Normalan život je neostvariv van demokratije i niko je ne dovodi u pitanje, ali smo možda imali prevelika očekivanja i zaboravili da je demokratija krhka i da se za nju uvek treba boriti, rečeno je juče na Međunarodnoj konferenciji “Civilno društvo za odgovornu vlast”, koju je organizovao Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta).
“Srbija je 2000. godine glasala za život u uređenom društvu, u kojem vladaju institucije, a ne pojedinci”, izjavio je analitičar Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo Srđan Cvijić, uz konstataciju da su sada mnogi u Srbiji razočarani, ali da se nada da oni ne bi zamenili demokratiju za neki drugi oblik vladavine. Kazao je da je SNS obećala da će poštovati pravila igre uspostavljena 5. oktobra 2000. godine, ali da se to nije dogodilo, “već smo od 2012. svedoci urušavanja demokratije”. Politička analitičarka iz Velike Britanije Marika Djolai ocenila je da oni koji su doneli liberalnu demokratiju u Srbiju nisu pomenuli probleme zapadnog društva, među kojima su socijalne i ekonomske razlike. A direktor briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodnu saradnju i bezbednost Dušan Reljić istakao je da je za razvoj demokratije u zemljama na Zapadnom Balkanu neophodan privredni rast, ali da njega nema bez novca iz Evropske unije (EU). “Ono šta bi moglo da podstakne ljude da ostanu, to je pre svega privredni rast, bolja raspodela društvenog bogatstva, pravna država, ali bez novca toga nema”, rekao je Reljić.
Ukazujući da je republički parlament u potpunosti u rukama izvršne vlasti, Tara Tepavac iz istraživačkog tima “Crte” rekla je da je od “hrama demokratije”, kako je Skupština definisana Ustavom, ostala samo fasada. Ona je naglasila da je donošenje zakona po hitnoj proceduri postala ustaljena praksa i da je Vlada Srbije, sa 97 odsto usvojenih zakonskih predloga, preuzela ekskluzivno pravo na predlaganje propisa. Izveštaji o radu Narodne skupštine, nezavisnih institucija, medija, kao i amandmani na Ustav u oblasti pravosuđa, ukazuju na pad demokratije u Srbiji i proces nazadovanja, rečeno je na Konferenciji. Napominjući da u pisanju amndmana na Ustav u oblasti pravosuđa, “prvi put u istoriji Srbije” nisu učestvovali eksperti, zamenica predsednika UO Centra za pravosudna istraživanja – CEPRIS Vida Petrović Škero naglasila je kako se, zapravo, ne zna ko ih je pisao, osim da je to urađeno u Ministarstvu pravosuđa. Ona je rekla da javnost nije upoznata sa obrazloženjem predloženih amndmana, a da je predloženim rešenjima predviđena veća politizacija sudstva nego što je bila do sada.
Ostavite komentar