirao sa svojim braniocem, da li je bilo uslova za poverljiv i nesmetan razgovor, kakve su bile garancije da razgovor nije bio prisluškivan, ko je sve bio u prostoriji u kojoj se nalazio okrivljeni.
“Veliki broj pitanja će se pojaviti koja će Ustavni sud morati da reši da bi se utvrdilo da li su ta suđenja bila zakonita ili ne”, napominje Trešnjev.
Predsednica Društva sudija Snežana Bjelogrlić kaže da je isti problem postojao i u drugim evropskim zemljama u kojima je bio uveden ovakav način suđenja i dodaje da do 1. aprila u Srbiji nije bilo pravnog osnova za održavanje skajp suđenja.
Ona objašnjava da je tokom vanrednog stanja moguće ograničiti neka ljudska i manjinska prava, ali da se pravo na pravično suđenje ne može ograničiti i ističe da je ono i pored toga bilo povređeno suđenjima putem Skajpa.
Bjelogrlić kaže da nije trebalo na prvu loptu prihvatiti takva suđenja, a da su se ona mogla održati ukoliko svi akteri pristanu na to. Ili ako bi okrivljeni tražio takvo suđenje, ne želeći da putuje 200 kilometara od pritvora do suda i tako rizikuje da se zarazi od, na primer, zatvorskog čuvara.
Od 11. maja nastavljaju se sudski postupci započeti pre proglašenja vanrednog stanja. Zaključkom Visokog saveta sudstva propisan niz pravila ponašanja u sudovima u cilju sprečavanja širenja bolesti, a među njima su i nošenje zaštitne opreme – maski i rukavica, kao i održavanje distance u sudnici.
Sudija Trešnjev kaže da ne postoji ograničenje broja ljudi u sudnici, već da je neophodno obezbediti distancu među njima. Ističe da je njemu najveći problem suđenje pod maskom, zbog otežane komunikacije.
“Kada treba da čujete nešto, a to se dešava pod maskom, u situaciji kada je svaka reč važna, ponekad je važno i gde se nalazi zarez, onda to predstavlja ometanje u radu. Često se taj govor čuje kao mumlanje”, opisuje Trešnjev suđenje u novim okolnostima.
Bjelogrlić kaže da će vanredno stanje stvoriti zastoj u suđenjima i uticati na efikasnost sudstva jer su se u tom periodu održavala samo suđenja koja nisu mogla biti odložena.
Društvo sudija je od Visokog saveta sudstva tražilo da se iskristališe koji su prioritetni predmeti u kojima treba da se sudi, a koje je moguće odložiti kako bi sudovi ujednačeno radili.
Traženo je, ali odgovor još nije stigao, i da se formira telo koje bi koordiniralo rad sa epidemiološkim službama. Bjelogrlić napominje da je to važno jer sudovi planiraju svoj rad do kraja godine i zakazuju suđenja, pa im je važno da znaju u kakvim će uslovima raditi.
Ostavite komentar