Foto: CEPRIS
Krajem 2019. godine, u izdanju Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) objavljena je studija „Odnos ustavnog suda i sudske vlasti – stanje i perspektive“. Studija je nastala kao rezultat istoimenog projekta koji je finansijski podržala Fondacija za otvoreno društvo.
Jedan od uvida u studiji je bio da osnovna nadležnost Ustavnog suda u Srbiji, tj. normativna kontrola ustavnosti i zakonitosti opštih akata, čini tek oko 5% predmeta u radu Suda. Pomenuta studija se, stoga, poglavito bavila postupanjem suda po ustavnim žalbama, kao njegovom pretežnom delatnošću, dok je postupanje u okviru kontrole ustavnosti i zakonitosti relativno zanemareno.
Stoga se, priodno, nametnula potreba da se u sledećem istraživanju veća pažnja posveti „izvornoj“ nadležnosti ustavnog sudstva, odnosno načinu njenog vršenja od strane Ustavnog suda Srbije. Rezultat te nove/stare saradnje CEPRIS-a i Fondacije za otvoreno društvo je publikacija „Normativna kontrola ustavnosti kao osnovna(?) nadležnost Ustavnog suda Srbije (2009 – 2019)“, čiji su autori profesorka Marijana Pajvančić i advokat Slobodan Beljanski.
Autori su u studiji, osim detaljne analize statističkih podataka o ukupnom broju podnetih inicijativa i predloga za ocenu ustavnosti u poslednjih deset godina, podataka o inicijatorima i predlagačima, aktima i oblastima koji su najčešći predmet inicijativa za ocenu ustavnosti, kritički analizirali i sadržinu pojedinih spornih odluka Ustavnog suda, odnosno izdvojena mišljenja u tim odlukama, koja dodatno osvetljavaju njihovu spornost.
Da se ne bi ostalo samo na analizi koja je, naravno, po sebi značajno svedočanstvo o (ne)delovanju Ustavnog suda u našem vremenu, u tekstu se navode i preporuke o poželjnim normativnim rešenjima, a sve radi efikasnije i snažnije ustavnosudske kontrole ustavnosti i zakonitosti u Srbiji.
Celu studiju možete pronaći OVDE.
Ostavite komentar