Sve fotografije: Ivan Dinić/Nova S
Trešnjev je u emisiji „Utisak nedelje“ naveo da pritisci na pravosuđe imaju svoje različite vidove, od direktnog pritiska na sudove, javnog naručivanja sudskih odluka, a posebno veliku štetu pravosuđu prave političari, piše Nova.rs.
On je dodao da je još 2017. godine Društvo sudija uradilo istraživanje u kojem se 44 odsto sudija izjasnilo da je trpelo određene pritiske u svom radu. Od tog broja većina njih je navela da su ti pritisci bili kontinuirani, a kao najčešći se navode pritisci od strane izvršne vlasti, a zatim od predsednika sudova.
Upitan da li je on trepeo pritiske, Trešnjev je odgovorio potvrdno, a kao razlog za to bio je taj što je ušao u CEPRIS, autoritarno udruženje u kojem je 13 doktora nauka, a među njima i sudija Miodrag Majić.
“Da biste imali jedno ekonomski bogato društvo morate imati razvijene demokratske institucije, a to je nezavisno pravosuđe. Ako ga nemate ne možete da idete napred. Šta će se desiti u suprotnom? Ako građani smatraju da pravosuđe nije nezavisno, pokušaće sami da rešavaju svoje probleme. To niko ne želi”, rekao je on.
Iako sudije kažu da ih ne interesuje šta pričaju predsednik ili ministar, važno je da to građani percipiraju, jer ako političar kaže da neko nije kriv, kako građanima da objasnite da ta odluka nije naručena, upitao je on.
Trešnjev je kao jedan od problema pravosuđa naveo i javno iznošenje dokaza pre sudskog postupka čime se stvara uverenje da je slučaj već rešen, što je takođe neosporan pritisak na sud.
Podsetio je da je vlada 2016. donela Kodeks, na osnovu kojeg se ministri obavezuju na uzdržavanje od javnog komentarisanja sudskih odluka, a koji je potpisao upravo Aleksandar Vučić, koji ih i najčešće komenatriše. Isti takav kodeks postoji i u Skupštini Srbije, a vidimo koliko se poslanici toga pridržavaju.
Šta znači pritisak na pravosuđe u praksi objasnio je advokat Vladimir Vučinić, nekadašnji sudija Višeg suda i predsednik Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, koji je sudio u sudskim procesima protiv pripadnika JSO, Legije, Šarića i Miroslava Miškovića.
Vučinić je prošle nedelje objavio knjigu “Pod pritiskom” u kojoj je opisao slučaj koji je obeležio njegovu karijeru. Reč je potpisivanju odluke da se Miškoviću vrati pasoš na pet dana kako bi otišao na službeni put, pritiske koje je trpeo zbog toga od tadašnjeg predsednika suda Aleksandra Stepanovića, koji je tražio da tu odluku preinači, a kada na to nije pristao, bio je smenjen.
Vučinić je podsetio i da se nakon te odluke u čitavu priču uključio tadašnji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić koji ga je vređao na javnom servisu, nazivao ga “Miškovićevim sudijom”, optuživao da je od njega uzeo pare i nazivao kriminalcem.
“To je klasičan primer zastrašivanja ostalih sudija”, ukazao je on u „Utisku nedelje“.
Napominje i da je poenta da se politika izbaci iz sudnice, jer ne treba političari da prejudiciraju kakva će sudska odluka biti donesena.
Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović je istakla da joj je žao što takve priče o pritiscima na pravosuđe nisu poznate javnosti.
“Postupci koji se vode pred Visokim savetom sudstva su zatvoreni za javnost i kada se sudije žale na pristiske oni su iza zatvorenih vrata. Za javnost je najdragocenije da sazna kako to izgleda – preko SMS poruka, u prolazu ili na neki drugi način”, rekla je ona u „Utisku nedelje“.
Prema njenim rečima, političari iznose svoju priču, eventualno advokati, a sudije kada izađu u javnost dožive takvo dispciplinovanje da brzo od toga odustaju.
“Mi nemamo pristup šta se dešava u pravosuđu, informacije stižu do tabloida i tu nema spora, uobičajena je stvar da se obračuni vode na naslovnim stranama tabolida”, rekla je ona, dodajući da kampanje prvo počinju u tabloidima, a onda te iste stvari čujemo „iz usta“ predstavnika vlasti, što govori o povezanosti tabloida i pravosuđa, ali i izvršne vlasti.
Ostavite komentar