Milena i Marko su među onim građanima Srbije koji su učestvovali u poslednjem istraživanju organizacije Transparency International o indeksu percepcije korupcije za 2019. godinu. Istraživanje je pokazalo da je Srbija i dalje zemlja u kojoj je nivo korupcije visok.
Od idealnih 100, Srbija ima 39 poena, što znači da zauzima 91. mesto na listi od 180 zemalja. U odnosu na
prošlu godinu, ocena korupcije je ista, ali je na listi zemalja Srbija zabeležila pad za četiri mesta.
Građani su, između ostalog, pitali:
- Nedavno je poznati tužilac na svom Tviter nalogu napisao da jedna novija krilatica koja se odnosi na tu profesiju glasi: “Svaki predmet ima svoje vreme”. Da li je on to nama zapravo priznao da predmete drži u fioci, iako to ne bi smeo da radi?
- Šta je konkretno problematično u postojećem modelu izbora tužilaca?
- Kada bi u Srbiji najviši funkcioneri odgovarali za korupciju, da li bi je onda bilo manje i među nižim državnim činovnicima?
- Kakva je uopšte razlika između “samostalnosti” i “nezavisnosti” tužilaštva? Ljudi te reči u srpskom jeziku koriste najčešće da označe istu stvar.
- U čijim rukama bi trebalo da bude izbor tužilaca?
Pravni eksperti CEPRIS-a odgovorili su na ova i druga pitanja, kroz brošuru koju možete naći OVDE.
Izbor tužilaca je važan koliko i svaki drugi izbor zaposlenih u tom lancu. Korumpirani su od policajaca koga podmitiš zbog prekršaja u saobraćaju, preko svih drugih, zbog teških krivičnih dela: advokata, sudija i ostalih. A ljudi su licemerni, jer su svi spremni da podmite a s’druge strane im smeta korupcija.