Foto:Novinarke protiv nasilja/Ana Batrićević
Zaštita od nasilja u porodici u Republici Srbiji regulisana je Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, Porodičnim zakonom, Кrivičnim zakonikom, a u širem kontekstu i Zakonom o socijalnoj zaštiti, Zakonom o policiji, Zakonom o zabrani diskriminicije, Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, kao i Opštim i Posebnim protokolima koji regulišu multisektorsku saradnju u ovoj oblasti, a sve uz pravni oslonac na ratifikovanim međunarodnim dokumentima i propisima iz ove oblasti, a posebno na Instanbulskoj konvenciji.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od 01.juna 2017.godine, sistemskom odgovoru na nasilje je dodao:
- hitne mere u postupanju državnih organa,
- obaveznu procenu rizika od ponavljanja nasilja,
- prekršajnu odgovornost počinilaca za kršenje hitnih mera,
- obaveznu koordinaciju nadležnih institucija i razmatranje svih prijavljenih slučajeva nasilja,
- formiranje i obavezu održavanja sastanka Grupe za koordinaciju i saradnju najmanje jednom u 15 dana i izradu individualnih planova zaštite svake žrtve nasilja u porodici,
- kaznene odredbe za nadležne organe i institucije u slučaju nepoštovanja zakona.
Nadalje, omogućio je da državni organi pruže neodložnu i delotvornu zaštitu kroz privremeno onemogućavanje daljeg vršenje nasilja u vremenskom periodu od minimalno 48 časova i/ili maksimalno trideset dana, čime se stvorio period u kom se žrtve nasilja odvajaju od nasilnog člana porodice i mogu nesmetano da sagledaju situaciju u kojoj su se našle, a institucije istovremeno imaju prostora da donesu što ispravnije odluke o vrsti i smeru daljeg postupanja.
Takođe, stvorio je prostor za širok obuhvat situacija u kojima se procenjuje rizik od nasilja – od onih u kojima je emotivni naboj među članovima porodice „samo probio granicu“ do onih u kojima je nasilni član porodice uspostavio dominaciju i kontrolu nad drugim članovima i ugrozio im mir, spokojstvo i/ili telesni integritet. Sledstveno tome, omogućio je filtriranje daljih postupanja državnih organa i njihovu veću individualizaciju svakom pojedinačnom prijavljenom slučaju. U nekoliko reči: sprečavanje, koordinacija, efikasnost, delotvornost, hitnost.
Dodatno, Zaključkom Vlade Republike Srbije od 29. marta 2024. godine usvojen je novi Opšti protokol o postupanju i multisektorskoj saradnji u situacijama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici čime se obezbeđuje nova platforma za donošenje Posebnih protokola o postupanju i saradnji svih institucija uključenih u zaštitu od rodno zasnovanog i nasilja u porodici. Navedeni akt proklamuje: „Svaki oblik nasilja kojim se ugrožavaju ili narušavaju fizički, psihički i moralni integritet ličnosti predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava – prava na život i bezbednost, garantovanih Ustavom Republike Srbije i ratifikovanim međunarodni ugovorima. Nasilje prema ženama i nasilje u porodici spadaju u red najtežih oblika kriminaliteta, jer utiču ne samo na život onih koji su mu izloženi, već prouzrokuje traumu i gubitak sa posledicama koje se prenose na naredne generacije.“
Novi Opšti protokol je u potpunosti baziran na modelu multisektorske saradnje i:
- bliže razrađuje zakonske obaveze državnih organa i ustanova u otkrivanju i suzbijanju nasilja,
- detaljnije definiše pojmove vezane za rodno zasnovano i nasilje u porodici,
- konkretizuje polazišta i principe postupanja,
- proširuje polje procene i upravljanja rizicima,
- propisuje načine i obaveze informisanja žrtava u svakoj fazi postupanja,
- specifikuje rad Grupe za koordinaciju i saradnju.
S tim u vezi, od izuzetne je važnosti i da se u lokalnim zajednicama, posredstvom predstavnika institucija koje učestvuju u radu Grupe za koordinaciju i saradnju, prepoznaju oni slučajevi nasilja i one kategorije žrtava kojima je potrebna dodatna pažnja i specifična podrška, te da se umreže i sa Lokalnim savetima za pravdu po meri čoveka (ukoliko su osnovani pri Osnovnim sudovima).
Lokalni saveti za pravdu po meri čoveka su višestruko korisno telo sa funkcijom koordinacije protokola i procedura različitih institucija i umrežavanja različitih aktera koji mogu obezbediti nedostajuće usluge, te tako pomoći i efikasnijem odgovoru na rodno zasnovano i nasilje u porodici.
Usmeravanje pažnje na postojeće, a nedovoljno iskorišćene i/ili neumrežene resurse u lokalnoj zajednici, kao i stvaranje ambijenta za produkciju novih usluga poboljšalo bi odgovor na nasilje, pojačalo stepen netolerancije i unapredilo zaštitu žrtava nasilja u porodici. Takođe, bezbednosno orijentisanim pristupom problematici mogli bi se razraditi i programi za tretman počinilaca nasilja, kao i mehanizmi za praćenje porodica kod kojih je prepoznato da je i nakon intervencija državnih oragana rizik od nasilja latentan.
Autorka teksta je Ivana Kulić – specijalista medijacije za oblast porodičnih sporova
Ostavite komentar