Tokom rasprave o izboru sudija, sudija Majić je bio jedna od glavnih tema izlaganja narodnih poslanika, iako nije bio među kandidatima o čijem izboru se odlučuje. Majić je kontinuirano prozivan kao politički protivnik, čak i tako što se njegovo ime navodi uz imena opozicionih lidera, a on dovodi u kontekst nekoga ko je „bio na vlasti“.
Majić se pominje i u kontekstu puštanja narkodilera, nekoga ko je nezasluženo napredovao u karijeri, sudije koji ne stiže da sudi „jer piše blogove“ i koga javnost treba da osudi kao nedostojnog sudijske funkcije, između ostalog i „jer je oslobodio lice koje je oglašeno krivim za obljubu maloletnog deteta“.
Podsećamo da sudije imaju pravo, ali i dužnost, da zauzimaju stavove o pitanjima vladavine prava i stanju u pravosuđu. Sudija koji se koristi ovim svojim pravom ne može se poistovećivati sa političkim protivnikom ili neprijateljem. Pomenuti nastupi narodnih poslanika predstavljaju direktni napad ne samo na sudiju Majića, već i na druge sudije koje žele da izraze stav o bilo kom aspektu rada sudstva.
Ustav je zadužio Visoki savet sudstva da obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. Ovu svoju dužnost VSS može izvršiti samo tako što će preduzeti konkretne mere onda kada su pojedine sudije ili sudovi pod bilo kojim vidom pritiska, a naročito pod pritiskom zakonodavne ili izvršne vlasti.
Smatramo da je VSS dužan da upozna javnost da sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole, uključujući tu i kontrolu pojedinih poslanika ili Narodne skupštine. Isto tako, da sudije koje postupaju u žalbenim postupcima, što je slučaj sa sudijom Majićem, odluke donose u veću, a ne samostalno, kako to interpretiraju pojedini narodni poslanici. Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. Dakle, nije moguće pozivanje na odgovornost sudije onda kada pojedini poslanici zaključe da je to „pravedno“.
Podsećamo i da je VSS jedini nadležni organ koji odlučuje o dostojnosti sudije da obavlja sudijsku funkciju. Isto se odnosi i na vrednovanje rada sudija, o čemu ocenu daje VSS, a ne Narodna skupština.
Kao dodatni razlog za reakciju navodimo i činjenicu da su se opisani napadi u Skupštini, kao i neki prethodni, odigrali upravo u prisustvu predstavnika Visokog saveta sudstva. Odsustvo reakcije bi uputilo poruku javnosti da je navedeno ponašanje narodnih poslanika prihvatljivo i poželjno, kao i da se Visoki savet ne protivi uzurpaciji njegovih ustavnih ovlašćenja.
Ostavite komentar